Kretanje i razvoj mozga ili sažalite se na svoju decu

Fizička aktivnost se obično definiše kao kretanje tela koje proizvode skeletni mišići, što dovodi do potrošnje energije. U fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu spadaju profesionalne, sportske, kućne i/ili druge aktivnosti. Vežbe su, s druge strane, kao podskup fizičke aktivnosti, planirane, strukturirane i ponavljajuće se sa ciljem poboljšanja ili održavanja fizičke spremnosti. 

Fizička aktivnost u celini ima pozitivne efekate na funkciju pluća, kardiovaskularni sistem, skeletne mišiće i endokrini sistem , poboljšava opšti kvalitet života i smanjuje rizik od gojaznosti i povezana je sa niskim rizikom za nekoliko hroničnih bolesti.

 

Savremena deca se sve manje kreću. U školama  je sve manje fizičkog vaspitanja (a i kulture, upšte). I, baš zbog toga, što u današnjem životu uopšte nema ovakvih aktivnosti, gojaznost u detinjstvu je već dobila karakter epidemije.

Istovremeno, mozak malog deteta razvija se prvenstveno zbog aktivnog kretanja, jer još uvek ne može da koristi druge kanale stimulacije mozga, poput čitanja, rešavanja analitičkih problema, razumevanja složenih muzičkih, književnih, arhitektonskih i prirodnih kompozicija.

Činjenica je da to nisu samo reči ili neki spekulativni zaključci, već apsolutno neosporne činjenice dobijene kao rezultat instrumentalnih studija mozga.

Međutim, jedna stvar je zabeležiti pogoršanje strukture mozga kod ljudi srednjih i starijih godina, a sasvim druga stvar je primetiti to kod dece i adolescenata. Većina odraslih (setite se svog detinjstva) razvila se u potpuno drugačijem motorićkom okruženju, a skoro svi su u odraslo doba došli sa potpuno razvijenim mozgom u ovom smislu. A činjenica da su nakon nekog vremena prestali da stimulišu mozak je sasvim druga priča.

Sada smo svedoci da čitava generacija ulazi u odraslo doba sa nerazvijenim mozgom. A ako se nekome to čini kao preterivanje, onda ću se pozvati na dva državna programa posvećena ovom tužnom pitanju.

Španski Active Brains

Uz podršku i finansiranje španskog Ministarstva ekonomije, projekat ActiveBrains pokrenut je na Univerzitetu u Granadi. Cilj projekta je da se identifikuje uticaj fizičke aktivnosti na sazrevanje i strukturu mozga kod dece uzrasta 8-11 godina.

Koristeći metode instrumentalnog neurosnimanja (različite vrste tomografije, magnetoencefalografije itd.), Naučnici su došli do nedvosmislenog zaključka da je fizička aktivnost (prvenstveno aerobna) kod dece direktno povezana sa povećanjem zapremine sive materije u najvažnijim centrima. mozga.

Govorimo o frontalnim regijama, hipokampusu i repnom jezgru, temporalnim regijama, vizuelnom korteksu. Posebno je interesantno da je fizička aktivnost stimulisala razvoj sive materije u centrima odgovornim za jezik i čitanje, kao što su donja frontalna i gornja temporalna girusa.

Kineski akcioni plan Zdrava Kina 2030

Kao deo nacionalne strategije NR Kine za poboljšanje zdravlja nacije (s obzirom na mentalitet, jedinstvo i, u dobrom smislu, totalitarizam zemlje nisu samo glasne parole, i možete biti sigurni da će to definitivno biti učinjeno), bio je uključen ogroman broj stručnjaka iz različitih oblasti i sa različitih univerziteta i naučnih centara.

Pitanjima fizičke aktivnosti u okviru ove strategije bavili su se i stručnjaci sa Šangajskog sportskog univerziteta, koji su rezultate svog istraživanja objavili u Britanskom časopisu za sportsku medicinu (P. Chen et al, Br J Spots Med 2020 Nov; 54 (22): 1321-1331).

Njihovi zaključci gotovo se potpuno poklapaju sa rezultatima studija njihovih španskih kolega: deca sa visokom kardiorespiratornom sposobnošću i visokim nivoom aerobne aktivnosti imaju primetno veliku količinu sive materije u odeljenjima zaduženim za pamćenje i kognitivne funkcije.

I, šta sad....

Fizička stimulacija mozga nije 100% garancija budućeg akademskog uspeha, ali u prvim godinama života ovo je jedino što određuje razvoj mozga.

Naravno, kasnije će biti potrebno da uče i asocijativno mišljenje i intelektualne veštine, ali tada nije reč o malom detetu. Osim toga, da li naša moderna sedelačka deca kompenzuju nedostatak fizičke aktivnosti citirajući Puškina, proučavajući umetnost renesanse ili razvijajući svoje sposobnosti za integralne proračune?

Literatura:

1. Irene Esteban-Cornejo, et al., A whole brain volumetric approach in overweight/obese children: Examining the association with different physical fitness components and academic performance. The ActiveBrains project, NeuroImage Volume 159, 1 October 2017, Pages 346-354

2. Peijie Chen, et al., Physical activity and health in Chinese children and adolescents: expert consensus statement (2020), Br.J.Sports.Med., 2020 Nov;54(22):1321-1331.