Vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna

Najčešće vrste dijetetskih vlakana, odakle potiču i kako mogu da vas očuvaju vaše zdravlje.

- Celuloza, (malo hemiceluloze) - nerastvorljivo vlakno, prirodno se nalazi u orašastim plodovima, integralnoj pšenici, integralnim žitaricama, mekinjama, semenkama, jestivom smeđem pirinču i kožici proizvoda. „Laksativ prirode“: Smanjuje zatvor, smanjuje rizik od divertikulitisa i može pomoći u gubitku težine.

- Inulin oligofruktoza - rastvorljivo vlakno, ekstrahovano iz luka i nusproizvoda proizvodnje šećera iz repe ili korena cikorije. Dodaje se prerađenoj hrani radi povećanja vlakana. Može povećati "dobre" bakterije u crevima i poboljšati imunološku funkciju.

-   Lignin nerastvorljivo vlakno - prirodno se nalazi u lanu, raži i nekom povrću. Dobro je za zdravlje srca i možda za imunološku funkciju. Budite oprezni ako imate celijakiju ili ne podnosite gluten.

- Sluz, beta-glukani - rastvorljiva vlakna, prirodno se nalaze u zobi, ovsenim mekinjama, pasulju, grašku, ječmu, lanenom semenu, bobičastom voću, soji, bananama, narandžama, jabukama i šargarepi. Pomaže u snižavanju lošeg LDL holesterola i smanjuje rizik od koronarne bolesti srca i dijabetesa tipa 2. Budite oprezni ako imate celijakiju ili ne podnosite gluten.

- Pektin i gume - rastvorljiva vlakna (neki pektini mogu biti nerastvorljivi) Prirodno se nalaze u voću, bobicama i semenkama. Takođe se ekstrahuju iz kore citrusa i drugih biljaka. Povećava vlakna u prerađenoj hrani. Usporava prolaz hrane kroz crevni GI trakt i pomaže u snižavanju holesterola u krvi.

- Polidekstrozni polioli - rastvorljiva vlakna, dodaju se prerađenoj hrani kao sredstvo za povećanje zapremine i zamena za šećer. Sastoje se od dekstroze, sorbitola i limunske kiseline. Dodaju masu stolici i pomažu u sprečavanju zatvora. Mogu izazvati nadimanje ili gasove.

- Psillium rastvorljivo vakno, ekstrahovan iz semena ili ljuske biljke Plantago ovata. Koristi se u suplementima i pićima od vlakana i dodaje se u hranu. Pomaže u snižavanju holesterola i sprečavanju zatvora.

- Rastvorljivi skrob u zidovima biljnih ćelija. Prirodno se nalazi u nezrelim bananama, ovsenim pahuljicama i mahunarkama. Takođe se ekstrahuje i dodaje prerađenoj hrani radi povećanja vlakana. Može pomoći u kontroli težine povećanjem sitosti. Pomaže u kontroli šećera u krvi, povećava osetljivost na insulin i može smanjiti rizik od dijabetesa.

- Pšenični dekstrin rastvorljiv Ekstrahuje se iz pšeničnog skroba i široko se koristi za dodavanje vlakana prerađenoj hrani. Pomaže u snižavanju holesterola (LDL i ukupnog holesterola) i može smanjiti šećer u krvi i smanjiti rizik od srčanih oboljenja; potrebno je više istraživanja. Izbegavajte ako imate celijakiju ili ne podnosite gluten.

Prednosti rastvorljivih vlakana

Zdravstvene prednosti uključuju:

Zaštita srca. Unutar vašeg digestivnog sistema, rastvorljiva vlakna vezuju se za čestice holesterola i uklanjaju ih iz tela, pomažući u smanjenju ukupnog nivoa holesterola i rizika od srčanih oboljenja. Ovsena kaša može pružiti najveću zaštitu srca.

Zaštita od dijabetesa. Pošto se rastvorljiva vlakna ne apsorbuju dobro, ona ne doprinose skokovima šećera u krvi koji vas mogu dovesti u opasnost od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Ako već imate dijabetes (bilo tip 1 ili tip 2), rastvorljiva vlakna mogu čak pomoći da vaše stanje bude pod kontrolom.

Gubitak težine. Rastvorljiva vlakna vam takođe mogu pomoći da postignete ili ostanete na zdravoj težini tako što ćete se osećati sitim bez dodavanja mnogo kalorija vašoj ishrani.

Zdravo pražnjenje creva. Rastvorljiva vlakna upijaju vodu dok prolazi kroz vaš sistem, što vam pomaže da povećate stolicu i zaštitite se od zatvora i dijareje. U stvari, većina dodataka vlaknima sadrži uglavnom rastvorljiva vlakna.

Prednosti nerastvorljivih vlakana

Zdravstvene prednosti uključuju:

Gubitak težine. Kao i rastvorljiva vlakna, nerastvorljiva vlakna mogu igrati ključnu ulogu u kontroli težine tako što će vas učiniti sitim.

Zdravlje organa za varenje. Konzumiranje puno nerastvorljivih vlakana takođe pomaže da imate redovnu stolicu. A, ako dobijete konstipaciju, dodavanjem više ovih vlakana u ishranu mogu se pokrenuti stvari. Nerastvorljiva vlakna, takođe, mogu da poboljšaju zdravstvene probleme povezane sa crevima, kao što su zatvor, hemoroidi i fekalna inkontinencija (problemi sa kontrolom pokreta creva).

Kako šećer utiče na dijabetes

Šta je šećer u krvi?

Visok nivo šećera u krvi (koji se naziva i hiperglikemija ili visok nivo glukoze u krvi) je kada ima previše glukoze (šećera) u vašem krvotoku, obično zato što vaše telo ne koristi ili ne proizvodi insulin onako kako bi trebalo. Insulin je hormon koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
Normalno, vaš pankreas oslobađa insulin kada vam šećer ili glukoza u krvi poraste - na primer, posle obroka. Ovo govori vašem telu da apsorbuje glukozu dok se nivoi ne vrate u normalu.
Ali ako imate dijabetes, vaše telo ne proizvodi insulin (dijabetes tipa 1) ili ne reaguje na njega normalno (dijabetes tipa 2). To može dovesti do toga da u vašoj krvi koncentracija šećera ostane predugo previsoka. Vremenom, ovo može oštetiti nerve i krvne sudove i dovesti do srčanih bolesti i drugih problema.
Koja koncentracija šećera u krvi je previsoka? I zašto je visok nivo glukoze u krvi tako loš za vas? 

Koji su normalni nivoi šećera u krvi?

Zdravi nivoi šećera u krvi je ispod 5.6 mmol/L. nakon što niste jeli (postili) najmanje 8 sati. I oni su manji od 7.8 mmol/L 2 sata nakon jela.

Šta je nizak nivo šećera? 

Takođe se veoma razlikuje. Glukoza kod mnogih ljudi nikada neće pasti ispod normale, čak ni kada dugo poste. Kada ste na dijeti ili postite, jetra održava vaš nivo normalnim pretvaranjem masti iz mišića u šećer. 

Simptomi visokog šećera u krvi

Simptomi visokog šećera u krvi zavise od toga da li ste u ranoj ili kasnijoj fazi stanja:
Rani simptomi. Osećaćete žeđ, češće ćete mokriti, imaćete glavobolje i zamagljen vid.
Dugotrajni simptomi. Ako ste neko vreme imali hiperglikemiju, možda ćete se osećati izuzetno umorno (umorno), izgubiti težinu, dobiti kožne ili vaginalne gljivične infekcije i imati problema sa zarastanjem posekotina ili ranica.
Ljudi sa predijabetesom, ili nivoom šećera u krvi koji je viši od normalnog, obično nemaju znakove ili simptome bolesti.

Koje su opasnosti visokog šećera u krvi? 

Glukoza je dragoceno gorivo za sve ćelije u vašem telu kada je prisutna na normalnim nivoima. Ali može da se ponaša kao otrov sporog dejstva.

Visok nivo šećera polako čini ćelije u vašem pankreasu manje sposobnim za proizvodnju insulina. Organ se prekomerno koriguje, a nivo insulina ostaje previsok. Vremenom, pankreas je zauvek oštećen.
Visok nivo šećera u krvi može da izazve promene koje dovode do očvršćavanja krvnih sudova, što lekari nazivaju aterosklerozom.
Previše šećera može da naškodi skoro svakom delu vašeg tela. Oštećeni krvni sudovi izazivaju probleme kao što su:
- Bolest bubrega ili zatajenje bubrega, koja zahteva dijalizu
- Srčani udar
- Gubitak vida ili slepilo
- Oslabljen imuni sistem, sa većom šansom za infekcije
- Erektilna disfunkcija
- Oštećenje nerva, koje se naziva i neuropatija, koje izaziva peckanje, bol ili manje senzacije u stopalima, nogama i rukama
- Loš dotok krvi u noge i stopala
- Sporo zarastanje rana i mogućnost amputacije, u retkim slučajevima

Održavajte nivo šećera u krvi blizu normalnog da biste izbegli mnoge od ovih zdravstvenih problema. 

Hemija nirvane

Uprkos činjenici da se istraživači i učitelji budizma još uvijek spore oko ispravnog tumačenja pojma "nirvane", većina njih se slaže da je to samo duševni mir, sloboda od strasti, sukoba i napetosti. Neki tumače nirvanu na način da ona nema sam život (želje, misli, pokrete), što se podrazumijeva u samsari, ali da je prisutan njen potencijal, energija. To je otprilike bilo isto kao da ima suvih drva za ogrev i šibica, znači postojao bi potencijal za paljenje plamena, odnosno skrivena mogućnost požara.

Što duže biva sputan žudnjom ili vezivanjem, čovek tim više akumulira sveže karmičke aktivnosti, koje se materijalizuju u večnom krugu rađanja i umiranja. Nirvana je gašenje korena nečistoća: žudnje, mržnje i neznanja. Onda kad su svi oblici žudnje iskorenjeni, reproduktivne karmičke sile prestaju da funkcionišu: čovek postiže Nirvanu, izbavljujući se iz kruga rađanja i smrti.

Može li nam razumevanje hemije pomoći u postizanju nirvane?

Da pokušamo.

Sigurno ste čuli da  se osećanje zadovoljstva  postiže uz pomoć supstance koju zovemo dopamin. Ali, on nije vezan samo za zadovoljstvo. Veoma važan je hormon koji reguliše kognitivne funkcije mozga, sposobnost multitaskinga, pa čak i mnoge elemente pamćenja.  
Uprkos složenosti i važnosti njegovih funkcija, dopamin se, kao i svi drugi drevni hormoni, sintetiše izuzetno jednostavno - iz uobičajene aminokiseline tirozin. I tu se prirodno nameće pretpostavka da uz pomoć tirozina možemo da kontrolišemo nivo našeg dopamina. Međutim, u stvarnosti nije sve tako jednostavno...

Zašto nam je uopšte potreban dopamin?

Prvo, podsetimo se malo detaljnije o glavnim funkcijama dopamina.

Prvo, hormoni kao što je norepinefrin i, naravno, adrenalin sintetišu se iz dopamina. Ovaj sistem „dopamin-norepinefrin-adrenalin” jedan je od najstarijih i određuje našu otpornost na akutni stres kroz trenutnu aktivaciju kardiovaskularnog sistema i krvotoka, što je neophodno za podršku pre svega radu svih naših mišića.

Drugo, dopamin je jedan od glavnih hormona u sistemu motivacije i zadovoljstva, koje je stvorila priroda kako bi podstakla one naše akcije koje povećavaju opstanak vrste. Osećaji seksualne želje ili žudnje za hranom bogatom energijom (uključujući alkohol) su upravo takvi. Istina, dopamin ne treba smatrati hormonom zadovoljstva. Jednostavno nas motiviše (gura) na one radnje koje će tada izazvati trenutni osećaj zadovoljstva uz pomoć drugih hormona. 

Treće , dopamin je veoma važan intracerebralni hormon. Takođe je odgovoran za održavanje koncentracije, kao i formiranje i, što je najvažnije, konsolidaciju pamćenja. Naravno, ne sam, već kao deo složenog „orkestra“ drugih moždanih hormona i neuromitera.

Ali sasvim je moguća suprotna situacija. U toku produženog posta ili ishranom niskokaloričnom biljnom hranom,  почећемо да осећамо nedostatak dve aminokiseline, tirozina i fenilalanina.

Nakon toga, nivo dopamina će neminovno početi da opada, a kao rezultat toga, smanjiće se intenzitet neuro-emocionalnih reakcija posredovanih adrenalinom, kao i motivacija za razne vrste zadovoljstava.

I tako dođosmo do stanja prosvetljenja, ili nirvane. I ovo nije samo spekulativni zaključak - mnoge naučne studije potvrđuju ovaj zaključak na ovaj ili onaj način.

Na primer, nedavni rad A. Eltona i saradnika ispitivao je efekat ishrane osiromašene fenilalaninom i tirozinom na stepen sklonosti ka alkoholu kod ljudi sa alkoholizmom. I ispostavilo se da su se na ovom fonu  sklonost ka alkoholu zapravo smanjuje.

1. Amanda Elton, at all., Acute depletion of dopamine precursors in the human brain: effects on functional connectivity and alcohol attentional bias, Neuropsychopharmacology. 2021 Jul; 46(8): 1421–1431.

Vrste masti u ishrani

Šta su masti u ishrani?

Masti su vrsta hranljivih materija u hrani. Nekada je "mast" u ishrani bila loša reč. Pre mnogo godina, vaš lekar bi vam možda preporučio da ograničite ili izbegavate masnoće u ishrani kako biste sprečili debljanje i zdravstvene probleme kao što su bolesti srca i dijabetes. Sada, doktori znaju da sve masti nisu loše. Neke masti snižavaju nivo holesterola i pomažu u održavanju zdravlja. Treba vam malo masti u ishrani.

Masti imaju mnoge važne funkcije u vašem telu. One:

- vam daju energiju

- ćine da vam telo bude toplo

- izgrađuju vaše ćelije

- štite vaše organe

- pomažu vašem telu da apsorbuje vitamine iz hrane

- izgrađuju hormone koji pomažu vašem telu da radi kako treba

Ključ je da dobijete dobar balans masti i drugih hranljivih materija u vašoj ishrani. Jedite najzdravije vrste masti, u pravim količinama. Nezasićene masti su zdrave masti. Zasićene i trans masti generalno nisu tako dobre za vas.

Zasićene naspram nezasićenih masti

Razlika između masti u ishrani leži u njihovoj hemijskoj strukturi. Sve masti se sastoje od lanca atoma ugljenika koji su povezani - ili vezani - za atome vodonika.

U zasićenim mastima, atomi ugljenika su potpuno prekriveni, ili "zasićeni", atomima vodonika. To ih čini čvrstim na sobnoj temperaturi.

U nezasićenim mastima, manje atoma vodonika je vezano za atome ugljenika. Ove masti su tečne na sobnoj temperaturi.

Zasićene masti

Ishrana bogata zasićenim mastima može povećati vaš ukupni holesterol i preokrenuti ravnotežu ka štetnijem LDL holesterolu, što može dovesti do začepljenja arterija u vašem srcu i drugim delovima vašeg tela. LDL holesterol povećava rizik od srčanih oboljenja.

Zasićene masti se nalaze u hrani poput:

- crveno meso poput govedine, jagnjetine i svinjetine

- piletina sa kožom i druga živina

- mlečni proizvodi od punomasnog mleka kao što su mleko, sir i sladoled

- maslac

 - jaja

- palmino i kokosovo ulje

U medicinskoj zajednici se raspraclja o zasićenim mastima. U nekim studijama nisu pronađeni dokazi da ove masti direktno doprinose srčanim oboljenjima. A neke vrste zasićenih masti, poput onih u mleku, mogu biti bolje za vas od drugih, kao što je crveno meso.

U osnovi, Američko udruženje za srce preporučuje da ne uzimate više od 5% ili 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti. Dakle, ako jedete 2000 kalorija dnevno, ograničite zasićene masti na 120 od tih kalorija ili 13 grama zasićenih masti dnevno.

Takođe je važno šta koristite u ishrani umesto zasićenih masti. Na primer, konzumiranje polinezasićenih masti umesto zasićenih masti može da smanji rizik od srčanih oboljenja. Ali zamena zasićenih masti ugljenim hidratima može da poveća rizik od srčanih oboljenja.

Nezasićene masti

Nezasićene masti se nalaze uglavnom u povrću, orašastim plodovima i ribi. Na sobnoj temperaturi su tečne. Pošto su ove masti dobre za vaše srce i ostatak vašeg tela, stručnjaci preporučuju da ih jedete umesto zasićenih i trans masti.

Nezasićene masti dolaze u dva oblika:

Mononezasićene masti imaju jednu nezasićenu hemijsku vezu. Ulja koja imaju ove masti su tečna na sobnoj temperaturi, ali postaju čvrsta kada ih stavite u frižider.

Mononezasićene masti se nalaze u hrani kao što je:

- avokado

- maslinovo, kanolo i ulje od kikirikija

- bademi, lešnici, pekani i drugi orasi

Polinezasićene masti imaju mnogo nezasićenih hemijskih veza. Polinezasićena ulja ostaju tečna na sobnoj temperaturi a i u frižideru.

Polinezasićene masti su u hrani kao što je:

- laneno, kukuruzno, sojino i suncokretovo ulje

- orasi

- laneno seme

- losos, tunjevina i druge masne ribe

Postoje dve vrste polinezasićenih masti: omega-3 i omega-6 masne kiseline.

Omega-3 masne kiseline dolaze u tri oblika:

- Eikozapentaenska kiselina (EPA), pronađena uglavnom u ribama

- Dokozaheksaenska kiselina (DHA), takođe se nalazi uglavnom u ribama

- Alfa-linolenska kiselina (ALA) iz biljnih izvora kao što su laneno seme, biljna ulja i orasi

Istraživanja pokazuju da jedenje ribe bogate omega-3 masnim kiselinama smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ipak, uzimanje suplemenata omega-3 možda neće imati istu korist. Istraživači takođe razmatraju da li omega-3 mogu pomoći u prevenciji ili usporavanju Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

Morate da dobijete ove esencijalne masti iz hrane jer ih vaše telo ne proizvodi. Da biste unosili dovoljno omega-3 masnih kiselina u ishranu, jedite ribu poput lososa, skuše i haringe najmanje dva puta nedeljno.

Omega-6 masne kiseline se nalaze u namirnicama poput zelenog lisnatog povrća, semena, orašastih plodova i biljnog ulja. Doktori su mislili da omega-6 masne kiseline doprinose srčanim oboljenjima. Sada, dokazi sugerišu da su ove masne kiseline zapravo dobre za vaše srce. Američko udruženje za srce preporučuje da 5% do 10% dnevnih kalorija dobijete iz omega-6 masnih kiselina. Većina ljudi već dobija ovu količinu u svojoj ishrani.

Trans masti

Male količine trans masti se prirodno nalaze u namirnicama životinjskog porekla kao što su meso i mleko. Ali većina trans masti nasstaje u industrijskim procesima. Kompanije dodaju vodonik tečnim biljnim uljima da bi bila čvrsta na sobnoj temperaturi, tako da hrana duže traje. Takođe, to im daje zadovoljavajući ukus i teksturu.

Trans masti se nalaze u ovim namirnicama:

- pomfrit i druga pržena hrana

- torte, pite, keksi, kolačići, krekeri, krofne i druga peciva

- štapići ili margarini

- zamrznuta pica

Trans masti mogu imati dobar ukus, ali nisu dobre za vas. Ova nezdrava vrsta masti podiže nivo LDL holesterola, zbog čega postoji veća verovatnoća da ćete imati srčane bolesti, moždani udar i dijabetes tipa 2. Takođe snižava "dobar" HDL holesterol. Američko udruženje za srce preporučuje da ne uzimate više od 1% dnevnih kalorija iz trans masti. Neka mesta su potpuno zabranila trans masti.

Da li je hrana bez trans masti zdrava hrana?

Ne uvek. Neke namirnice bez trans masti mogu i dalje imati mnogo nezdravih zasićenih masti u sebi. Oni mogu sadržati mnogo šećera i soli koji takođe nisu dobri za vas. Pažljivo pročitajte etikete pre nego što jedete upakovanu ili prerađenu hranu.

Zaključak: Da biste održali svoje srce - i vi ostali - zdravim, većinu masti dobijate iz nezasićenih izvora. I uzimajte većinu svoje ishrane iz zdrave hrane sa niskim sadržajem masti poput povrća, voća, integralnih žitarica i nemasnih proteina kao što su riba i živina bez kože.

Da li je crna kafa zdrava?

Kao hemičar, mogu da vam pružim informaciju o efektima koje konzumiranje crne kafe može da ima na vaš organizam. Iako je istina da crna kafa sadrži neke važne hranljive materije, kao što su antioksidansi i vitamini, takođe je važno zapamtiti da kafa uopšte, uključujući crnu kafu, može da ima blagi stimulativni efekat. Upravo zbog toga, veoma je važno da budemo umereni kada je u pitanju konzumacija kafe, uključujući i crnu kafu.

Imajući to u vidu, postoje mnoge potencijalne zdravstvene koristi koje se mogu dobiti od umerenog konzumiranja crne kafe. Za početak, crna kafa može da pomogne u poboljšanju mentalne budnosti. Ovo može da dovede do poboljšane mentalne jasnoće i produktivnosti, što konzumiranje kafe čini idealnim izvorom kofeina za ranojutarnje zadatke ili kasno noćno učenje.

Studije su takođe sugerisale da umerena konzumacija crne kafe može da smanji rizik od razvoja određenih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, Parkinsonova bolest, pa čak i depresija. Pored toga, takođe, može da smanji rizik od moždanog udara, posebno kod osoba koje su genetski predisponirane za takve događaje. Iako je potrebno više istraživanja da bi se potvrdile specifične prednosti crne kafe, potencijalni zdravstveni efekti se ne mogu zanemariti.

Štaviše, redovna konzumacija crne kafe može da pomogne da se smanji rizik od određenih karcinoma, uključujući rak debelog creva, jetre i endometrijuma. Takođe je sugerisano da crna kafa može da smanji rizik od razvoja ciroze, bolesti jetre povezane sa konzumiranjem alkohola.

Na kraju, crna kafa, takođe, može da bude odličan izvor hidratacije za pojedince koji ne vole da piju običnu vodu. Kofein u crnoj kafi može da pomogne da se poveća budnost, dok sadržaj vode pomaže da ostanemo hidrirani.

Možemo da zaključimo da je važno da zapamtimo da iako crna kafa sadrži neke važne hranljive materije, ona takođe ima blagi stimulativni efekat. Kao takva, umerenost je ključna. Imajući to u vidu, umerena konzumacija crne kafe može da ponudi niz potencijalnih zdravstvenih koristi, od poboljšane mentalne budnosti do smanjenog rizika od razvoja određenih bolesti.

Da li je crveno vino dobro za vaše srce?

Dugo se smatralo da je crveno vino, u ograničenim količinama  zdravo za srce. Alkohol i određene supstance u crvenom vinu koje se nazivaju antioksidansi mogu da pomognu u prevenciji bolesti koronarnih arterija, stanja koje dovodi do srčanog udara. Antioksidansi u crvenom vinu mogu da povećaju nivoe holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL), koji se takođe naziva "dobar" holesterol, i da nas na taj način zaštite od nakupljanja holesterola na zidovima arterija.
Američko udruženje za srce i Nacionalni institut za srce, pluća i krv savetuju da ne počinjete da pijete alkohol samo da biste sprečili srčana oboljenja. Neki ljudi koji piju alkohol imaju problema sa nekontrolisanim korišćenjem alkohola, što se naziva zavisnost. A previše konzumiranja alkohola može da izazove druge zdravstvene probleme ili da ih pogorša.Stručnjaci kažu da ne počinjete da pijete alkohol da biste pomogli svom srcu ako ne možete da kontrolišete upotrebu alkohola ili ako postoji poremećaj upotrebe alkohola u vašoj porodici. Previše alkohola može da šteti telu na mnogo načina.

PIJTE UMERENO - ILI NIKAKO!

Ali ako već popijete čašu crvenog vina uz večernji obrok, ispijanje u ograničenim količinama može da poboljša zdravlje vašeg srca.

Kako crveno vino pomaže srcu da bude zdravo?

Antioksidansi u crvenom vinu koji se nazivaju polifenoli mogu da pomognu u zaštiti sluznice krvnih sudova u srcu. Polifenol koji se zove resveratrol je deo crvenog vina za koji je primećeno da deluje na ovaj način..
Resveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje koje se nalazi u određenim biljkama i voću, uključujući grožđe, bobice, jabuke i kikiriki. U obliku suplemenata, većina ekstrakata resveratrola se dobija iz korena Poligonum cuspidatum, takođe poznatog kao japanska biljka knotveed.
Resveratrol je bogat antioksidativnim, antiinflamatornim i antikancerogenim svojstvima koja mogu da  pomognu u ublažavanju bolova u zglobovima i pomoći kardiovaskularnom sistemu, mozgu i metaboličkom zdravlju.
Resveratrol ima mnoge potencijalne zdravstvene prednosti zbog svojih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava.

Promoviše kardiovaskularno zdravlje

Resveratrol je opširno proučavan zbog njegovih potencijalnih prednosti za zdravlje srca, uključujući njegovu sposobnost da snizi krvni pritisak i poboljša nivo holesterola. Nekoliko studija su pokazale da antioksidativni efekti resveratrola mogu da pomognu u smanjenju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom (visok krvni pritisak) i mogu da zaštitite od moždanog udara.
Druga istraživanja sugerišu da resveratrol može da poboljša funkciju endotela – unutrašnje obloge krvnih sudova – pomažući u smanjenju vaskularnog oksidativnog stresa i ukočenosti arterija, što pomaže u promovisanju zdravog protoka krvi i štiti od srčanih bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava nivoe lipida (holesterola) u krvi, smanjujući ukupni holesterol i trigliceride (vrsta masti). Visoki nivoi lipida (masti) u krvi su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pokazalo se da resveratrol smanjuje lipoprotein niske gustine (LDL), koji se često naziva "lošim" holesterolom, što može da pomogne u borbi protiv srčanih bolesti.

Povećava kognitivne funkcije

Resveratrol može da poboljša kognitivne funkcije i zaštititi od određenih neurodegenerativnih poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest. Resveratrol ima moćnu antioksidativnu aktivnost koja pomaže u zaštiti neurona (moždanih ćelija) od efekata štetnih slobodnih radikala — hemikalija povezanih sa razvojem Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i Hantingtonove bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava funkciju hipokampusa — dela mozga odgovornog za pamćenje, učenje i prostornu navigaciju. Istraživanja pokazuju da antiinflamatorna svojstva resveratrola mogu da zaštite kognitivne funkcije kod starijih osoba, pomažući u održavanju pamćenja i kognitivnih sposobnosti. tokom starenja.
Jedna studija je otkrila da resveratrol smanjuje nakupljanje amiloid-beta plakova u mozgu – obeležje Alchajmerove bolesti. Studija je otkrila da dnevna doza resveratrola od 500 mg tokom 52 nedelje značajno smanjuje nivoe amiloida beta u cerebrospinalnoj tečnosti kod osoba sa blagom do umerenom Alchajmerovom bolešću, što sugeriše da resveratrol može da pomogne u usporavanju progresije bolesti.

Podržava zdravu metaboličku funkciju

Istraživanja, takođe, sugerišu da resveratol može da bude koristan u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju osetljivosti na insulin, što može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih stanja. U jednoj studiji je otkriveno da suplementacija resveratrolom poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.Druga studija je otkrila da resveratrol smanjuje oksidativni stres kod ljudi sa dijabetesom, što može da pomogne u zaštiti od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolesti srca .
Dodatne studije su otkrile da suplementacija resveratrola od 500 mg dnevno tokom 12 nedelja smanjuje telesnu težinu, obim struka i markere upale kod osoba sa metaboličkim sindromom (grupa stanja koja mogu da povećaju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2). Učesnici studije su značajno poboljšali osetljivost na insulin, smanjili krvni pritisak i poboljšali metabolizam lipida (vrsta masti).

Može da ublaži bolove u zglobovima

Resveratrol ima moćna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, koja mogu da pomognu u promovisanju zdravlja zglobova i smanjenju bolova i oštećenja zglobova kod ljudi sa određenim vrstama artritisa. Istraživanja sugerišu da resveratrol može biti efikasna komplementarna terapija i pomoći u smanjenju bolova u zglobovima kod ljudi sa osteoartritisom. U jednoj studiji, dnevna doza suplementa resveratrola od 500 mg značajno je smanjila bol u zglobovima kod ljudi sa blagim do umerenim osteoartritisom kolena kada je uparena sa standardnim tretmanom. U drugoj studiji, resveratrol je efikasno ublažio upalu i oštećenja zglobova kod ljudi sa reumatoidnim artritisom (RA). Smatralo se da štiti od određenih komplikacija RA, kao što su parodontitis (bolest desni) i intersticijska pneumonija.

Može da zaštititi od tumora

Resveratrol je istražen zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji tumora i kao pomoćna (dodatna) terapija za lečenje tumora. Studije u epruvetama i životinjama pokazuju da resveratrol može imati svojstva protiv raka koja mogu pomoći u prevenciji ili borbi protiv određenih vrsta raka, uključujući karcinom dojke, debelog creva, želuca, pankreasa, prostate, jajnika i endometrijuma.

Literatura:

1. Koushki M, Amiri-Dashatan N, Ahmadi N, Abbaszadeh HA, Rezaei-Tavirani M. Resveratrol: A miraculous natural compound for diseases treatment. Food Sci Nutr. 2018;6(8):2473-2490. 

2. Cheng CK, Luo JY, Lau CW, Chen ZY, Tian XY, Huang Y. Pharmacological basis and new insights of resveratrol action in the cardiovascular system. Br J Pharmacol. 2020;177(6):1258-1277. 

3. Zhou Q, Wang Y, Han X, Fu S, Zhu C, Chen Q. Efficacy of resveratrol supplementation on glucose and lipid metabolism: a meta-analysis and systematic review. Front Physiol. 2022;13.

4. Xiao Q, Zhu W, Feng W, et al. A review of resveratrol as a potent chemoprotective and synergistic agent in cancer chemotherapy. Front Pharmacol. 2019;9:1534. 

5. Weiskirchen S, Weiskirchen R. Resveratrol: How much wine do you have to drink to stay healthy?. Adv Nutr. 2016;7(4):706-718. 

Možemo li sprečiti starenje

Životni vek: zašto starimo i zašto ne moramo

Naizgled, nepobitna je istina da je starenje neizbežno. Ali šta ako je sve što smo naučeni da verujemo o starenju pogrešno? Šta ako bismo mogli da biramo svoj životni vek?

U ovoj revolucionarnoj knjizi, dr Dejvid Sinkler, vodeći svetski autoritet u oblasti genetike i dugovečnosti, otkriva smelu novu teoriju zašto starimo. Kako piše: „Starenje je bolest, a ta bolest se leči.

Ovaj provokativan rad koji otvara oči vodi nas na prve linije istraživanja koje pomera granice naših uočenih naučnih ograničenja, otkrivajući neverovatna otkrića—mnoga iz sopstvene laboratorije dr Dejvida Sinklera na Harvardu—koji pokazuju kako možemo da usporimo, ili čak obrnemo proces starenja. Ključ je aktiviranje novootkrivenih gena vitalnosti, potomaka drevnog genetskog kola preživljavanja koji je i uzrok starenja i ključ za njegovo preokretanje. Nedavni eksperimenti u genetskom reprogramiranju sugerišu da ćemo u bliskoj budućnosti možda ne samo moći da se osećamo mlađi, već da zapravo postanemo mlađi.

Kroz naraciju koja okreće stranice, dr Sinkler vas poziva u proces naučnog otkrića i otkriva nove tehnologije i jednostavne promene načina života – kao što su povremeni post, izlaganje hladnoći, vežbanje sa pravim intenzitetom i jedenje manje mesa – koje su pokazale da mogu da nam pomognu da duže živimo mlađi i zdraviji. Ujedno putokaz za preuzimanje vlastite zdravstvene sudbine i smelu novu viziju budućnosti čovečanstva, Lifespan će zauvek promeniti način na koji razmišljamo o tome zašto starimo i šta možemo da uradimo povodom toga.