Опасни флуорид

Флуор је најелектронегативнији природни елемент и 13. је најраспрострањенији елемент на Земљи. Распон једињења која садрже флуор је веома широк због тога што је флуор способан да реагује са свим елементима осим хелијума и неона.

Редуковани облик флуора (или његов анјон) означава се као флуорид и када је присутан као јон и када је везан за други елемент. Флуориди се у природи појављују и налазе се у свим изворима воде у малим, али следљивим количинама.

Флуориди су данас у широкој употреби у функцији смањења преваленције каријеса. Међутим, релативна важност директних ефеката флуорида се и даље разматра због његових штетних ефеката на организам.

Препоруке везане за укупан унос флуорида наводе подношљив горњи унос, дефинисан као ниво који вјероватно не представља ризик за негативне ефекте код готово свих особа. За децу узраста од 12 година и млађе, количина ос 0,05 до 0,07 мг/кг телесне тежине је прихваћена као оптимална количина укупног дневног уноса флуорида, док укупни дневни унос не би требало да пређе 0,10 мг/кг телесне тежине да би се избегао нежељени степен флуорозе.

Међутим, опасности од прекомерног уноса флуорида су свуда око нас. То је зато што је флуора има свуда у нашој исхрани. Флуор је у нашој води, у соковима, вину и кафи, у супама и обрађеној храни, чак и у формулама за бебе. 

1. Акумулација флуорида у телу

Флуор се накупља у телу. Здрави одрасли бубрези излучују 50 до 60% флуорида сваког дана. Сва преостала количина флуорида акумулира се у телу, најчешће у костима и епифизи. Бубрези код беба и деце, излучују мање флуорида тако да ова популација апсорбује и до 80% унесетог флуора у костима. Концентрација флуорида у костима се повећава током живота.

2. Флуорид и храна за бебе 

Бебе, храњене инстант формулама, имају највећу изложеност флуоридима. Изложеност новорођенчади води која је флуорисана препознато је као главни фактор ризика за развој зубне флуорозе током живота. С тим у вези, стоматолози су препоручили да родитељи новорођенчади не користе воду која је флуорисана када реконституишу формулу формуле за бебе.

Америчко удружење стоматолога (АДА), иначе највећи заговорници флуоридације, послало је 6. новембра 2006. обавештење путем е-маила својим члановима којим  саветују родитеље да формулације за бебе припремају са не-флуорисаном.

3. Флуориди и репродуктивни проблеми

Да ли флуор може да изазове проблеме са плодношћу и репродуктивним системом? Флуориди који се дају животињама у високим дозама уништавају мушки репродуктивни систем. Флуорид оштећује сперму и повећава стопу неплодности у бројним врстама.

Епидемиолошка студија спроведена у Америци је показала повећање стопе неплодности међу паровима који живе у подручјима са концентрацијом од 3 ппм или више флуорида у води. Две студије су показале смањени ниво тестостерона код мушкараца који живе у подручјима са високим садржајем флуорида. 

4. Флуориди и оштећења мозга

Америчка агенција за заштиту животне средине (ЕПА) наводи флуорид међу око 100 хемикалија за које постоји "значајани доказ развојне неуротоксичности". Експерименти на животињама откривају да се флуорид акумулира у мозгу и мења ментално понашање. Било је преко 100 експеримената на животињама који показују да флуориди доводе до оштећења мозга и директног утицаја на учење и понашање.

Заговорници флуоризације одбацују ове студије изведене на животињама јер су у овим студијама коришћене високе дозе флуорида. Међутим, потребно је 5-20 пута више флуорида да би се достигли исти нивои у плазми код пацова као код људи. Један експеримент на животињама је показао ефекте веома малих дозе флуорида. У овој студији, пацови су храњени једну годину са 1 ппм флуорида додатог у њихову воду (иста количина која се користи за флуоризацији пијаће вое), користећи или натријум флуорид или алуминијум флуорид. Сви пацови из ове студије имали су промене у бубрезима и мозгу, повећан унос алуминијума у ​​мозгу и формирање бета-амилоидних наслага који су повезани са Алцхајмеровом болешћу.

5. Флуориди и смањени IQ

Постоји 24 студије из Кине, Ирана, Индије и Мексика које показују повезаност између излагања флуоридима и смањеног IQ. Један истраживачки тим је проценио да флуор може да смањи IQ на 1,9 ппм (делова на милион), док је у недавном прелиминарном истраживању откривено смањење IQ код деце која пију флуорисану воду од 0.3 до 3 ппм . Аутори ове последње студије су известили да је за свако повећање флуорида од 1 ппм, које је мерено у урину, дошло до губитка од 0,59 IQ поена. Према Националном истраживачком савету (2006), "конзистентност резултата [у студијама флуорида / IQ] изгледа довољно значајна да захтева додатна истраживања о ефектима флуорида на интелигенцију."

6. Флуориди и рани пубертет

Смањени IQ није једини неуротоксични ефекат који настаје под утицајем флуорида. Истраживања су показала повезаност између излагања флуоридима и оштећења визуелно-просторне организације, док су три друге студије откриле повезаност између пренаталне изложености флуоридима и оштећења мозга фетуса.

Флуориди, такође, утичу на епифизу. Студије су показале да се флуориди акумулирају у хуманој епифизи у врло високим нивоима, а такође, смањују производњу мелатонина и доводе до ранијег почетка пубертета.

У резултатима ових студија, наводи да су младе девојке у заједници која користи флуорисану воду достигле менструацију 5 месеци раније него девојчице у заједници која није користила флуорисану воду.

7. Флуориди и функција штитне жлезде

Гутање флуорида негативно утиче на функцију штитне жлезде. Средином 20. века бројни европски лекари су прописивали флуориде за смањење активности штитне жлезде код болесника са хипертиреозом (преактивна тироидна жлезда).

Симптоми хипотиреоидизма укључују депресију, умор, повећање тежине, болове у мишићима и зглобовима, повишене нивое холестерола и болести срца. У 2010. години, други најпроблематичнији лек био је Синтхроид (натријев левотироксин) који је хормонски супституент који се користи за лечење штите жлезде.

8. Флуориди и артритис

Према студијама, флуориди изазивају симптоме артритиса. Скелетна флуороза (болест костију и зглобова изазвана флуоридима) опонаша симптоме артритиса. Према чланку објављеном у часопису Chemical&Engeenering News, “због неких клиничких симптома који опонашају артритис, прве две клиничке фазе скелетне флуорозе могу се лако дијагностиковати. 

9. Оштећења костију изазвана флуоридима

У раним испитивањима флуоризације воде, откривено је двоструко повећање дефеката костију код деце у заједници која је користила флорисану воду. У студији изведеној 2001. године, пријављена је корелација између тежине стоматолошке флуорозе и учесталости фрактура костију код деце и одраслих у подручју са високим концентрацијама флуорида у Мексику.

Употреба флуорида може да доведе до повећања фрактура кука код старијих особа. Високе дозе флуорида (просечно 26 мг дневно) које су коришћене у испитивањима за лечење пацијената са остеопорозом у настојању да учврсте њихове кости и смање стопе прелома, довеле су до већег броја прелома, посебно фрактура кука.

Како се заштитити

Избегавајте прерађену и упаковану храну

Купујте пасте за зубе без флуорида

Избегавајте третмане флуором код стоматолога

Немојте пити сокове, кафу или ледени чај у ресторанима

Немојте пити флаширану воду 

Не пушите

Не користите посуђе израђено од тефлона

Литература

1. Whitford GM. The Metabolism and Toxicity of Fluoride. 2nd ed. Basel, Switzerland: Karger; 1996.

Brinete li o štitnoj žlezdi

Poznato je, da do gotovo svih bolesti dolazi od nedovoljno prečišćene i guste krvi. Videli smo da je za prečišćavanje krvi oko 70% odgovorna jetra. A rad jetre direktno zavisi od rada štitne žlezde. Pre svega, sa radom prestaje hipofiza, nadbubrežne žlezde ili tiroidna žlezda. Međutim, štitna žlezda je uzrok preko 90% svih patologija.

Vrlo često, do poremećaja u radu štitne žlezde dolazi usled emocionalnih faktora (stresa). Drugi razlog poremećaja su različite vrste zračenja,  jonizujuće, čestično ili zračenje koje potiće od uređaja koje svakodnevno koristimo, mobilnih telefona, računara, televizora, raznih medicinskih dijagnostičkih sredstava, antena operatera mobilne telefonije, nevidljive mreže Wi-Fi-a itd.

Štitna žlezda nikada ne boli i ne pokazuje nikakve znake oboljenja. Vrlo je teško primetiti poremećaj u radu štitne žlezde. I ultrazvuk, kao dijagnostička metoda na koju se često pozivamo, na žalost, neće pokazati poremećaj u radu štitne žlezde, kao uostalom ni bilo kog drugog organa. Po pravilu, dijagnoza ultrazvukom pokazuje već formiranu bolest, njenu veličinu, ciste, čvorove, konzistentnost, ali pomoću nje ne možemo pratiti funkciju organa.

Tiroidna žlezda proizvodi hormon tiroksin ili tetraiodtironin, koji se sastoji od 4 atoma joda. "Tiros"  potiče iz grčkog, i znači zaštita, tj. hormon koji štiti telo. Da bi proizveli ovaj hormon, moramo putem hrane da unosimo jod. Međutim, u današnje vreme, sve više se pojavljuju problemi sa nedostatkom joda u našoj ishrani. Osim toga, ako živimo u endemskoj zoni, gde nema mora i okeana, onda praktično svi ljudi imaju poremećaj rada tiroidne žlezde.

Dakle, 80% hormona tiroksina koji proizvodi štitna žlezde, dolazi u jetru, i učestvuje u mnogobrojnim funkcijama koje jetra obavlja. Najvažniji su funkcije čišćenja, metabolička i imuna. Zbog osnovne funkcije imunog sistema, aktivira se zaštita organizma i organizam počinje da razlikuje šta se dešava unutar njega. Ali ako postoji poremećaj u radu štitne žlezde, organizam neće videti ništa, ni bakterije, ni viruse, ni parazite, pa čak ni tumore.

Razlog zašto rak ne boli je jednostavan, oganizam ga jednostavno ne vidi. Bol se javlja kada se pojave metastaze i kada tkivo već počne da se dezintegriše, odnosno, kada nervni završnici postaju ogoljeni. Takav bol više ne mogu da ublaže konvencionalni analgetici.

Drugi hormon koji proizvedi štitna žlezda je tirokalcitonin, koji je odgovoran za apsorpciju kalcijuma. A ako štitna žlezda ne proizvodi ovaj hormon, onda kalcijum ne može da bude apsorbovan. Osteoporoza, koja se posebno pojavljuje u menopauzi, po pravilu, ne može biti sanirana bez ovog hormona. Ovaj problem se ne odnosi samo na žene, već i na muškarce nakon 40 godina. 

Da li nas štiti boginja Meseca?

Kada ga je 1817. čuveni Bercelijus izolovao i dao mu ime po Seleni, grčkoj boginji meseca, sestri Eje (boginje zore) i Heliosa (boga sunca), nije ni slutio da je ovaj mikroelement dragocen za naš organizam, neophodan apsolutno svima, i da će imati zapaženu ulogu u filmovima Isterivači duhova i Evolucija.  Element koji ulazi u sastav većine hormona i fermenata i na taj način je povezan sa svim organima i sistemima našeg organizma. Ali što je najvažnije štiti naše ćelijske membrane , samim tim štiti i ćelije i tkiva od uništavanja. 

Koja je uloga selena u organizmu?

1. Deluje kao snažan antioksidant

Antiokidanti poput selena pomažu u smanjivanju oksidativnog stresa, neutrališući višak slobodnih radikala. Štite ćelije od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom,  koji je povezan sa hroničnim bolestima kao što su bolesti srca, Alchajmerova bolest i kancer, a sprečavaju prevremeno starenje i rizik od moždanog udara.

2. Smanjuje rizik od pojedinih karcinoma

Visok nivo selena u krvi može biti efikasna zaštitita od određenih karcinoma, a uzimanje selena može pomoći poboljšanju kvaliteta života kod ljudi koji su na tretmanu hemoterapijom. Selen smanjuje oštećenja DNK i oksidativni stres, podstiče imuni sistem i uništava ćelije raka.

3. Efikasna zaštita od bolesti srca

Selen normalizuje oksidativni stres i smanjenje rizik od oboljenja koronarne arterije.

4. Sprečava opadanje mentalnog zdravlja

Dijeta bogata selenom može pomoći u prevenciji mentalnog pada i poboljšanju gubitka pamćenja kod pacjenata sa Alchajmerovom bolešću.

5. Važna uloga u radu štitaste žlezde

Selen štiti štitnu žlezdu od oksidativnog stresa i neophodan je za proizvodnju hormona štitne žlezde. Selen može biti od pomoći ljudima sa Hashimoto-vim oboljenjem i drugim vrstama bolesti štitne žlezde.

6. Poboljšava imuni sistem

Selen je ključan za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Viši nivoi selena mogu biti korisni za pojačavanje imunog sistema kod pacijenata sa HIV-om, gripom, tuberkulozom i hepatitisom C.

7. Ublažava simptome kod astme

Upotreba preparata sa selenom, može biti korisna za ljude sa astmom zbog njegove sposobnosti da smanjuje upale u organizmu. 

Nova koncentrisana formula SELENA u organskom obliku predstavlja mineral prirodne mladosti, jedan od najvažnijih antioksidanasa u našem organizmu! Elemvital s organskim selenom predstavlja  „živ“ selen u koncentrovanom obliku, napravljen imajući u vidu specifičnost njegovog usvajanja u organizmu i obogaćen ekstraktima lekovitog bilja Altaja i Bajkala, ekstraktom bajkalskog šiška, ekstraktom šipka, ekstraktom belog luka i ekstrakt acerole (višnja s Barbadosa). Ovaj preparat, obogaćen je i jednim od antioksidanasa nove generacije – dihidrokvercetinom koji se dobija detaljnom preradom ariša. Prilikom regularnog korišćenja čak i neznatne količine tog antioksidansa se normalizuje vaskularna permeabilnost, smanjuje se rizik od nastanka kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, nastanka trombova u sudovima. Osim toga, dihidrokvercetin normalizuje nivo holesterola u krvi, štiti vid i poboljšava opšte stanje.

Literatura:

1. L.Ai.Pham-Huy, Hua He2, C.Pham-Huy, Free Radicals, Antioxidants in Disease and Health, Int J Biomed Sci 2008; 4 (2): 89-96

2. I.M.Puspitasari, R.Abdulah, C.Yamazaki, S.Kameo, T.Nakano and H.Koyama, Updates on clinical studies of selenium supplementation in radiotherapy, Radiation Oncology 2014, 9:125 

3. Flores-Mateo.G, Navas-Acien A, Pastor-Barriuso R, Guallar E. Selenium and coronary heart disease: a meta-analysis, Am J Clin Nutr. 2006 Oct;84(4):762-73.

Otrovne ljubičaste pare bez kojih ne možemo

Bile su to teške godine. Mali, nestašni dečak, sa Korzike, koga ni škola za devojčice nije uspela da umiri, postaje poručnik artiljerije već sa 16 godina, a 1804. godine papa Pije VII ga proglašava za cara Francuza. U završnoj ceremoniji, Napoleon sam sebi stavlja krunu na glavu, pokazujući time da je iznad pape. Njegov uspeh je vrtoglav i već 1805. godine počinje rat sa celim svetom i primorava Englesku, Rusiju, Austriju i Švedsku da stvore koaliciju protiv Francuske. 

Između ostalog, ova koalicija dovodi do nedostatka sirovina (šalitre) za proizvodnju kalijum nitrata, važnog sastojka za proizvodnju baruta. Kao alternativni izvor kalijumovih soli, proizvođači su počeli da koriste jeftinu sodu dobijenu iz pepela morskih algi.

Bernand Courtois

Međutim, u ovoj sirovini nalazila se još jedna veoma važna hemikalija, koja je francuskog hemičara i proizvođača šalitre Bernard Courtois-a, uvrstila u red besmrtnih. Naime, radeći sa ovom sirovinom, primetio je da metalni sudovi sa kojima je radio, veoma brzo korodiraju. Istražujući ovaj efekat primetio je neobičnu ljubičastu paru, koja se pojavljivala kada bi dodao malo sumporne kiseline u posudu posle uklanjanja kalijum karbonata. Sumporna kiselina je bila u stanju da dovoljno zagreje posudu iz koje su počele da isparavaju agresivne ljubičaste pare, koje su se hlađenjem pretvarale u kristale koji su imali boju i sjaj grafita. Sasvim slučajno, otkriven je novi hemijski elemenat, Jod.

Već 1820. nemački lekari koji su bili u poseti Parizu pričali su o brojnim pozitivnim svojstvima koje poseduje jod. Švajcarski lekar Jean-Francois Coindet utvrdio je da je jod efikasan lek za gušavost i mnoge druge bolesti. 1846. godine gradonačelnik Ciriha, Prevost, tvrdio je da lokalni dijetetski nedostatak joda može biti uzrok gušavosti i kretenizma. Očigledan način rešavanja ovog pitanja bio je da se analizira jod u hrani i vodi, ali odgovarajuće analitičke tehnike nisu bile dostupne do sredine XIX veka. Čak i tada, nedostajala im  je preciznost i ovo pitanje je rešeno tek nakon Prvog svetskog rata, kada je David Marine u Sjedinjenim Državama konačno potvrdio sumnje Prevota, što je dovelo do uvođenja suplemenata joda za stanovnike područja u kojima se pojavljivala gušavost.

Hormon štitne žlezde

Eugen Baumann na Univerzitetu u Freiburgu, 1896. godine, nalazi jod u štitnoj žlezdi, i tada postaje očigledna njegova uloga u telu. Francuski lekar Jean Lugol je 1829. godine predstavio vodeni rastvor joda, dodavanjem dva dela kalijum jodida na svaki deo joda. Koristio je ovaj preparat (kasnije poznat kao Lugolov rastvor) tokom svojih kliničkih studija 1829-1832. Ovakvo rešenje je postalo univerzalno prihvaćeno kao način davanja joda u usta kao alternativa tinkturi joda, što je izazivalo iritacije i preoetljivost. 

G.S. Srullas Iodoform, 1822. je hemijskom sintezom dobio jodoform koji je preporučen kao prihvatljiv oblik joda za unutrašnju primenu kod gušavosti od strane lekara iz NewCastle-a, Roberta Glovera, 1847. Još jednu ukusnu alternativu, pogotovo ako su u pitanju bile velike doze, primenio je u Glazgovu Buchanan, koji je kombinovao jod sa skrobom u preparatu koji je uveden u farmakopeje pod imenom jodirani skrob.

Danas, postoje mnogo efikasniji preparati sa organski vezanim jodom, koji se mnogo lakše i bolje apsorbuje u organizmu, nego jod iz neorganskih izvora.

Literatura:

1. Walter Sneader, Drug Discovery, A History, John Wiley & Sons Ltd, 2005.

2. Patricia A. Swain, Bernard Courtois (1777-1838), famed for discovering iodine (1811), and his life in Paris from1798, Bull. Hist. Chem., vol. 30, Number 2 (2005)

Otkrijte tajnu Elemvitals jod?

Već odavno je poznato da je jod obavezna i neazmenljiva komponenta hormona štitne žlezde, koji regulišu širok spektar osnovnih biohemijskih procesa i funkcija organizma:
- regulacija energetske izmene, metabolizma masti, ugljenih hidrata i holesterola

- podrška funkcionalne aktivnosti nervnog sistema i srčanog mišića

- regulacija procesa rasta, fizičkog, umnog razvoja i potpunog sazrevanja dečijeg organzma

- uticaj na psihičku i intelektualnu delatnost

- učestvovanje u procesima prilagođavanja (adaptacije) organizma u ekstremnim uslovima životne sredine.

Elemvitals jod

Evo zašto hronični nedostatak joda u organizmu dovodi ne samo do razvijanja hipertireoze i gušavosti već i do usporenog rasta organizma, kašnjenja u umnom i psihičkom razvoju sve do demencije u seksualnom razvoju, smanjenja intenzivnosti praktično svih oblika metabolizma (naročito masti) i slabljenja imuniteta.

Na žalost, od nedostatka joda još uvek pati mnogo ljudi u svim regionima sveta. Statistički podatci pokazuju da oko 300 miliona ljudi pati od izraženog nedostatka joda, a skoro 1,5 milijardi ljudi ima povećan rizik od njegovog razvitka.

U isto vreme, sprovođenje masovne zaštite sprečavanja deficita joda, koja se sprovodi u više navrata, ostaje bez rezultata. Verovatno, razlog je korišćenje neorganskih jedinjenja joda. Zbog toga je, u poslednje vreme, sve raširenije mišljenje da je za sprečavanje stanja izazvanih nedostatkom joda, potrebno koristiti organska jedinjenja joda koja se nalaze u morskim algama.

Prihvatajući sve ove razloge, u sastav preparata Elemvitalis Jod su uključeni standardizovan ekstrakt morske laminarije i inaktiviran kvasac (Saccharomyces cerevisiae) koji sadrži selen u obliku selen metionina.

Relativno skoro, ustanovljeno je da je za normalnu apsorpciju joda u štitnoj žlezdi, neophodan selen, koji ulazi u sastav enzima jodtironin-5-dejodinaze, koja učestvuje u sintezi hormona koji sadrže jod.

Na ovaj način, prvi put je u preparatu Elemvitalis jod realizovan biološki sinergistički efekat joda i selena. Važno je dodati da selen ima i antioksidativnu zaštitu ćelija koje proizvode hormone u štitnoj žlezdi.

* * *

Često se od naših klijenata i partnera čuje da lekari ne preporučuju naš preparat Elemvital jod kod prisustva znakova lezija štitaste žlezde, tvrdeći da se sadržaj joda u krvi kod ovih pacijenata navodno povećava. S tim u vezi želim da danas sa vama podelim svoje stavove o ovom pitanju.

PRVO, koliko ja znam, nemaju svi lekari ovakav stav, i lično mislim da je ovakav stav vrlo sumnjiv. Ne samo zato što je odavno poznato da je nedostatak joda u organizmu glavni uzrok tiroidne disfunkcije. I stoga su ova dva koncepta - jod i štitna žlezda - tesno povezani u našim glavama skoro 100 godina.

DRUGO, ako je lekar protiv upotrebe proizvoda koji sadrže jod, onda treba da zabrani i upotrebu jodirane soli, mleka i hrane za bebe obogaćene jodom, kao i većinu morskih proizvoda, jer su to bogati izvori joda.

TREĆE, čak i ako je visok sadržaj joda u krvi pacijenta, to ne znači da je koncentracija joda u tiroidnim ćelijama visoka, a gde je njegovo prisustvo stalno potrebno za proizvodnju važnih hormona, a glavni uzrok narušavanja funkcionalnog stanja štitne žlezde je nedostatak asimilacije joda u njoj.

ČETVRTO, kako se do sada pokazalo, niska efektivnost sprovedenih masovnih kampanja za prevenciju nedostatka joda je povezana sa korišćenjem neorganskih jedinjenja joda, jer takva jedinjenja imaju relativno nisku bioraspoloživost u poređenju sa bioraspoloživošću organskih jedinjenja joda. Zbog toga su u poslednjih 15-20 godina razvijeni proizvodi koji sadrže organska jedinjenja joda u koje spada i naš proizvod Elemvital sa organskim jodom, koji sadrži i standardizovani ekstrakt ginko biloba koji daje mogućnost poboljšavanja procesa mikrocirkulacije u tkivima štitne žlezde, što zauzvrat povećava apsorpciju joda. Inače, ovo je važna prednost našeg proizvoda. U međuvremenu, kada se jod apsorbuje u štitnoj žlezdi, njegova koncentracija u krvi može se čak povećati. Slična situacija je i sa drugim mineralima, posebno kalcijumom, kada je na fonu nedostatka njegove asimilacije u kostima kod osteoporoze, njegov sadržaj, može biti, paradoksalno, veoma visok u krvi.

Literatura:

1.Библиотека рекомендаций по управлению своим здоровьем профессора Гичева

2. https://www.facebook.com/Gichev.Library/posts/507091039666945