Kome su neophodne omega 3 masne kiseline?

Trimegavitali

U više navrata na ovom blogu, bilo je reči o omega nezasićenim masnim kiselinama, otkrivanju, delovanju na različite sisteme u organizmu a i o njihovom pozitivnom uticaju na zdravu i lepu kožu lica. S tim u vezi, omega 3 masne kiseline su pokazale izuzetno pozitivno delovanje kod prevencije i lečenja sledećih poremećaja u organizmu:

1. Kao dodatna sredstva u lečenju ateroskleroze i patologije kardiovaskularnog sistema povezanog sa njim. Prvi ubedljivi dokazi o uticaju omega-3 masnih kiselina na smanjenje rizika od ateroskleroze, koronarne bolesti srca i infarkta miokarda dobijeni su pre više od 40 godina. Redovna upotreba efektivnih doza omega-3 masnih kiselina prati smanjenje nivoa holesterola; rizika od hipertenzije; rizika od razvoja aritmija; rizika od koronarne bolesti srca i infarkta miokarda; rizika od krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama; skoro 40% rizika od iznenadne smrti kod kardiovaskularnih bolesti.
Iskreno rečeno, moramo reći da je i više navedenih preventivnih efekata inherentno α-linolenskoj kiselini koja se nalazi u lanenom ulju, ali i da se njena biološka aktivnost značajno povećava u kombinaciji sa omega-3 masnim kiselinama životinjskog porekla. Zato je u "Trimegavital". Sibirski lan i omega-3 uključena kombinacija svih navedenih vrsta omega-3 masnih kiselina.

2. Za poboljšanje cerebralne cirkulacije i aktivnosti mozga. Kao što je utvrđeno savremenim istraživanjima, omega-3 masne kiseline pomažu u optimizaciji cerebralne cirkulacije, povećavaju otpornost moždanih ćelija na hipoksiju / nedostatak kiseonika i sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka u cerebralnim sudovima održavajući normalnu viskoznost krvi. Pored toga, utvrđeno je da uzimanje omega-3 masnih kiselina u profilaktičkim dozama doprinosi poboljšanju elektroencefalografije u prisustvu kliničkih znakova encefalopatije i intenzivnog mentalnog stresa. Registrovano je poboljšanje memorije i povećanje sposobnosti učenja. Koristan efekat omega-3 masnih kiselina takođe je uspostavljen sa neuro-emocionalnim preopterećenjem i sa Alzheimerovim sindromom (oblik senilne demencije).

3. Poboljšavanje funkcionalnog stanja jetre. Omega-3 masne kiseline imaju hepatoprotektivni (zaštitni) efekat na toksične i medicinske lezije jetre, poboljšavaju funkciju detoksifikacije (neutralizacije) i stimulišu proces sekrecije žuči. Takođe, utvrđen je pozitivan efekat omega-3 masnih kiselina u lečenju degeneracije masnih ćelija.

4. U tumorskim procesima. Iako se veruje da je za utvrđivanje profilaktičkog efekta omega-3 masnih kiselina na razvoj malignih tumora potrebno dalje istraživanje, smatra se da postoji dovoljno  činjenica kojima se potvrđuje taj efekat. Tako, redovni unos omega-3 masnih kiselina pomaže u smanjenju rizika od razvoja kancera i raka prostate. U kombinaciji sa vitaminima C i E, beta karotenom i koenzimom Q10, mogu se koristiti kao dodatni agensi u lečenju karcinoma dojke.

5. Kod poremećaja imunog sistema i alergijskih bolesti. Postoje dokazi o pozitivnom efektu omega-3 masnih kiselina u lečenju nekoliko ozbiljnih bolesti povezanih sa oslabljenim imunitetom, naročito reumatoidnog artritisa, lupusa i Crohnove bolesti. Antialergijska dejstva omega-3 masnih kiselina mogu doprineti kliničkom poboljšanju sezonskih alergija, astme, alergijskog dermatitisa.

6. Kod drugih bolesti i patoloških procesa. U medicinskoj literaturi, u poslednje vreme, objavljeno je dosta rezultata koji potvrđuju kliničko poboljšanje kod pacijenata sa različitim patologijama, kao rezultat redovne upotrebe omega-3 masnih kiselina. Naročito su postignuti pozitivni rezultati u lečenju:
- čira na želucu i čira na 12-to palačnom crevu;
- osteoporoze;
- degenerativne vaskularne lezije kod dijabetesa;
- hiperaktivnih poremećaja nervnog sistema kod dece;
- psorijaze;
- starostnih patologija oka (makularna distrofija, zamagljivanje sočiva, glaukoma);
- migrena;
- multiple skleroza, itd.

Uz sve što smo naveli, treba dodati da je ukupan zdravstveni, terapijski i profilaktički efekat omega-3 masnih kiselina u velikoj mjeri povezan sa njihovom svojstvenom antioksidativnom aktivnošću. Istovremeno, oni mogu delovati i kao takozvani "strukturni antioksidanti", za tekuću popravku i rekonstrukciju oštećenih membrana ćelija nervnog sistema, mozga, kardiovaskularnog sistema, jetre itd. Kao rezultat toga, blagovremena zamena oštećenih područja ćelijskih membrana, gdje počinje "vatra" peroksidacije, može prekinuti lančani proces reprodukcije toksičnih slobodnih radikala i lipidnih peroksida i smanjiti njihov destruktivni efekat na ćelijske membrane.

Literatura:

1. Magnus Bäck, Omega-3 fatty acids in atherosclerosis and coronary artery disease, Future Sci OA. 2017 Nov; 3(4): FSO236.

2. Simon C. Dyall, Long-chain omega-3 fatty acids and the brain: a review of the independent and shared effects of EPA, DPA and DHA, Front Aging Neurosci. 2015; 7: 52.

3. Zhu F.-S., Liu S., Chen X.-M., Huang Z.-G., Zhang D.-W. Effects of n-3 polyunsaturated fatty acids from seal oils on nonalcoholic fatty liver disease associated with hyperlipidemia. World Journal of Gastroenterology. 2008;14(41):6395–6400. doi: 10.3748/wjg.14.6395.

Šta je zajedničko za marmeladu i lekove

Volite li marmeladu? A voćni žele? Ja obožavam, naročito marmeladu Budimke iz Požege, koje nema već dugo vremena. Ali, da li ste se ikada zapitali šta daje glatki, polučvrsti oblik marmeladi? Šta je razlikuje od pekmeza ili džema? Naravno, reč je o pektinu, prirodnom polisaharidu koji se nalazi u voću.

Henry Braconnot

Ljudi vekovima spravljaju ovakve proizvode, ali tek je 1790 francuski hemičar Luj Nikola Voklen (čovek koji je otkrio dva hemijska elementa, berilijum i hrom, prvi dobio tečni amonijak na atmosferskom pritisku) pokazao da sokovi iz nekog voća stajanjem očvrsnu, dajući providan, transparentni gel, koji se može odvojiti od vode. Nismo dugo čekali, jer već 1825 takođe francuski hemičar, Henri Braconnot izolovao i opisao ovo jedinjenje. On je definisao pektin kao želatinozni princip koji je plodovima davao sposobnost da formiraju žele kada se kuvaju sa šećerom. Braconnot je prepoznao da je za reakciju neophodan šećer i odgovarajuća pH vrednost i spomenuo je da je prilikom pravljenja želea dodao malu količinu kiseline "kako bi raščistili pektate". Braconnot je nazvao ovakvo jedinjenje pektin' od grčke reči pēktikos što znači "da se zgusne ili učvrsti".Proces ekstrakcije tečnog pektina zabeležen je 1908. god. u Nemačkoj a proces se brzo proširio do SAD gde je 1913. god. Douglas dobio patent. Pronalazak pektina je predstavljao početak njegove  industrijske upotrebe. 

Pektini z jabuka

Danas postoji čitava industrija koja je posvećena ekstrakciji i preradi pektina, uglavnom iz  kore pomorandže i jabuke, za njegovu upotrebu kao sredstva za želiranje u mnogim prehrambenim proizvodima i za stabilizaciju voćnih sokova, kiselih mlečnih pića i jogurta.

Jedinjenja dobijena iz pektina su, kao grupa, interesantni sa najrazličitijih gledišta. Struktura i koloidno ponašanje supstanci dobijenih iz pektina veoma su zanimljivi ne samo sa stanovišta hemije, nego i fiziologije i medicine.  Pektini pokazuju čitav niz lekovito-profilaktičkih efekata na organe i sisteme.

Tumori

Dijetalna vlakna se dovode u vezu sa smanjenjem rizika za dobijanje raka debelog creva. Proučavana je efikasnost modifikovanih pektina u lečenju karcinoma. Predloženi su mehanizmi pomoću kojih pektini mogu imati sposobnosti vezivanja za galektine na površini ćelija raka (laktini koji vezuju galaktozu) i uzrokuju mitohondrijalne poremećaje.i njihova efikasnost protiv metastaze raka prostate. Iako primena modifikovanih pektina nije imala uticaj na primarni rast tumora, metastaze su smanjene u poređenju sa kontrolnom grupom. In vitro eksperimenti pokazali su efikasnost modifikovanih pektina na humane ćelije prostate u izazivanju apoptoze (oblik programirane ćelijske smrti koji se javlja u fiziološkim i patološkim procesima u organizmu); kože, debelog creva, pluća i melanoma u inhibiranju proliferacije ćelija. 

Kardiovaskularni sistem

Uprkos velikom broju ispitivanja koja su usmerena na procenu efekata dijetetskih vlakana na kardiovaskularne ishode, mali je broj istraživanja koja su usmerena na ulogu pektina, pa ostaje dosta kontroverzi u pogledu njegove efikasnosti u utjecaju na profil lipida u krvi. U većini studija proučavana je uloga pektina u kombinaciji sa drugim gumama. U ovim ispitivanjima došlo se do različitih rezultata, pri čemu je dokazano smanjenje koncentracije ukupnog nivoa holesterola i triglicerida. Ispitivanja koja su usmerena samo na istraživanje efekata pektina na lipide u serumu takođe su pokazala različite rezultate. Meta-analiza efekata dijetetskih vlakana u poređenju sa holesterolom (upoređivanje pektina, ovsenih mekinja, guar guma i psilijuma) pokazala su da povećanje unosa rastvorljivih vlakana ima samo mali doprinos dijetetskoj terapiji namenjenoj za smanjenje holesterola. Mehanizmi delovanja su istraženi i uključuju sposobnost zaštite od peroksidacije lipoproteina niske gustine (LDL), povećanja metabolizma HDL-a i povećanog kapaciteta pektina u odnosu na žitarice ili mekinje. Sistolni krvni pritisak je smanjen kod odraslih osoba koji su uzimali pektin u odnosu na placebo u dvostruko slepoj probi, randomizovanom kliničkom ispitivanju, dok je hipertenzija ostala nepromenjena u drugoj studiji.

Helirajući efekti

Modifikovani pektin iz citrusa značajno povećava izlučivanje arsena, kadmijuma i olova u urinima kod zdravih odraslih osoba (normalno opterećenje metala) nakon 6 dana primene. Ovaj helatni efekat se pripisuje prisustvu ramnogalakturonana u pektinu. Kod dece iz Belorusije sa umerenim i visokim opterećenjem cezijuma, administracija pektina (dobijenih iz jabuka) dovela je do smanjenja nivoa cezijuma. Dobijeni su i pozitivni efekti u povećavanju antioksidativnog nivoa  u hematološkom sistemu.

Diabetes

Pokazano je da su hranljive supstance u rastvorljivim vlaknima smanjile porast postprandijalne koncentracije glukoze u krvi i koncentracije insulina. Međutim, nekoliko ispitivanja koja su posebno procenjivala dejstvo pektina na markere dijabetesa dala su manje uverljive rezultate. Nije bilo promena u postizanju nivoa glukoze u plazmi i nema efekta na postprandijalnu reakciju glukoze kod pektina kod zdravih odraslih osoba ili odraslih sa dijabetesom kontrolisanom dijetom, dok su hipoglikemične aktivnosti zabeležene kod pacijenata bez diabetesa sa hiperlipidemijom.

Dijareja

Pektin se već dugi niz godina koristi u lečenju dijareje. Pektin smanuje obim i poboljšava stolicu, smanje količinu oralnih rastvora i intravenozne tečnosti za potrebnu hidrataciju i skraćuje trajanje bolesti. U ispitivanju kod kritično bolesnih odraslih osoba koje primaju antibiotike, postojao je trend smanjenja dijareje kod onih koji su primali vlakna i pektin. Pektin stimuliše rast epitela u crevu, čime se smanjuje dijareja. Dodatni predloženi mehanizmi delovanja u gastrointestinalnom traktu uzima u obzir i efekat oligosaharida iz pektina na mikrofloru creva.

Gastroezofagealni refluks

U Evropi su ispitivana sredstva na bazi pektina, za upotrebu kod pacijenata sa gorušicom. Ovaj proizvod smanjuje količinu hrane i koncentraciju kiseline koja dolazi do jednjaka, čime se smanjuje gorušica. Takođe se pokazalo da sredstva bazirana na pektinu odlažu ponavljanje umerene ili ozbiljne gorušice i erozivog esophagitisa (zapaljenja sluzokože) kada se koriste u tretmanima prevencije. 

Sistemi za isporuku lekova

Kombinacija čestica alginat-pektin-polilizin, obećava dobre osobine sredstva koje se primenjuje u lekovima sa kontrolisanim oslobađanjem. Prisustvo tvrdog pektin gela unutar čestica daje snažnije i stabilnije sredstvo u kiselim i alkalnim rastvorima, što može produžiti otpuštanje leka. Ovaj sistem čestica može imati potencijalnu upotrebu i kao nosač za lekove koji se slabo usvajaju nakon oralne primene.

Imunomodulacija

Ispitivan je uticaj polisaharida iz pektina, uključujući arabinogalaktan, ramnogalakturonan i komaruman poreklom iz različitih biljaka koji se koriste u tradicionalnoj medicini, na imunološki sistem. Takođe su postojali izveštaji koji opisuju procenu biljaka kao što su Comarum palustre, Glinus oppositifolus, Vernonia kotschiana i Bergenia crassifola. Različiti postupci su opisani u in vitro eksperimentima, uključujući interferencije sa adhezijom neuttrofila i povećanjem ekspresije izlučivanja citokinina.

Alergije

Ispitivan je preventivni efekat galakto-oligosaharidi na senzibilizaciju hrane kod dojenčadi. Ipak, podaci koji postoje su nedovoljni da bi podržali ili negirali upotrebu prebiotičkog suplementa kako bi se sprečila alergija na hranu. Predložen je fizički uticaj pektina na varenje proteina iz hrane kao alergena. Međutim, u nekim slučajevima, prijavljene su alergije i na sam pektin.

Interakcije

Istovremena primena pektina sa hranom ili suplementima koji sadrže beta-karoten mogu smanjiti koncentraciju beta-karotena za više od 50%. Postoji nekoliko dokaza da istovremeno uzimanje pektina sa visokoenergetskom hranom može smanjiti nutritivne prednosti ove dijete, što je pokazano u kontrolisanom istraživanju kod neuhranjene dece; Takođe se pokazalo da je proizvodnja uree takođe niža kod dece koja su uzimala pektin sa svojim kaloričnim dodacima. 

Kombinacijom pektina sa drugim lekovitim biljkama i vlaknima dolazimo do proizvoda koji ne samo da podstiču izbacivanje štetnih materija i toksina, već i pozitivno utiču na lečenje različitih sistema organa.

Literatura:

1. Park Y, Hunter DJ, Spiegelman D, et al. Dietary fiber intake and risk of colorectal cancer: a pooled analysis of prospective cohort studies. JAMA . 2005;294(22):2849-2857.

2. 4. Liu S, Buring JE, Sesso HD, Rimm EB, Willett WC, Manson JE. A prospective study of dietary fiber intake and risk of cardiovascular disease among women. J Am Coll Cardiol . 2002;39(1):49-56.

3.. Zhang C, Liu S, Solomon CG, Hu FB. Dietary fiber intake, dietary glycemic load, and the risk for gestational diabetes mellitus. Diabetes Care . 2006;29(10):2223-2230.

4. Kiyohara H, Matsumoto T, Nagai T, Kim SJ, Yamada H. The presence of natural human antibodies reactive against pharmacologically active pectic polysaccharides from herbal medicines. Phytomedicine . 2006;13(7):494-500.

5. Osborn DA, Sinn JK. Probiotics in infants for prevention of allergic disease and food hypersensitivity. Cochrane Database Syst Rev . 2007;(4):CD006475

Najbolji model ishrane za zdravo i jako srce

I  ovog leta napustićemo zagušljive kontinentalne gradove, i prepustiti se moru, prirodnim lepotama i opuštenom životu na Mediteranu.  Naravno, biće tu i kulinarskih iznenađenja i specijaliteta, u kojima se krije deo tajne o dugom i srećnom životu Grka, Italijana, Španaca, pa čak i Dalmatinaca. Ako tražite najzdraviji model za ishranu, koji će vam omogućiti da imate zdravo i snažno srce, možda je pravo vreme da razmislite o mediteranskoj ishrani.

Dobra ishrana

Prva saznanja o ovakvom načinu ishrane došla su posle Drugog Svjetskog rata, kada je dr. Ancel Keys proučavao uticaje gladi na zdravlje ljudi u posleratnim godinama. Doktor je pratio čime se ljudi hrane u nekoliko različitih regiona, i primetio da, uz sve negativne posledice gladovanja, smanjena upotreba crvenog mesa, masnog mleka, mlečnih proizvoda i jaja, značajno smanjuje opasnost od nastajanja kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja sprovedena sledećih godina, potvrdila su pozitivne uticaje ovakvog načina ishrane na kardiovaskularni sistem, i uz to nagovestila da mediteranski model ishrane preventivno djeluje i na smanjenje rizika od pojave moždanog udara, malignih bolesti, Parkinsonove bolesti, Alzheimerove bolesti i dijabetesa tipa 2. Žene koje se hrane na ovaj način, mogu da imaju značajno smanjen rizik od raka dojke.Ljudi su počeli da se interesuju za ovakav način ishrane, u kojoj prvenstveno dominiraju maslinovo ulje, kao osnovna podloga za većinu obroka, sveže riblje meso, integralne žitarice, kao i čitava lepeza korisnog voća i povrća, a uz sve to i poneka čaša crnog vina. Kad svemu tome dodate umerenost u jelu, sveopšte zadovoljstvo postojanjem, redovno izlaganje Suncu i uživanje u čistom vazduhu, na dobrom ste putu da otkrijete njihovu tajnu dugovečnosti.

Koje namernice koristiti

- Jela pretežno na biljnoj bazi, kao što su voće i povrće, cela zrna, mahunarke i orasi

- Zamena maslaca sa zdravim mastima, kao što su maslinovo ulje i ulje kanole

- Korišćenje biljaka i začina umesto soli za poboljšavanje ukusa hrane

- Ograničiti crveno meso ne više od nekoliko puta mesečno

- Jela sa ribom najmanje dva puta nedeljno

- Uživanje u obrocima sa porodicom i prijateljima

- Umereno konzumiranje crvenog vina (opciono)

- Redovne vežbe i fizičke aktivnosti

U čemu je tajna? 

Mononenasićene masti i polinezasićene masti, kao što je ulje od kanoa i nekoliko vrsta jezgrastog voća, sadrže korisnu linolensku kiselinu (tip omega-3 masne kiseline). Omega-3 masne kiseline, smanjuju zgrušavanje krvi, povezuju se s smanjenom rizikom od srčanog udara, poboljšavaju zdravlje vaših krvnih sudova i pomažu uspostavljanje normalnog krvnog pritiska.

Masne ribe - kao što su skuša, jezerska pastrmka, haringa, sardine, bela tuna i losos - bogati su izvori omega-3 masnih kiselina. Jela od riba su redovno prisutna na mediteranskoj ishrani. 

O vinu, zbog neželjenog delovanja alkohola na zdravlje, raspravlja se već dugi niz godina, a neki lekari nerado podstiču konzumiranje alkohola zbog zdravstvenih posledica prekomernog konzumiranja. Međutim, umereno korišćenje alkohola, u nekim istraživačkim studijama, povezano je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti. Resveratol i kvercetin su komponente vina kojima se daje epitet važnih faktora u preventivnoj zažtiti kardiovaskularnog sistema. Međutim, ako niste u mogućnosti da ograničite unos alkohola, ako imate ličnu ili porodičnu istoriju zloupotrebe alkohola ili ako imate neke bolesti srca ili jetre, uzdržite se od korišćenja vina ili nekog drugog alkohola. Posavetujte se sa svojim doktorom, i ako on to dozvoli, uzmite čašu crvenog vina za večeru. Ako ne pijete alkohol, ne morate ni da počinjete. Korišćenje sokova od borovnice, ribizle, može biti dobra alternativa vinu.

Vodite računa i o stresu. Stres je danas sastavni deo života i teško ga je izbeći, ali trudite se da ga ignorišete i ostavljate iza sebe koliko god možete, šetajte, maštajte, družite se s ljudima i udišite svako mesto i vreme. Mediteranci to znaju i uživaju u svakom danu. Hrana im je važan deo života, povod za radost i izgovor za druženje. Oni vole da jedu pod vedrim nebom – probajte i vi. Udahnite prirodu gdje god vas okružuje drveće i trava, jer mi smo deca prirode, i naša prava kuća je zelena, a ne betonska džungla.

Čak i ako vas od Mediterana razdvaja nekoliko stotina eura, i ako ste odlučili da ovo leto provedete na svojoj terasi, ne dajte da se zbunite: koristite mediteransku kuhinju, šetajte, trčite, plivajte u obližnjoj reci ili bazenu i smejte se. 

Živi ste i radujte se.

Literatura:

A.Keys, M.Keys, How to Eat Well and Stay Well the Mediterranean Way,  Doubleday, 1975.