понедељак, 14. август 2017.

7 razloga zašto sam prestao da jedem meso

Crveno  meso
Već nekoliko meseci od kako sam prestao da jedem meso, moja supruga negoduje i smatra da sam podlegao veganskim modnim trendovima. Međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja, zdravlja mog sina, a delom i sa ekoliške tačke gledišta. Istovremeno, neću se truditi da namećem svoj stav nikome, pa ni mojoj supruzi, za koju je meso izvor života i radosti.  Nisam imao nameru ni da pišem na ovu temu da slučajno nisam naleteo na odličan članak Ю.Ю. Гичев-а, Predsednika kompanije Sibirsko zdravlje, koji je na jasan, kratak i argumentovan način obrazložio zašto već 25 godina ne jede meso. Inspirisan njegovim člankom, a sa obzirom da sam hemičar koji je veći deo radnog veka proveo u industriji lekova i dodataka hrani, shvatio sam da je veoma važno upoznati i ostale ljude sa opasnostima do kojih može dovesti konzumiranje mesa, a naročito prerađevina od mesa. U nastavku ću navesti nekoliko razloga zbog kojih je meso postalo potpuno neprihvatljivo i za moju ishranu.

1. Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.
Razlog ovakvog ponašanja jeste preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevina koje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.
Predator
2. Zdrava crevna mikroflora. Termički obrađeno meso je krajnje teško za varenje. Za značajan deo mesa koji pojedemo (što više mesa jedemo, to je veći procenat) jednostavno nema dovoljno vremena da se kvalitativno svari i svi takvi polusvareni ostaci prolaze u debelo crevo. Ali, kod predatora, koji se hrane uglavnom mesom, debelo crevo je veoma kratko i sva količ ina polusvarenog ili nesvarenog mesa vrlo brzo napusti telo, dok je kod čoveka, debelo crevo veoma dugo i nesvareni deo mesnog obroka se veoma dugo zadržava u njemu.
To dovodi do veoma povoljnog ambijenta za razmnožavanje bakterija truljenja koje koriste proteine iz nesvarenog mesa kao hranljivu podlogu. Aktivno se razmnožavajući i menjajući hemijsku sredinu u crevima, bakterije truljenja veoma brzo potiskuju korisne probiotske bakterije kao što su bifidobakterije i lactoflore. A kao što znate, korisna crevna flora je najvažniji i neophodan uslov za održavanje jakog i izbalansiranog imunološkog sistema, normalnog metabolizama holesterola, normalnog metabolizama žučnih kiselina (koje nepravilnim metabolizmom mogu lako postati najjači kancerogeni), ravnotežu prirodnih vitamina, kao i dobru probavu.

3. Prevencija hronične toksičnosti i kancerogeneze. Ovaj razlog je u velikoj meri direktna posledica svega gore navedenog. Da bakterije truljenja u crevnoj flori koriste samo ostatke nesvarenog  mesa kao hranu – to i ne bi bilo tako loše. Problem je da se tokom ove parazitske aktivnosti bakterije truljenja proizvode veliku količinu najjačih toksina i kancerogena. Jasno je, uzimajući u obzir i  neizbežno oslabljeni imunitet usled disbakterioze da se nekoliko puta povećava rizik od raka debelog creva - jedan od najčešćih i jedan od najopasnijih kancera. Zbog toga, svi narodi koji u ishrani dominantno koriste meso, spadaju u vrh zemalja sa visokom učestalosti raka debelog creva. Neprikosnoveni lider je Nemačka, zemlja sa najbolje razvijenom medicinom, ali koja, ipak, nije u stanju da preokrene ovu tužnu zakonomernost, ma koliko da je jaka.
Moram priznati da sam se često pitao: "Zašto baš meso?" Zaista, zašto samo meso, a ne i morski plodovi, riba, živina ili jaja? Ovo su, takođe, proteinski proizvodi. Stvar je u tome, da proteini nisu uzrok spore asimilacije (u svom čistom obliku proteini se apsorbuju veoma brzo), već masti koje su u mesu nezaobilazan pratilac proteina. Zapravo, masti su razlog velikog kašnjenjenja u varenju proteina. Dakle, meso ne samo da sadrži mnogo više masti u odnosu na ptice (ako su bez kože), ribu ili jaja, nego su ove životinjske masti (salo) teško svarljive. Zbog toga, ciklus varenja masnog mesa, a naročito kobasica može da potraje do 3 (!) dana, u poređenju sa jajima, ribom i morskim plodovima (osim za masne vrste) koje se vare u roku od 2-3 sata, živine i masne ribe - samo nekoliko sati duže.


4. Zaštita od antibiotika. Proizvodnja mesa je veliki biznis. Manji gubici zbog prerane smrti životinja ili sprečavanje razvoja bolesti, donose bolje poslovne rezultate i veći profit. A pošto su glavni uzroci bolesti kod  životinja, infekcije, u poslednjih 60 godina industrija mesa ne može da se zamisli bez široke upotrebe antibiotika. Antibiotici se ne koriste samo kao lek, kada kod životinja zaista postoji razvijena infekcija, nego, najčešće kao preventivna mera, koja se primenjuje na životinjama kontinuirano tokom čitavog ciklusa proizvodnje mesa. Štaviše, antibiotici imaju široku primenu kao promoteri rasta, jer suzbijanja crevnu mikrofloru životinja i povećavaju efikasnost iskorišćenja hranljivih materija iz creva.
Dakle, ako sami ne odgajate životinje, nikada ne možete biti sigurni da sa svakim biftekom koji ste pojeli niste pojeli i tabletu tetraciklina ili nekog drugog još jačeg antibiotika. U još većem stepenu ovo se odnosi na živinu, jer kokoške i patke su izuzetno osetljive na infekcije. Kao što je poznato, kontinuirana upotreba antibiotika nepovratno uništava crevnu mikrofloru kao i mikrofloru u ustima, koži i svu drugu korisnu mikrofloru. Pored toga, stalna upotreba antibiotika dovodi do formiranja rezistencije na antibiotike, što znači da mogu biti neefikasni baš onda kada je nama samima potrebna terapija antibioticima.


5. Prevencija ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Meso je priznati faktor rizika za hronična oboljenja srca i krvnih sudova. Iako problem nije toliko u mesu, koliko u savremenoj proizvodnji stoke, meso je nekoliko puta više opterećeno holesterolom i nezasićenim životinjskim mastima u poređenju sa mesom divljih životinja. Opasnost ne dolazi toliko od samog holesterola, kako obično mislimo, več od kombinacije holesterola sa nezasićenim mastima životinja. Ova, u bukvalnom smislu,  smrtonosna kombinacija dovodi do veoma brze progresije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Proizvodi iz mora i morska riba, na primer, su takođe veoma bogati sa holesterolom, ali u njima se holesterol nalazi u kombinaciji sa izuzetno korisnim omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama. Kao rezultat toga, morski ishrana ne samo da ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, već, naprotiv, dovodi do značajnog smanjenja.
Ne svinjetinu!

6. Zašto je svinjsko meso najopasnije. Sa medicinske tačke gledišta, svinjetina je mnogo više opasnija nego druge vrste mesa. Činjenica je da u svinjama živi parazit koji se zove trihina i da može da dospe u ljudsko telo. U tom slučaju, trihina može postati uzrok veoma opasne bolesti, trihineloze, koja se karakteriše pojavom visoke temperature, poremećaja mnogih organskih sistema i može dovesti do smrti. 

7. Ekološka odgovornost. Životinje značajno doprinose povećanju efekta staklene bašte na planeti, čak toliko da njihov doprinos prevazilazi doprinos svih drumskih i vazdušnih prevoznih sredstava zajedno. U procesu varenja biljnih namirnica i stočne hrane stotine miliona grla emituje ogromne količine metana - jedan od najopasnijih gasova koji ulaze u sastav staklene bašte.

субота, 29. јул 2017.

Da li šećer spada u grupu droga koje izazivaju zavisnosti?

Prijatno!
Danas su veoma popularne različite  vrste dijeta koje isključuju upotrebu šećera u ishrani i obuhvataju čišćenje organizma od šećera, tkz. "Sugar detox". U određenom periodu prestajete da koristite namernice koje su prerađene i u koje se dodaje šećer. Razvijena je i teorija da šećer ima osobine droga koje izazivaju zavisnost i koja se, zbog toga, mora očistiti iz vašeg organizma.

Da li je ova teorija naučno zasnovana?

U studiji1 objavljenoj pre nekoliko godina, francuski istraživači su pokazali da "su dostupni dokazi koji pokazuju da kod ljudi šećer i slatko mogu izazvati zavisnost i žudnju koje su uporedive u veličini slučajeva sa drogama koje izazivaju zavisnost".

Coca Cola
U odvojenoj studiji2 istraživači u Norveškoj pratili su navike u ishrani skoro 200 zavisnika od droge. Dve trećine zavisnika prijavilo je ograničeni pristup hrani, uglavnom zbog nedostatka novca. Uprkos varijacijama u unosu energije, postojale su zajedničke sklonosti ka nezdravoj hrani, kao što su slatke grickalice i slatka pića.
Istraživači su objavili da su najupečatljive karakteristike dijetetskih dodataka uključivale "veliki unos šećera". Oni su se složili sa prethodnim istraživanjem da "takvi dijetetski obrasci i nepravilno konzumiranje hrane mogu dovesti do mehanizama za opuštanje u centralnom nervnom sistemu, koji dovode do pojačane zavisnosti.      

Literatura:                        

1.    Sugar addiction: pushing the drug-sugar analogy to the limit, Ahmed, Serge H.; Guillem, Karinea; Vandaele, Younaa, Current Opinion in Clinical Nutrition & Metabolic Care: July 2013 - Volume 16 - Issue 4 - p 434–439, CARBOHYDRATES: Edited by Luc Tappy and Bettina Mittendorfer

2.    High sugar consumption and poor nutrient intake among drug addicts in Oslo, Norway, M. Sæland, M. Haugen, F.-L. Eriksen, M. Wandel, Volume 105, Issue 4 February 2011, pp. 618-624

уторак, 18. јул 2017.

Kakve opasnosti po zdravlje prete na bazenu i kako se zaštititi

Uživanje u bazenu
Bazeni su sjajan način da se rashladite tokom vrelog leta. Naravno, ovo nije nikakva originalna ideja, i  stotine ljudi koristi isti bazen svaki dan. Hajde da vidimo kakvu hemiju koristimo da se zaštitimo od potencijalnih infekcija koje mogu da se prenose vodom. Najčešće, kao što verovatno već znate, hlorisanjem vode u bazenu.

Prvo, kako se voda hloriše? Verovatno očekujete da se to postiže korišćenjem hlora, ali je zapravo hlorisanje na taj način postalo prilično retko zbog fizičko-hemiijskih i toksičnih osobina hlora, što ga čini komplikovanim za skladištenje, rukovanje i potencijalno opasnim po zdravlje. Zbog toga, za hlorisanje vode, koriste se druge hemikalije, pomoću kojih takođe može da se vrši hlorisanje vode.
Najčešće se koriste hipohloriti (soli hipohloraste kiselina, HClO), kao što su natrijum hipohlorit (NaClO) i kalcijum hipohlorit (Ca(ClO)2). Ova jedinjenja imaju prednost nad hlorom, po tome što su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi, lako se rastvaraju u vodi i mnogo ih je lakše čuvati i koristiti. Natrijum hipohlorit verovatno koristite i u vašem domaćinstvu, kao sredstvo za beljenje na bazi hlora (varikina).
I hlor i hipohloriti reaguju sa vodom i daju hipohlorastu kiselinu (HClO). Ovo je relativno slaba kiselina, ali i jako oksidaciono sredstvo, i zapravo najodgovornije za baktericidne efekte hlorisanja vode. Upravo ova kiselina pomaže ubijaju bakterija delujući na ćelijski zid bakterija ćelija, suzbija metaboličke funkcije ćelije, sprečava njene DNK replikacije, što dovodi do zaustavljanja sinteze proteina i smrti ćelije.
Hipohlorasta kiselina se delimično raspada u vodi, formirajući hipohloritne jone koji imaju oko 60 puta slabije oksidaciono dejstvo od hipohloraste kiseline. Na sreću, raspadanje hipohloraste kiseline je reverzibilan proces i možemo ga podesiti u našu korist praćenjem kiselosti bazena. Optimalna kiselost je  između 7.2-7.8.
Drugi način smanjenja aktivnosti je fotolitička degradacija hipohloritne kiseline (UV fotoliza), naročito u otvorenim bazenima. Zbog toga, otvoreni bazeni zahtevaju češće hlorisanje.

Koji su neželjeni efekti hlorisanja vode?

Uobičajeni neželjeni efekat plivanja u bazenima sa hlorisanom vodom, je iritacija očiju. Često smatramo da je to zbog previsoke koncentracije hlora, međutim, uzrok je sasvim drugačiji. Prvo, to nije zbog hipohloraste kiseline ili hipohloritnih jona već se iritacija očiju javlja kao posledica reakcije hipohloraste kiseline sa hemijskim jedinjenjima koja se nalaze u znoju ili u urinu!
Dok se većina ljudi istušira po izlasku iz bazena, kako bi sprali hlor zbog koga ih koža svrbi i pecka, mnogi se neće istuširati pre ulaska u bazen. Koliko vas se istušira pre ulaska u bazen?  A ukoliko se ne istuširamo pre nego što uđemo u vodu, unećemo sve što se nalazi na našoj koži - prirodne masti, znoj, šminku, ali i urin i fekalne materije.
I znoj i urin sadrže amonijak (NH4OH) ili derivate amonijaka. Jedinjenje za koje smatramo da se nalazi samo u urinu, urea ((NH2)2CO) nalazi se i u znoju. Mokraćna kiselina (C5H4N4O3), je još jedno jedinjenje koje se nalaze i u urinu i u znoju. Reakcijom ovih jedinjenja sa hipohlorastom kiselinom iz vode koja je hlorisana, dobiija se niz jedinjenja, uključujući i grupu jedinjenja poznatih kao hloroamini (NH2Cl).
Hloroamini su jedinjenja koja su odgovorna za iritaciju očiju, koju su, bez sumnje, doživeli svi koji čitaju ovaj tekst. Od hloroamina potiče miris koji povezujemo sa bazenima. Da, baš taj miris koji najčešće povezujemo sa idejom da je bazen čist, zapravo je miris hloroamina, koji su razlog zašto će vam, na primer, oči biti crvene kada izađete iz vode. Ovi iritansi takođe su često okidač za astmatične napade ili infekcije kože.
Urin povećava i količinu trihloroamina koji su prisutni u vodama bazena. Postoji sumnja da trihloroamin izaziva respiratorne simptome kod ljudi koji često plivaju u bazenima, kao i kod radnika koji rade na održavanju bazena. Postoji velika verovatnoća da je trihloroamin odgovoran i za izazivanje astme u nekim slučajevima.
Još jedna opasnost o kojoj niste razmišljali predstavljaju kreme za sunčanje. U večini slučajeva, sadrže avobenzon, hemikaliju koja u reakciji sa vodom daje fenol i acetilbenzen. Ova reakcija se odvija na vašoj mokroj koži pod delovanjem UV zračenja i hlorisane vode. Jako opasne i kancerogene supstance, koje mogu da izazovu oštećenja imunog sistema, kancer i neplodnost. Kada uzmemo u obzir da se u bazene dodaje i bakar sulfat (CuSO4), da bi voda izgledala plavo, hemijske reakcije sa kremama za sunčanje daju još opasniji proizvod, bromoform. Jedinjenje koje izaziva poremećaje nervnog sistema, jetre i bubrega. Osim u kremama za sunčanje avobenzon se koristi i u kremama za ruke, ovlaživačima i ruževima.
Verovatno vam je postalo mnogo jasnije koliko i kakva hemija se koristi da bi se obezbedilo da bazeni ostanu čisti.Hemijski pejzaž u bazenu se stalno menja, i potebno je veoma pažljivo održavanje da bi održali bezbedan i čist bazen.

Kako se zaštititi?

Veoma je zabrinjavajuće kada saznate da nešto što bi trebalo da vas zaštiti od sunčevog zračenja, može imati potpuno suprotan efekat. Vrlo je važno da budete svesni toga, kao i da nemate osećaj lažne sigurnosti. Mnoge kreme sadrže vrlo otrovne supstance, čija se toksičnost značajno povećava reakcijom sa hlorisanom vodom. Kako se onda zaštititi?
Pre svega, pridržavati se osnovne kulture, tj. pre ulaska u bazen (jezero, more) obavezno se istuširati. Ako ste kratko vreme izloženi suncu (15-30 minuta), bolje je da ne koristite nikakve zaštitne kreme, već da dopustite nezaštićenoj koži da pod dejstvom UV svetlosti poveća proizvodnju vitamina D.  Na taj način, omogućićete vašem organizmu da dobije više vitamina D, koji može da pomogne kod dijabetesa, mnogih vrsta tumora, bolesti jetre i bubrega.
Izvori čistoće - Formula 3
Povećati unošenje vitamina A,D i E kako bi sprečili negativne efekte sunčanja. Jedan od najboljih preparata je Formula 3 kompanije Sibirsko zdravlje. To su prirodne materije, koje štite ćelije spolja, iznutra i pojedinačno – na nivou ćelijske membrane koja je osetljiva na oksidaciju i pružaju „trostruki mehanizam“ zaštite:
- spoljašnju zaštitu ćelijama pružaju antioksidansi kao što je vitamin C, biljni bioflavonoidi (rutin, dihidrokvercetin), a takođe i ekstrakti koštica grožđa, borovnice, brusnice, majčine dušice i zelenog čaja. Oni stvaraju oko svake ćelije snažnu barijeru, vezuju i neutrališu slobodne radikale;
 - unutrašnju zaštitu ćelijama pružaju antioksidansni mikroelementi kao što su cink, selen, bakar i mangan, a takođe i riboflavin. Oni prodiru unutar ćelije i stimulišu rad protektornih unutarćelijskih fermenata koji neutrališu slobodan kiseonik koji se formira unutar ćelija;
- jačaju zidove ćelija, vitamini A i E, a takođe i likopen i beta-karoten štite od oštećenja. Oni prodiru unutar ćelijske membrane i blokiraju destruktivne procese oksidacije, koji mogu dovesti do formiranja opasnih „rupa“ u ćelijskim zidovima. Zahvaljujući svom trostrukom efektu „Izvori Čistoće Formula 3“ ne samo da čiste organizam od otpada, već ga i štite od drugih opasnijih ekoloških faktora, koji su pristuni u savremenim gradovima.
Koristiti prirodne proizvode za zaštitu od sunčanja, zasnovane na lekovitom bilju i u kojima nema otrovnih hemikalija.

Sibirska kolekcija balzama
Preporučujemo još jedan preparat, NARATAJ  Mleko za telo sa zaštitnim faktorom SPF 30, efikasno štiti od UVA i UVB zračenja, hidrira i neguje kožu zahvaljujući kombinaciji vitamina E i pantenola. Ekstrakt nevena i kompleks dragocenih ulja brižljivo neguju kožu tela čineći je glatkom i nežnom.
• Visoki stepen zaštite od fotostarenja i pigmentacije kože.
• Vodootporno.
• Proizvod je efikasan prilikom direktnog izlaganja suncu do 7 sati.
Ne sadrži sulfate, parabene, ftalate, mineralna ulja, veštačke boje i mirise. Nije testirano na životinjama.



среда, 12. јул 2017.

Zabava na +40

Malo šale na sopstveni račun. Ili da radimo na unapređenju kvaliteta, ili da angažujemo više advokata.

недеља, 09. јул 2017.

6 saveta za dijetalnu ishranu

6 saveta da budete vitki, a da ne budete gladni.
1. Povrće, posebno zeleno: asparagus, cvekla, kupus, skvoš, rotkvice, tikvice, celer, čili, krastavac, maslačak, potočarka, beli luk, boranija, zelena salata, rukola, luk, rotkvice, spanać, kiseljak , repa, tikvice, plavi patlidžan, paprika. Najbolje je da ih ne kuvate, a ako ih kuvate da ne dozvolite da proključaju, već napravite salatu, sezonsku sa suncokretovm ili maslinovim uljem, sokom od limuna, ili prirodnim jogurtom bez ikakvih aditiva.

2. Alge i laminarie

3. Voće i bobice: jabuke, brusnica, grejpfrut, limun, mango, papaja, ananas, malina, jagoda, mandarina.

4. Bilje i začini: đumbir, biber (čili), cimet, senf (seme), lan (seme), morač (seme), kumin, korijander.

5. Pečurke - bogate su sa proteinima i dijetetskim vlakanima. Dosta dugo daju osećaj sitosti.Jedite ribu koja nije masna, škampe, pileće belo meso, ćuretina.

6. Pijte vodu, običnu ili mineralnu koja nije gazirana. Voda izbacuje toksine i ubrzava metabolizam.

петак, 30. јун 2017.

8 saveta koji će vam pomoći da sačuvate vid







Hoćete da sačuvate vaš vid. Prdržavajte se ovih saveta:




1. Ukoliko koristite kompjuter uvedite pravilo 20-20-20, koje ćete primenjivati svaki dan. Na svakih 20 minuta sklonite pogled sa ekrana i 20 sekundi gledajte 20 m dalje.
2. Uvek nosite naočare za sunce. Ukoliko imate dioptriju tu su zatamnjena stakla. 
3. Jedite što više voća i povrća. To će pomoći da sačivate vaše oči.
4. Obratite pažnju na bilo kakav bol u očima. Hladan oblog će vam pomoći protiv crvenila i svraba u očima. Osećaj peckanja u očima, nestaće posle ispiranja očiju mlakom vodom ili fiziološkim rastvorom. Ukoliko peckanje ne prestane, obavezno se obratite lekaru.
5. Vodite računa da neke druge bolesti mogu izazvati probleme sa očima. Na primer, visok krvni pritisak i dijabetes, mogu smanjiti dotok krvi u oko. Poremećaji imunog sistema, bolesti pluća i tireoidne žlezde, mogu izazvati bol u očima. Povećava se i rizik od dobijanja multiple skleroze, tumora i vaskularnih aneurizama.
6. Ne koristite šminku ili sredstva za negu, kojima je istekao rok trajanja. Ukoliko koristite takva sredstva, povećavate rizik od infekcije.
7. Ne zaboravite da jednom godišnje posetite oftamologa. Većina bolesti može biti sprečena ili uspešno lečena, ako se na vreme otkrije.
8. Ako pušite, prestanite. Pušenje povećava rizik od katarakte i smanjuje vlažnost sluzokože oka. 


Trimegavitals, lutein i zeaksantin
I ne zaboravite na preventivu. Neprestano dejstvo zračenja, stresovi, neizbalansirana ishrana i pušenje doprinose uništavanju zaštitnog slojašto vremenom može dovesti do trajnog  narušavanja vida! Zbog toga je važno da u organizam dospevaju materije, koje obnavljaju i učvršćuju taj sloj: pigmenti grupe karotenoida, među kojima posebno mesto zauzimaju zeaksantin i lutein. Dokazano je da regularan unos zeaksantina i luteina smanjuje rizik od makularne degeneracije za skoro 10% . Dodatak ishrani s uljem zlolesine, luteinom, zeaksantinom i vitaminom E - Trimegavitalis, je kompleks koji sadrži visoku koncentraciju prirodnih pigmenata-svetlosnih filtera luteina i zeaksantina i posebno je dobar za one koji mnogo vremena provode pored monitora kompjutera i ostalih elektronskih uređaja.
Sinhrovital VII




Hronobioliški kompleks Sinhrovital VII sadrži antocijane borovnice i šipka, selen (antioksidans koji pomaže da zaštitimo ćelije od oksidativnog stresa) i  vitamin C (doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema)

среда, 21. јун 2017.

Četiri naučno dokazane činjenice o lekovitom dejstvu reishi pečurke

Ganoderma lucidum (reishi pečurka)
Da li ste čuli za moćna lekovita svojstva reishi pečurke? Ako niste, vreme je da se upoznamo sa ovim sjajnim izvorom mnogih lekovitih supstanci. Dok je reishi pečurka, ili "Lingzhi" na kineskom jeziku, i dalje relativno nepoznata u zapadnim kulturama, u azijskim društvima ova fascinantna gljivica je poznata hiljadama godina i jedan je od najstarijih simbola blagostanja i dugovečnosti. Zauzima prestižno mesto u kineskoj tradicionalnoj medicini već punih 4000 godina.Nazivaju je čudom prirode,drvetom života,biljkom dugovečnosti.
U sastav reishi  gljiva ulaze alkaloidi, ugljeni hidrati, triterpeni, kumarini, vitamini A i C, ganoderinska kiselina, vitamin B, ergosterol (provitamin D 2), kalijum, bakar, selen, kalcijum, fosfor, gvožđe, mangan, magnezijum, kalijum, cink i germanijum. Organski vezan germanijum ima antioksidativne osobine, pomaže krvotoku da poboljša sposobnost prenošenja kiseonika više od 1,5 puta.Takodje pojačava metabolizam i usporava starenje. Koncentracija organskog germanijuma je oko 800-2000 ppm-a (ppm - deo miliona), što je 4-6 puta više nego kod gingseng-a.
Ova "pečurka besmrtnosti" raste na šljivama u šumi i prvobitno je bila rezervisane za upotrebu samo u kraljevskim porodicama.

Postoji mnogo varijanti reishi-a, najčešće imaju meku, plutustu teksturu i kapu u obliku uha koji se proteže od crveno narandžaste do crne boje. Reishi pečurka ima prilično gorak, drveni ukus, zbog čega se tradicionalno priprema kao čaj ili kao ekstrakt. Tek u drugoj polovini 20. veka istraživači su počeli ozbiljno da proučavaju medicinska svojstva reishi pečurke, koja je naučnoj zajednici poznata kao ganoderma lucidum.
Reishi pečurka se sada gaji u celom svetu i dostupna je u različitim proizvodima od čajeva i tinktura do kapsula, a čak se može naći I u mešavinama proteina u superfood-u.

Četiri neverovatne, naučno proučene zdravstvene koristi reishi pečurke:
1. Produženje životnog veka čoveka
Bioorganic & Medicinal Chemistry je 2009.1 godine objavio studiju koja je urđena na Tajvanu i koja je pokazala uticaj polisaharida pronađenih u reishi pečurki na produženje životnog veka. Ovi jedinstveni molekuli doprinose dugovečnost pojačavanjem funkcije imunog sistema i sprečavanjem abnormalnog formiranja krvnih sudova koje mogu dovesti do smrtonosnih bolesti, kao pojavi raka, na primer.
2. Uloga u borbi protiv karcinoma
Reishi gljiva je pokazala ne samo da sprečava razvoj karcinoma, već, kako je istraživanje pokazalo, takođe može da eliminiše postojeće ćelije raka u telu. U časopisu Pharmacological Reports2, 2010. godine objavljena je studija koja je istakla ulogu ganoderne kiseline, triterpenoida pronađenog u reishi pečurki, u inhibiciji razvoja i metastaze tumora.
U 2011. godini, još jedna studija3 ukazala je na to da biološko aktivna jedinjenja unutar reishi pečurke mogu zapravo tražiti i iskoreniti postojeće ćelije raka unutar tela.
3. regeneracija jetre
U časopisu  Food and Chemical Toxicology4 2013. godine, objavljena je studija u kojoj je korišćena reishi pečurke za sprečavanje hemijskih oštećenja jetre kod miševa. Isti triterpeni koji su pokazali anti-kancerogene osobine u drugim studijama izgleda da pomažu regeneraciju ćelija.
4. Neuroprotective properties
U časopisu Neuropharmacology5, 2012. godine, objavljena je studija u kojoj je uvrđeno da reishi pečurka može imati visoke terapeutske efekte na neurodegenerativne poremećaje kao što su Alchajmerova i Huntingtonova bolest. U ovoj studiji pokazano je da reishi ekstrakt podržava proizvodnju faktora rasta nerva, proteina koji je vitalan za zdravu neurološku funkciju.

Literatura:
1. Bioorg Med Chem. 2009 Nov 15;17(22):7831-40. The lifespan-promoting effect of acetic acid and Reishi polysaccharide, Chuang MH1, Chiou SH, Huang CH, Yang WB, Wong CH.
2. Pharmacological Reports, Volume 62, Issue 1, January–February 2010, 150-163,
Ganoderic acid T inhibits tumor invasion in vitro and in vivo through inhibition of MP
expression, Nian-Hong Chen, Jian-Jiang Zhong.
3. J Clin Cell Immunol. 2011 Dec 11;S3:4, Apoptotic and Immune Restoration Effects of Ganoderic Acids Define a New Perspective for Complementary Treatment of Cancer, Radwan FF1, Perez JM, Haque A.
4. Food Chem Toxicol. 2013 Feb;52:171-5, 2012 May 29, Protective effects of Ganoderma lucidum spore on cadmium hepatotoxicity in mice, Jin H, Jin F, Jin JX, Xu J, Tao TT, Liu J, Huang HJ.
5. Experimental and Toxicologic Pathology, Volume 64, Issues 78, November 2012, Pages 673-680, Neuroprotective effect of preadministration with Ganoderma lucidum spore on rat hippocampus, Yan Zhou, Ze-qiang Qu, Yuan-shan Zeng, Yu-kun Lin, Yan Li, Peter Chung, Ricky Wong, Urban Hägg.