петак, 19. мај 2017.

Radost za srce - ulje boraga

Pre mnogo vekova, Plinije Stariji je pisao o prekrasnim cvetovima plave, ružičaste pa čak i jarkoljubičaste boje, koji imaju lagani kiselkasti ukus, koji podseća na ukus krastavca. Ako se cvetovi i listovi ove biljke dodaju vinu, „poboljšavaju se njegova životna svojstva, terajući svu tugu, dosadu i melanholiju“. Zbog toga, verovatno, i odjekuje franucsko ime biljke kao „radost srca“ ili „cvet srca“.
Borago officinalis L.

Borago (Borago officinalis L.) raste samoniklo u Srednjoj i Istočnoj Europi, uz morsku obalu, na poljima i zapuštenom zemljištu. Samoniklo raste u Dalmaciji i Primorju na neuređenim divljim područjima na kojima uspeva mnogo bolje nego u kultivisanim vrtovima. Iz Dalmacije, ova biljka je preneta u Kijevsku Rusiju. Cela biljka je prekrivena sitnim dlačicama bele boje, koje teksturu boraga čini pomalo neprijatnom.



Borago je još od davnih vremena i srednjeg veka, privukao pažnju i poštovanje i dosta dugo se  upotrebljava kao hrana. Danas je neopravdano podcenjena začinska biljka, a dostupna je u celom svetu i vrlo je jeftina. Listovi imaju prijatno svežu aromu i miris krastavca, koriste se kao jedna od komponenti povrća za salate, priloge, supe, jela od pečurki, kao zamena za čaj, kao prirodni aromat (dodatni ukus) za punč, pivo, vino i sirće. Mladi listovi jedu se sveži, kao salata, a veći se mogu spremiti kao spanać ili iseckani kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima. Borago se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci ga koriste uglavnom u sosovima, salatama, uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Sveži, kandirani, ili cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se da ukrašavanje jela, slatkiša i pića. Listovi su izvrsni  izmešani sa kuvanim povrćem na maslacu, sitno naseckani u sosove za sendviče ili testeninu, u jogurtu, sirnom namazu ili  mekanom siru. Borago se koristi i za pripremanje krem supa. Danas se na tržištu može naći borago u prerađenom stanju i to  u prahu i sušeni. Borago je deo recepta za Frankfurtski zeleni sos, koji je Gete voleo, živeći, kao što je poznato, dugo i produktivno, održavajući i u starosti svežinu čula i jasnoću uma.

Frankfurtski zeleni sos:
Dva vezice sveže mlade zeleni - borago, peršun, lišće maslačka, mente, koprive, zeleni luk, kiseljak, komorača u jednakim proporcijama. Nakon pranja, otresti od vode i sitno iseckati. Dodati 2-3 tvrdo kuvana i sitno iseckana jaja, i sitno seckani luk. Promešati, preliti sa jednom čašom jogurta sa crnim biberom, limunovim sokom i korom od jednog limuna.

U narodnoj medicini, sveže i suvo lišće boraga koristi se za lečenje reumatizma, gastritisa, kožnih oboljenja izazvanih metaboličkim poremećajima, i kao sedativ (umirujuće), omekšavajuće, anti-inflamatorno i osvežavajuće sredstvo kod nefritisa, groznice, funkcionalnih poremećaja nervnog sistema, uključujući neuroze srca, takođe i kod lečenja zapaljenja mokraćnih puteva, sluzokože gornjih disajnih puteva ili gastrointestinalnog trakta. 

Bez ikakve sumnje, visok sadržaj biološki aktivnih supstanci (karotina, askorbinske kiseline, mineralnih soli, naročito puno kalijuma, organskih kiselina, etarskih ulja) svrstava borago u veoma cenjene hranljive i lekovite biljke.
Ali, najznačajnije je da ulje boraga, sadrži značajnu količinu tokoferola (prosečno 73,2mg - 111 mg/100 g). Od toga, delta tokoferol 70-75% i gama tokoferol do 20%

U kozmetici i medicini, borago je veoma cenjen zbog jedinstvenog sadržaja masnih kiselina:
- Borago je najbolji i najbogatiji dostupan izvor gama-linolenske kiseline  u prirodi. Sadrži dvostruko više nezasićenih masnih kiselina nego poznato ulje noćurka. Bogat je omega 3 masnom kiselinom i omega-6 masnom kiselinom, koje organizam ne može da sintetizuje. Ulje,  dobijeno hladnim presovanjem semenki, sadrži  linolensku (22%), gama-linolensku, kao i palmitinsku (13%), oleinsku (20%) i linolnu kiselinu (42%).
 Najviše izučavano je biološko dejstvolino γ-linolenske kiseline:
- gama linolenska kiselina je u  organizmu prekursor dva veoma značajna biološki aktivna jedinjenja: hidroksioktadekatrienske kiseline (13-HOTrEg) i prostagladina Е1(PGЕ1)

Oba metabolita gama linolenske kiseline imaju izražena protivupalna i и antipruritik (protiv svraba) svojstva

- gama linolenska kiselina, najbolje od svih masnih kiselina, može da inhibira enzim 5-alfa-reduktazu, što  može da pomogne kod lečenja bolesti kao što su akne i androgene alopecije. Verovatno, ovaj efekat može da se koristiti i kod prevencije benigne hiperplazije prostate.

- smatra se da je jedan od razloga za PMS (predmenstrualni sindrom) relativni nedostatak gama linolenske kiseline u kombinaciji sa povećanjem nivoa prolaktina. Gama linolenska kiselina uravnotežava oscilacije metabolizama i prilikom redovnog korišćenja može efikasno da ukloni predmenstrualni sindrom. Osim toga, ispoljava primetan uticaj u određenim hormonskim depresijama u menopauzi.

- postoje čvrsti dokazi efikasnosti ulja boraga kod lečenja reumatoidnog artritisa.

- ulje boraga pozitivno utiče i kod hiperlipidemije tip II A i II B, dovodeći do smanjenja ukupnog holesterola (na račun smanjenja "lošeg" holsterola) i povećavanju  "dobrog" holesterola.


Vrednost linolne i linolenske kiseline nemoguće je ocenjivati, jer one ulaze u strukturu ćelijskih membrana i omogućavaju njihovu fleksibilnost i permeabilnost (propustljivost). Zbog toga su i prepoznate od strane naučnika Kompanije Sibirsko zdravlje, i ulaze u sastav preparata Trimegavitals borago ulje i amarant.