Zašto fluoridi

Postoji mnogo stvari u našim životima koje radimo, a da ni ne pomislimo zašto nam je to potrebno. 

Da li bezuslovno slušate državu bez obzira gde živite, koliko imate godina, kako se hranite, da li koristite lekove, da li koristite dodatke ishrani.

Da li verujete da je državi zaista stalo do vašeg zdravlja?

Da li verujete državi kada vam kaže da ste bolesni, iako nemate nikakve simptome?

Da li verujete da kuhinjska so treba da bude jodirana?

Da li verujete da paste za zube treba da sadrže fluor? 

Zašto paste za zube moraju da bude sa fluorom? 

Kakvo pitanje, fluor se nalazi u svim pastama za zube, svih svetskih proizvođača! 

Da? 

U čemu je poenta? 

U kvarenju zuba! 

Ah, da, kvarenje zuba! 

Ali, da li je nedostatak fluorida uzrok kvarenja zuba? 

Odakle se pojavio fluor?

Prvi put su fluor u vodu počeli da stavljaju nacisti u zloglasnim koncentracionim logorima. Gestapo je, u stvari, imao jako malo volje da se brine o održavanju zdravlja dečijih zuba u logorima, veća im je briga bila masovna medikacija ljudi, njihova sterilizacija i obezbeđivanje njihove poslušnosti i mirnoće.

Do početka osamdesetih nije bilo fluorida u pastama za zube. Dodavanje fluorida počelo je tek kada su objavljene studije da prirodni nedostatak fluorida u vodi i zemljištu (koji se, poput nedostatka joda, javlja u nekim delovima sveta) može značajno da ubrza razvoj karijesa zuba. Preventivna primena fluornih lakova na površini zuba pomogla je u ovom slučaju da se spreči razvoj ove bolesti. Automatski je donet zaključak da će fluor u pasti za zube da doprinese sprečavanju karijesa zuba uopšte, bez obzira na uzrok. Od tog trenutka, fluor je, čini se, zauvek "rezervisao" svoje mesto u sastavu paste za zube. Međutim, sve češće se čuju glasovi protiv neselektivne upotrebe fluorida.

O čemu se radi?

Mora se reći da postoje razlozi za sumnju. Prvo, nema mnogo geografskih regija koje zaista imaju medostatak fluora. Drugo, niko ne kontroliše sadržaj fluorida u zemljištu i vodi - ni u jednoj zemlji u kojoj se paste koje sadrže fluor široko reklamiraju i prodaju. Istovremeno, čini se da svi naši gradovi i zemlje apriori imaju nedostatak fluorida, što je zapravo daleko od istine.

U međuvremenu, fluor nije tako bezopasan mikronutrient. Visoka koncentracija fluorida u zemljištu i pijaćoj vodi može dovesti do potpuno obrnutog efekta - do fluoroze zuba i do njihovog preranog uništenja.

Uzgred, da li ste primetili da sve paste koje sadrže fluor imaju upozorenje o opasnosti od prekoračenja dnevne doze paste za zube za malu decu? Dakle, radi se upravo iz gore pomenutog razloga. O odraslima se, međutim, iz nekog razloga uvek ćutalo.

Šta kaže zdrav razum?

Ali, hajde da ostavimo po strani geohemiju sa biohemijom. Hajde da razmislimo jednostavno: kada bi nas fluor zaista efikasno zaštitio od karijesa zuba, rasprostranjenost ove bolesti danas bi bila mnogo manja nego sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo prali zube konvencionalnim praškom za zube. Ali u stvarnosti vidimo potpuno suprotnu sliku.

Ispostavilo se da je mogući rizik od fluorida i dalje očigledniji od preventivnog efekta. 

Onda, budimo iskreni. Kod ogromne većine ljudi karijes zuba se razvija iz razumljivih i dobro proučenih razloga. Među njima su loša ishrana, oralna disbakterioza, smanjen imunitet. Gde je onda uloga fluora?

Tako se ispostavilo da je upotreba fluorida u ovom slučaju daje istu "zaštitu" od pojave karijesa na zubima, kao, na primer, korišćenje lavora za popravku krova koji prokišnjava. Čini se, na prvi pogled, da funkcioniše, naročito ako svi i svuda kažu da će bez lavora kuća biti poplavljena. I onda vidite, za 20 godina, umesto da poprave krov, ljudi bez lavora ne mogu da zamisle svoje živote...

Eh, taj fluor...

Kada je Georgius Agricola, nemački mineralog, 1500-tih godina, opisao kristalni materijal koji je pomogao da se neke rude tope na nižim temperaturama, verovatno nije slutio koliko će njegovo otkriće da bude upotrebljeno protiv zdravlja ljudi pet vekova kasnije. Nazvao ga je fluores, od latinske reči fleure, što znači "teći". 

Danas znamo, da je u pitanju jedinjenje fluora sa kalcijumom, kalcijum fluorid ili CaF2, za koje je utvrđeno je da ima izuzetne osobine. Sastavni deo ovog jedinjenja je hemijski element fluor, najreaktivniji hemijski element. 

Odavno je dokazano korisno delovanje ovog elementa na zube, jer kod zuba postoji završna faza “sazrevanja” gleđi, konačna maturacija, koja traje i više godina posle nicanja zuba. Zbog toga stomatolozi preventivci insistiraju na tome da se fluoridi uzimaju i posle nicanja stalnih zuba.

Metabolizam ovog hemijskog elementa je jasno povezan sa metabolizmom kalcijuma, i ne idu jedan bez drugog.

Međutim, decenijama postoje grupe ljudi koje se bore protiv toga da se fluoridi dodaju u pijaću vodu, sa žestokim kampanjama i tužbama protiv države (odnosi se pretežno na USA).

O čemu je ovde sve reč?

Jako je “tanka” granica gde fluor može da se predozira i da izazove štetna delovanja.

Gde nastaje problem sa doziranjem fluorida?

Problemi nastaju prosto zbog toga što veoma lako dolazi do predoziranja, jer smo okruženi fluoridima sa svih strana – ovde mislim na arteficijelni, veštački dodat – mleku, soli, pijaćoj vodi, pastama za zube, čak i brašnu.

Dakle, vrlo prostom logikom, ako već ima nešto fluorida prirodno u pijaćoj vodi, pa konzumiramo još fluorida navedenim putevima, lako nastaju problemi.

Priča o upotrebi floura kao sredstva za održavanje zdravih zuba je jedna od najvećih naučnih prevara i svojevrsna dogma koje se grčevito drži 90% stomatologa i koji su i sami žrtve vlastitog obrazovanja koje ih je potpuno uverilo u takve besmislice. No, danas malo ko može verovati lekarima uopšteno, kad se zna da institucije koje su ih obrazovale imaju svoje vlastite interese. Masovno trovanje stanovništva radi zarade je strategija, a ne nesrećan slučaj.

Smrtonosna doza, kod akutnog predoziranja fluoridima, za decu je oko 15 mg/kg, a za odraslog čoveka, verovatna toksična doza je oko 5mg/kg telesne težine.

Hronično predoziranje preparatima fluora je već sasvim drugačiji problem i što se zuba tiče, dovodi do fluoroze. Jako dobro je dokumentovana dentalna florizacija koja oštećuje zube svakodnevnim florisanjem tela. Pa ipak, AMA – American Dental Association ili Američko zubarske udruženje, uporno ponavlja kako je fluor dobar za zdravlje!

Опасни флуорид

Флуор је најелектронегативнији природни елемент и 13. је најраспрострањенији елемент на Земљи. Распон једињења која садрже флуор је веома широк због тога што је флуор способан да реагује са свим елементима осим хелијума и неона.

Редуковани облик флуора (или његов анјон) означава се као флуорид и када је присутан као јон и када је везан за други елемент. Флуориди се у природи појављују и налазе се у свим изворима воде у малим, али следљивим количинама.

Флуориди су данас у широкој употреби у функцији смањења преваленције каријеса. Међутим, релативна важност директних ефеката флуорида се и даље разматра због његових штетних ефеката на организам.

Препоруке везане за укупан унос флуорида наводе подношљив горњи унос, дефинисан као ниво који вјероватно не представља ризик за негативне ефекте код готово свих особа. За децу узраста од 12 година и млађе, количина ос 0,05 до 0,07 мг/кг телесне тежине је прихваћена као оптимална количина укупног дневног уноса флуорида, док укупни дневни унос не би требало да пређе 0,10 мг/кг телесне тежине да би се избегао нежељени степен флуорозе.

Међутим, опасности од прекомерног уноса флуорида су свуда око нас. То је зато што је флуора има свуда у нашој исхрани. Флуор је у нашој води, у соковима, вину и кафи, у супама и обрађеној храни, чак и у формулама за бебе. 

1. Акумулација флуорида у телу

Флуор се накупља у телу. Здрави одрасли бубрези излучују 50 до 60% флуорида сваког дана. Сва преостала количина флуорида акумулира се у телу, најчешће у костима и епифизи. Бубрези код беба и деце, излучују мање флуорида тако да ова популација апсорбује и до 80% унесетог флуора у костима. Концентрација флуорида у костима се повећава током живота.

2. Флуорид и храна за бебе 

Бебе, храњене инстант формулама, имају највећу изложеност флуоридима. Изложеност новорођенчади води која је флуорисана препознато је као главни фактор ризика за развој зубне флуорозе током живота. С тим у вези, стоматолози су препоручили да родитељи новорођенчади не користе воду која је флуорисана када реконституишу формулу формуле за бебе.

Америчко удружење стоматолога (АДА), иначе највећи заговорници флуоридације, послало је 6. новембра 2006. обавештење путем е-маила својим члановима којим  саветују родитеље да формулације за бебе припремају са не-флуорисаном.

3. Флуориди и репродуктивни проблеми

Да ли флуор може да изазове проблеме са плодношћу и репродуктивним системом? Флуориди који се дају животињама у високим дозама уништавају мушки репродуктивни систем. Флуорид оштећује сперму и повећава стопу неплодности у бројним врстама.

Епидемиолошка студија спроведена у Америци је показала повећање стопе неплодности међу паровима који живе у подручјима са концентрацијом од 3 ппм или више флуорида у води. Две студије су показале смањени ниво тестостерона код мушкараца који живе у подручјима са високим садржајем флуорида. 

4. Флуориди и оштећења мозга

Америчка агенција за заштиту животне средине (ЕПА) наводи флуорид међу око 100 хемикалија за које постоји "значајани доказ развојне неуротоксичности". Експерименти на животињама откривају да се флуорид акумулира у мозгу и мења ментално понашање. Било је преко 100 експеримената на животињама који показују да флуориди доводе до оштећења мозга и директног утицаја на учење и понашање.

Заговорници флуоризације одбацују ове студије изведене на животињама јер су у овим студијама коришћене високе дозе флуорида. Међутим, потребно је 5-20 пута више флуорида да би се достигли исти нивои у плазми код пацова као код људи. Један експеримент на животињама је показао ефекте веома малих дозе флуорида. У овој студији, пацови су храњени једну годину са 1 ппм флуорида додатог у њихову воду (иста количина која се користи за флуоризацији пијаће вое), користећи или натријум флуорид или алуминијум флуорид. Сви пацови из ове студије имали су промене у бубрезима и мозгу, повећан унос алуминијума у ​​мозгу и формирање бета-амилоидних наслага који су повезани са Алцхајмеровом болешћу.

5. Флуориди и смањени IQ

Постоји 24 студије из Кине, Ирана, Индије и Мексика које показују повезаност између излагања флуоридима и смањеног IQ. Један истраживачки тим је проценио да флуор може да смањи IQ на 1,9 ппм (делова на милион), док је у недавном прелиминарном истраживању откривено смањење IQ код деце која пију флуорисану воду од 0.3 до 3 ппм . Аутори ове последње студије су известили да је за свако повећање флуорида од 1 ппм, које је мерено у урину, дошло до губитка од 0,59 IQ поена. Према Националном истраживачком савету (2006), "конзистентност резултата [у студијама флуорида / IQ] изгледа довољно значајна да захтева додатна истраживања о ефектима флуорида на интелигенцију."

6. Флуориди и рани пубертет

Смањени IQ није једини неуротоксични ефекат који настаје под утицајем флуорида. Истраживања су показала повезаност између излагања флуоридима и оштећења визуелно-просторне организације, док су три друге студије откриле повезаност између пренаталне изложености флуоридима и оштећења мозга фетуса.

Флуориди, такође, утичу на епифизу. Студије су показале да се флуориди акумулирају у хуманој епифизи у врло високим нивоима, а такође, смањују производњу мелатонина и доводе до ранијег почетка пубертета.

У резултатима ових студија, наводи да су младе девојке у заједници која користи флуорисану воду достигле менструацију 5 месеци раније него девојчице у заједници која није користила флуорисану воду.

7. Флуориди и функција штитне жлезде

Гутање флуорида негативно утиче на функцију штитне жлезде. Средином 20. века бројни европски лекари су прописивали флуориде за смањење активности штитне жлезде код болесника са хипертиреозом (преактивна тироидна жлезда).

Симптоми хипотиреоидизма укључују депресију, умор, повећање тежине, болове у мишићима и зглобовима, повишене нивое холестерола и болести срца. У 2010. години, други најпроблематичнији лек био је Синтхроид (натријев левотироксин) који је хормонски супституент који се користи за лечење штите жлезде.

8. Флуориди и артритис

Према студијама, флуориди изазивају симптоме артритиса. Скелетна флуороза (болест костију и зглобова изазвана флуоридима) опонаша симптоме артритиса. Према чланку објављеном у часопису Chemical&Engeenering News, “због неких клиничких симптома који опонашају артритис, прве две клиничке фазе скелетне флуорозе могу се лако дијагностиковати. 

9. Оштећења костију изазвана флуоридима

У раним испитивањима флуоризације воде, откривено је двоструко повећање дефеката костију код деце у заједници која је користила флорисану воду. У студији изведеној 2001. године, пријављена је корелација између тежине стоматолошке флуорозе и учесталости фрактура костију код деце и одраслих у подручју са високим концентрацијама флуорида у Мексику.

Употреба флуорида може да доведе до повећања фрактура кука код старијих особа. Високе дозе флуорида (просечно 26 мг дневно) које су коришћене у испитивањима за лечење пацијената са остеопорозом у настојању да учврсте њихове кости и смање стопе прелома, довеле су до већег броја прелома, посебно фрактура кука.

Како се заштитити

Избегавајте прерађену и упаковану храну

Купујте пасте за зубе без флуорида

Избегавајте третмане флуором код стоматолога

Немојте пити сокове, кафу или ледени чај у ресторанима

Немојте пити флаширану воду 

Не пушите

Не користите посуђе израђено од тефлона

Литература

1. Whitford GM. The Metabolism and Toxicity of Fluoride. 2nd ed. Basel, Switzerland: Karger; 1996.

Koja pasta za zube je najbolja?

Koja je najbolja?

Oh, kakvo teško pitanje. Pitanje koje se provlači vekovima. Svaki proizvođač tvrdi da je njegovo sredstvo za pranje zuba, ono baš najbolje. I tako je od 5000-ite godine pne, kada su Egipćani prvi koristili prah za pranje zuba, pa sve do danas. Dugačak je bio put od praha starih egipćana, u čijem sastavu su se nalazili i takvi sastojci kao što su usitnjeni bivolji rogovi, smirna (mirišljava smola slična tamjanu), samlevena ljuska jajeta i sitan pesak od vulkanskog kamenja, pa do savremenih sredstava za pranje zuba bez fluora, bez antibiotika a sa ekstraktima lekovitog bilja koji čiste i neguju ne samo zube, već i celu usnu šupljinu.

I, verovatno se ništa nije promenilo ni u pogledu bolesti usne duplje. I danas, bolesti usne šupljine predstavljaju jedan od najzastupljenijih zdravstvenih problema u svetu, a pokvareni zubi, zubni implanti i nedostatak jednog ili više zuba još uvek su više pravilo nego izuzetak. Paradentalne bolesti i zubni karijes najčešće su bolesti usne duplje, ali se one mogu sprečiti redovnom i pravilnom samostalnom negom. Da li ste znali da je rizik od gubitka zuba 2-3

puta veći u slučaju paradentoze, nego u slučaju karijesa. Naravno, osim pravilnog izbora zubne paste, morate voditi računa da imate pravilnu ishranu, da ne pušite, da vaš imunitet i endokrini sistem budu u najboljem redu i da imate pravilan zagrižaj. 

Da li savremene zubne paste pomažu da nam zubi budu lepi i zdravi? Pa za veliku većinu zubnih pasti se to i ne bi baš moglo reći. Uglavnom sadrže jaka abrazivna sredstva koja osim uklanjanja naslaga sa zuba u velikoj meri dovode do oštećenja zubne gleđi, što automatski dovodi do izazivanja atrofije desni, usled čega može doći do ogoljavanja vrata zuba. Upravo ogoljen vrat zuba izaziva bol, koji je povezan sa povećanom osetljivošću zuba, pojave karijesa i čestih odlazaka stomatologu. Koliko košta jedan odlazak kod stomatologa, znate i sami. 

U čemu je tajna antibaketrijskog delovanja koje proizvođači zubnih pasti reklamiraju kao prednost. Pa, naravno, u antibioticima. Čak, iako tokom pranja zuba i ne progutate pastu, antibiotik će biti resorbovan u vaš organizam putem brojnih receptora koji se nalaze u usnoj duplji. Antibiotici prisutni i u hrani, ne samo u pastama za zube, dovode do sve veće rezistentnosti, postajemo otporniji na postojeće antibiotike, što dovodi do pojave sve jačih antibiotika nove generacije. Što jači antibiotici, to slabiji naš imuni sitem.

Samo bez fluorida

Fluorid? Najelektronegativniji element u periodnom sistemu. Šta to znači za nas? Kada ga koristimo sa pastom za zube, on ubija bakterije, ali ubija i nas. O ovom važnom elementu, njegovim štetnim i korisnim svojstvima u nekom drugom postu.

Pa kako da rešimo ovaj problem i sačuvamo naše zube. Jendostavno, pravilnim izborom zubne paste. Veoma je važno da pasta za zube bude BEZOPASNA! Birajte one koje ne sadrže grube sintetičke antiseptike, ne sadrže fluoride, agresivne penušavce i ostale potencijalno štetne komponente za organizam.