Da li vam nedostaje gvožđe

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), svaki treći stanovnik planete pati od različitog stepena hroničnog nedostatka gvožđa.

Važan razlog za razvoj anemije, nedostatka gvožđa, je nedostatak mnogih vitamina, koji igraju ključnu ulogu u sintezi hemoglobina. Na prisutnost anemije možemo posumnjati ako su prisutni glavni simptomi nedostatka gvožđa:

- Anemični sindrom (slabost i / ili umor, nedostatak daha i palpitacije pod uobičajenim stresom, vrtoglavica, glavobolja, bledica kože i sluzokože, smanjena tolerancija na vežbanje, smanjena performansa).

- Sindrom nedostatka gvožđa (suvoća i ljuštenje kože, piling, krhkost, slojevitost i poprečna talasastost noktiju, povećan gubitak i rano orošavanje kose, atrofija sluznice jezika, jednjaka).

- Visceralni sindrom: iz gastrointestinalnog trakta - subatrofični i atrofični gastritis, kolitis, nedostatak apetita, nadimanje, proliv, zatvor; iz hepatobilijarnog sistema - stvaranje masne hepatoze, bilijarne diskinezije; na delu kardiovaskularnog sistema - anemična distrofija miokarda, koja se manifestuje kardijalgijom, poremećajima ritma itd., neurocirkulatornom distonijom; iz centralnog nervnog sistema - smanjenje pamćenja, smanjenje sposobnosti koncentracije.

- Sindrom sekundarne imunodeficijencije (sklonost hroničnim upalnim procesima, česte zarazne i upalne bolesti).

Ishrana kao lek za nedostatak gvožđa

Od biljnih namirnica najbogatije sa gvožđem su mahunarke, soja, integralne žitarice (posebno heljda) i zelje (posebno peršun i kopriva). Ali mahunarke imaju premalo vitamina C, pa je za bolju apsorpciju gvožđa koje sadrže potrebno kombinovati ih sa povrćem i voćem koje je bogato vitaminom C. Treba napomenuti da se gvožđe iz zelja i žitarica bolje apsorbuje, jer ima dovoljno vitamina C.

Ništa manje važan nije ni sastav hrane. Neki proizvodi (na primer, koji sadrže fitin i različita dijetalna vlakna) „vežu“ gvožđe i uklanjaju ga iz tela kroz creva. U rafiniranim proizvodima (rafiniranim ili podvrgnutim dugotrajnom kuvanju), prvo, ima premalo gvožđa, a drugo, formiraju se slabo rastvorljiva jedinjenja sa gvožđem. Takođe, apsorpcija gvožđa smanjuje se prekomernom konzumacijom čaja i kafe, kao i pića poput kola - odnosno, kod nedostatka gvožđa, potrebno je što više ograničiti upotrebu ovih proizvoda.

Značajan nedostatak gvožđa može se otkloniti uzimanjem dodataka ishrani koji sadrže gvožđe u organskom (lako probavljivom) obliku. To su gvožđe glukonat, gvožđe fumarat, gvožđe citrat i gvožđe pepton. Štaviše, ako je glavni uzrok razvijenog deficita loša ishrana, tada je uz ove dodatke potrebno povećati broj namirnica bogatih vitaminima: C, B1, B2, B6, B 12, PP.

Kako odabrati pravi proizvod za prevenciju anemije usled nedostatka gvožđa

Da biste odabrali pravi dodatak prehrani za normalizaciju gvožđa u krvi, morate obratiti pažnju na nekoliko stvari odjednom.

Prvo, morate voditi računa ne samo o dnevnoj dozi gvožđa koju unosite (trebalo bi da bude 10-15 mg dnevno), već i o tome u kom obliku se ovaj mineral nalazi u ovom preparatu. Jeftina, neorganska jedinjenja gvožđa se veoma slabo apsorbuju, izazivaju jaku crevnu iritaciju, pa je time njihova efikasnost čak i u slučaju velikih doza izuzetno mala. Organski oblici gvožđa, posebno ako su prisutni u obliku prirodnih koncentrata (kao što je pantohematogen), apsorbuju se mnogo bolje i bez neželjenih reakcija.

Drugo, vitamin C mora da bude uvek prisutan sa gvožđem u adekvatnoj dozi, jer se apsorpcija gvožđa u crevima bez askorbinske kiseline naglo smanjuje. Takođe je važno da vitamin C eliminiše prooksidativni efekat jona gvožđa (tj. njegovu sposobnost da pokrene lanac oksidativnih procesa u ćelijama).

Treće, čak i kada se savršeno asimilira, gvožđe ne može „ući“ u molekule hemoglobina bez pomoći kompleksa vitamina B grupe, a to su vitamini B1, B2, B6, PP (nikotinska kiselina), B9 (folna kiselina).

Četvrto, uvek morate imati na umu da za bolesnu osobu anemija nije toliko manjak gvožđa, koliko bolan umor i slabost. Efekat uzimanja gvožđa počinje da utiče tek nakon mesec i po dana. Zbog toga, da bi se ubrzali procesi stvaranja krvi, ali i kako bi se brzo poboljšalo blagostanje, neophodno je da dodaci ishrani moraju da sadrže prirodne biostimulanse (adaptogene).

Uloga gvožđa u našem organizmu

Gvožđe je nezaobilazni element u tragovima, njegov redovan unos je apsolutno neophodan za normalan život svih živih organizama koji žive u okruženju sa kiseonikom. Biološka uloga gvožđa je velika i određuje se njegovim učešćem u redoks procesima, reakcijama oksidacije slobodnih radikala zavisnih od kiseonika i u antioksidacionom sistemu, rastu i starenju tkiva i otpornosti tkiva, hematopoezi, u snabdevanju organa i tkiva kiseonikom, aktiviranjem i inhibicijom velikog broja enzima. Mnogi metabolički procesi odvijaju se uz učešće gvožđa: sinteza steroida, metabolizam lekova, sinteza DNK, proliferacija ćelija i diferencijacija, regulacija gena. Stoga, nedostatak gvožđa u organizmu na ovaj ili onaj način utiče na gore navedene procese i utiče na sve nivoe: genetski, molekularni, ćelijski, tkivni, organski i sistemski.

Gvožđe je deo hemoglobina u krvi, gde obavlja najvažniju (i najpoznatiju) funkciju vezivanja i dostavljanja kiseonika ćelijama ljudskog tela. Stoga je gvožđe od vitalnog značaja za sintezu i funkcionisanje hemoglobina. Ukupni sadržaj gvožđa u organizmu "standardne" osobi iznosi oko 4,2 g. Oko 75-80% njegove ukupne količine nalazi se u sastavu hemoglobina, 20-25% gvožđa je rezervisano, 5-10% je deo mioglobina, a oko 1% se nalazi u respiratornim enzimima koji katalizuju procese disanja u ćelijama i tkivima.

Gvožđe obavlja svoju biološku funkciju uglavnom u sastavu ostalih biološki aktivnih jedinjenja (hemoglobin, mioglobin, enzimi koji sadrže gvožđe), koji obavljaju četiri glavne funkcije:

- transport elektrona (citohromi, gvožđe-seroproteini);

- transport i taloženje kiseonika (hemoglobin, mioglobin);

- učestvovanje u stvaranju aktivnih centara redoks enzima (oksidaza, hidroksilaza, itd.);

- transport i taloženje gvožđa (transferrin, hemosiderin, feritin).

Apsorpcija gvožđa zavisi od:

- uzrasta i dostupnosti gvožđa;

- stanja gastrointestinalnog trakta;

- količine i hemijske forme gvožđa koje se snabdevaju hranom;

- količinama i oblicima ostalih sastojaka hrane.

Essential Minerals "Organsko gvožđe" sa unapređenim sastavom

Uvek se trudimo da stvorimo prirodne proizvode za vaš aktivni životni stil i blagostanje. Sve to vreme striktno smo sledili princip „ne šteti“ u odnosu na prirodu.

Mi se maksimalno trudimo da ne poremetimo prirodnu ravnotežu upotrebljavajući ekološki prihvatljivu proizvodnju i smanjujući procenat životinjskih sastojaka u našim proizvodima. Stoga je naš tim odlučio da promeni sastav proizvoda Elemvital sa organskim gvožđem.

Naš novi proizvod „Organsko gvožđe“ serije Essential Minerals, ne sadrži pantohematogen i hemolen, ali to neće uticati na efikasnost proizvoda. Osoblje Siberian Wellness istraživačkog i inovacionog centra, pažljivo su proučavali ovaj proizvod i prilagodili sastav uzimajući u obzir osobenosti interakcije preostalih aktivnih komponenti. Kao rezultat, povećanjem doza uspeli smo da postignemo veću aktivnost preostalih sastojaka.

"Elemvital sa organskim gvožđem" sa prethodnim sastavom biće u prodaji do kraja 2019.

"Essential Minerals Organsko gvožđe" je već u prodaji sa unapređenim sastavom.

Hvala vam na poverenju u našu kompaniju!

Cenimo vašu podršku i učinićemo sve da se vi i vaši voljeni osećate sjajno svaki dan.

Jedete li čokoladu

čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje. Napravljena od semena drveta kakao-a, jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

1. Crna čokolada je veoma hranljiva

Ako jedete kvalitetnu tamnu čokoladu sa visokim sadržajem kakao-a, vi se onda zapravo veoma dobro hranite.

Tabla od 100 grama tamne čokolade sa 70-85% kakaa sadrži:

• 11 grama vlakana.
• 67% dnevnih potreba gvožđa
• 58% dnevnih potreba magnezijuma.
• 89% dnevnih potreba bakra.
• 98% dnevnih potreba mangana.
• Takođe ima dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.

Naravno, 100 grama je prilično velika količina, i nije nešto što bi trebalo da svakodnevno konzumiramo, jer istovremeno uzimamo 600 kalorija i umerene količine šećera. Profili masnih kiselina iz kakaoa i tamne čokolade je odličan. Masti su uglavnom zasićene i mononezasićene, sa malim količinama polinezasićenih masnih kiseelina. Tamna čokolada, takođe, sadrži stimulanse kao što su kofein i teobromin, ali je malo verovatno da ćete se zbog toga buditi noću, jer je količina kofeina veoma mala u poređenju sa, na primer, kafom.

2. Tamna čokolada je moćan izvor antioksidanata

Tamna čokolada sadrži organska jedinjenja koja su biološki aktivna i funkcionišu kao antioksidanti. Između ostalih sadrći polifenole, flavone, katehine, itd. U jednoj studiji je pokazano da kakao i tamna čokolada sadrže više antioksidantnih supstanci kao što su polifenoli i flavoni od drugih testiranih plodova, među kojima su bile i borovnice.

3. Tamna čokolada može da poboljša protok krvi i da smanji krvni pritisak

Postoje mnoge kontrolisane studije koje pokazuju da flavoni iz tamne čokolade mogu da stimulišu endotel, sluznicu arterija, da proizvodi gas azot oksid (NO), koji šalje signale koji dovode do opuštanja arterija, čime se smanjuje otpor protoku krvi i na taj način dolazi do smanjenja  krvnog pritisaka. Međutim, postoji i jedna studija koja je rađena sa ljudima koji su imali povišen krvni pritisak, i u kojoj nije dokazan nikakav efekat na smanjenje krvnog pritiska, pa ako imate povišen krvni pritisak, nemojte očekvati da čete ga sniziti sa velikim količinama čokolade.

4. Tamna čokolada dovodi do povećanja HDL i štiti LDL od oksidacije

Konzumiranje tamne čokolade može dovesti do poboljšanja nekoliko važnih faktora rizika za bolesti srca. U kontrolisanom ispitivanju, nađeno je da prah kakaa doveo do značajnog smanjenja oksidovanog LDL holesterola (loš holesterol), a istovremeno do povećanja HDL holesterola (dobar holesterol) kod muškaraca sa povišenim holesterolom. Smanjenje holesterola u arterijama dovodi do manjeg rizika od srčanih oboljenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ispostavilo se da imamo nekoliko dugoročnih opservacionih studija koje pokazuju prilično drastično poboljšanje. U istraživanju kod 470 starijih muškaraca, pronađeno je da kakao smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti za neverovatnih 50% u periodu od 15 godina. Druga studija je pokazala da je konzumacija čokolade 2 ili više puta nedeljno smanjila rizik od kalcifikacija naslaga u arterijama za 32%. Manje konzumiranje čokolade bilo je bez efekta. U još jednoj studiji pokazano je da upotreba čokolade 5 puta nedeljno, dovodi do  smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 57%. Naravno, ovo su takozvane opservacijske studije, pomoću kojih se ne može dokazati da je čokolada uzrokovala smanjenje rizika.

Međutim, s obzirom na to da imamo biološki mehanizam (niži krvni pritisak i oksidovani LDL), smatram da je moguće da redovna konzumacija tamne čokolade u stvari smanji rizik od srčanih oboljenja.

Tamna čokolada takođe može smanjiti insulinsku rezistenciju, koja predstavlja zajednički faktor rizika za mnoge bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.