Da li je crna kafa zdrava?

Kao hemičar, mogu da vam pružim informaciju o efektima koje konzumiranje crne kafe može da ima na vaš organizam. Iako je istina da crna kafa sadrži neke važne hranljive materije, kao što su antioksidansi i vitamini, takođe je važno zapamtiti da kafa uopšte, uključujući crnu kafu, može da ima blagi stimulativni efekat. Upravo zbog toga, veoma je važno da budemo umereni kada je u pitanju konzumacija kafe, uključujući i crnu kafu.

Imajući to u vidu, postoje mnoge potencijalne zdravstvene koristi koje se mogu dobiti od umerenog konzumiranja crne kafe. Za početak, crna kafa može da pomogne u poboljšanju mentalne budnosti. Ovo može da dovede do poboljšane mentalne jasnoće i produktivnosti, što konzumiranje kafe čini idealnim izvorom kofeina za ranojutarnje zadatke ili kasno noćno učenje.

Studije su takođe sugerisale da umerena konzumacija crne kafe može da smanji rizik od razvoja određenih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, Parkinsonova bolest, pa čak i depresija. Pored toga, takođe, može da smanji rizik od moždanog udara, posebno kod osoba koje su genetski predisponirane za takve događaje. Iako je potrebno više istraživanja da bi se potvrdile specifične prednosti crne kafe, potencijalni zdravstveni efekti se ne mogu zanemariti.

Štaviše, redovna konzumacija crne kafe može da pomogne da se smanji rizik od određenih karcinoma, uključujući rak debelog creva, jetre i endometrijuma. Takođe je sugerisano da crna kafa može da smanji rizik od razvoja ciroze, bolesti jetre povezane sa konzumiranjem alkohola.

Na kraju, crna kafa, takođe, može da bude odličan izvor hidratacije za pojedince koji ne vole da piju običnu vodu. Kofein u crnoj kafi može da pomogne da se poveća budnost, dok sadržaj vode pomaže da ostanemo hidrirani.

Možemo da zaključimo da je važno da zapamtimo da iako crna kafa sadrži neke važne hranljive materije, ona takođe ima blagi stimulativni efekat. Kao takva, umerenost je ključna. Imajući to u vidu, umerena konzumacija crne kafe može da ponudi niz potencijalnih zdravstvenih koristi, od poboljšane mentalne budnosti do smanjenog rizika od razvoja određenih bolesti.

Mikronutrienti i imuni sistem

Od trenutka rođenja, naše telo bombardiraju bezbrojni patogeni mikroorganizmi čija je jedina svrha život i razmnožavanje u toplom, vlažnom, bogatom okruženju. Naravno, nisu svi mikroorganizmi štetni, poput mikrobiota koji imaju simbiotski odnos sa našim gastrointestinalnim traktom. Međutim, mnogi patogeni opstaju i množe se korišćenjem visoko specijalizovanih mehanizama koji im omogućavaju da se infiltriraju u telo, pronađu nutritivno kompatibilne niše unutar kojih mogu da se razmnožavaju, a zatim izlaze i šire na novog domaćina. Ovi procesi generišu kliničke simptome bolesti.

Za borbu protiv patogenih mikroorganizama, razrađeni sistem imunološke odbrane sadrži fizičke i biohemijske barijere, specijalizovane imunološke ćelije i antitela koja specifično ciljaju patogen. Imunološki sistem, takođe, pomaže u popravljanju štete izazvane štetnim uticajima spoljašnjih faktora, kao što su zagađivači životne sredine i prirodni toksini koji se nalaze u hrani (npr. karotoksini u šargarepi, persin u avokadu, glikoalkaloidi u krompiru i lektini u pasulju). Ukratko, urođeni imuni sistem dovodi u pitanje početni napad patogena ili oštećenja koja nastaju pod uticajem stranih tela. Fizičke barijere kao što su koža, dlake na telu i sluznice pomažu u sprečavanju ulaska u telo. Ako se ove prepreke zaobiđu, biohemijski mehanizmi brzo identifikuju bilo koji „nesamostalni“ molekul i uništavaju i eliminišu pretnju bezbrojnim imunološkim ćelijama (npr. leukociti poput neutrofila, su prirodne ubice (natiral killer)Specifični agensi za invaziju, poput patogena i stranih tkiva, mogu aktivirati sporije adaptivne imunološke funkcije koje koriste T i B ćelije. Oni prepoznaju specifične antigene na napadajućem mikroorganizmu i formiraju antitela protiv njega, koja ili omogućavaju identifikaciju za napad drugih imunih ćelija ili direktno neutrališu patogen.

Svaka faza ovog imunološkog odgovora zavisi od prisustva određenih mikroelemenata. Istorijski se značaj mikrohranljivih sastojaka u imunološkom sistemu i infekciji zasnivao na nedostatku vitamina C i pojavi skorbuta. U prvom zabeleženom kontrolisanom kliničkom ispitivanju, objavljenom 1753. godine, James Lind je hranio različite grupe muškaraca koji su patili od skorbuta i primetio da su se oni koji su konzumirali agrume postigli najznačajniji oporavak. Od tada je utvrđeno da je nekoliko mikronutrijenata neophodno za imuni sistem kao i da imaju sinergijsku ulogu na osnovu njihovog komplementarnog načina delovanja. 

Šta su "životni amini"?

Amini su klasa organskih jedinjenja sa opštom formulom.....ne, ne, ne. Samo bez panike, o hemiji ćemo na nekom drugom mestu. Sada radije malo o tome šta su "životni amini" i kakva je njihova uloga u našem telu.

Otac reči VITAMIN

Stipendista Lister instituta za preventivnu medicinu, Cazimir Funk, počeo je 1910. godine sa istraživanjem dihidroksifenilalanina (DOPA) ali se veoma brzo zainteresovao za bolest koja se popularno zvala "beri-beri". Ova bolest je bila uobičajena među orijentalnim ljudima koji su konzumirali polirani (ljušteni) pirinač. Oštećenja koje izaziva bolest najčešće se karakteriše kao bol u ekstremitetima i promena u boji kože praćena paralizom iza čega obično sledi smrt.  Beriberi na jeziku kojim se služe domoroci u Šri Lanci, Singalskom, znači ja ne mogu, ja ne mogu. Funk je primetio da se uvođenjem u ishranu pirinčanih mekinja, golubovi ili pilići oporavljaju od polineuritisa gallinarum i da ponovo počinju da rastu. Ubrzo je objavio članak: "Hemijska priroda supstance koja leči polneuritis kod ptica izazvana ishranom sa poliranoim pirinčem". Ovaj tekst pratio je mnoštvo drugih članaka o beri-beri-u, ali ključni je objavljen u časopisu državne medicine: "Etiologija nedostataka" 1912. godine, gde je po prvi put pojam "vitamin" uveden u svetsku literaturu.

Vitamini B grupe

Naime Funk je izolovao hemijsko jedinjenje koja je sprečilo upalu nerva (neuritisa) kod pilića i kako je to jedinjenje po hemijskoj prirodi amin, i kako je veoma važno za život nazvao ga je VITAMIN spajajući latinsku reči "vita" život sa hemijskom prirodom jedinjenja, amin.

Funk je pretpostavio da postoji još jedinjenja iz grupe vitamina čiji nedostatak izaziva različite vrste bolesti (npr., nedostatak vitamina C izaziva "skorbut", vitamina D "rahitis" itd.).Nazive su dobijali dodajući slova abesede na osnovu vitamin, prema redosledu njihovog otkrivanja (vitamin A, vitamin B, vitamin C...). Kasnije se ispostavilo da nisu sva jedinjenja iz ove grupe po hemijskoj strukturi amini, ali naziv VITAMIN se održao do današnjeg dana, naročito u industriji hrane i dodataka ishrani. 

Iako su vitamini izuzetno važni u ishrani, ipak, postoji mnogo zabluda o vitaminima i zdravstvenim prednostima koje oni pružaju. Uzimanje velikih doza određenih vitamina može biti i štetno. Najbolje je da jedete razne zdrave, neprerađene namirnice, i da ne uzimate suplemente. Dodaci vitamina (suplementi) se često uzimaju bez saveta sa edukovanom i profesionalnom osobom. Koriste se za lečenje skoro svih bolesti, poput prehlade ili za suzbijanje problema sa stilom života kao što je stres.

Vitamini su organska jedinjenja koja učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama, ali, suprotno popularnom uverenju, vitamini nisu čudotvorni lekovi. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji reklamiraju svoje vitaminske preparate kao "prirodne", kao da ima i drugih koji su "neprirodni". Naravno reč je o preparatima koji su dobijeni iz biljnih ili životinjskih izvora,  nasuprot jedinjenjima koja su dobijena hemijskom sintezom. 

Da li postoji razlika?

Gledajući hemijsku strukturu molekula vitamina, razlike nema. Razlka ima samo u sastavu proizvoda, jer vitamini dobijeni iz prirodnih izvora sadrže optimalan (prirodan) sastav ne samo vitamina, već minerala, oligoelemenata i drugih sastojaka, dok su vitamini dobijeni hemijskom sintezom jedinjenja velike čistoće. U prvom slučaju, vitaminske preparate možete kupiti u slobodnoj prodaji, dok je u drugom slučaju, potrebna stručna konsultacija lekara i lekarski recept, jer lako može doći do predoziranja i neželjene hipervitaminoze.

Na žalost, danas svi živimo veoma brzo, u zagađenoj "neprirodnoj" sredini, često ne obraćajući pažnju šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo, pa je neophodno da koristimo dodatke ishrani. U tom slučaju vodite računa da preparati koje uzimate potiču iz prirodnih izvora sa što manje obrade (termičke, hemijske). Naravno, potrebno je voditi računa i o ceni preparata. Birajte preparate sa optimalnim odnosom cena - kvalitet.

U nekim slučajevima je potrebno uzimati velike količine vitamina, kao npr. kod hemoterapije, tumora, profesionalnih sportista koji se izlažu velikim naporima, itd.

Literatura:

1. Berger S., Kazimierz (Casimir) Funk – Pioneer in Vitaminology – 101 Anniversary of His Discovery – Special Note, Pol. J. Food Nutr. Sci., 2013, Vol. 63, No. 4, pp. 201-205.

2. Funk C., The etiology of deficiency diseases. J. State Med., 1912, June.