Pridružite se zdravoj, lepoj i uspešnoj porodici Sibirskog zdravlja.

Приказивање постова са ознаком reumatoidni artritis. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком reumatoidni artritis. Прикажи све постове

среда, 26. јун 2019.

Опасни флуорид

Флуор је најелектронегативнији природни елемент и 13. је најраспрострањенији елемент на Земљи. Распон једињења која садрже флуор је веома широк због тога што је флуор способан да реагује са свим елементима осим хелијума и неона.


Редуковани облик флуора (или његов анјон) означава се као флуорид и када је присутан као јон и када је везан за други елемент. Флуориди се у природи појављују и налазе се у свим изворима воде у малим, али следљивим количинама.

Флуориди су данас у широкој употреби у функцији смањења преваленције каријеса. Међутим, релативна важност директних ефеката флуорида се и даље разматра због његових штетних ефеката на организам.

Препоруке везане за укупан унос флуорида наводе подношљив горњи унос, дефинисан као ниво који вјероватно не представља ризик за негативне ефекте код готово свих особа. За децу узраста од 12 година и млађе, количина ос 0,05 до 0,07 мг/кг телесне тежине је прихваћена као оптимална количина укупног дневног уноса флуорида, док укупни дневни унос не би требало да пређе 0,10 мг/кг телесне тежине да би се избегао нежељени степен флуорозе.

Међутим, опасности од прекомерног уноса флуорида су свуда око нас. То је зато што је флуора има свуда у нашој исхрани. Флуор је у нашој води, у соковима, вину и кафи, у супама и обрађеној храни, чак и у формулама за бебе. 

1. Акумулација флуорида у телу

Флуор се накупља у телу. Здрави одрасли бубрези излучују 50 до 60% флуорида сваког дана. Сва преостала количина флуорида акумулира се у телу, најчешће у костима и епифизи. Бубрези код беба и деце, излучују мање флуорида тако да ова популација апсорбује и до 80% унесетог флуора у костима. Концентрација флуорида у костима се повећава током живота.

2. Флуорид и храна за бебе 

Бебе, храњене инстант формулама, имају највећу изложеност флуоридима. Изложеност новорођенчади води која је флуорисана препознато је као главни фактор ризика за развој зубне флуорозе током живота. С тим у вези, стоматолози су препоручили да родитељи новорођенчади не користе воду која је флуорисана када реконституишу формулу формуле за бебе.

Америчко удружење стоматолога (АДА), иначе највећи заговорници флуоридације, послало је 6. новембра 2006. обавештење путем е-маила својим члановима којим  саветују родитеље да формулације за бебе припремају са не-флуорисаном.

3. Флуориди и репродуктивни проблеми

Да ли флуор може да изазове проблеме са плодношћу и репродуктивним системом? Флуориди који се дају животињама у високим дозама уништавају мушки репродуктивни систем. Флуорид оштећује сперму и повећава стопу неплодности у бројним врстама.

Епидемиолошка студија спроведена у Америци је показала повећање стопе неплодности међу паровима који живе у подручјима са концентрацијом од 3 ппм или више флуорида у води. Две студије су показале смањени ниво тестостерона код мушкараца који живе у подручјима са високим садржајем флуорида. 

4. Флуориди и оштећења мозга

Америчка агенција за заштиту животне средине (ЕПА) наводи флуорид међу око 100 хемикалија за које постоји "значајани доказ развојне неуротоксичности". Експерименти на животињама откривају да се флуорид акумулира у мозгу и мења ментално понашање. Било је преко 100 експеримената на животињама који показују да флуориди доводе до оштећења мозга и директног утицаја на учење и понашање.

Заговорници флуоризације одбацују ове студије изведене на животињама јер су у овим студијама коришћене високе дозе флуорида. Међутим, потребно је 5-20 пута више флуорида да би се достигли исти нивои у плазми код пацова као код људи. Један експеримент на животињама је показао ефекте веома малих дозе флуорида. У овој студији, пацови су храњени једну годину са 1 ппм флуорида додатог у њихову воду (иста количина која се користи за флуоризацији пијаће вое), користећи или натријум флуорид или алуминијум флуорид. Сви пацови из ове студије имали су промене у бубрезима и мозгу, повећан унос алуминијума у ​​мозгу и формирање бета-амилоидних наслага који су повезани са Алцхајмеровом болешћу.

5. Флуориди и смањени IQ

Постоји 24 студије из Кине, Ирана, Индије и Мексика које показују повезаност између излагања флуоридима и смањеног IQ. Један истраживачки тим је проценио да флуор може да смањи IQ на 1,9 ппм (делова на милион), док је у недавном прелиминарном истраживању откривено смањење IQ код деце која пију флуорисану воду од 0.3 до 3 ппм . Аутори ове последње студије су известили да је за свако повећање флуорида од 1 ппм, које је мерено у урину, дошло до губитка од 0,59 IQ поена. Према Националном истраживачком савету (2006), "конзистентност резултата [у студијама флуорида / IQ] изгледа довољно значајна да захтева додатна истраживања о ефектима флуорида на интелигенцију."

6. Флуориди и рани пубертет

Смањени IQ није једини неуротоксични ефекат који настаје под утицајем флуорида. Истраживања су показала повезаност између излагања флуоридима и оштећења визуелно-просторне организације, док су три друге студије откриле повезаност између пренаталне изложености флуоридима и оштећења мозга фетуса.

Флуориди, такође, утичу на епифизу. Студије су показале да се флуориди акумулирају у хуманој епифизи у врло високим нивоима, а такође, смањују производњу мелатонина и доводе до ранијег почетка пубертета.

У резултатима ових студија, наводи да су младе девојке у заједници која користи флуорисану воду достигле менструацију 5 месеци раније него девојчице у заједници која није користила флуорисану воду.

7. Флуориди и функција штитне жлезде

Гутање флуорида негативно утиче на функцију штитне жлезде. Средином 20. века бројни европски лекари су прописивали флуориде за смањење активности штитне жлезде код болесника са хипертиреозом (преактивна тироидна жлезда).

Симптоми хипотиреоидизма укључују депресију, умор, повећање тежине, болове у мишићима и зглобовима, повишене нивое холестерола и болести срца. У 2010. години, други најпроблематичнији лек био је Синтхроид (натријев левотироксин) који је хормонски супституент који се користи за лечење штите жлезде.

8. Флуориди и артритис

Према студијама, флуориди изазивају симптоме артритиса. Скелетна флуороза (болест костију и зглобова изазвана флуоридима) опонаша симптоме артритиса. Према чланку објављеном у часопису Chemical&Engeenering News, “због неких клиничких симптома који опонашају артритис, прве две клиничке фазе скелетне флуорозе могу се лако дијагностиковати. 

9. Оштећења костију изазвана флуоридима

У раним испитивањима флуоризације воде, откривено је двоструко повећање дефеката костију код деце у заједници која је користила флорисану воду. У студији изведеној 2001. године, пријављена је корелација између тежине стоматолошке флуорозе и учесталости фрактура костију код деце и одраслих у подручју са високим концентрацијама флуорида у Мексику.

Употреба флуорида може да доведе до повећања фрактура кука код старијих особа. Високе дозе флуорида (просечно 26 мг дневно) које су коришћене у испитивањима за лечење пацијената са остеопорозом у настојању да учврсте њихове кости и смање стопе прелома, довеле су до већег броја прелома, посебно фрактура кука.

Како се заштитити

Избегавајте прерађену и упаковану храну
Избегавајте третмане флуором код стоматолога
Немојте пити сокове, кафу или ледени чај у ресторанима
Немојте пити флаширану воду 
Не пушите
Не користите посуђе израђено од тефлона

Литература

1. Whitford GM. The Metabolism and Toxicity of Fluoride. 2nd ed. Basel, Switzerland: Karger; 1996.



петак, 10. август 2018.

Tajna kore bele vrbe

Glavobolja? Groznica? Bol u mišićima? "Uzmi dva aspirina i zovi me ujutru."

Acetilsalicilna kiselina - Aspirin
Prva stvar na koju većina ljudi pomisli kada je ima bilo kakav bol je najverovatnije aspirin. Pa ipak, iako je aspirin jedan od najpopularnijih i najpoznatijih lekova u proteklih sto godina, nije prirodno sredstvo već je zapravo sintetički derivat prirodne supstance koja se zove salicilna kiselina i čije lekovite osobine su poznate već hiljadama godina.

Još pre 4000 godina sumerci su zabeležili na glinenim pločicama da kora bele vrbe pomaže kod bolova, a u staroj Mesopotamiji su već znali i kako da ekstrahuju sok i da ga primene kod lečenja groznice, bolova i raznih vrsta upalnih procesa. Otac moderne medicine Hipokrat, preporučivao je žvakanje kore bele vrbe koji su imali groznicu i bolove, a takođe je upotrbljavao čaj od kore vrbe da bi umanjio porođajne bolove.

Uprkos ovoj dugoj istoriji, tek je 1763. godine, sveštenik Edvard Stone iz Kraljevskog udruženja u Londonu sproveo jednu od prvih kliničkih studija o efektima praha vrbove kore tretiranjem pacijenata koji su bolovali od malarične groznice. Otprilike 100 godina kasnije škotski lekar Thomas MacLagan je proučavao efekte praška iz ekstrakta vrbe na pacijente koji pate od akutnog reumatizma, pokazujući da bi njena upotreba mogla ublažiti groznicu i zapaljenje zglobova.

Morali smo da čekamo do 1928, kada je Johann Büchner, professor Univerziteta u Munhenu izolovao žutu supstancu iz drveta vrbe i nazvao je salicin po latinskom nazivu ove biljke. Godinu dana kasnije, francuz  Henri Leroux, izolovao je ovu supstancu u čistom, kristalnom obliku, i prvi počeo da upotrebljava ovu supstancu u lečenju reumatizma. 

Otac aspirina
Iako je lekovito dejstvo salicilne kiseline bilo vekovima poznato, takođe je bilo poznato da upotreba velikih doza salicilne kiseline dovodi do zdravstvenih problema, iritacije gastrointestinalnog trakta, što dovodi do mučnine, povraćanja, krvarenja i čireva. Godine 1895., kako bi se rešili takve probleme, Arthur Eichengrun, rukovodilac hemijskog istraživanja u Bayer-u, dao je zadatak jednom od hemičara kompanije Felix Hoffmann-u da napravi "bolju" salicilnu kiselinu. Hoffmann je bio i lično zainteresovan jer njegov otac koji je patio od reumatizma nije mogao više da je koristi jer je stalno povraćao. Hoffman je tačno 10. avgusta 1897. uspeo da hemijski modifikuje salicilnu kiselinu. Ključ njegovog otkrića je hemijska transformacija kojom je stvoren  novi molekul koji telo može da apsorbuje bez značajnih gastrointestinalnih poremećaja. U toku varenja, novi molekul se pretvara nazad u salicilnu kiselinu u želucu, jetri i krvi, čime obezbeđuje željene terapeutske prednosti. 




понедељак, 2. јул 2018.

Omega-3 masne kiseline i zdravlje

Proleće bez alergija i kako uživati  u proleću bez alergija su već bile teme na ovom blogu, a u ovom članku, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje: "Šta je to što nas čini otpornim na alergije?"
Izvori omega 3 PNMK
Pretpostavku da omega-3 polinezasićene masne kiseline (PNMK) mogu doprineti sprečavanju bolesti sa alergijskom komponentom izneo je Horobin D. još 1987. godine.
Proučavanjem incidencije velikih hroničnih bolesti kod Eskima na Grenlandu primetio je povezanost veoma niske učestalosti pojave astme, psorijaze i reumatoidnog artritisa sa visokom potrošnjom ribe iz hladne morske vode u datoj populaciji. Kasnije u razvoju ove hipoteze, pretpostavljeno je da u nastanku alergijskih bolesti, kao i nekih drugih hroničnih bolesti, važnu ulogu ima promena sastava masnih kiselina u ćelijskim membranama, karakteristična po smanjenjenju omega-3 PNMK i povećanju sasdržaja omega-6 polinezasićenih masnih kiselina, koja je istovremeno povezana sa smanjenjem potrošnje morskih plodova i naglim porastom potrošnje biljnih ulja i margarina. Korelacija ovih promena sa povećanjem incidencije alergijskih patologija postaje razumljiva ako se prisetimo da su PNMK u ćelijskim membranama izvori za sintezu prostaglandina i leukotriena, prii čemu omega-6 PNMK služe kao izvor proinflamatornih i pro-alergijskih medijatora a omega-3 PNMK - neutralni ili čak anti-inflamatorni  (zbog antagonizma sa omega-6).
Trenutno dostupna klinička i epidemiološka istraživanja, dozvoljavju da se sa sigurnošću može reći da odnos omega-3 i omega-6 PNMK u ishrani trudnica i dojilja (što neposredno utiče i na sastav masnih kiselina majčinog mleka), ima značajan uticaj na razvoj alergije kod dece. Što je u majčinom mleku više omega-3 PNMK i više omega-6 PNMK i zasićenih masti, to je veća verovatnoća da se kod dece pojavi atopijski dermatitis, ekcemi i astme, i obrnuto. Visok profilaktički efekat omega-3 PNMK na razvoj alergijskih bolesti se takođe primećuje kada su uključene u ishranu dece u prvih 1,5-2 godina života.
Veoma zanimljivi su epidemiološki podaci koji su pokazali da sastav masnih kiselina ćelijskih membrana (na primeru eritrocita) određuje stepen alergijske senzibilizacije kod dece srednjih i starijih godina, rasta, ali i kod odraslih. U ovom slučaju rizik, na primer, alergijskog rinitisa, dermatitisai, u manjoj meri, astme je obrnuto povezan sa specifičnom težinom omega-3 PNMK u sastavu ćelijskih membrana.
Još jedan važan momenat u primeni omega-3 PNMK odnosi se na  njihovo učešće u regulaciji funkcija imunog sistema. Kombinacija antiinflamatornih osobina omega-3 PNMK sa imunomodulatornim efektima, otvara velike perspektive u korekciji bolesti koje kombinuju elemente alergijskih i autoimunskih manifestacija, kao što su reumatoidni artritis i psorijaza. Pored toga, uravnoteženost ili, naprotiv, neravnoteženost u ishrani majki sa PNMK može uticati na formiranje imunološkog sistema kod dece.

Literatura:

1. Horrobin, David F. (1987). "Essential fatty acids, prostaglandins, and alcoholism: an overview". Alcohol Clin Exp Res. 11 (1): 2–9.
2. Köller M, Senkal M, Kemen M, König W, Zumtobel V, Muhr G., Impact of omega-3 fatty acid enriched TPN on leukotriene synthesis by leukocytes after major surgery,  2003 Feb;22(1):59-64.
3. Philip C. Calder, Omega-3 Fatty Acids and Inflammatory Processes, . 2010 Mar; 2(3): 355–374.
.