Kako funkcioniše insulin

Insulin je hormon koga stvara jedan od organa koji se naziva pankreas i koji igra ključnu ulogu u distribuciji glukoze u organizmu životinja i ljudi. Zahvaljujući insulinu, glukoza može da prodre u ćelije gde se koristi za stvaranje energije. Takođe pomaže vašem telu da ga čuva u mišićima, masnim ćelijama i jetri da bi kasnije mogla da bude korišćena, kada vašem telu bude potrebna energija. Međutim, ova funkcija insulina je zapravo samo posledica njegove druge, mnogo važnije uloge.

Nakon što jedete, nivo šećera u krvi (glukoza) raste. Ovaj porast glukoze podstiče pankreas da oslobodi insulin u krvotok. Insulin putuje kroz krv u ćelije vašeg tela i "kaže ćelijama da se otvore" i propuste glukozu. Unutra, ćelije pretvaraju glukozu u energiju ili je čuvaju da bi je kasnije koristile. Bez insulina, vaše telo ne može da koristi ili skladišti glukozu za stvaranje energije. Umesto toga, glukoza ostaje u vašoj krvi.

Činjenica je da su za ljude i životinje, opasni ne samo niski (što može da dovede do kolapsa energije), već i previsoki nivoi glukoze u krvi, što može da dovede do oštećenja krvnih sudova i ćelija krvi.

Insulin je odgovoran za brzo smanjenje povećanog nivoa glukoze iz jednog ili drugog razloga, i to na nekoliko načina:

- pomaže u brzom "guranju" glukoze u ćelije;

- inhibira bilo koju reakciju sinteze glukoze u telu dok se nivo šećera u krvi ne normalizuje;

- brzo aktivira korišćenje viška glukoze, stimulišući sintezu drugih supstanci iz nje, kao što su masti.

Visok nivo insulina, koji deluje na centre za apetit u mozgu, ubrzava osećaj sitosti i time zaustavlja put glukoze ili supstanci iz kojih se može sintetisati. Kao rezultat ove složene biomehanike, nivo glukoze u krvi se smanjuje do normale, koncentracija insulina takođe opada i svi gore pomenuti procesi prestaju.

Ovo je idealna slika savršene regulacije nivoa glukoze u krvi, čije fluktuacije mogu biti smrtonosne.

Literatura:

1. S.Tošic, M.Tošić, Hrana: otrov i lek, u štampi, 2019.

Kako je otkrivena čudesna supstanca koju zovemo Insulin?

Od početka vremena, čovek pronalazi raznorazne načine da olakša život. Ulazak u moderno doba, doneo nam je neka neverovatna tehnološka dostignuća - da li sada možete da zamislite život bez interneta, bez mobilnih telefona ili putovanja avionom? Za mnoge ljude, danas, život bez ovih stvari zvuči dosta grubo, besmisleno i svodi se na puko preživljavanje.

Međutim, za mnogo ljudi na planeti, jedan drugi pronalazak koje nam je donelo moderno doba, ne znači samo uživanje i lakši život, već bez njega mnogo ljudi ne bi mogli ni da žive. 

Briljantno otkriće o kome govorimo odnosi se na otkriće i izolovanje insulina.

Otkriće i izolovanje insulina je njihovo delo

A sada, zamislite da smo seli u vremensku mašinu i da možemo da se vratimo nešto više od 100 godina unazad. U svečanoj sali Švedske Akademije nauka, u toku je dodela Nobelove nagrade za medicinu dvojici naučnika za otkriće i izolovanje insulina. Jedan od dobitnika, mladi kanadski doktor, odlikovani heroj iz I svetskog rata,  F. G. Banting, odmah objavljuje da deli svoju nagradu sa svojim mladim saradnikom, B. H. Best-om. Njegov stariji kolega i mentor, J. J. R. Macleod svoju nagradu deli sa četvrtim članom tima, J. B. Collip-om. Brilijantna istorija jednog od najznačajnijih i kontraverznih medicinskih događaja u modernom vremenu, iznosi na svetlo dana i bizaran sukob naučnih ličnosti, koji tokom narednih šezdeset godina, intenzivno deli medicinsko mišljenje u pogledu zasluga za otkrivanje insulina. 

Kako je sve počelo?

Godine 1889. dva nemačka istraživača, Oskar Minkovski i Džozef von Mering, otkrili su da kada uklone pankreas kod pasa, dolazi do pojave simptoma dijabetesa i umiranja životinje ubrzo nakon toga. Ovo istraživanje dovodi do ideje da je pankreas mesto u kome se proizvode "pankreasne supstance". Kasnije, istraživači su suzili ovu pretragu na Langerhans-ova ostrvca (elegantno ime za grupu specijalnih ćelija u pankreasu). Godine 1910. ser Edvard Albert Sharpei-Shafer sugeriše da  samo jedna hemikalija nedostaje u pankreasu kod ljudi sa dijabetesom. Odlučio je da ovu supstancu nazove insulin, od latinske reči insula, što znači "ostrvo".

Šta se dalje dešava? Nešto zaista čudesno. Godine 1921, mladi hirurg pod imenom Frederik Banting i njegov pomoćnik Čarls Best, otkrili su kako da izoluju insulin iz pankreasa pasa. Za njihove skeptične kolege, supstanca koju su izolovali izgleda kao "debelo smeđe đubre". Tada, nisu ni slutili, da će ta supstanca značiti život i nadu za milione ljudi sa dijabetesom.

11. januara 1922. godine u Opštoj bolnici u Torontu, četrnaestogodišnjem dečaku dijabetičaru, Leonardu Tompsonu, dr Kempbel daje prvu inekciju insulina. Prvi pokušaj, spašavanja dečakovog života, koji je zapao u tešku ketoacidoznu komu bio je neuspešan. Hemičar James Collip, koji je iz ekstrakta pankreasa izdvojio insulin u takvom obliku da se mogao ubrizgati čoveku, nastavlja danonoćno da radi na daljem prečišćavanju. I konačno, drugi pokušaj, 23. januara donosi rezultat.  Insulin Leonardu Tompsonu spašava život i iz temelja menja tok i prognozu šećerne bolesti. 

Vest o insulinu se širi po celoj planeti kao požar. Milioni ljudi zahvaljuju pronalazačima insulina!

Da li znate šta je "Kuril Sai"

"Kuril Sai" čaj

Iza imena na burjatskom „Kuril saj“, krije se lekoviti čaj koji je napravljen na bazi lekovitog bilja Pribajkala, Malog mora i ostrva Oljhon po recepturi naroda burjata staroj više od 1000 godina. 

Sastav ovog proizvoda doprinosi optimizaciji sistema za varenje, a takođe ima i lekoviti efekat u slučajevima narušavanja rada želuca i creva.

Kurilski čaj

Čaj reguliše rad digestivnog trakta, jetre i žuči, obnavlja crevnu mikrofloru, može da se koristi kod korekcije telesne težine. Osim toga, „Kuril Saj“ ima blagotvorno dejstvo kod bolesti žučne kese, dvanaestopalačnog creva, jetre, pankreasa, holecistitisa, disbakterioze, gastritisa i kolitisa.

U kurilskom čaju ima 15 puta više vitamina C nego u običnom čaju, 5 puta više nego u limunu. Ukoliko se redovno koristi kurilski čaj doći će do jačanja imuniteta i smanjenja rizika od prehlada, potpuno će se smanjiti rizik od pojave disbakterioze creva, normalizovaće se razmena masti. A što je najvažnije, sve se to postiže procedurama koje nisu mučne, već se jednostavno pije čaj koji je ukusan i aromatičan.
Sastav: Kurilski čaj, trava kamilice, plodovi šipka, listovi bokvice, trava Buplēurum-a.