Šta li je to virus korone

Bakteriološko oružje? Zavera? Božija kazna? Ma, zaboravite na to! U pitanju je uobičajena mutacija običnog virusa ...

Znate li zašto je koronavirus brzo preimenovan u COVID-19? Da, sve zato što je koronavirusa raznih vrsta u prirodi više nego dovoljno. Još davne 1965. godine, prva vrsta humanog koronavirusa bila je izolovana, opisana, i tada je dobila ovo ime. Iako je jasno da su koronavirusi postojali mnogo pre nego što su ih naučnici pronašli i opisali.

Štaviše, može se gotovo nepogrešivo reći da se većina nas već suočila sa koronavirusima. Upravo oni, zajedno sa adenovirusima, uzrokuju većinu slučajeva bolnih sezonskih akutnih respiratornih virusnih infekcija (ARVI) poznatih svakome od nas.

I na kraju, najvažnija stvar: u prirodi nema samo puno koronavirusa, svake godine ih je sve više. Činjenica je da koronavirusi spadaju u najprimitivnije oblike virusa i zato stalno mutiraju.

Genetika virusa - RNK protiv DNK

Glavni nosilac i prenosnik genetskih informacija u živom svetu je deoksiribonukleinska kiselina (DNK). Međutim, većina virusa, koji su najprimitivniji oblici "života", koristi ribonukleinsku kiselinu (RNA) u tu svrhu.

U poređenju sa DNK, RNK je mnogo primitivniji nosilac genetske informacije. A glavna razlika je u tome što DNK ima sposobnost da ispravlja nedostatke u svojoj strukturi konstantnom proizvodnjom novih klonova (i tako se genetska informacija prenosi sa ćelije na ćeliju), ali RNK nema tu mogužnost. Zbog toga je verovatnoća mutacija u genetskom materijalu zasnovanom na DNK oko 10-100 hiljada puta manja nego u virusima koji za to koriste RNK.

Upravo ovo primitivno svojstvo RNK virusa određuje njihovo glavno svojstvo - sklonost stalnim mutacijama. Zašto još uvek nismo uspeli da stvorimo apsolutno efikasnu vakcinu protiv gripa? A sve zato što virus gripa pripada RNK virusima i svake se godine zbog mutacija njegov genetski materijal ažurira za jedan posto. Odnosno, u 30-40 godina koje su prošle od vašeg prvog susreta sa virusom gripa u ranom detinjstvu, njegov genom je već mutirao 30-40%.

Za poređenje: DNK virusi praktično ne mutiraju i zato, kada napravite vakcinu protiv njih, možete zaboraviti na njihovo postojanje ili se osećati pouzdano zaštićenima. Klasičan primer su virus boginja i hepatitisa B.

Mutacije koronavirusa

Koronavirusi pripadaju RNK grupi virusa, odnosno imaju veoma veliki mutageni potencijal. A to su i dobre i loše vesti. Dobra vest je da RNK virusi mutacijom mogu oslabiti, ali loša vest je kada mutacijom, postanu opasniji. I to smo već videli više puta na primeru virusa gripa: u jednoj godini grip prolazi bez epidemija zbog oslabljenog soja virusa, a u drugoj možemo dobiti grozni virus svinjskog gripa.

Nešto slično se dogodilo i sa koronavirusima. Dugo smo se mirno živeli sa njima i rešili se SARS-a, sve dok se u Kini u novembru 2002. nije pojavila vrlo opasna mutacija - a čovečanstvo se suočilo sa vrlo groznom vrstom koronavirusa, koja je uzrokovala ozbiljna oštećenja pluća poput akutnog respiratornog sindroma. Da, da, govorimo o samom SARS-u o kome je ceo svet razgovarao tokom 2003.

Atipična pneumonija, ili prilično ozbiljan akutni respiratorni sindrom (SARS), zarazio je oko 8 hiljada ljudi, od kojih je oko 10% umrlo. Ova strašna brojka nastala je iz činjenice da se ovde, za razliku od uobičajene infekcije koronavirusom, često razvija totalno oštećenje pluća.

Međutim, sredinom 2003. SARS je potpuno zaustavljen i bez pomoći vakcine koju nisu uspeli da stvore. Takvo čudesno spasenje je, najvjerovatnije, još jedna mutacija virusa, koji je izgubio svoju veliku snagu, u tome odigrao značajnu ulogu. (Kako drugačije objasniti njen potpuni nestanak, imajući u vidu činjenicu da slepi miševi i male divlje životinje nisu nestali iz ishrane stanovnika jugoistočne Azije?)

U 2012. godini dogodila se još jedna opasna mutacija koronavirusa - ovaj put u Saudijskoj Arabiji i susednim zemljama na Bliskom Istoku. (Uzgred, da li je neko čuo da se tamo jedu i šišmiši?) Nova bolest je bila vrlo slična SARS-u, ali karakteriše je još teže oštećenje pluća i još veća smrtnost. Po analogiji sa prethodnikom, nova bolest se zvala Respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS). Ali, uprkos visokoj stopi smrtnosti, sama ova bolest nije zarazna - do danas je registrovano samo oko 2500 slučajeva.

Nakon izbijanja SARS-a i MERS-a, mnogi virolozi počeli su da govore, ako ne i o vremenskoj bombi, onda bar o potrebi stalnog praćenja žarišta koronavirusa kako bi se blagovremeno otkrile opasne mutacije. Ali razgovori su ostali razgovori, a krajem 2019. godine pojavile su se nove mutacije i novi grozni ispadi.

Činjenica da smo danas suočeni sa mutiranim virusom, koji je svojevremeno, nema sumnje, izazvao izbijanje SARS-a. Genetski materijal COVID-19 i SARS su 86% identični. U isto vreme, ove mutacije su učinile da virus COVID-19, koliko to paradoksalno zvuči, istovremeno postanu sve manje i brzi.

Činjenica je da su koronavirusi koji izazivaju SARS i MERS veoma opasni. Oni izazivaju ozbiljna oštećenja pluća kod više od polovine zaraženih, bez obzira na starosnu dob. Međutim, srećom, oni imaju i prilično nizak stepen infektivnosti. Oni ljudi koji imaju dobar imunitet i tolerišu ove bolesti u blagom obliku, praktično ne zaraze druge ljude. Samo ljudi sa veoma teškim oblicima bolesti postaju zarazni, što je stoga vrlo lako blagovremeno identifikovati i izolovati. Upravo je to bio glavni razlog što je epidemija SARS-a u potpunosti vraćena u samo šest meseci, a broj zaraženih nije prešao 8 hiljada.

Iz istog razloga, još opasniji MERS takođe je ostao lokalna bolest. Činjenica da je većina zaraženih (i, nažalost, većina umrlih) od primarnih pacijenata medicinski radnici, takođe svedoči o niskom stepenu zaraznosti obe infekcije. Odnosno, prenos virusa SARS i MERS javlja se uglavnom samo u prisustvu 1) teškog oblika bolesti i 2) dugotrajnog i bliskog kontakta sa pacijentom.

Nova korovirusna infekcija COVID-19 (koja je, podsećamo, mutant SARS) je značajno manje opasna u poređenju s prethodnicima. Većina ljudi ovakj virus podnosi vrlo dobro i toleriše ga u vrlo blagom obliku - poput uobičajenog koronavirusa SARS, na koji smo svi već dugo navikli. Teško oštećenje pluća razvija se u relativno malom procentu slučajeva i to uglavnom kod starijih osoba.

Međutim, upravo su ove mutacije virusa učinile ga manje opasnim za naš imuni sistem, a istovremeno i učinile mnogo strašnijim za naše društvo. S druge strane. Činjenica je da je virus COVID-19 dobio fantastično visoku zaraznost.

Rezultat je bio katastrofalan začarani ciklus. U početku, zbog vrlo visoke infektivnosti virusa, veliki broj ljudi se istovremeno zarazi. Dalje, više od polovine njih, a da nisu ni shvatili da su zaraženi, kako bolest napreduje u izuzetno blagom obliku, postaju nosioci infekcije. To zauzvrat, uzrokuje da se epidemija eksponencijalno poveća, zbog čega virus lako doseže svoju ciljnu grupu u obliku starijih ljudi, nakon čega počinje katastrofalni porast smrtnosti.

Literatura:

1. Chan JF et al., Genomic characterization of the 2019 novel human-pathogenic coronavirus isolated from a patient with atypical pneumonia after visiting Wuhan., Emerg Microbes Infect. 2020 Jan 28;9(1):221-236.

2. Блог Юрия Гичева, Руководитель Научно-инновационного центра Siberian Wellness – о здоровом образе жизни, https://ru.siberianhealth.com/ru/blog/products/post25211/

Testovi za koronu - pravi ili lažni

U naučnoj oblasti, postoji nekoliko načina da se proceni pouzdanost medicinskih testova. Neke od najčešćih metrika nazivaju se „Tačnost“, „Preciznost“, „Osetljivost“ i „Specifičnost“. Ovo su neke od najčešće korišćenih metrika za optimizaciju pouzdanost testova. Matrica pouzdanosti je tabela pomoću koje možemo da klasifikujemo test kao tačan ili ne.

- Test tačno predviđa da li osoba ima koronavirus (TP)
- Test tačno predviđa da osoba nema koronavirus (TN)
- Test lažno predviđa da li osoba ima koronavirus (FP)
- Test lažno predviđa da osoba nema koronavirus (FN).

Nastavimo sa primerom ...
Ako imate slučajni uzorak od 1.000 ljudi koji testiraju pouzdanost testa na virus korone, a 100 (10%) ljudi ima koronavirus, koju metriku želite da optimizujete? Kolika je cena lažnog predviđanja? Ovo su neka od pitanja kroz koja bi svi nadležni morali da procene. Kako ovi testovi postaju široko dostupni, verujem da je važno razumeti kako ovi testovi rade. Sve više i više ljudi će biti testirani, a mi ćemo biti pogrešno informisani o statistikama zaraženih sa virusom korone, tako da se nadam da će vam ovaj članak pomoći da saznate više o tim testovima.

Tačnost

Tačnost predstavlja procenat ljudi za koje je test tačno predvidio infekciju u odnosu na sve ljude u slučajnom uzorku. Ovo možda zvuči kao dobra metrika za upotrebu, ali u neuravnoteženom uzorku možda neće biti tako dobra metrika.
Ova metrika se bolje koristi kada slučajni uzorak ima uravnoteženu grupu u kojoj je cilj koji pokušavate da predvidite bliži 50%.

Preciznost

Preciznost je bolja metrika od tačnosti kada je uzorak neuravnotežen.
Preciznost vam pomaže da odgovorite koji je procenat ljudi koji su bili pozitivni na testu, zapravo imalo koronavirus?
Preciznost može da se odnosi na sam test ili na rezultate testa. Ako govorimo o preciznosti testa, ljudi bi uglavnom želeli da znaju koliko je test dobar u utvrđivanju ko ima, a ko nema virus korone. Kada govorimo o preciznosti rezultata, važno je znati koliko se može verovati pozitivnom, odnosno negativnom rezultatu testa.

Osetljivost

Osetljivost predstavlja procenat ljudi koji su inficiranih virusom korone, a za koje je test bio pozitivan. Veći procenat pokazuje da je test veoma osetljiv i koristan.

Pitanje koje se ovde postavlja: Da li biste želeli da mislite da nemate koronavirus, u stvari ga imate? Kolika je cena reći nekome ko ima koronavirus da ga nema?

Specifičnost

Specifičnost predstavlja broj ljudi za koje je test bio negativan a koji zaista nisu bili inficirani virusom korone. Specifičnost nam pomaže da odgovorimo na pitanje, koliko dobro želimo da test pravilno predvidi da osoba nema koronavirus?
Pitanje koje bi sebi postavili: Da li želite da budete u karantinu zbog pogrešnog rezultata testa?

Ovo su sve važna pitanja koja donosioci medicinskih odluka moraju da postave sebi. Nisam siguran mogu li svi medicinski testovi biti savršeni, pa ako počnete viđati vesti o tome kako ovi testovi ne rade ispravno. Pogledajte ovaj članak i pokušajte da pogodite za šta se medicinski istraživač trudio da ga optimizira. Da sam lekar, pomislio bih da je opoziv najvažniji čak i ako moramo da optimiziramo tu metriku na štetu lažno pozitivnih rezultata - lažnih rezultata ispitivanja koji nekim zdravim ljudima govore da imaju koronavirus. Takođe će članci sa vestima početi da izveštavaju o tačnosti brojeva. Obavezno shvatite koliko su ovi testovi pouzdani tako što ćete sami napraviti neko istraživanje.

Strategije prevencije i očuvanja zdravlja

Mnogi moji prijatelji pitaju kako mogu da ostanu zdravi u okruženju COVID-19. Zabrinuti su jer su svakodnevno suočeni sa informacijama da se nalaze u rizičnoj grupi (jer već imaju problema sa bolestima srca, visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom) i da mogu biti izloženi još većem riziku zbog novog koronavirusa (COVID-19, koji se takođe naziva SARS-CoV-2).

I, u pravu su. Vrlo rane (što znači da se mogu promeniti) informacije sugerišu da stariji ljudi koji imaju neke srčane bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, kao i bolesti pluća, HIV, koji su imunokompromitovani ili trudnice, mogu biti suočeni sa težim oblicima infekcije sa COVID-19.

Ali to ne znači da ste bespomoćni kada je u pitanju minimiziranje rizika od COVID-19.

Strategije prevencije o kojima se diskutuje iznova i iznova su kritično važne:

- Socijalna izolacija

- Česta i pravilna tehnika pranja ruku

- Izbegavajte gužve. I druge ljude, posebno ako su bolesni

- Ne rukujte se

- Izbegavajte da dodirujete lice, oči i nos

Sve su to neverovatno važni saveti, ali to nije sve što možete da učinite.

Još važnije su dobre navike za očuvanje zdravlja:

Naspavajte se.

Ako ne spavate dovoljno, zdravlje vam neće biti dobro. Većini ljudi treba 7-9 sati spavanja tokom noći. Važna stvar koju treba da izbegavate je pristup „Spavaću kada umrem“. Ne šalim se kad kažem da ćete sa ovim pristupom stići tamo pre nego što želite.

Ostanite aktivni.

Teretane su zatvorene (kao što bi trebale da budu sada), ali to ne znači da ne možete biti aktivni. Idite u šetnju, uradite neke telesne vežbe (poput čučnjeva, sklekova, 5 tibetanaca, itd.) ili pratite vežbe ili časove joge na mreži. Važno je raditi nešto aktivno svaki dan, čak i ako je to 5-10 minuta.

Jedite kvalitetnu hranu.

Pakovana hrana je zgodna, laka za čuvanje i sa dugim rokom trajanja. Ali takva hrana je verovatno ultra-obrađena i doodi do povećanja telesne težine i lošeg zdravlja. Umesto toga, potražite prirodnu hranu koju možete da čuvate neko vreme. Dobar izbor je riba ili piletina, pasulj, povrće, tvrdi sirevi, jaja, orasi i semenke, voće, avokado, bobice i integralne žitarice.

Izbegavajte da vas stres pojede. I pijte.

Čak 40% nas se samoopisalo kao osobe jedu na emocionalnoj bazi. Budite svesni da li ste skloni tome i budite promišljeni kada posegnete za nečim za jelo. Jesam li stvarno gladan? Ili mi je samo dosadno, da li sam anksiozan ili sam na neki drugi način u stresnom stanju? Ako je odgovor da niste gladni, popijte čašu vode ili idite u šetnju. Takođe, tokom stresa je uobičajeno da se okreće alkoholu. Obratite pažnju da li unosite alkohola nego obično i budite svesni načina na koji vaša konzumacija alkohola može uticati na vaše zdravlje - poput lošeg sna, lošeg izbora hrane ili ako ne možete da budete aktivni sledeći dan jer se ne osjećate najbolje.

Vežbajte upravljanje stresom.

Efikasne tehnike upravljanja stresom uključuju kontrolisano disanje, meditaciju, zahvalnost, i mnoge druge. Neki smatraju da su fizička aktivnost i dovoljno spavanja najefikasnija tehnika upravljanja stresom. Šta god da vam pomogne, usredsredite se na to da to trenutno postanete prioritet. A ako nemate uspostavljenu tehniku upravljanja stresom, možda je ovo idealno vreme da je pronađete!

Održavanje zdravlja ima veoma često niži prioritet u vremenima stresa i nemira. Međutim, posebno u ovim danima sa COVID-19, voditi računa o svom zdravlju nije sebično. To je nesebično. Potrebna vam je porodica i prijatelji da biste bili zdravi. Potrebno je da nam ostanete zdravi.