Demistifikacija holesterola

Holesterol je supstanca koja ima steroidnu strukturu i koja je ima višestruku ulogu u organizmu. Esencijalan za život jer ulazi u sastav ćelijske membrane svih ćelija ljudskog organizma, osnova je mnogih hormona zaduženih za rast, razvoj i reprodukciju, osnova je žučnih kiselina zaduženih za normalnu apsorpciju hranljivih sastojaka u digestivnom traktu.

Holesterol u organizmu potiče iz dva izvora, jedan deo je sintetisan u organizmu, a drugi deo se unosi hranom.

Ako osobe koje imaju genetsku predispoziciju za povećanu sintezu holesterola i/ili unose velike količine hrane bogate zasićenim mastima, onda one mogu da imaju povećan nivo holesterola u krvi što može da loše utiče na zdravlje. Višak holesterola može da se taloži u zidovima krvnih sudova što može tokom vremena da dovede do ateroskleroze koja je osnova velikog broja oboljenja, od kojih su oboljenja srca najizraženija.

Holesterol se u cirkulaciji nalazi u vidu lipoproteina, čestica koje se sastoje od specifičnih proteina i lipida, od kojih su dve najvažnije frakcije HDL i LDL.

.„Dobar“ i „loš“ holesterol

U osnovi postoje dve vrste holesterola:

„Dobar“ ili HDL holesterol (pun termin je lipoprotein visoke gustine). HDL holesterol se ponekad naziva „dobrim“ jer pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija, krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom iz vašeg srca u ćelije tela.

„Loš“ ili LDL holesterol (lipoprotein niske gustine). LDL holesterol se ponekad naziva „lošim“ jer su visoki nivoi povezani sa nakupljanjem u vašim arterijama.

Korisan način da zapamtite razliku između HDL -a i LDL -a:
Želite da nivo HDL holesterola bude VISOK.
Želite da nivo LDL holesterola bude NIZAK.

Ukupni holesterol je mera ukupne količine holesterola u vašoj krvi, uključujući i LDL i HDL holesterol.

Šta je visok holesterol?

Visok holesterol je kada imate previše holesterola u krvi. Takođe se može nazvati visokim holesterolom u krvi, hiperholesterolemijom ili hiperlipidemijom. Vaš ukupni holesterol ili LDL holesterol može da bude previsok ili HDL holesterol prenizak.

Najvažniji efekat visokog holesterola je da može da izazove suženje i začepljenje arterija.

Višak holesterola i drugih supstanci koje se obično nalaze u krvi, poput kalcijuma i masti, mogu da počnu da se nakupljaju upravo ispod sluznice zidova arterija. Područja zida arterija u kojima se skuplja holesterol i druge materije nazivaju se „plakovi“. 

Formiranje plakova u arterijama je stanje koje se naziva ateroskleroza, arterioskleroza ili „otvrdnuće arterija“.

Kako arterioskleroza napreduje

Vremenom, plakovi postaju tvrđi i dodatno sužavaju arterije, ograničavajući protok krvi i oštećujući zid arterija. Što grublji plakovi čine sluznicu arterija, verovatnije je da će se tamo zarobiti i supstance poput trombocita, koje čine krv lepljivom i podstiču zgrušavanje.

Ako dođe do suženja u koronarnim arterijama, koje nose krv bogatu kiseonikom do samog srčanog mišića, stanje se naziva koronarna bolest ili koronarna bolest srca, što povećava rizik od srčanog udara.

Bolest koronarnih arterija može izazvati anginu: bol ili osećaj pritiska u grudima. 

Takođe možete osetiti anginu u rukama, ramenima, vratu, vilici ili leđima; čak se može osećati i kao loše varenje.

Deo plaka može da se otvori, uzrokujući stvaranje krvnog ugruška: ovo može iznenada i dramatično da blokira dotok krvi do vitalnog organa. Krvni ugrušci se takođe mogu osloboditi i putovati u telu i mogu izazvati blokade na drugim mestima.

Do srčanog udara dolazi ako se dotok krvi u deo srčanog mišića iznenada blokira. Ako nemate hitan tretman kako bi ste brzo ponovo pokrenuli krv, deo srčanog mišića gladan krvi bogate kiseonikom može umreti. Srčani udar može da bude fatalan.

Blokade u arterijama koje snadbevaju mozak mogu da dovedu do moždanog udara, koji oštećuje deo moždanog tkiva lišen krvi bogate kiseonikom. Moždani udar je takođe ponekad fatalan.

Smanjenje nivoa holesterola

Prvo što treba da uradite je da smanjite količinu holesterola, trans masti i zasićenih masti u vašoj hrani. To znači smanjenje unosa životinjskih masti (zamenite taj prošarani, sočan komad bifteka za nemasni izvor mesa, poput pilećih prsa). To se takođe može postići uklanjanjem peciva, prerađene hrane i brze hrane, koji su uobičajeni sumnjivci kada je u pitanju unos trans masti. Istovremeno, povećajte unos omega-3 masnih kiselina-bilo unošenjem više lososa, tunjevine ili oraha u ishranu ili uzimanjem omega-3 dodataka, poput ribljeg ulja ili ulja kalamara. Ovo će pomoći u smanjenju količine masti koju imate u krvi.

Redovno vežbanje je još jedan obavezni deo smanjenja nivoa holesterola. Ako trenutno ne vežbate, počnite s malim - 30 minuta hodanja svaki dan može biti dobar način za početak sigurnog režima vežbanja.

Drugi potencijalni tretmani za holesterol uključuju:

Uzimanje dodatka CoQ10 može pomoći u održavanju ukupnog zdravlja srca i arterija i smanjiti oksidaciju LDL-holesterola (tj. Lošeg holesterola).

Preliminarne studije ukazuju na to da dijete bogate vitaminom E mogu dovesti do oksidacije lošeg holesterola.

Postoje i druge tvrdnje da određene namirnice - integralne žitarice, orasi, soja, suplementi vlakana, zelena kafa, beli luk, maslina i masna riba - mogu pomoći u smanjenju apsorpcije lošeg holesterola. Sve je veći broj namaza i margarina koji se takođe prodaju na tržištu sa tvrdnjom da smanjuju apsorpciju holesterola, iako ne možemo komentarisati njihovu efikasnost.

U slučajevima veoma visokog holesterola, vaš lekar će možda morati da vam prepiše lekove. Neki od ovih lekova mogu da smanje količinu CoQ10 u krvotoku. Kao što smo već ustanovili, CoQ10 je važan za upravljanje holesterolom, pa ako vam lekar prepiše lekove, pitajte ih o mogućim prednostima suplementacije CoQ10.