Univerzum metionina i vitamin U

Sredinu prošlog veka obeležila je velika moda za vitaminima. Pojavljivali su se jedan za drugim i, kako se tada činilo, nosili su nadu da će mo se otarasiti mnogih bolesti. Među njima je bio i vitamin U, kojeg se sada malo ko seća.

Reč je o takvoj biološki aktivnoj supstanci kao što je metil metionin sulfonijum (MMS), koja je široko rasprostranjena u prirodi, a posebno je bogata u biljkama porodice kupusnjača ili krstašica.

Inače, iz belog kupusa je prvi put izolovan MMS, koji je u isto vreme dobio i svoje kratko ime - vitamin U. Činjenica je da su njegovi pronalazači verovali da nedostatak ovog vitamina može dovesti do čira na želudcu, a njegov dodatak ishrani podstiče rano zarastanje čira na želucu i crevima. Pa, pošto se "čir" na latinskom kaže ulkus, slovo U je iskorišćeno da označi novoidentifikovani vitamin.

Međutim, ubrzo je postalo jasno da je vitamin U od male pomoći u lečenju peptičkog ulkusa. Ali za to nije kriva sama supstanca, već posledica činjenice da tadašnji lekari nisu dobro razumeli prave uzroke peptičkog ulkusa, koji su otkriveni tek posle skoro pola veka.

Naime, vitamin U je bio prilično efikasan u zarastanju eksperimentalnih čireva i drugih povreda kože i sluzokože, ali nije mogao da pokaže istu efikasnost kod stvarnih pacijenata zbog činjenice da su mehanizmi razvoja peptičkog ulkusa bili veoma drugačiji od svih eksperimentalnih modela.

Aminokiselina metionin otkrivena je neposredno pre otkrića vitamina U, a naučnici su brzo shvatili da je ovo apsolutno nezamenljiva supstanca, bez koje se procesi sinteze proteina i, shodno tome, rasta, razvoja i obnavljanja ćelija naglo usporavaju. To jest, pred nama je pravi vitamin, ali iz nekog razloga nije tako nazvan.

Da uveliko pojednostavimo, možemo reći da ova aminokiselina, pored svoje direktne funkcije kao strukturne komponente proteina, ima još jednu izuzetno važnu biološku ulogu, jer je izvor metil grupa. A ovi molekuli, veoma jednostavni u hemijskom smislu, igraju ogromnu ulogu u telu – od regulisanja metabolizma proteina do kontrole rada naših gena kroz metilaciju DNK.

Da bi postao donor upravo ovih metil grupa, metionin se pretvara u svoj aktivni oblik - S-adenozilmetionin. Ali, najinteresantnije je da je lanac ovih hemijskih reakcija zatvoren u ciklus, zahvaljujući čemu S-adenozilmetionin, jednom odustajući od svojih metilnih grupa za dobrobit organizma, zatim ponovo prelazi u metionin i ciklus počinje opet.

Istina, za to su mu potrebni pomagači, uključujući folnu kiselinu, vitamin B12, betain, a takođe ... naš stari prijatelj metionin metil sulfonijum, ili vitamin U. U tom smislu, izuzetno je smešno da je mnogo važniji S-adenozil metionin otkriven istovremeno sa vitaminom U, ali u isto vreme ne samo da nije dobio svoje vitaminsko slovo, već je uglavnom ostao u senci. Magija mogućeg izlečenja od jednog od glavnih problema tadašnjeg čovečanstva - peptičkog čira je u to vreme bila prevelika.

A sada, ako sada pogledamo celu ovu sliku sa visine našeg znanja, videćemo da se zbir metionina, S-adenozilmetionina, holina, betaina i metionin metilsulfonijuma bez ikakvog oklevanja može nazvati vitaminom. Na primer, vitamin M, koji veoma blisko reaguje sa dva druga vitamina - B12 i folnom kiselinom.

I upravo je taj zajednički rad pomenutih vitamina i vitaminskih supstanci svojevremeno doveo do toga da su naučnici primetili brzo zarastanje čireva i drugih povreda kože i sluzokože. Zaista, jedan od najvažnijih aspekata delovanja "vitamina M" je regulacija (normalizacija ili aktivacija) sinteze proteina.

Zdravstvene prednosti GABA

Gama-aminobuterna kiselina (GABA) je hemikalija koja se stvara u mozgu i takođe se nalazi u nekim namirnicama. U mozgu, GABA ima efekte protiv napada i anksioznosti.

GABA deluje tako što blokira moždane signale (neurotransmisije). Postoji interesovanje da se GABA koristi kao dodatak ishrani. Ali kada se uzima na oračno, GABA možda neće moći da pređe krvno-moždanu barijeru. Stoga je nepoznato da li GABA suplementi utiču na mozak.

Ljudi koriste GABA za mnoga različita stanja, uključujući stres, anksioznost, depresiju i visok krvni pritisak, ali ne postoje dobri naučni dokazi koji podržavaju njegovu upotrebu.

Kada doživimo stres, nadbubrežne žlezde se pokreću i počinju da proizvode hormone koji reakciju poznatu kao „bori se ili beži“, poput ubrzavanja otkucaja srca ili proizvodnje adrenalina. GABA se suprotstavlja ovim prirodnim stimulansima opuštajući mozak.

GABA se najčešće koristi kao lek protiv anksioznosti, ali ima mnogo drugih prijavljenih prednosti. Dodavanje GABA može pomoći kod problema sa upalama, što znači da može da dovede do olakšanja kod osoba sa PMS-om ili drugim stanjima koja dolaze sa hroničnim bolom.

Posebno aktivni ljudi takođe mogu otkriti da GABA pomaže u oporavku a može i da poveća toleranciju na vežbanje.

Zdravstveni benefiti

Najvažnija funkcija GABA je u našem mozgu. Kada nivoi GABA postanu preniski, telu je teško da se opusti nakon oslobađanja neurotransmitera izazvanog stresom. Niska aktivnost GABA dovodi do anksioznosti, depresije, nesanice i poremećaja raspoloženja.

GABA je prirodni relaksant mozga koji čini da se osećamo dobro. Ali GABA takođe može da pomogne u prevenciji i lečenju drugih zdravstvenih problema.

Upravljanje anksioznošću

Sprovedeno je više studija kako bi se utvrdilo kako GABA može da se koristiti za lečenje anksioznosti.

U jednom kliničkom ispitivanju, istraživači su koristili EEG za merenje moždanih talasa učesnika nakon uzimanja GABA ili placeba. Samo sat vremena nakon uzimanja GABA-e, primetili su značajno povećanje alfa talasa, što je izazvalo osećaj smirenosti i opuštenosti.

Kontrolisana hipertenzija

Efekti GABA mogu da se koriste za stabilizaciju krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom. Visok krvni pritisak je faktor koji utiče na rizik od moždanog udara, srčanog udara ili srčane insuficijencije.

Jedna studija je pokazala da GABA snižava krvni pritisak kod odraslih sa dijagnostikovanom hipertenzijom. Učesnici su uzimali različite doze GABA i pratili nivoe krvnog pritiska tokom osam nedelja. Oni koji su uzimali 80 miligrama GABA dnevno - najveću dozu - primetili su značajan pad krvnog pritiska.

Niži rizik od gojaznosti

Gojaznost je ozbiljno zdravstveno stanje koje pogađa skoro 40% Amerikanaca. Uzrok je povećanog rizika od hipertenzije, dijabetesa tipa 2, bolesti srca, moždanog udara i osteoartritisa. U studiji sprovedenoj u Koreji, istraživači su razmotrili moguću sposobnost GABA-e da smanji šanse za razvoj gojaznosti kod ljudi.

Učesnici su primali ili GABA ili placebo i uzdržavali se od vežbanja osam nedelja. GABA suplementi su izazvali smanjenje telesne masti i nivoa triglicerida uz povećanje čiste mišićne mase.

Zdravstveni rizici

GABA se prirodno proizvodi u telu, a dodatak GABA se smatra bezbednim. Nema prijavljenih interakcija sa lekovima. Međutim, nema dovoljno istraživanja da se zaključi da su GABA suplementi 100% bezbedni za one koji su trudni ili doje.

Da biste bili potpuno sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što dodate GABA suplemente u svoju dnevnu rutinu iz bilo kog razloga.

Količine i doziranje

Preporučena doza GABA varira u zavisnosti od starosti, pola i stanja. Pratite uputstva na etiketi proizvoda i proverite sa svojim lekarom da biste bili sigurni da su doze prikladne za vas.

GABA možete da pronađete u nekoliko izvora hrane kao što su spanać, slatki krompir, kelj i brokoli. Druge namirnice pomažu u povećanju proizvodnje GABA u telu, kao što su ječam, pasulj, grašak, pirinač.

5 namirnica koje ometaju san

Istraživanjima je dokazano da kofein, bilo u obliku kafe, čaja ili čak čokolade, utiče na poremećaj sna. Ali, ako nemirno spavate i ako se bacakate noću, kofein nije jedina hrana u vašoj ishrani koja je možda odgovorna za takav efekat. Ostala hrana koje konzumirate pre spavanja, takođe, može da ometa vaš san, u zavisnosti od toga kako vaše telo reaguje.

Na primer, mnogi ljudi nisu svesni da veliki obrok neposredno pre spavanja može da bude teško svarljiv i da dovede do žgaravice i refluksa kiseline. Ljudi sa hroničnijim oblikom refluksa kiseline poznatim kao gastrointestinalni refluksni poremećaj ili GERB mogu da imaju više problema sa spavanjem. Kiselinski refluks nastaje kada dođe do slabljenja mišića na dnu jednjaka što omogućava da se hrana u želucu vrati nazad, a, takođe, do istog efekta može doći i nakon ležanja posle velikog obroka. Poznato je da određene vrste hrane pogoršavaju ovo stanje.

Odraslima se preporučuje da da spavaju najmanje sedam sati dnevno radi optimalnog zdravlja i blagostanja. Ne radi se samo o osećaju umora i nervoze, jer hronično nedostatak sna može dovesti do niza hroničnih zdravstvenih problema, uključujući visok krvni pritisak, gojaznost, moždani udar, depresiju i dijabetes, prema studiji objavljenoj u maju 2017. u časopisu Nature and Science of Sleep.

S obzirom na to koliko san (ili njegov nedostatak) utiče na vaše zdravlje i sreću, vredi istražiti da li vaša ishrana može da ometa san. Iako se svačije telo (i digestivni sistem) razlikuju, a hrana koja utiče na vaš san možda neće imati uticaja na nekoga drugog, sledeće namirnice su najčešći krivci kada je u pitanju loš san. Obratite pažnju na to šta jedete pre spavanja i pogledajte da li vas neka hrana sprečava da se lepo naspavate.

1. Pizza

Ako se osećate fizički neprijatno nakon što ste pojeli previše prerađenu nezdravu hranu, to zasigurno neće učiniti vašem snu uslugu. Pica pravi dvostruku štetu jer je bogata zasićenim mastima i natrijumom.

Hranu bogatu zasićenim mastima treba da izbegavate noću - na primer, puter, sladoled i prženu hranu poput pomfrita. U stvari, jedno malo istraživanje koje je obuhvatilo 26 odraslih osoba normalne težine koje su obično spavale između sedam i devet sati noću pokazalo je da su velike količine zasićenih masti pojedene tokom dana dovele do lakšeg i „manje obnavljajućeg“ sna, prema rezultatima objavljenim u časopisu  Journal of Clinical Sleep Medicine, u januaru 2016. Jedna kriška pice sa sirom ima skoro 5 grama zasićenih masti.

Mnoga visoko prerađena hrana je takođe slana, zbog čega se možete probuditi tokom noći da posegnem za pićem. Prema jednom američkom udruženju za srce, jedna kriška pice sa feferonima može da donese čak trećinu natrijuma koji vam je potreban dnevno.

2. Sir

Okrutna je ironija da što je sir ukusniji, to može biti gori po njegov uticaj na san. Dok proteini u siru daju triptofan, aminokiselinu za koju istraživanja pokazuju da može pomoći u opuštanju i snu, svi sirevi ne doprinos uspavljujivanju.

Prema klinici Maio, jaki ili odležani sirevi, kao što su cheddar, gruiere i parmezan, sadrže velike količine aminokiseline tiramin, koja povećava broj otkucaja srca. Ako tražite nešto kremasto pre spavanja, probajte malo maslaca od badema na nekoliko krekera,  ta hrana sadrži magnezijum, za koji je otkriveno da može da pomogne kod ublažavanja nesanice.

3. Paradajz

Čak i skromni paradajz, uprkos mnogim zdravstvenim prednostima, može biti užasan za vaš san ako se unese pre spavanja.

Kisela hrana može da iritira sluznicu želuca i da povisi kiseli nivo pH u telu, izazivajući loše varenje, žgaravicu i refluks kiseline, a sve to može da ometa san. Uprkos visokim nivoima vitamina C, gvožđa i likopena, prema USDA, paradajz (uključujući hranu na bazi paradajza, poput soka i sosa) smatra se visoko kiselom i treba je izbegavati ako ste skloni žgaravici. Izbegavajte bilo šta na bazi paradajza: soseve, sokove i, kao što je pomenuto, picu.

4. Voda

Bez obzira na prednosti hidratacije, malo je stvari toliko frustrirajuće kao kad vas priroda pozove tek kad počnete da dremati. Ovaj scenario nije neuobičajen ako imate tendenciju da pijete puno vode neposredno pre spavanja i povećava verovatnoću prekida sna. Imajte na umu da neki prirodni diuretici takođe dovode do poremećaja sna. To uključuje peršun, đumbir, maslačak, glog i kleku, prema klinici Maio. Prepisane diuretike treba uzimati ranije tokom dana.

Iako mnogi od nas hodaju umorni, bezvoljni i razdražljivi zbog blage dehidracije, a da toga nisu ni svesni, ne treba da pijete tečnost pre spavanja. Prekomerno pijenje može vas držati budnim tokom noći zbog potrebe za čestim mokrenjem, čime se narušava vaš odmor.

5. Alkohol

Malo alkohola, pre spavanja može da vam pomogne da brže zaspite, ali ometa kvalitet vašeg sna smanjujući REM fazu sna. Prekomerna konzumacija alkohola, takođe, može da dovedo do apneje u snu i jakog hrkanja.

Alkohol ometa disanje tokom sna opuštanjem mišića grla. Alkohol, takođe, može da smanji sposobnost mozga da se probudi i otkrije nedostatak kiseonika u telu, a to može da dovede do dužih i češćih pauza u disanju. 

6 najvećih mitova o kalorijama

Možda mislite da znate sve o kalorijama. Mnogi ljudi su ih većinu života brojali, sekli i zbrajali. Ali, što se tiče gubitka težine, još uvek postoji velika konfuzija oko brojanja kalorija. Ispostavilo se da su mnoga od najčešćih verovanja na tu temu zaista samo mitovi. 

1. Sve kalorije su jednake

Mnogi ljudi veruju da se zdravo hrane sve dok se drže određenog broja kalorija dnevno. Ovaj mit može ometati uravnoteženu ishranu. Ne možete uporediti 100 kalorija lososa sa 100 kalorija gaziranih pića.

Ona ističe da je losos prepun korisnih nutrijenata, uključujući omega -3 masne kiseline i proteine - jedan od razloga zašto Američko udruženje za srce preporučuje da ga jedete dva puta nedeljno - koji jako naporno hrane vaše telo. Sa gaziranim pićima je suprotno - te kalorije deluju protiv vas. Ne samo da im nedostaje hranljiva vrednost, već su i puni šećera, a njihovo korišćenje povezano je sa povećanim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Potpuna je greška misliti da su sve kalorije iste.

2. Celer ima negativne kalorije

Sa samo oko 9 kalorija po stabljici, prema Ministarstvo poljoprivrede USA (USDA), očigledno je kako je ovaj mit nastao.  

Za krastavce, rotkvice, zelenu salatu i drugo povrće bogato vodom ponekad se kaže i da su namirnice sa negativnim kalorijama, ali kao i kod celera, to nije ništa drugo nego mit. Ne postoji hrana sa negativnim kalorijama.

3. Oznake kalorija su tačne 100 odsto

Ono što vidite nije nužno ono što dobijate kada su u pitanju informacije o kalorijama na etiketama za ishranu. To znači da proizvod za koji verujete da ima 200 kalorija može imati do 240 kalorija. Studija objavljena u časopisu Obesiti istraživala je tačnost oznaka nutritivne vrednosti i otkrila da su prethodno upakovani obroci u proseku zahtevali 8 odsto više kalorija u odnosu na njihove etikete. To se može zbrajati.

4. Ako smanjite 3.500 kalorija, izgubićete 1 kilogram

Ovo je grubo previše pojednostavljivanje nauke o kalorijama, a teško da je to način na koji mršavljenje funkcioniše u stvarnom životu. Ukupna veličina tela, genetika, san i stres mogu zakomplikovati ovo opšte pravilo. Kako telo gubi težinu, količina kalorija koja mu je potrebna za održavanje te težine se smanjuje.

Matematika od 3.500 kalorija jednaka kilogramu jednostavno ne objašnjava ovo. Takođe ne uzima u obzir druge faktore, uključujući pol, promenu ishrane i navike vežbanja. Svakih 10 kalorija dnevno smanjenje unosa kalorija dovodi do eventualnog gubitka od 1 kilograma, ali može proći tri godine da se stigne tamo. Ovo opšte pravilo nije toliko privlačno onima koji su na dijeti kao Pravilo 3.500 kalorija, ali je tačnije.

5. Vaše telo apsorbuje svaku kaloriju u hrani

Postoji razlika između broja kalorija koje određena hrana sadrži i broja kalorija koje vaše telo apsorbuje iz te hrane. Broj kalorija koje možete asimilirati može varirati u zavisnosti od sastava vašeg mikrobioma u crevima, prema istraživanju, između ostalog. U drugoj prethodnoj studiji, istraživači sa Harvarda su čak otkrili da se broj kalorija može razlikovati između sirove i kuvane hrane. A tu je i efekat vlakana. Budući da vaše telo ne apsorbuje vlakna (to je neprobavljiv deo biljaka), količina hrane koju sadrži može takođe uticati na kalorije koje zapravo unosite. Jedna mala studija od 18 ljudi, koja je objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu, otkrili su da bademi sadrže više kalorija nego što doprinose ishrani osobe. Bademi su, posebno, izvor prebiotičkih vlakana, koja ne apsorbujemo, prema dosadašnjim istraživanjima.

6. Brojenje kalorija je od suštinskog značaja za gubitak težine

   

Može li brojanje kalorija biti koristan vodič za gubitak težine? Naravno. Ali nema potrebe da se osećate kao da nikada nećete izgubiti višak kilograma ako se ne možete posvetiti praćenju svake kalorije - posebno kada istraživanja ukazuju na drugačije. Studija objavljena u septembru 2017. godine u Perspectives on Psichological Science zaključila je da smanjenje unosa kalorija možda nije zlatna karta za gubitak težine za koju ljudi pretpostavljaju da će biti.

Studija objavljena u februaru 2018. u JAMA -i otkrila je da druge promene u ishrani, na primer uklanjanje prerađene hrane, mogu biti jednako efikasne za gubitak težine. Značajno je da je studija osmišljena kako bi se utvrdilo da li je ishrana sa malo ugljenih hidrata ili sa niskim sadržajem masti bolja za gubitak težine. Nijedna grupa nije brojala kalorije, ali im je dat savet o ishrani. Obe grupe su izgubile približno istu težinu, a zajedničko im je bila ishrana prirodnom celom hranom, a ne prerađenom hranom. Zato računajte ili ne računajte, ali znajte da je najbolji pristup onaj koji vam odgovara.

6 potencijalnih prednosti koje su povezane sa korišćenjem suplemenata koji sadrže cink

Osim ako nemate problema sa nedostatkom cinka, verovatno niste mnogo razmišljali o unosu ovog minerala. To je zbog toga što telu nije potrebno mnogo cinka, a većina ljudi uspeva da potrebnu količinu unese ishranom.

Postoje, međutim, neka istraživanja koja sugerišu da uzimanje cinka u većim dozama u obliku suplemenata može ponuditi određene koristi za određene pojedince.

Većina ovih dokaza uključuje konzumaciju cinka u mnogo većim dozama nego što biste realno mogli očekivati od hrane. 

Vredi napomenuti da je 40 mg cinka dnevno prihvatljiva gornja granica koja se smatra sigurnom, prema NIH. ali, pazite, možete preterati. Unošenje previše cinka može dovesti do problema poput nedostatka bakra ili anemije.

1. Jača imunološki sistem

Cink je zajedno sa vitaminom C popularni preparat protiv prehlade. Zdrav razvoj i funkcija ćelija  imunološkog sistema zavisi od cinka. Ova uloga koju cink ima u funkcionisanju imunološkog sistema  je razlog zašto istraživači sumnjaju da povećanje unosa cinka kada ste bolesni, ili neposredno pre nego što se razbolite, može pomoći da se skrati trajanje bolesti ili spreči da se razbolite.

Prema meta-analizi iz maja 2017. objavljenoj na JRSM Open-u, najmanje 75 mg cinka dnevno skratilo je prehladu za 33 posto. Druga meta-analiza, objavljena u aprilu 2017. u Open Forum Infectious Disease, otkrila je da su se pacijenti koji su uzimali 80 do 92 mg cinka dnevno za lečenje prehlade oporavili tri puta brže od onih koji nisu, što je navelo istraživače u studiji da preporuče ljudima da uzimaju cink acetat pastile u roku od 24 sata od pojave simptoma. I premda je prerano znati da li cink može pomoći ljudima sa COVID-19, postoje spekulacije da bi to moglo, posebno onima sa visokim rizikom, prema pregledu objavljenom u julu 2020. u časopisu Frontiers in Immunology.

2. Smanjuje rizik od prevremenog porođaja

Cink pomaže telu da proizvodi proteine i DNK, a takođe je potreban za pravilan rast i razvoj. Zbog ovih funkcija važan je mineral za trudnice i malu decu, a suplementi cinka mogu pomoći trudnicama da izbegnu prerani porođaj.

3. Podržava rast dece

Nedostatak cinka kod dece može dovesti do neuspeha u napredovanju, a suplementacija cinkom može pomoći u nekim od ovih slučajeva. Prema meta-analizi iz marta 2018. objavljenoj u časopisu Nutrients, suplementi cinka kod odojčadi i male dece promovisali su zdrav rast i doveli do povećanja visine i težine, posebno nakon drugog rođendana deteta. Istraživači napominju, međutim, da su trenutni dokazi još uvijek preliminarni i da je potrebno više studija kako bi se bolje utvrdilo koja deca mogu imati najviše koristi od dodatka cinka.

4. Upravlja šećerom u krvi

Ljudi sa dijabetesom mogu biti izloženi većem riziku od nedostatka cinka. Studija objavljena od januara do aprila 2020. u časopisu Journal of Famili and Communiti Medicine otkrila je da je 6,4 odsto učesnika u kontrolnoj grupi imalo nedostatak cinka, dok je 67,9 odsto učesnika iz grupe sa dijabetesom imalo nedostatak, iako istraživači nisu mogli da utvrde da li dijabetes izazvao nedostatak cinka ili obrnuto.

U nekim slučajevima, ti pojedinci će moći da zadovolje svoje potrebe ishranom, dok će drugi imati koristi od suplementacije.

Prema studiji objavljenoj u Diabetologi & Metabolic Sindrome, dodatak cinka doprineo je kontroli šećera u krvi i promovisao zdrave parametre lipida kod ljudi sa dijabetesom. Pokazalo se da dodatak cinka povećava osetljivost na insulin kod gojaznih osoba, u studiji objavljenoj u Biological Research Element Research u aprilu 2017.

Cink igra ulogu u skladištenju i lučenju insulina, hormona koji omogućava ćelijama da koriste šećer iz hrane koju jedemo, tako da se ne nakuplja u krvi. Dodatak cinka nije deo standardnog lečenja dijabetesa, ali bi bilo vredno pitati svog lekara.

5. Usporava napredovanje makularne degeneracije

Ova očna bolest, koja se sa godinama pogoršava, može se lečiti sa nekoliko ključnih vitamina i minerala, uključujući cink. Sistematski pregled objavljen u časopisu Investigative Ophthalmologi & Visual Science sugeriše da suplementacija dodatkom preparata koji sadrži cink (specifična vrsta multivitaminskih dodataka) može sprečiti njegovo napredovanje. To može biti zato što cink igra ključnu ulogu u zdravlju mrežnjače ili zato što stariji odrasli imaju veći rizik od nedostatka cinka, prema studiji objavljenoj u aprilu 2019. u časopisu Antioxidants.

6. Promoviše zdravo srce i krvne sudove

Sistematski pregled i meta-analiza od avgusta 2015. objavljeni u časopisu Nutrition & Metabolism otkrili su da suplementi cinka (studije su uključivale različite doze od 15 do 240 mg dnevno) pomogle brojnim faktorima vezanim za zdravlje srca, uključujući smanjenje ukupnog holesterola, nisku -lipoproteini gustine (LDL ili „loš“) holesterol i trigliceridi. Studija objavljena u Nutrition Research and Practice otkrila je da je veći unos cinka povezan sa nižim očitavanjem sistolnog krvnog pritiska u grupi od 40 gojaznih Korejanki. Međutim, istraživači nisu bili sigurni zašto cink ima takav efekat.

Literatura:

1. H. Hemilä, Zinc lozenges and the common cold: a meta-analysis comparing zinc acetate and zinc gluconate, and the role of zinc dosage, JRSM Open, 2017 May 2;8(5)

2. E. Liu, at al., Effect of Zinc Supplementation on Growth Outcomes in Children under 5 Years of Age, Nutrients. 2018 Mar; 10(3): 377.

3. Dhedhi M. Farooq, at al., The status of zinc in type 2 diabetic patients and its association with glycemic control, J Family Community Med. 2020 Jan-Apr; 27(1): 29–36.

 

7 jednostavnih koraka u borbi protiv zapaljenja koje ometaju zdravlje

Nauka je dokazala da hronična upala niskog stepena može da se pretvori u tihog ubicu koji može da doprinese razvoju kardiovaskularnih bolesti, tumora, dijabetesu tipa 2 i drugih stanja.

Činjenica da tri od pet ljudi širom sveta umre od bolesti koje su povezane sa raznovrsnim upalama izaziva podizanje ozbiljnih crvenih zastavica.

Na sreću, postoji mnogo toga što možete učiniti da biste sprečili ovakav razvoj događaja.

1. Jedite da biste pobedili upalu. Stručnjaci sa Harvarda upozoravaju da mnoge „antiinflamatorne dijete“ nisu zasnovane na nauci. Raspitajte se koja su tri najbolja načina ishrane - plus neophodne namirnice „šta treba i ne treba“ da pomognu u suzbijanju nivoa upale.

2. Krećite se i vežbajte! Samo vodite računa o tome da previše vežbanja može da izazove upalni odgovor.

3. Upravljajte svojom težinom. 

4. Dovoljno spavajte. Neadekvatan san ne samo da vam oduzima energiju i produktivnost, već i povećava upalu - što je posebno opasno po zdravlje srca. Borba protiv upale otkriva 4 jednostavna koraka koji će vam pomoći da dobijete zdraviji i osvežavajući noćni san!

5. Prestanite da pušite. Izbacivanje te navike može rezultirati dramatičnim smanjenjem nivoa upale u roku od samo nekoliko nedelja, kažu stručnjaci. 

6. Ograničite upotrebu alkohola. 

7. Pobedite hronični stres. Hronični stres može da podstakne razvoj upala i da uzrokuje pojavu problema poput reumatoidnog artritisa, kardiovaskularnih bolesti, depresije i upalne bolesti crijeva. 

Bez obzira da li želite da sprečite rak, bolesti srca, dijabetes, demenciju ili druga stanja povezana sa hroničnom upalom, što pre uključite ovih sedam koraka u svoj život, to bolje!

Kada brinuti o brizi

Sigurno vam ne nedostaju stvari o kojima treba da brinete --- od ličnih briga o sigurnosti posla ili zdravlja, do strahova vezanih za veća pitanja, poput političkih sukoba ili prirodnih katastrofa. 

Privremena anksioznost može biti zdrav odgovor na neizvesnost i opasnost, ali stalna briga i nervoza mogu biti znak opšteg poremećaja Sigurno da vam ne nedostaju stvari o kojima brinete, od ličnih briga o sigurnosti posla ili zdravlja, do strahova vezanih za veća pitanja, poput političkih sukoba ili prirodnih katastrofa. 

Privremena anksioznost može biti zdrav odgovor na neizvesnost i opasnost, ali stalna briga i nervoza mogu biti znak opšteg poremećaja anksioznosti.

Da li imam opšti poremećaj anksioznosti?

Potrebna vam je pomoć vašeg lekara da biste bili sigurni, ali dok druge vrste anksioznih poremećaja proističu iz određenih situacija, opšti poremećaj anksioznosti karakteriše iscrpljujuća briga i uznemirenost oko ničega posebno ili bilo čega.

Ljudi sa opšti poremećaj anksioznosti skloni su da brinu o svakodnevnim stvarima. Ne mogu se odupreti  osećaju da će se nešto loše dogoditi a da oni neće biti spremni. Mogu da budu previše zabrinuti zbog propuštanja sastanka, gubitka posla ili neke nesreće. Neki ljudi čak brinu da o tome da previše brinu.

Fizički simptomi su takođe uobičajeni i mogu uključivati ubrzan rad srca, suva usta, uznemiren stomak, napetost mišića, znojenje, drhtanje i razdražljivost. Ovi telesni izrazi anksioznosti mogu imati negativan uticaj na fizičko zdravlje. Na primer, ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem imaju veći rizik od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Pripitomljena anksioznost

Ako imate opšti poremećaj anksioznosti, može vam pomoći terapija, posebno kognitivno bihevioralna terapija (KBT). KBT pomaže ljudima da prepoznaju kada pogrešno tumače događaje, preuveličavaju poteškoće ili donose nepotrebno pesimističke pretpostavke, i nudi nove načine reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost.

Za neke ljude, lekovi mogu biti važan deo lečenja. Uobičajeno propisani lekovi uključuju antidepresive, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (poput Prozaca ili Zolofta), ili dvostruki inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (kao što su Effekor ili Cimbalta). Ovi lekovi deluju duže od tradicionalnih lekova protiv anksioznosti, ali takođe mogu pružiti veće olakšanje simptoma tokom vremena.

Simptomi opšti poremećaj anksioznosti

- uporna, prekomerna briga o nekoliko različitih stvari koja ttraje najmanje šest meseci

- umor, teškoće sa spavanjem ili nemir

- problemi sa koncentracijom

- razdražljivost

- napetost mišića

- osećaj napetosti ili kako kažemo biti „na ivici“

Ali, ne brinite, postoje odlična prirodna rešenja i mnogo različitih tretmana koji mogu ublažiti stvarnu neprijatnost ovog stanja.

Kakva je veza između dijabetesa i demencije?

Zbog sve veće stope gojaznosti, neaktivnosti i starenja populacije, dijabetes tipa 2 je u našem društvu zastupljeniji nego ikada ranije. U zemljama sa visokim prihodima smrtnost od dijabetesa opala je od 2000. do 2010. godine, ali se zatim povećala od 2010. do 2016.-što je dovelo do ukupnog povećanja prerane smrti od 5% od 2000. Posebno je zabrinjavajuće to što se dijabetes tipa 2 sada često viđa kod dece, zbog njihove gojaznosti i neaktivnosti.

Odavno je poznato da dijabetes tipa 2 povećava rizik od moždanog udara i srčanih oboljenja. Novije studije su pokazale da dijabetes, takođe, povećava rizik od demencije. Ono što ranije nije istraživano je da li dugotrajnost dijabetesa utiče na rizik od razvoja demencije.

Novo istraživanje o dugotrajnosti dijabetesa i riziku od razvoja demencije

Nedavno objavljena studija ispitivala je povezanost između dugotrajnosti dijabetesa i razvoja demencije koristeći veliku, kohortnu studiju koja je u toku. 

Demencija uzrokovana bilo kojim uzrokom bila je primarna mera ishoda. Osim dijabetesa, ispitivali su i efekte starosti, pola, rase, pušenja, konzumacije alkohola, fizičke aktivnosti, konzumacije voća i povrća, visokog krvnog pritiska, indeksa telesne mase, koronarne bolesti srca, srčane insuficijencije, moždanog udara, lekova i gena za faktor Alchajmerove bolesti, apolipoprotein E.

Dugoročni efekti dijabetesa na demenciju

Od 1985. do 2019. godine zabeleženo je 1.710 slučajeva dijabetesa i 639 slučajeva demencije. Na svakih 1.000 ljudi, pregledanih godišnje, stope demencije bile su 8,9 kod onih bez dijabetesa starosti od 70 godina. Uporedne stope demencije za one sa dijabetesom bile su 10,0 za one sa pojavom do pet godina ranije, 13,0 za šest do 10 godina ranije, i 18,3 više od 10 godina ranije. Ovi upečatljivi rezultati jasno pokazuju da što ranije dobijete dijabetes, veći je rizik od razvoja demencije.

Kako dijabetes može dovesti do demencije

Postoji više razloga zašto godine dijabetesa tipa 2 mogu dovesti do demencije. Jedan razlog je povezan sa efektima koje dijabetes ima na srce, jer je zdravlje srca povezano sa zdravljem mozga. Bolesti srca i povišeni krvni pritisak povezani su sa moždanim udarima koji, pak, mogu dovesti do demencije. Međutim, čini se da moždani udar nije potpuni odgovor, jer su neke studije pokazale da je dijabetes doveo do povećanog rizika od demencije čak i kada su moždani udari kontrolisani.

Drugi faktor se odnosi na epizode ​​hipoglikemije koje se obično javljaju kod dijabetesa. Iako je dokazano da stroga kontrola šećera u krvi smanjuje dugoročne rizike od srčanih oboljenja i moždanog udara, stroga kontrola takođe može dovesti do hipoglikemije, gubitka pamćenja i demencije. Ovde je razlog verovatno zato što je poznato da nizak nivo šećera u krvi oštećuje hipokampus - memorijski centar mozga.

Jedna od intrigantnijih hipoteza je da dijabetes direktno izaziva Alchajmerovu bolest. Zaista, Alchajmerova bolest je čak nazvana „dijabetesom tipa 3“ zbog zajedničkih molekularnih i ćelijskih karakteristika dijabetesa i Alchajmerove bolesti. Na primer, insulin igra kritičnu ulogu u stvaranju amiloidnih plakova, a insulin je takođe uključen u fosforilaciju tau, što dovodi do neurofibrilarnih zapleta. Drugim rečima, dok insulinska rezistencija u telu može da dovede do dijabetesa tipa 2, insulinska rezistencija u mozgu može da dovede do nastanka plaka i zapleta Alchajmerove bolesti.

Smanjite rizik od dijabetesa i demencije

Dobra vest je da smanjenjem rizika od dijabetesa tipa 2 možete smanjiti i rizik od demencije. Razmislite već danas o tome da li bi sledeće promene načina života bile dobre za vas. Imajte na umu da su ove životne promene korisne čak i ako imate dijagnozu dijabetesa ili predijabetesa.

- Bavite se aerobnim vežbama najmanje 30 minuta svakog dana, pet dana u nedelji.

- Jedite hranu u mediteranskom stilu.

- Održavajte zdravu telesnu težinu.

- Lečite visok krvni pritisak.

- Lečite visok holesterol.

- Ne pušite.

Hronična upala creva

Kao i bilo koje područje tela, gastrointestinalni trakt može da pretrpi posledice hronične upale. Ista uporna aktivacija imunološkog sistema koja se može pojaviti u vašim zglobovima (izazivajući upalni artritis) ili arterije (izazivajući nakupljanje plaka) takođe, može da se dogodi u gastrointestinalnom traktu, upaliti ili oštetiti sluznicu creva i druge delove digestivnog sistema . Ova upala creva može da bude uzrokovana raznim bolestima (poput celijakije), ili može da bude posledica upalne bolesti creva (UBC).

Vrste i simptomi UBC -a

Postoje dve glavne vrste inflamatorne bolesti creva.

Kronova bolest. Kronovu bolest karakteriše upala bilo gde duž čitavog digestivnog trakta, od usta do anusa (najčešće na kraju tankog creva i na početku debelog creva). Uključenost creva može da bude neujednačena, sa nekim segmentima zahvaćenim, a drugi normalnim. Upala tipično zahvata celu debljinu zida creva, od unutrašnje obloge, preko mišićnog sloja, do okolnog tkiva.

Ulcerativni kolitis. Ova bolest se javlja u rektumu i često se proteže do debelog creva, ponekad zahvatajući celu dužinu debelog creva. Za razliku od Kronove bolesti, upala ulceroznog kolitisa ograničena je na sluznicu rektuma i debelog creva i ne zahvata dublje tkivo.

Bez obzira na to koju vrstu UBC-a imate, možda ćete doživeti pojavu dijareje, grčeve u stomaku, umor, gasove, nadutost, krvavu stolicu, gubitak apetita ili gubitak težine. U nekim slučajevima dolazi do upale u drugim organima, poput kože, očiju, zglobova, jetre, srca ili pluća. Neumitna upala creva takođe povećava rizik od budućeg raka creva.

Uzroci UBC -a

Nije jasno šta uzrokuje UBC. Lekari sumnjaju da je to kombinacija sledećeg.

Faktori životnog stila. Rizik od UBC -a raste sa ishranom bogatom zasićenim mastima, crvenim mesom ili prerađenom hranom. Pušenje povećava rizik od Kronove bolesti.

Lekovi. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antibiotici i pilule za kontracepciju su među lekovima koji mogu povećati rizik od UBC-a.

Izmenjene crevne bakterije. U crevima živi 100 triliona mikroba. Većina je „dobra“, pomažući nam u varenju hrane i borbi protiv štetnih bakterija. Ali ako se promeni sastav crevnih bakterija, neke bakterije mogu izazvati upalni odgovor.

Propustljiva creva. Unutrašnja obloga creva je čvrsta barijera napravljena od miliona ćelija. Ako ova barijera procuri, crijevne bakterije ili njihovi toksini mogu da uđu u zid creva, krvotok ili limfne čvorove, izazivajući imunološki odgovor i upalu.

Genetika. Identifikovali smo mnoge genetske varijante [mutacije] koje mogu da vas predisponiraju da dobijete inflamatornu bolest creva. A neke genske mutacije mogu da dovedu do promene imunološke funkcije. Na primer, čini se da jedna varijanta gena slabi crevnu barijeru.

Upravljanje bolešću

Cilj lečenja UBC-a je remisija: potisnuti simptomi, niži nivoi upalnih markera u krvi i biopsija creva i tkiva normalnog izgleda. Sledeći pristupi mogu vam pomoći da postignete remisiju i sprečite pojavu upale.

Lekovi. Crohnov i ulcerozni kolitis često se leče istim vrstama lekova, uključujući antiinflamatorne lekove (poput kortikosteroida), supresore imunog sistema ili biološke lekove (koji ciljaju na proteine uključene u upalu). Ali, mora da vas leči neko ko poznaje raspon terapijskih mogućnosti i kako da se izbori sa njihovim neželjenim efektima.

Hirurgija. Ako lekovi ne deluju, možda ćete morati da uklonite bolesni deo creva.

Zdrav način života. Zdrava ishrana, izbegavanje prerađene hrane (koja sadrži aditive, od kojih neki mogu biti povezani sa pojavom UBC -a), vežbanje, održavanje zdrave težine, nepušenje i dovoljno sna ključni su za održavanje zdravlja sa UBC -om.

Da li je moguće dobro živeti sa UBC -om? Da - to nije iscrpljujuća bolest koja je nekad bila. Imamo veoma dobre lekove i operaciju kao rezervu. Stariji ljudi reaguju, kao i mlađi ljudi, i možemo održati da se ljudi osećaju dobro i aktivno i da vode normalan način života. 

Demistifikacija holesterola

Holesterol je supstanca koja ima steroidnu strukturu i koja je ima višestruku ulogu u organizmu. Esencijalan za život jer ulazi u sastav ćelijske membrane svih ćelija ljudskog organizma, osnova je mnogih hormona zaduženih za rast, razvoj i reprodukciju, osnova je žučnih kiselina zaduženih za normalnu apsorpciju hranljivih sastojaka u digestivnom traktu.

Holesterol u organizmu potiče iz dva izvora, jedan deo je sintetisan u organizmu, a drugi deo se unosi hranom.

Ako osobe koje imaju genetsku predispoziciju za povećanu sintezu holesterola i/ili unose velike količine hrane bogate zasićenim mastima, onda one mogu da imaju povećan nivo holesterola u krvi što može da loše utiče na zdravlje. Višak holesterola može da se taloži u zidovima krvnih sudova što može tokom vremena da dovede do ateroskleroze koja je osnova velikog broja oboljenja, od kojih su oboljenja srca najizraženija.

Holesterol se u cirkulaciji nalazi u vidu lipoproteina, čestica koje se sastoje od specifičnih proteina i lipida, od kojih su dve najvažnije frakcije HDL i LDL.

.„Dobar“ i „loš“ holesterol

U osnovi postoje dve vrste holesterola:

„Dobar“ ili HDL holesterol (pun termin je lipoprotein visoke gustine). HDL holesterol se ponekad naziva „dobrim“ jer pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija, krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom iz vašeg srca u ćelije tela.

„Loš“ ili LDL holesterol (lipoprotein niske gustine). LDL holesterol se ponekad naziva „lošim“ jer su visoki nivoi povezani sa nakupljanjem u vašim arterijama.

Korisan način da zapamtite razliku između HDL -a i LDL -a:
Želite da nivo HDL holesterola bude VISOK.
Želite da nivo LDL holesterola bude NIZAK.

Ukupni holesterol je mera ukupne količine holesterola u vašoj krvi, uključujući i LDL i HDL holesterol.

Šta je visok holesterol?

Visok holesterol je kada imate previše holesterola u krvi. Takođe se može nazvati visokim holesterolom u krvi, hiperholesterolemijom ili hiperlipidemijom. Vaš ukupni holesterol ili LDL holesterol može da bude previsok ili HDL holesterol prenizak.

Najvažniji efekat visokog holesterola je da može da izazove suženje i začepljenje arterija.

Višak holesterola i drugih supstanci koje se obično nalaze u krvi, poput kalcijuma i masti, mogu da počnu da se nakupljaju upravo ispod sluznice zidova arterija. Područja zida arterija u kojima se skuplja holesterol i druge materije nazivaju se „plakovi“. 

Formiranje plakova u arterijama je stanje koje se naziva ateroskleroza, arterioskleroza ili „otvrdnuće arterija“.

Kako arterioskleroza napreduje

Vremenom, plakovi postaju tvrđi i dodatno sužavaju arterije, ograničavajući protok krvi i oštećujući zid arterija. Što grublji plakovi čine sluznicu arterija, verovatnije je da će se tamo zarobiti i supstance poput trombocita, koje čine krv lepljivom i podstiču zgrušavanje.

Ako dođe do suženja u koronarnim arterijama, koje nose krv bogatu kiseonikom do samog srčanog mišića, stanje se naziva koronarna bolest ili koronarna bolest srca, što povećava rizik od srčanog udara.

Bolest koronarnih arterija može izazvati anginu: bol ili osećaj pritiska u grudima. 

Takođe možete osetiti anginu u rukama, ramenima, vratu, vilici ili leđima; čak se može osećati i kao loše varenje.

Deo plaka može da se otvori, uzrokujući stvaranje krvnog ugruška: ovo može iznenada i dramatično da blokira dotok krvi do vitalnog organa. Krvni ugrušci se takođe mogu osloboditi i putovati u telu i mogu izazvati blokade na drugim mestima.

Do srčanog udara dolazi ako se dotok krvi u deo srčanog mišića iznenada blokira. Ako nemate hitan tretman kako bi ste brzo ponovo pokrenuli krv, deo srčanog mišića gladan krvi bogate kiseonikom može umreti. Srčani udar može da bude fatalan.

Blokade u arterijama koje snadbevaju mozak mogu da dovedu do moždanog udara, koji oštećuje deo moždanog tkiva lišen krvi bogate kiseonikom. Moždani udar je takođe ponekad fatalan.

Smanjenje nivoa holesterola

Prvo što treba da uradite je da smanjite količinu holesterola, trans masti i zasićenih masti u vašoj hrani. To znači smanjenje unosa životinjskih masti (zamenite taj prošarani, sočan komad bifteka za nemasni izvor mesa, poput pilećih prsa). To se takođe može postići uklanjanjem peciva, prerađene hrane i brze hrane, koji su uobičajeni sumnjivci kada je u pitanju unos trans masti. Istovremeno, povećajte unos omega-3 masnih kiselina-bilo unošenjem više lososa, tunjevine ili oraha u ishranu ili uzimanjem omega-3 dodataka, poput ribljeg ulja ili ulja kalamara. Ovo će pomoći u smanjenju količine masti koju imate u krvi.

Redovno vežbanje je još jedan obavezni deo smanjenja nivoa holesterola. Ako trenutno ne vežbate, počnite s malim - 30 minuta hodanja svaki dan može biti dobar način za početak sigurnog režima vežbanja.

Drugi potencijalni tretmani za holesterol uključuju:

Uzimanje dodatka CoQ10 može pomoći u održavanju ukupnog zdravlja srca i arterija i smanjiti oksidaciju LDL-holesterola (tj. Lošeg holesterola).

Preliminarne studije ukazuju na to da dijete bogate vitaminom E mogu dovesti do oksidacije lošeg holesterola.

Postoje i druge tvrdnje da određene namirnice - integralne žitarice, orasi, soja, suplementi vlakana, zelena kafa, beli luk, maslina i masna riba - mogu pomoći u smanjenju apsorpcije lošeg holesterola. Sve je veći broj namaza i margarina koji se takođe prodaju na tržištu sa tvrdnjom da smanjuju apsorpciju holesterola, iako ne možemo komentarisati njihovu efikasnost.

U slučajevima veoma visokog holesterola, vaš lekar će možda morati da vam prepiše lekove. Neki od ovih lekova mogu da smanje količinu CoQ10 u krvotoku. Kao što smo već ustanovili, CoQ10 je važan za upravljanje holesterolom, pa ako vam lekar prepiše lekove, pitajte ih o mogućim prednostima suplementacije CoQ10.

2 načina da zaštitite svoje srce: Poboljšajte san i upravljajte stresom

Ako bolujete od srca ili patite od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska i sl., najverovatnije ste previše upoznati sa načelima zdravog načina života; jesti mudro, redovno se baviti fizičkom aktivnošću, održavati težinu, krvni pritisak i šećer u krvi su prioritet; a ako pušite, odmah prestanite. Ono što vam možda niko nije rekao ja da dovoljan i kvalitetan san kao i kontrola stresa, takođe, pružaju istinsku korist vašem srcu.

Dva problema povezana sa spavanjem koja muče mnoge ljude su nedostatak sna i apnea (prekidi disanja  tokom sna) u snu-povezani su sa većim rizikom od srčanih oboljenja.

Nedostatak sna

Vremenom, neadekvatan ili nekvalitetan san može da poveća rizik od niza hroničnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca. Studije su povezale kratkotrajno nespavanje sa nekoliko dobro poznatih doprinosa srčanim oboljenjima, uključujući visok holesterol, visoke trigliceride i visok krvni pritisak.

Apnea u snu

Ovaj uobičajeni uzrok glasnog hrkanja tera ljude da privremeno prestanu da dišu mnogo puta tokom noći. Prema nekim procenama, čak 83% ljudi sa srčanim oboljenjima takođe ima apneu u snu.

U najčešćem obliku, opstruktivna apnea za vreme spavanja, meko tkivo u gornjem delu usta ili zadnjem delu grla potpuno blokira disajne puteve. Nivo kiseonika opada i mozak šalje hitno „Diši sada!“ signal. Taj signal nakratko budi spavača i tera ga da udahne vazduh. Taj signal takođe potresa isti hormon stresa i nervne puteve koji se stimulišu kada ste ljuti ili uplašeni. Kao rezultat toga, srce kuca brže i krvni pritisak raste - zajedno sa drugim stvarima koje mogu ugroziti zdravlje srca, poput upale i povećanja sposobnosti zgrušavanja krvi.

Ako često i glasno hrčete - naročito ako se umorite tokom dana - razgovarajte sa svojim lekarom o proceni apneje u snu.

Kontrolišite svoj stres (i negativne misli) 

Sve veći broj dokaza sugeriše da su psihološki faktori - doslovno - srčani i da mogu doprineti srčanom riziku. Stres iz svih vrsta izazovnih situacija i događaja igra značajnu ulogu u kardiovaskularnim simptomima i ishodu, posebno u riziku od srčanog udara. Isto važi i za depresiju, anksioznost, bes, neprijateljstvo i društvenu izolaciju. Delujući sami, svaki od ovih faktora povećava vaše šanse za razvoj srčanih problema. Ali, ovi faktori se često javljaju zajedno, na primer, psihološki stres često dovodi do anksioznosti, depresija može dovesti do socijalne izolacije itd.

Da li smanjenje stresa ili promena načina na koji na njega reagujete zaista smanjuje vaše šanse za razvoj srčanih oboljenja ili srčani udar? Odgovor nije sasvim jasan, ali mnoge studije sugerišu da je odgovor „da“. Mnogo toga treba naučiti o tome kako tačno. Istraživanja pokazuju da stalni stres biološki doprinosi faktorima rizika od srčanih oboljenja, poput visokog krvnog pritiska i stvaranja naslaga koje začepljuju arterije. Druga istraživanja otkrivaju da hronični stres može da oteža spavanje, dobru ishranu, prestanak pušenja i vežbanje.

Na sreću, možete naučiti zdravije načine da odgovorite na stres koji može da pomogne vašem srcu i da poboljša kvalitet vašeg života. Uključite vežbe opuštanja (duboko disanje, vođene slike), fizičku aktivnost (hodanje, joga) i održavanje veze sa prijateljima, saradnicima, članovima porodice.

Kretanje i razvoj mozga ili sažalite se na svoju decu

Fizička aktivnost se obično definiše kao kretanje tela koje proizvode skeletni mišići, što dovodi do potrošnje energije. U fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu spadaju profesionalne, sportske, kućne i/ili druge aktivnosti. Vežbe su, s druge strane, kao podskup fizičke aktivnosti, planirane, strukturirane i ponavljajuće se sa ciljem poboljšanja ili održavanja fizičke spremnosti. 

Fizička aktivnost u celini ima pozitivne efekate na funkciju pluća, kardiovaskularni sistem, skeletne mišiće i endokrini sistem , poboljšava opšti kvalitet života i smanjuje rizik od gojaznosti i povezana je sa niskim rizikom za nekoliko hroničnih bolesti.

 

Savremena deca se sve manje kreću. U školama  je sve manje fizičkog vaspitanja (a i kulture, upšte). I, baš zbog toga, što u današnjem životu uopšte nema ovakvih aktivnosti, gojaznost u detinjstvu je već dobila karakter epidemije.

Istovremeno, mozak malog deteta razvija se prvenstveno zbog aktivnog kretanja, jer još uvek ne može da koristi druge kanale stimulacije mozga, poput čitanja, rešavanja analitičkih problema, razumevanja složenih muzičkih, književnih, arhitektonskih i prirodnih kompozicija.

Činjenica je da to nisu samo reči ili neki spekulativni zaključci, već apsolutno neosporne činjenice dobijene kao rezultat instrumentalnih studija mozga.

Međutim, jedna stvar je zabeležiti pogoršanje strukture mozga kod ljudi srednjih i starijih godina, a sasvim druga stvar je primetiti to kod dece i adolescenata. Većina odraslih (setite se svog detinjstva) razvila se u potpuno drugačijem motorićkom okruženju, a skoro svi su u odraslo doba došli sa potpuno razvijenim mozgom u ovom smislu. A činjenica da su nakon nekog vremena prestali da stimulišu mozak je sasvim druga priča.

Sada smo svedoci da čitava generacija ulazi u odraslo doba sa nerazvijenim mozgom. A ako se nekome to čini kao preterivanje, onda ću se pozvati na dva državna programa posvećena ovom tužnom pitanju.

Španski Active Brains

Uz podršku i finansiranje španskog Ministarstva ekonomije, projekat ActiveBrains pokrenut je na Univerzitetu u Granadi. Cilj projekta je da se identifikuje uticaj fizičke aktivnosti na sazrevanje i strukturu mozga kod dece uzrasta 8-11 godina.

Koristeći metode instrumentalnog neurosnimanja (različite vrste tomografije, magnetoencefalografije itd.), Naučnici su došli do nedvosmislenog zaključka da je fizička aktivnost (prvenstveno aerobna) kod dece direktno povezana sa povećanjem zapremine sive materije u najvažnijim centrima. mozga.

Govorimo o frontalnim regijama, hipokampusu i repnom jezgru, temporalnim regijama, vizuelnom korteksu. Posebno je interesantno da je fizička aktivnost stimulisala razvoj sive materije u centrima odgovornim za jezik i čitanje, kao što su donja frontalna i gornja temporalna girusa.

Kineski akcioni plan Zdrava Kina 2030

Kao deo nacionalne strategije NR Kine za poboljšanje zdravlja nacije (s obzirom na mentalitet, jedinstvo i, u dobrom smislu, totalitarizam zemlje nisu samo glasne parole, i možete biti sigurni da će to definitivno biti učinjeno), bio je uključen ogroman broj stručnjaka iz različitih oblasti i sa različitih univerziteta i naučnih centara.

Pitanjima fizičke aktivnosti u okviru ove strategije bavili su se i stručnjaci sa Šangajskog sportskog univerziteta, koji su rezultate svog istraživanja objavili u Britanskom časopisu za sportsku medicinu (P. Chen et al, Br J Spots Med 2020 Nov; 54 (22): 1321-1331).

Njihovi zaključci gotovo se potpuno poklapaju sa rezultatima studija njihovih španskih kolega: deca sa visokom kardiorespiratornom sposobnošću i visokim nivoom aerobne aktivnosti imaju primetno veliku količinu sive materije u odeljenjima zaduženim za pamćenje i kognitivne funkcije.

I, šta sad....

Fizička stimulacija mozga nije 100% garancija budućeg akademskog uspeha, ali u prvim godinama života ovo je jedino što određuje razvoj mozga.

Naravno, kasnije će biti potrebno da uče i asocijativno mišljenje i intelektualne veštine, ali tada nije reč o malom detetu. Osim toga, da li naša moderna sedelačka deca kompenzuju nedostatak fizičke aktivnosti citirajući Puškina, proučavajući umetnost renesanse ili razvijajući svoje sposobnosti za integralne proračune?

Literatura:

1. Irene Esteban-Cornejo, et al., A whole brain volumetric approach in overweight/obese children: Examining the association with different physical fitness components and academic performance. The ActiveBrains project, NeuroImage Volume 159, 1 October 2017, Pages 346-354

2. Peijie Chen, et al., Physical activity and health in Chinese children and adolescents: expert consensus statement (2020), Br.J.Sports.Med., 2020 Nov;54(22):1321-1331. 

Autooksidacija i antioksidanti

1. Antioksidativna terapija može da inhibira aterosklerozu i da na taj način spreči kliničke komplikacije bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja. Antioksidanti štite telo od oštećenja slobodnim radikalima 
2. Slobodni radikali su vrste koje sadrže jednu ili više nesparenih elektrona u njihovoj spoljašnjoj atomskoj orbitali. 

Ova neravnoteža elektrona čini ih visoko reaktivnim i sposobnim za široku oksidaciju lipida, proteina, DNK i ugljenih hidrata. Ovo na kraju izaziva poremećaj ćelijske membrane, što dovodi do oslobađanja ćelijskog sadržaja i smrti. Slobodni radikali nastaju usled nekoliko egzogenih procesa, poput zračenja i duvanskog dima, i endogeni su prirodni nusproizvodi ćelijskog metabolizma. Kada se kiseonik redukuje u lancu transporta elektrona, nastaju slobodni radikali međuprodukti dobijeni kiseonikom. Intermedijeri superoksid radikala (O2−) i vodonik peroksida (H2O2) mogu da pobegnu iz sistema, a u prisustvu jona prelaznih metala (npr. Fe2+, Cu2+) formiraju daleko štetniji hidroksilni radikal (OH -). Primer ovakvog oksidativnog oštećenje je peroksidacija lipida. Slobodni radikali mogu da napadnu polinezasićene masne kiseline unutar membrana, formirajući peroksilne radikale. Ovalp stvoreni slobodni radikali, tada, mogu da napadnu susedne masne kiseline unutar membrana izazivajući lančanu reakciju peroksidacije lipida. Krajnji proizvodi lipidnog hidroperoksida su takođe štetni i mogu biti odgovorni za neke od ukupnih efekata, koji mogu dovesti do oštećenja tkiva i organa.

Oksidativna oštećenja kod kardiovaskularnih bolesti

Oksidativna modifikacija cirkulišućih lipoproteina slobodnim radikalima, posebno lipoproteina niske gustine (LDL), važna je za razvoj ateroskleroze. Manje, gušće LDL čestice, za koje se zna da su faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, mogu promovisati aterogenezu iz više razloga.Ove modifikovane čestice LDL -a se ne vezuju lako za endogeni receptor LDL -a i stoga se ovim mehanizmom ne uklanjaju iz cirkulacije. Lakše prodiru u arterijsku intimu, lakše se oksidiraju, verovatno zato što sadrže manje antioksidativne zaštite, i preuzimaju ih receptori za uklanjanje makrofaga, ubrzavajući stvaranje ćelija pene. Ova rana histološka karakteristika dovodi do razvoja aterosklerotičnih plakova.

Antioksidansi

U normalnim okolnostima, postoji veliki broj antioksidanasa, sintetizovanih u telu ili unetih hranom, koji formiraju prirodnu odbranu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Antioksidanti reaguju sa slobodnim radikalima kako bi neutralisali njihov efekat doniranjem elektrona, čime se stvaraju mnogo manje reaktivni radikali. Neravnoteža između zaštitnih antioksidanata i štetnih slobodnih radikala naziva se oksidativni stres. Antioksidansi su enzimi, poput superoksid dismutaze, katalaze i glutation peroksidaze, koji uglavnom deluju unutar unutarćelijskih odeljaka, i čistači antioksidanata niske molekulske mase u cirkulaciji koji štite lipoproteine od oksidativne modifikacije u vanćelijskoj tečnosti.

Vitamin E je glavni antioksidans rastvorljiv u lipidima prisutan u ćelijskim membranama i lipoproteinima koji štiti od oksidativnih modifikacija. In vitro studije su pokazale da se oksidacija LDL -a ne javlja značajno sve dok se endogeni vitamin E ne oksiduje. LDL dopunjen vitaminom E i in vitro i in vivo pokazuje povećanu otpornost na oksidaciju. Glavni antioksidans vodene faze je vitamin C, koji deluje kao prva linija odbrane tokom oksidativnog stresa. Njegova koncentracija in vivo zavisi isključivo od unosa hranom, ali nakon što se oksiduje, može da se redukuje unutar ćelije u svoj antioksidantni oblik pomoću antioksidansa glutationa. Vitamin C je takođe važan za održavanje nivoa antioksidativnog vitamina E smanjenjem radikala vitamina E (oksidovani oblik vitamina E). Stoga su antioksidansi važni ne samo zato što direktno reaguju sa slobodnim radikalima, već i zato što deluju sinergistički jedan s drugim. Međutim, iako su eksperimentalni dokazi ohrabrujući, potrebna su klinička ispitivanja kako bi se pokazala njihova efikasnost i korisnost.

Imuno ishrana - sredstvo za borbu protiv gojaznosti

Gojaznost je jedna od najzastupljenijih nezaraznih bolesti i glavna briga za javno zdravlje širom sveta, uglavnom zbog dobro uspostavljene veze sa promenama poput insulinske rezistencije i dijabetesa, ateroskleroze, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije, između ostalih inflamatornih patologija (Alzheimerova bolest, srčani napadi ili neke vrste karcinoma). Zapravo, gojaznost deli sa većinom hroničnih bolesti prisustvo zapaljenske komponente, koja je dobrim delom odgovorna za razvoj metaboličkih i drugih zdravstvenih promena povezanih sa tim. Ovaj hronični inflamatorni odgovor potiče iz veza koje postoje između masnog tkiva i imunog sistema. 

Gojaznost je, kao i druga stanja neuhranjenosti, narušava imunološku funkciju, što dovodi do visokog nivoa prevalencije infekcija i alergija, ali nedavno su se pojavili dokazi da izmenjena imunološka funkcija doprinosi patogenezi gojaznosti. Tačnije, pokazalo se da mere telesne masti pozitivno koreliraju sa nivoima zapaljenskih proteina u serumu, a zanimljivo je primetiti da su markeri abdominalne gojaznosti, poput obima struka, izgleda jače povezani sa upalnim markerima od indeksa telesne mase ili ukupnih telesnih masnoća, što ukazuje na veći uticaj centralne gojaznosti na upalu. Masno tkivo uopšte i posebno adipociti luče veliki broj bioaktivnih molekula različite prirode, pod nazivom adipokini, od kojih mnogi imaju imuno-modulaciono delovanje. To je slučaj sa leptinom i adiponektinom, da pomenemo samo dva najparadigmatičnija adipokina. 

Zapravo, hronična sistemska upala povezana sa gojaznošću potiče iz disfunkcije masnog tkiva. Dalje, iako je genetika važan faktor uključen u patogenezu gojaznosti, pokazalo se da su neke odrednice povezane sa životnim stilom, poput fizičke aktivnosti i kondicije, važni zaštitni faktori za smanjenje upale niskog stepena otkrivene kod gojaznosti. Zaista, kondicija i telesna masnoća moraju se smatrati važnim odrednicama u strategijama javnog zdravlja u borbi protiv zapaljenskog stanja.

Gojaznost treba da definiše zdravlje osobe - a ne samo njeni težina, kaže nova kanadska klinička smernica.

Takođe, savetuje lekare da idu dalje od jednostavnog preporučivanja dijete i vežbanja.

Umesto toga, trebali bi se usredsrediti na osnovne uzroke gojaznosti i zauzeti holistički pristup zdravlju.

Literatura:

GUIDELINE, Obesity in adults: a clinical practice guideline, August 4;192:E875-91. doi: 10.1503/cmaj.191707