Da li kafa može da snizi krvni pritisak

Kafa spada među najpopularnija pića širom sveta. Prema Britanskoj asocijaciji za kafu, ljudi dnevno konzumiraju oko dve milijarde šoljica kafe. 

Istraživanja pokazuju da je kafa korisna za kardiovaskularno zdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji piju 3-5 šoljica kafe dnevno imaju manji kardiovaskularni rizik od onih koji piju manje šoljica kafe dnevno.

Nedavno su istraživači procenili kako navike pijenja kafe utiču na krvni pritisak. Otkrili su da redovno pijenje kafe korelira sa višestrukim merama nižeg krvnog pritiska.

Unos kafe i sistolni krvni pritisak

U toku studije, istraživači su procenjivali zdravstvene podatke od 720 muškaraca i 783 žene iz Brisighella Heart Studi (BHS), studije koja je započela 1972. godine i uključuje ruralno stanovništvo Brisighella, malog grada u sjevernoj Italiji.

Studija je klinički procenjivala učesnike svake četiri godine. U svojim analizama, istraživači su uporešivali različite vrednosti krvnog pritiska sa potrošnjom kafe koju su ispitanici sami prijavili. 

Među ispitanicima:

14,6% nije redovno pilo kafu

27% je pilo jednu šoljicu kafe dnevno

48,3% pilo je dve šoljice kafe dnevno

6,6% pilo je tri šoljice kafe dnevno

3,5% pilo je više od tri šoljice kafe dnevno

Istraživači su otkrili da su oni koji su pili dve šoljice kafe dnevno ili više od tri šoljice imali značajno niži sistolni krvni pritisak od onih koji nisu pili kafu.

Sistolni krvni pritisak je pritisak u arterijama kada srce kuca. Viši nivoi sistolnog krvnog pritiska povezani su sa većim rizikom od moždanog udara i srčanih oboljenja.

Takođe su otkrili korelaciju između većeg broja popijenih šoljica kafe i drugih mera krvnog pritiska, uključujući niži periferni pulsni pritisak (PP) - brzinu kojom se krv kreće kroz telo.

Primetili au, međutim, da ispijanje kafe nije uticalo na ukočenost arterija - postepeni gubitak elastičnosti u arterijama - što je u korelaciji sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja, demencije i smrti.

Kako kafa utiče na krvni pritisak

Kofein u kafi može privremeno da poveća krvni pritisak stimulišući simpatički nervni sistem, ali dugoročno, redovna konzumacija kafe može da dovede do malog smanjenja krvnog pritiska zbog poboljšane osetljivosti na insulin i antioksidativnih efekata. Određeni antioksidansi u kafi, npr. flavonoidi podstiču proizvodnju azot-oksida, koji pomaže zidu krvnih sudova da se proširi i snizi krvni pritisak, kao i drugi minerali kao što su magnezijum, kalijum, niacin i vitamin E, mogu da se bore protiv starenja krvnih sudova blokirajući štetni proces oksidacije i smanjujući štetne upale. Manje zapaljenja i više azotnog oksida znače niži krvni pritisak.

Upozorenje 

Kafa može da ima i pozitivne i negativne efekte na zdravlje, a njen uticaj na krvni pritisak može da varirati od osobe do osobe. Ispijanje kafe može da dovede do malog smanjenja krvnog pritiska, ali nikako nije zamena za druge promene u načinu života koje pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska, kao što su uravnotežena ishrana i redovna vežba.

Najvažnije je da razgovarate sa vašim lekarom ili kardiologom pre nego što promenite načon konzumaciju kafe, posebno ako imate već postojeća medicinska stanja ili uzimate lekove.

1.  A.F. G. Cicero, ORCID,Federica Fogacci,ORCID,Sergio D’Addato ORCID,Elisa Grandi, Elisabetta Rizzoli,Claudio Borghi,ORCID., Self-Reported Coffee Consumption and Central and Peripheral Blood Pressure in the Cohort of the Brisighella Heart Study, Nutrients 2023, 15(2), 312

Magnezijum citrat - organski oblik magnezijuma

O magnezijumu kao "zaboravljenom mineralu" sam već pisao. Kao i natrijum, kalijum i kalcijum, magnezijum postaje pozitivno naelektrisani jon (katjon) u telu, gde je odgovoran za omogućavanje i regulisanje mišićne funkcije. Magnezijum je četvrti najzastupljeniji katjon u telu i nalazi se u svakom tkivu u telu.

Magnezijum citrat je oblik magnezijuma koji se često nalazi u dijetetskim preparatima. Magnezijum citrat je so, jonsko jedinjenje, koje sadrži pozitivne jone magnezijuma i negativne jone citrata — iste negativne jone koji formiraju limunsku kiselinu kada se kombinuju sa pozitivnim jonima vodonika.

Naziv je dvosmislen i može se odnositi na soli koje imaju ove jone u odnosu 1:1, 3:2 ili drugim odnosima. Magnezijum citrat se formira kombinovanjem magnezijum oksida sa limunskom kiselinom, reakcijom koja stvara magnezijum citrat i vodu.

Magnezijum citrat se lako rastvara u vodi, tako da se može koristiti u obliku praha, kapsula ili tečnosti. Ovo ga. takođe, čini odličnim izvorom dijetetskog magnezijuma koji se lako apsorbuje u krvotok i telesna tkiva.

Koristi za zdravlje

Magnezijum citrat je dobar izvor magnezijumovih jona koji su potrebni celom telu. Magnezijum je potreban u svakom tkivu u telu. Potreban je za rad nukleinskih kiselina, za proizvodnju energije, a uključen je u više od 300 enzimskih sistema koji regulišu proizvodnju proteina, prenos signala u nervima i mišićima, krvni pritisak, glukozu u krvi i druge funkcije.

Zdravstvene prednosti magnezijum citrata uključuju:

Regulacija varenja

Magnezijum citrat uzrokuje da creva otpuštaju vodu u stolicu. Ovo omekšava stolicu i ublažava zatvor i nepravilnosti. Magnezijum citrat je nežniji od nekih drugih magnezijumovih jedinjenja i nalazi se kao aktivni sastojak u mnogim komercijalno dostupnim laksativima.

Podrška za mišiće i nerve

Magnezijum je potreban da bi mišići i nervi pravilno funkcionisali. Joni magnezijuma, zajedno sa jonima kalcijuma i kalijuma, obezbeđuju električne naboje koji izazivaju kontrakciju mišića i omogućavaju nervima da šalju električne signale po celom telu.

Snaga kostiju

Magnezijum citrat pomaže u regulisanju transporta kalcijuma kroz ćelijske membrane, igrajući ključnu ulogu u stvaranju kostiju. Kosti su takođe rezervoar koji skladišti magnezijum za telo. Otprilike 60% ukupnog magnezijuma u ​​telu nalazi se u kostima.

Zdravlje srca

Magnezijum pomaže u održavanju redovnog otkucaja srca, regulišući provodljivost električnih signala koji kontrolišu tajming srca. Magnezijum citrat se obično koristi za sprečavanje aritmije. Ukočenost arterija je faktor rizika povezan sa aterosklerozom koja može izazvati kardiovaskularne probleme. Magnezijum citrat pomaže da zidovi arterija budu fleksibilniji, smanjujući ovaj rizik.

Zdravstveni rizici

Procenjuje se da polovina stanovništva SAD ne dobija dovoljno magnezijuma u ​​svojoj ishrani. Ovo je iznenađujuće, jer magnezijum treba da bude dostupan u povrću i drugim izvorima hrane. Jedno objašnjenje sugeriše da je tlo možda osiromašeno magnezijumom, proizvodeći useve i povrće koji su takođe osiromašeni.

Nedostatak magnezijuma

Nedostatak magnezijuma može izazvati sledeće probleme:

Grčenje mišića

fibromijalgija

Srčana aritmija

Osteoporoza

Glavobolje migrene

U normalnim uslovima za zdrave osobe, prekomerni unos magnezijum citrata ne predstavlja zdravstveni rizik jer bubrezi uklanjaju višak magnezijuma iz krvotoka.

Neki ljudi mogu doživeti dijareju, mučninu i grčeve u stomaku kada uzimaju suplemente magnezijum citrata. Ako se to dogodi, prekinite ili smanjite dozu dok ovi simptomi ne nestanu.

Toksičnost magnezijuma

Međutim, dugotrajna upotreba u veoma visokim dozama (kao što su doze koje se koriste za laksative i antacide, koje mogu biti i do 5.000 mg/dan) može izazvati toksičnost magnezijuma. Simptomi toksičnosti magnezijuma uključuju:

- nizak krvni pritisak

- mučninu i povraćanje

- crvenilo lica

- nepravilan rad srca

- srčani zastoj

Nemojte uzimati laksative ili antacide na bazi magnezijuma više od jednom nedeljno bez konsultacije sa svojim lekarom.

Količine i doziranje

Preporučeni unos u ishrani (RDA) za magnezijum je 400-420 miligrama (mg) dnevno za odrasle muškarce i 310-320 mg dnevno za odrasle žene. Žene koje su trudne mogu povećati ovu količinu na 350-360 mg dnevno.

Normalna ishrana će obezbediti većinu RDA za magnezijum, tako da većina brendova preporučuje samo uzimanje 250 mg dnevno kao dodatak. Uzmite kapsule ili tablete sa punom čašom vode od 8 unci i uz redovan obrok.

Međutim, veće doze se mogu predložiti ako koristite magnezijum citrat kao laksativ ili kao antacid. Pratite uputstva na etiketi i nemojte ga koristiti kao laksativ ili antacid duže od 1 nedelje bez konsultacije sa lekarom.

Magnezijum je lako dostupan iz hrane, a može se dobiti iz lisnatog povrća, orašastih plodova, semena i celih žitarica. Jednostavan način da ovo zapamtite je da povežete magnezijum sa vlaknima. U većini slučajeva, hrana koja je dobar izvor vlakana takođe je bogata magnezijumom.

Kao i kod svih suplemenata, trebalo bi da proverite sa svojim lekarom da li razmišljate o dodavanju suplemenata magnezijum citrata vašoj ishrani.

Magnezijum - zaboravljeni mineral

Magnezijum je još jedan esencijalni mineral koji igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. 

Prirodno je prisutan u mnogim namirnicama, a dostupan je i kao dodatak ishrani. Učestvuje kao kofaktor u više od 300 enzimskih reakcija, poput onih odgovornih za regulaciju krvnog pritiska, kontrolu glikemije i peroksidaciju lipida. 

Zbog toga, takođe, ima presudnu ulogu u funkcionisanju kardiovaskularnog sistema. U telu odrasle osobe nalazi se približno 24 g magnezijuma, 50% do 60% u kostima, a ostatak u mekim tkivima. Magnezijum u serumu predstavlja manje od 1% ukupnog magnezijuma u ​​telu. 

U industrijalizovanim zapadnim zemljama, nizak unos magnezijuma često predisponira veliku prevalenciju nedostatka magnezijuma, povećavajući rizik od kardiovaskularnih događaja i kardiovaskularne smrti. 

Magnezijum ima raznoličite uloge u patogenezi kardiovaskularnih bolesti na biohemijskom i ćelijskom nivou. Prvo, magnezijum aktivira adenozin trifosfatazu (ATP-azu), koja je od suštinskog značaja za funkcionisanje ćelijske membrane i takođe je izvor energije Na /K  pumpe. Takođe, poznato je, da je magnezijum kofaktor važan za funkcionisanje enzima u srčanim mitohondrijama. Pored toga, dokazano je da magnezijum modulira razmenu kalijum-protona. Selektivnost katjona u razmeni natrijuma i kalijuma za protone u velikoj meri zavisi od magnezijuma. Dakle, magnezijum takođe štiti od gubitka kalijuma. Unutarćelijski nedostatak magnezijuma takođe može prouzrokovati povećanje unutarćelijskog natrijuma i kalcijuma, što predisponira spazmu arterija, povećano oslobađanje kateholamina, povećanu masnu kiselinu i lipide, kao i intravaskularnu hiperkoagulabilnost.

Nakon analize rezultata ispitivanja, naučnici su zaključili da dodaci magnezijuma mogu smanjiti krvni pritisak. Kažu da uzimanje 300 miligrama (mg) magnezijuma dnevno tokom jednog meseca može povećati nivo magnezijuma dovoljno da smanji visok krvni pritisak.

Preporučeni dodatak magnezijuma u ​​ishrani za odrasle je 310–420 mg, 

U hranu bogatu magnezijumom spadaju bademi, spanać, indijski orah, kikiriki, crni pasulj, avokado, krompir, braon pirinač, jogurt bez masti ili nemasni jogurt.

Literatura;

1. DiNicolantonio JJ, et al. Open Heart 2018.

Šta je taurin

Taurin (aminoetan sulfonska kiselina), jedinjenje prisutno svuda, nalazi se u veoma visokim koncentracijama u srcu i mišićima. Iako je taurin klasifikovan kao aminokiselina, on ne učestvuje u formiranju peptidnih veza. Ipak, amino grupa taurina je uključena u brojne važne reakcije konjugacije, kao i na uklanjanje hipohlorne kiseline. Budući da je taurin prilično inertno jedinjenje, on je idealan modulator osnovnih procesa, kao što su osmotski pritisak, katjonska homeostaza, enzimska aktivnost, regulacija receptora, razvoj ćelija i signalizacija ćelija.

Kardiovaskularni sistem

Zapažanje da iscrpljivanje taurina iz organizma dovodi do razvoja kardiomiopatije ukazuje na ulogu taurina u održavanju normalne kontraktilne funkcije. Postoje dokazi da je ova funkcija taurina posredovana promenama u aktivnosti ključnih transportera Ca2 + i modulaciji Ca2 + osetljivosti miofibrila. Kod nekih vrsta, taurin je osnovni osmoregulator. Taurin funkcioniše kao indirektni regulator oksidativnog stresa. Iako je ova aktivnost taurina široko diskutovana, njen mehanizam delovanja nije jasan. Taurin stabilizuje membrane direktnim interakcijama sa fosfolipidima. Međutim, njegova inhibicija enzima, fosfolipid N-metiltransferaze, menja sadržaj fosfatidilholina i fosfatidiletanolamina u membranama, što pak utiče na funkciju ključnih proteina unutar membrane. Konačno, taurin služi kao modulator proteinskih kinaza i fosfataza unutar kardiomiocita. Mehanizam ove akcije nije ispitan. Taurin je hemijski jednostavno jedinjenje, ali ima duboke efekte na ćelije. To je dovelo do sugestije da se taurin uzima kao esencijalni ili polu-esencijalni nutrijent za mnoge sisare.

Centralni nervni sistem

Taurin je u stanju da prelazi krvno-moždanu barijeru i povezan je sa nekoliko fizioloških funkcija kao rezultat načina na koji interaguje sa centralnim nervnim sistemom. Taurin je agonist neurotransmiterskih receptora gama-aminobutirne kiseline (GABA) u talamusu mozga, koji aktivira inhibitorne puteve. Smatra se da taurim ima zaštitni efekat protiv ekscitotoksičnosti povezane sa visokim nivoima glutamata. Pored toga, ima efekat na pojačavanje hipokampusa, stabilizaciju membrana i inhibiciju povratne sprege makrofaga. Deluje i kao anksiolitik i smatra se da modulira glicinski receptor. Taurin može uticati na defekte u protoku krvi na živce i rezultirajuće sprovođenje nervnog signala. Ovo je sugerisano istraživanjem neuropatskih pacova, ali još nije ispitano u ljudskoj populaciji.

Skeletni mišići

Taurin je potreban za normalnu funkciju skeletnog mišića, a genetski nedostatak taurina povezan je sa iscrpljivanjem skeletnih i srčanog mišića. Kao rezultat toga, kapacitet vežbanja je takođe ograničen kod osoba sa niskim nivoima taurina.

Antiokidantne osobone

Kao antioksidant, taurin je u stanju da neutrališe neke štetne supstance u telu, kao što su olovo i kadmijum, stvarajući zaštitni efekat. Osim toga, dodavanje taurina smanjuje oksidativni stres izazvan intenzivnim vežbanjem i treningom.

Diuretične osobine

Taurin takođe stupa u interakciju sa natrijumovim, kalijumovim i magnezijumovim jonima, dovodeći do zadržavanja kalijuma i magnezijuma u ​​ćeliji i sprečavajući ulazak prekomernog natrijuma. Kao rezultat toga, ima diuretski efekat.

Regulacija glukoze i masnog tkiva

Neke studije na životinjama pokazale su vezu između taurina i gubitka težine i smanjenja glukoze u krvi. Ispitivanje kunića pokazalo je da je nivo glukoze u serumu smanjen za 30% sa dodatkom taurina. Međutim, dosadašnji efekti sekrecije ili osetljivosti insulina nisu bili očigledni u humanim studijama. Ipak, ona se i dalje proučava kao mogući dodatak u upravljanju dijabetesom i pojedincima sa prekomernom težinom.

Literatura:

1. R. J. Huxtable, Physiological Actions of Taurine, Phisiological Reviews Vol. 72, No. 1, January 1992.

2. Stephen W Schaffer, Chian Ju Jong, Ramila KC, Junichi Azuma, Physiological roles of taurine in heart and muscle, J Biomed Sci. 2010; 17(Suppl 1): S2.

Mikronutritienti i kardiovaskularni sistem

Nepravilna i nepotpuna ishrana se s pravom može smatrati jednim od vodećih faktora rizika koji izazivaju kardiovaskularne bolesti. Važno je naglasiti, da neadekvatna ishrana podrazumeva ne samo povećanje količine holesterola, zasićenih masti, jednostavnih ugljenih hidrata, životinjskih proteina i ukupnog unosa kalorija, već pre svega, izraženu dominaciju makronutrienata na fonu relativnog smanjenja broja i raznolikosti mikronutritienata. Danas je pouzdano utvrđena inverzna povezanost između stepena rizika od dobijanja kardiovaskularnih bolesti i sadržaja mikronutritienata u hrani kao što su vitamini C, E, B12, folna kiseline, bioflavonoidi, omega-3 polinezasićene masne kiseline, selen, kalijum, magnezijum, biljna vlakna itd.

U tom kontekstu, mikronutritijente i biološki aktivne dodatke hrani koji ih sadrže, treba smatrati važnim dodatnim metodom lečenja i prevencije kardiovaskularne patologije. U sledećoj tablici je sistematizovana povezanost mikronutritienata sa opštim mehanizmom lekovito-profilaktičkog delovanja. Sa određenim stepenom uslovnosti, većina mikronutritienata podeljena je u pet grupa prema osnovnim mehanizmima njihovog terapeutskog i profilaktičkog delovanja na kardiovaskularni sistem. 

 Opšti mehanizmi lekovito-profilaktičkog delovanja biološki aktivnih mikronutritienata na kardiovaskularni sistem 

Opšti mehanizmi lekovito-profilaktičkog delovanja	Микронутриенты
Antiagregaciono (antitrombotsko) delovanje	omega-3 polinezasićene masne kiseline, bioflavonoidi, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin С, ekstrakti luka, tokotrienoli, vitamin Е, vitamin В12, folna kiselina, polikonazol (oktakonazol), hranljiva vlakna, magnezijum, fitoestrogeni, L-arginin
Vasodilatorno (hipotenzivno) delovanje	L-arginin, omega-3 polinezasićene masne kiseline, magnezijum, kalijum, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin С, ekstrakti luka, vitamin Е, koenzim Q10, L-karnitin
Hipoholesterolemična dejstva	Vitamin РР (niacin), polikonazol (oktakonazol), taurin, holestin, ekstrakti luka i babinog zuba (Tribulus terrestris), fosfolipidi, hitozan, fitostanoli, hrom, vanadijum, fitoestrogeni, hranljiva vlakna, bakar, probiotici, pantoten, vitamin С
Antiaritmično delovanje	Omega-3 polinezasićene masne kiseline, vitamin В1, L-karnitin, koenzim Q10, kalijum, magnezijum, ekstrakti gloga, astragal, zizifora, vitamin Е, taurin, selen, bakar
Kardiotonično delovanje	Ekstrakti gloga i zizifora, koenzim Q10, L-karnitin, taurin, orotična kiselina (pirimidin karbonska kiselina, vitamin B 13), vitamin B1, bioflavonoidi

Primedba: masnim slovima označeni su mikronutritijenti koji imaju najveću aktivnost u svakoj od grupa.

Literatura: Ю.Ю. Гичев, Ю.П. Гичев, Новое руководство по микронутриентологии, (биологически активные добавоки к пище и здоровье человека). — М.: «Триада-Х», 2009. —304 с.