Još malo o čokoladi

Zdravstvene prednosti crne čokolade poznate su vekovima, ali tačan razlog je ostao misterija - do sada. Iako je čokolada puna hranljivih materija i jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti, minerala i masnih jiselina, istraživači su sada izvestili da određene bakterije u stomaku gutaju čokoladu i fermentišu je u antiinflamatorna jedinjenja koja su dobra za srce.

Kao što znamo, postoje dve vrste mikroba u crevima: oni „dobri“ i „loši““

Dobri mikrobi, kao što su bifidobakterije i bakterije mlečne kiseline, uživaju u čokoladi, Kada jedu tamnu čokoladu, one rastu i fermentiraju, proizvodeći jedinjenja koja imaju protiv upalna svojstva. Ostale bakterije u crevima su povezane sa upalnim procesima i mogu da izazovu gasove, nadimanje, dijareju i zatvor. To uključuje neke Clostridia i neke E. coli.

Kada telo apsorbuje ova jedinjenja, ona smanjuju upalu kardiovaskularnog tkiva, smanjujući dugoročni rizik od moždanog udara.

Kakao prah, sastojak čokolade, sadrži nekoliko polifenolnih ili antioksidativnih jedinjenja kao što su katehin i epikatehin, i malu količinu dijetetskih vlakana. Obe komponente se slabo vare i apsorbuju, ali kada stignu do debelog creva, poželjni mikrobi deluju na njih i vlakna fermentišu tako da se i veliki polifenolni polimeri metabolišu u manje molekule, koji se lakše apsorbuju. Ovi manji polimeri pokazuju antiinflamatornu aktivnost.

Kombinovanje vlakana u kakaou sa prebioticima verovatno će dovesti do poboljšati opšteg zdravlja osobe i pomoći će u pretvaranju polifenola u stomaku u antiinflamatorna jedinjenja. Kada unosite prebiotike, populacija korisnih crevnih mikroba se povećava i nadmašuje sve nepoželjne mikrobe u crevima, poput onih koji izazivaju stomačne probleme. Prebiotici su ugljeni hidrati koji se nalaze u namirnicama poput sirovog belog luka i kuvanog integralnog pšeničnog brašna koje ljudi ne mogu da svare, ali koje dobre bakterije vole da ih jedu. Ova hrana za korisne stanovnike vašeih creva, takođe, nalazi se u dodacima ishrani.

Ljudi bi mogli da osete još više zdravstvenih koristi kada bi crnu čokoladu kombinovali sa čvrstim voćem kao što su nar i acai. Gledajući u budućnost, sledeći korak će biti da industrija uradi upravo ovu stvar.

Tamna čokolada je korisna za srce jer je crevne bakterije fermentišu u zdrave antioksidante.

Jedite više vlakana

Verovatno ste to već mnogo puta čuli. Ali znate li zašto su vlakna dobra za vaše zdravlje? Dijetalna vlakna, koja se uglavnom nalaze u voću, povrću, žitaricama sa celim zrnom i mahunarkama, su verovatno najpoznatija po svojoj sposobnosti da spreče ili pomognu kod  zatvora (konstipacije). Ali hrana koja sadrži vlakna može da dovede i do drugih zdravstvenih koristi.

Dijetalna vlakna uključuju delove biljne hrane koje vaše tijelo ne može da svari ili da apsorbuje. Za razliku od drugih komponenti hrane, kao što su masti, proteini ili ugljeni hidrati - koje vaše telo razlaže i apsorbuje - vlakna se ne vare u vašem telu. Umesto toga, prolaze relativno netaknuto kroz vaš stomak, tanko crevo, debelo crevo i izvan vašeg tela.

Vlakna se obično klasifikuju kao rastvorljiva, koja se rastvaraju u vodi, ili nerastvorljiva, koja se ne rastvaraju u vodi.

Rastvorljiva vlakna. Rastvaraju se u vodi i formiraju materijal sličan gelu. Na taj način mogu da pomognu kod smanjenja nivoa holesterola i glukoze u krvi. Rastvorljiva vlakna se nalaze u zobi, grašku, pasulju, jabukama, citrusima, šargarepi, ječmu i psilliumu.

Nerastvorljiva vlakna. Unapređuju kretanje materijala kroz vaš sistem za varenje i povećavaju masu stolice, tako da mogu da budu od koristi onima koji se bore sa zatvorom ili neredovnom stolicom. Brašno od celog pšeničnog zrna, pšenične mekinje, orašasti plodovi, pasulj i povrće, kao što su karfiol, zeleni pasulj i krompir, dobar su izvor nerastvorljivih vlakana.

Međutim, hrana, koju danas koristi savremeni čovek, ne samo da ne sadrži dovoljno čistih ugljenih hidrata, već se u njoj nalazi i vrlo malo dijetalnih vlakana. To je posledica prečišćavanja i "obogaćivanja" hrane pomoću modernih tehnologija, a zbog naglog smanjenja potrošnje povrća i bilja. Narušavanje odnosa jednostavnih i složenih ugljenih hidrata, koji je razvijan tokom milenijuma, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Zašto?

Prvo, što je manje grubih biljnih vlakana u hrani, dolaziće do brže apsorpcije prostih ugljenih hidrata koji su u višku u krvotok, što će dovesti do naglog skoka glukoze.

Drugo, ukoliko smanjujemo potrošnju dijetalnih vlakana, naš organizam prestaje da dobija i kratko lančane masne kiseline, koje se obrazuju iz dijetalnih vlakana uz učešće crevne mikroflore. Iako u modernim uslovima izobilja, nisu posebno potrebne kao energetski supstrat, ove masne kiseline su najvažniji regulatori apetita, insulinske osetljivosti i energetskog metabolizma. Danas se njihov nedostatak smatra jednim od faktora u razvoju dijabetesa, gojaznosti, metaboličkog sindroma, ateroskleroze i drugih hroničnih bolesti povezanih sa prekomernom i nepravilnom ishranom.

Treće, hrana, siromašna dijetalnim vlaknima, lišava hrane našu crevnu mikrofloru. Kao rezultat toga, broj korisnih intestinalnih mikroorganizama počinje da opada. Njihovo mesto zauzimaju bakterije, koje parazitiraju na nesvarenim ostacima proteina, masti i drugih hranljivih materija.

Literatura:

1. Lovegrove, A., et al., Role of polysaccharides in food, digestion, and health. Crit Rev Food Sci Nutr, 2017. 57(2): p. 237-253.

2. Юрий Гичев, О пищевой клетчатке, «иммунных бунтах» и аллергии, FITCHA, Siberian Wellness, 2019.