Sinergizam hranljiivh sastojaka

Smernice na koje nailazite u potrazi za pravilnom ishranom mogu da dovedu do toga da stvari izgledaju vrlo šturo i suvo. Kažu nam da dobijemo ovu količinu tog vitamina i onu količinu ovog minerala. Odvajanje hranljivih sastojaka na ovaj način čini smernice relativno jednostavnim za razumevanje. A, ovakva vrsta razmišljanja verovatno nam pomaže da izbegnemo bolesti koje se pojavljuju usled nedostatka nekog hranljivog sastojka, poput skorbuta (nedovoljno vitamina C) ili pelagre (nedovoljno niacina).

Ali, većina hranljivih sastojaka se ne nalazi samostalno. Oni komuniciraju između sebe - ponekad udruže snage, drugi put se međusobno ponište. Verovatno ste i ranije čuli da je za vas bolje da jedete hranu bogatu vitaminima nego da uzimate vitaminske dodatake. Jedan od razloga zašto je to tačno je taj što hrana sadrži mešavinu hranljivih sastojaka koji međusobno komuniciraju u svakom zalogaju.

Kako funkcioniše pokazaćemo na primeru nekoliko hranljivih sastojaka koji deluju u parovima, ali sigurno shvatate, da je ovo samo primer a daleko od kompletnih kombinacija. Ali, nadamo se da će vam pomoći kada budete birali šta ćete jesti.

Vitamin D i kalcijum

Kao i većina hranljivih sastojaka, kalcijum se uglavnom apsorbuje u tankom crevu. Kalcijum je važan jer jača kosti, ali telu je često potrebna pomoć vitamina D da bi apsorbovalo hranljive materije. Vitamin D takođe ima mnoge druge prednosti u celom telu.

Ovih dana se raspravlja o tome da li treba podići nivo dnevnog unosa vitamina D. Trenutno, zvanične smernice o ishrani preporučuju odraslima da unose 1.000 miligrama (mg) kalcijuma i 400 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D dnevno. Za starije odrasle osobe preporučena dnevna doza je nešto veća: 1.200 mg kalcijuma u ​​50-ima i 600 IU vitamina D u 70-ima.

Da biste dobili ideju koliko je to, čaša mleka od 220 g sadrži 300 mg kalcijuma i, zbog obogaćenja, 100 IU vitamina D.

Natrijum i kalijum

Natrijum je jedan od osnovnih hranljivih sastojaka koji većina Amerikanaca svakodnevno unosi više nego što im je potrebno (uglavnom u obliku soli).

Višak natrijuma ometa prirodnu sposobnost krvnih sudova da se opuste i šire, povećavajući krvni pritisak - i povećavajući šanse za moždani ili srčani udar.

Ali kalijum podstiče bubrege da izlučuju natrijum. Mnoga istraživanja su pokazala vezu između visokog unosa kalijuma i nižeg, zdravijeg krvnog pritiska. Prema trenutnim smernicama, odrasli treba da unose 4.700 mg kalijuma i 1.200 mg do 1.500 mg natrijuma dnevno.

Da biste zadovoljili ove kriterijume, morate slediti opšte smernice zdrave prehrane. Da biste povećali unos kalijuma, opteretite se voćem i povrćem. Da biste smanjili unos natrijuma, smanjite kolačiće, slane grickalice, brzu hranu i gotove ručkove i večere.

Vitamin B12 i folati

Vitamin B12 i folati (takođe jedan od osam vitamina B) čine jedan od najboljih parova u ishrani. B12 pomaže telu da apsorbuje folate, a njih dvoje zajedno podržavaju podelu i replikaciju ćelija, što omogućava telu da zameni ćelije koje umiru. Ovaj proces je važan tokom perioda rasta u detinjstvu, pa tako i u celom telu odraslih. Na primer, ćelije koje oblažu stomak i ćelije folikula dlake često se dele i repliciraju.

Dobri izvori hrane vitamina B12 uključuju meso, jaja, mleko.

Prirodni izvori folata uključuju lisnato zeleno povrće, pasulj, ostale mahunarke.

Prehrambene smernice preporučuju 2,4 mikrograma B12 i 400 mikrograma folata dnevno. To se obično može postići ako se jede prilično uravnotežena dijeta.

Međutim, vegani - ljudi koji ne jedu meso i druge proizvode životinjskog porekla - mogu imati nedostatak B12. A ljudi koji slabo jedu ili piju previše alkohola mogu imati nedostatak folata.

Nedostatak folata može se ispraviti pomoću multivitamina ili tableta folne kiseline. Za nedostatak B12 možete davati injekcije svakih nekoliko meseci ili uzimati pilulu svakodnevno.

Nedostatak jednog ili oba vitamina može prouzrokovati oblik anemije koji se naziva makrocitna anemija. Nedostaci B12 takođe mogu prouzrokovati blage peckanje i gubitak pamćenja.

Cink i bakar

Bakar i cink ne deluju zajedno - oni se zapravo takmiče za mesta koja će se apsorbovati u tankom crevu. Ako u okolini ima puno cinka, bakar nastoji da se izgubi i može se razviti nedostatak bakra.

Jedan od načina na koji se znanje o interakciji bakar-cink primenjuje u praksi je lečenje ljudi koji imaju očno stanje zvano makularna degeneracija. Nekim ljudima sa tim stanjem propisana je posebna vitaminsko-mineralna kombinacija, nazvana AREDS. Pokazalo se da kombinacija usporava napredovanje bolesti, što može prouzrokovati slepilo. AREDS pilule sadrže 80 mg cinka, dovoljno da izazove nedostatak bakra, pa su pilule dodane 2 mg bakra.

Niacin i triptofan

Niacin je jedan od B vitamina, mada se retko slaže sa B-vitaminom, B3. Dnevna potreba za niacinom je 16 mg za muškarce i 14 mg za žene. Nedostatak niacina izaziva pelagra, bolest koja uzrokuje loš osip, dijareju i demenciju. Triptofan, aminokiselina, izvor je niacina. Dakle, jedan od načina da se izbegne nedostatak niacina je jesti hranu koja sadrži puno triptofana, uključujući piletinu i ćuretinu.

Šta su "životni amini"?

Amini su klasa organskih jedinjenja sa opštom formulom.....ne, ne, ne. Samo bez panike, o hemiji ćemo na nekom drugom mestu. Sada radije malo o tome šta su "životni amini" i kakva je njihova uloga u našem telu.

Otac reči VITAMIN

Stipendista Lister instituta za preventivnu medicinu, Cazimir Funk, počeo je 1910. godine sa istraživanjem dihidroksifenilalanina (DOPA) ali se veoma brzo zainteresovao za bolest koja se popularno zvala "beri-beri". Ova bolest je bila uobičajena među orijentalnim ljudima koji su konzumirali polirani (ljušteni) pirinač. Oštećenja koje izaziva bolest najčešće se karakteriše kao bol u ekstremitetima i promena u boji kože praćena paralizom iza čega obično sledi smrt.  Beriberi na jeziku kojim se služe domoroci u Šri Lanci, Singalskom, znači ja ne mogu, ja ne mogu. Funk je primetio da se uvođenjem u ishranu pirinčanih mekinja, golubovi ili pilići oporavljaju od polineuritisa gallinarum i da ponovo počinju da rastu. Ubrzo je objavio članak: "Hemijska priroda supstance koja leči polneuritis kod ptica izazvana ishranom sa poliranoim pirinčem". Ovaj tekst pratio je mnoštvo drugih članaka o beri-beri-u, ali ključni je objavljen u časopisu državne medicine: "Etiologija nedostataka" 1912. godine, gde je po prvi put pojam "vitamin" uveden u svetsku literaturu.

Vitamini B grupe

Naime Funk je izolovao hemijsko jedinjenje koja je sprečilo upalu nerva (neuritisa) kod pilića i kako je to jedinjenje po hemijskoj prirodi amin, i kako je veoma važno za život nazvao ga je VITAMIN spajajući latinsku reči "vita" život sa hemijskom prirodom jedinjenja, amin.

Funk je pretpostavio da postoji još jedinjenja iz grupe vitamina čiji nedostatak izaziva različite vrste bolesti (npr., nedostatak vitamina C izaziva "skorbut", vitamina D "rahitis" itd.).Nazive su dobijali dodajući slova abesede na osnovu vitamin, prema redosledu njihovog otkrivanja (vitamin A, vitamin B, vitamin C...). Kasnije se ispostavilo da nisu sva jedinjenja iz ove grupe po hemijskoj strukturi amini, ali naziv VITAMIN se održao do današnjeg dana, naročito u industriji hrane i dodataka ishrani. 

Iako su vitamini izuzetno važni u ishrani, ipak, postoji mnogo zabluda o vitaminima i zdravstvenim prednostima koje oni pružaju. Uzimanje velikih doza određenih vitamina može biti i štetno. Najbolje je da jedete razne zdrave, neprerađene namirnice, i da ne uzimate suplemente. Dodaci vitamina (suplementi) se često uzimaju bez saveta sa edukovanom i profesionalnom osobom. Koriste se za lečenje skoro svih bolesti, poput prehlade ili za suzbijanje problema sa stilom života kao što je stres.

Vitamini su organska jedinjenja koja učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama, ali, suprotno popularnom uverenju, vitamini nisu čudotvorni lekovi. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji reklamiraju svoje vitaminske preparate kao "prirodne", kao da ima i drugih koji su "neprirodni". Naravno reč je o preparatima koji su dobijeni iz biljnih ili životinjskih izvora,  nasuprot jedinjenjima koja su dobijena hemijskom sintezom. 

Da li postoji razlika?

Gledajući hemijsku strukturu molekula vitamina, razlike nema. Razlka ima samo u sastavu proizvoda, jer vitamini dobijeni iz prirodnih izvora sadrže optimalan (prirodan) sastav ne samo vitamina, već minerala, oligoelemenata i drugih sastojaka, dok su vitamini dobijeni hemijskom sintezom jedinjenja velike čistoće. U prvom slučaju, vitaminske preparate možete kupiti u slobodnoj prodaji, dok je u drugom slučaju, potrebna stručna konsultacija lekara i lekarski recept, jer lako može doći do predoziranja i neželjene hipervitaminoze.

Na žalost, danas svi živimo veoma brzo, u zagađenoj "neprirodnoj" sredini, često ne obraćajući pažnju šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo, pa je neophodno da koristimo dodatke ishrani. U tom slučaju vodite računa da preparati koje uzimate potiču iz prirodnih izvora sa što manje obrade (termičke, hemijske). Naravno, potrebno je voditi računa i o ceni preparata. Birajte preparate sa optimalnim odnosom cena - kvalitet.

U nekim slučajevima je potrebno uzimati velike količine vitamina, kao npr. kod hemoterapije, tumora, profesionalnih sportista koji se izlažu velikim naporima, itd.

Literatura:

1. Berger S., Kazimierz (Casimir) Funk – Pioneer in Vitaminology – 101 Anniversary of His Discovery – Special Note, Pol. J. Food Nutr. Sci., 2013, Vol. 63, No. 4, pp. 201-205.

2. Funk C., The etiology of deficiency diseases. J. State Med., 1912, June.

Mikronutritienti i kardiovaskularni sistem

Nepravilna i nepotpuna ishrana se s pravom može smatrati jednim od vodećih faktora rizika koji izazivaju kardiovaskularne bolesti. Važno je naglasiti, da neadekvatna ishrana podrazumeva ne samo povećanje količine holesterola, zasićenih masti, jednostavnih ugljenih hidrata, životinjskih proteina i ukupnog unosa kalorija, već pre svega, izraženu dominaciju makronutrienata na fonu relativnog smanjenja broja i raznolikosti mikronutritienata. Danas je pouzdano utvrđena inverzna povezanost između stepena rizika od dobijanja kardiovaskularnih bolesti i sadržaja mikronutritienata u hrani kao što su vitamini C, E, B12, folna kiseline, bioflavonoidi, omega-3 polinezasićene masne kiseline, selen, kalijum, magnezijum, biljna vlakna itd.

U tom kontekstu, mikronutritijente i biološki aktivne dodatke hrani koji ih sadrže, treba smatrati važnim dodatnim metodom lečenja i prevencije kardiovaskularne patologije. U sledećoj tablici je sistematizovana povezanost mikronutritienata sa opštim mehanizmom lekovito-profilaktičkog delovanja. Sa određenim stepenom uslovnosti, većina mikronutritienata podeljena je u pet grupa prema osnovnim mehanizmima njihovog terapeutskog i profilaktičkog delovanja na kardiovaskularni sistem. 

 Opšti mehanizmi lekovito-profilaktičkog delovanja biološki aktivnih mikronutritienata na kardiovaskularni sistem 

Opšti mehanizmi lekovito-profilaktičkog delovanja	Микронутриенты
Antiagregaciono (antitrombotsko) delovanje	omega-3 polinezasićene masne kiseline, bioflavonoidi, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin С, ekstrakti luka, tokotrienoli, vitamin Е, vitamin В12, folna kiselina, polikonazol (oktakonazol), hranljiva vlakna, magnezijum, fitoestrogeni, L-arginin
Vasodilatorno (hipotenzivno) delovanje	L-arginin, omega-3 polinezasićene masne kiseline, magnezijum, kalijum, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin С, ekstrakti luka, vitamin Е, koenzim Q10, L-karnitin
Hipoholesterolemična dejstva	Vitamin РР (niacin), polikonazol (oktakonazol), taurin, holestin, ekstrakti luka i babinog zuba (Tribulus terrestris), fosfolipidi, hitozan, fitostanoli, hrom, vanadijum, fitoestrogeni, hranljiva vlakna, bakar, probiotici, pantoten, vitamin С
Antiaritmično delovanje	Omega-3 polinezasićene masne kiseline, vitamin В1, L-karnitin, koenzim Q10, kalijum, magnezijum, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin Е, taurin, selen, bakar
Kardiotonično delovanje	Ekstrakti gloga i zizifora, koenzim Q10, L-karnitin, taurin, orotična kiselina (pirimidin karbonska kiselina, vitamin B 13), vitamin B1, bioflavonoidi

Primedba: masnim slovima označeni su mikronutritijenti koji imaju najveću aktivnost u svakoj od grupa.

Literatura: Ю.Ю. Гичев, Ю.П. Гичев, Новое руководство по микронутриентологии, (биологически активные добавоки к пище и здоровье человека). — М.: «Триада-Х», 2009. —304 с.