Još malo o čokoladi

Zdravstvene prednosti crne čokolade poznate su vekovima, ali tačan razlog je ostao misterija - do sada. Iako je čokolada puna hranljivih materija i jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti, minerala i masnih jiselina, istraživači su sada izvestili da određene bakterije u stomaku gutaju čokoladu i fermentišu je u antiinflamatorna jedinjenja koja su dobra za srce.

Kao što znamo, postoje dve vrste mikroba u crevima: oni „dobri“ i „loši““

Dobri mikrobi, kao što su bifidobakterije i bakterije mlečne kiseline, uživaju u čokoladi, Kada jedu tamnu čokoladu, one rastu i fermentiraju, proizvodeći jedinjenja koja imaju protiv upalna svojstva. Ostale bakterije u crevima su povezane sa upalnim procesima i mogu da izazovu gasove, nadimanje, dijareju i zatvor. To uključuje neke Clostridia i neke E. coli.

Kada telo apsorbuje ova jedinjenja, ona smanjuju upalu kardiovaskularnog tkiva, smanjujući dugoročni rizik od moždanog udara.

Kakao prah, sastojak čokolade, sadrži nekoliko polifenolnih ili antioksidativnih jedinjenja kao što su katehin i epikatehin, i malu količinu dijetetskih vlakana. Obe komponente se slabo vare i apsorbuju, ali kada stignu do debelog creva, poželjni mikrobi deluju na njih i vlakna fermentišu tako da se i veliki polifenolni polimeri metabolišu u manje molekule, koji se lakše apsorbuju. Ovi manji polimeri pokazuju antiinflamatornu aktivnost.

Kombinovanje vlakana u kakaou sa prebioticima verovatno će dovesti do poboljšati opšteg zdravlja osobe i pomoći će u pretvaranju polifenola u stomaku u antiinflamatorna jedinjenja. Kada unosite prebiotike, populacija korisnih crevnih mikroba se povećava i nadmašuje sve nepoželjne mikrobe u crevima, poput onih koji izazivaju stomačne probleme. Prebiotici su ugljeni hidrati koji se nalaze u namirnicama poput sirovog belog luka i kuvanog integralnog pšeničnog brašna koje ljudi ne mogu da svare, ali koje dobre bakterije vole da ih jedu. Ova hrana za korisne stanovnike vašeih creva, takođe, nalazi se u dodacima ishrani.

Ljudi bi mogli da osete još više zdravstvenih koristi kada bi crnu čokoladu kombinovali sa čvrstim voćem kao što su nar i acai. Gledajući u budućnost, sledeći korak će biti da industrija uradi upravo ovu stvar.

Tamna čokolada je korisna za srce jer je crevne bakterije fermentišu u zdrave antioksidante.

Volite li sir

Različite vrste sira

Današnja tema je sir, hrana koju čovečanstvo koristi više od 9.000 godina. S obzirom da se može čuvati bez rashladnih sistema, sir je deo kulinarstva gotovo svakog naroda.

Sir se, u osnovi, pravi od zagrejanog mleka tretiranjem kiselinama ili enzimima. Postoji više od 2.000 različitih vrsta sireva širom sveta.

Zanimljive činjenice o siru:

- U svetu se godišnje proizvede 200 miliona metričkih tona sira. To je više od proizvodnje kafe, duvana, čaja i kakaoa.

- Najtraženiji sirevi širom sveta su mozzarella ili gouda.

- Grci su najveći potrošači sira u svetu. Prosečan Grk troši više od 27 kg sira godišnje.

- Sir je najtraženija hrana na svetu. 4% svih prodatih sireva su predmet krađe.

- Za proizvodnju 1 kilograma sira potrebno je 10 litara mleka.

- U toku varenja sira, može doći do stvaranja opoida. Stvarno možemo biti zavisni od sira.

U toku proizvodnje sira mogu biti korišćene sve vrsrte aditiva, uključujući limunov sok, sirće pa čak bakterije iz ljudskog stomaka. ("Sir" dolazi iz latinske reči "caseus", što znači "fermentirati ili kiselo").

Irski naučnici eksperimentisali su sa različitim mikrobiotama na siru Cheddar. Otkrili su nekoliko "kultura" koje mogu skratiti vreme sazrevanja, kao i promenu izgleda i arome sira.

Sir i drugi mlečni proizvodi pomažu u dopremanju probiotskih bakterija u ljudska creva. Turski naučnici istraživali su metode za povećanje broja probiotskih bakterija u belom siru bez promene senzornih svojstava.

Američki naučnici su analizirali različite sireve kako bi upoređivali antioksidante relevantne za dijabetes tipa 2 i srodnu hipertenziju. Njihove studije pokazuju da sir koji je obogaćen brusnicom ima najveći potencijal za inhibiciju enzima povezanih sa dijabetesom tipa 2.