Demistifikacija holesterola

Holesterol je supstanca koja ima steroidnu strukturu i koja je ima višestruku ulogu u organizmu. Esencijalan za život jer ulazi u sastav ćelijske membrane svih ćelija ljudskog organizma, osnova je mnogih hormona zaduženih za rast, razvoj i reprodukciju, osnova je žučnih kiselina zaduženih za normalnu apsorpciju hranljivih sastojaka u digestivnom traktu.

Holesterol u organizmu potiče iz dva izvora, jedan deo je sintetisan u organizmu, a drugi deo se unosi hranom.

Ako osobe koje imaju genetsku predispoziciju za povećanu sintezu holesterola i/ili unose velike količine hrane bogate zasićenim mastima, onda one mogu da imaju povećan nivo holesterola u krvi što može da loše utiče na zdravlje. Višak holesterola može da se taloži u zidovima krvnih sudova što može tokom vremena da dovede do ateroskleroze koja je osnova velikog broja oboljenja, od kojih su oboljenja srca najizraženija.

Holesterol se u cirkulaciji nalazi u vidu lipoproteina, čestica koje se sastoje od specifičnih proteina i lipida, od kojih su dve najvažnije frakcije HDL i LDL.

.„Dobar“ i „loš“ holesterol

U osnovi postoje dve vrste holesterola:

„Dobar“ ili HDL holesterol (pun termin je lipoprotein visoke gustine). HDL holesterol se ponekad naziva „dobrim“ jer pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija, krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom iz vašeg srca u ćelije tela.

„Loš“ ili LDL holesterol (lipoprotein niske gustine). LDL holesterol se ponekad naziva „lošim“ jer su visoki nivoi povezani sa nakupljanjem u vašim arterijama.

Korisan način da zapamtite razliku između HDL -a i LDL -a:
Želite da nivo HDL holesterola bude VISOK.
Želite da nivo LDL holesterola bude NIZAK.

Ukupni holesterol je mera ukupne količine holesterola u vašoj krvi, uključujući i LDL i HDL holesterol.

Šta je visok holesterol?

Visok holesterol je kada imate previše holesterola u krvi. Takođe se može nazvati visokim holesterolom u krvi, hiperholesterolemijom ili hiperlipidemijom. Vaš ukupni holesterol ili LDL holesterol može da bude previsok ili HDL holesterol prenizak.

Najvažniji efekat visokog holesterola je da može da izazove suženje i začepljenje arterija.

Višak holesterola i drugih supstanci koje se obično nalaze u krvi, poput kalcijuma i masti, mogu da počnu da se nakupljaju upravo ispod sluznice zidova arterija. Područja zida arterija u kojima se skuplja holesterol i druge materije nazivaju se „plakovi“. 

Formiranje plakova u arterijama je stanje koje se naziva ateroskleroza, arterioskleroza ili „otvrdnuće arterija“.

Kako arterioskleroza napreduje

Vremenom, plakovi postaju tvrđi i dodatno sužavaju arterije, ograničavajući protok krvi i oštećujući zid arterija. Što grublji plakovi čine sluznicu arterija, verovatnije je da će se tamo zarobiti i supstance poput trombocita, koje čine krv lepljivom i podstiču zgrušavanje.

Ako dođe do suženja u koronarnim arterijama, koje nose krv bogatu kiseonikom do samog srčanog mišića, stanje se naziva koronarna bolest ili koronarna bolest srca, što povećava rizik od srčanog udara.

Bolest koronarnih arterija može izazvati anginu: bol ili osećaj pritiska u grudima. 

Takođe možete osetiti anginu u rukama, ramenima, vratu, vilici ili leđima; čak se može osećati i kao loše varenje.

Deo plaka može da se otvori, uzrokujući stvaranje krvnog ugruška: ovo može iznenada i dramatično da blokira dotok krvi do vitalnog organa. Krvni ugrušci se takođe mogu osloboditi i putovati u telu i mogu izazvati blokade na drugim mestima.

Do srčanog udara dolazi ako se dotok krvi u deo srčanog mišića iznenada blokira. Ako nemate hitan tretman kako bi ste brzo ponovo pokrenuli krv, deo srčanog mišića gladan krvi bogate kiseonikom može umreti. Srčani udar može da bude fatalan.

Blokade u arterijama koje snadbevaju mozak mogu da dovedu do moždanog udara, koji oštećuje deo moždanog tkiva lišen krvi bogate kiseonikom. Moždani udar je takođe ponekad fatalan.

Smanjenje nivoa holesterola

Prvo što treba da uradite je da smanjite količinu holesterola, trans masti i zasićenih masti u vašoj hrani. To znači smanjenje unosa životinjskih masti (zamenite taj prošarani, sočan komad bifteka za nemasni izvor mesa, poput pilećih prsa). To se takođe može postići uklanjanjem peciva, prerađene hrane i brze hrane, koji su uobičajeni sumnjivci kada je u pitanju unos trans masti. Istovremeno, povećajte unos omega-3 masnih kiselina-bilo unošenjem više lososa, tunjevine ili oraha u ishranu ili uzimanjem omega-3 dodataka, poput ribljeg ulja ili ulja kalamara. Ovo će pomoći u smanjenju količine masti koju imate u krvi.

Redovno vežbanje je još jedan obavezni deo smanjenja nivoa holesterola. Ako trenutno ne vežbate, počnite s malim - 30 minuta hodanja svaki dan može biti dobar način za početak sigurnog režima vežbanja.

Drugi potencijalni tretmani za holesterol uključuju:

Uzimanje dodatka CoQ10 može pomoći u održavanju ukupnog zdravlja srca i arterija i smanjiti oksidaciju LDL-holesterola (tj. Lošeg holesterola).

Preliminarne studije ukazuju na to da dijete bogate vitaminom E mogu dovesti do oksidacije lošeg holesterola.

Postoje i druge tvrdnje da određene namirnice - integralne žitarice, orasi, soja, suplementi vlakana, zelena kafa, beli luk, maslina i masna riba - mogu pomoći u smanjenju apsorpcije lošeg holesterola. Sve je veći broj namaza i margarina koji se takođe prodaju na tržištu sa tvrdnjom da smanjuju apsorpciju holesterola, iako ne možemo komentarisati njihovu efikasnost.

U slučajevima veoma visokog holesterola, vaš lekar će možda morati da vam prepiše lekove. Neki od ovih lekova mogu da smanje količinu CoQ10 u krvotoku. Kao što smo već ustanovili, CoQ10 je važan za upravljanje holesterolom, pa ako vam lekar prepiše lekove, pitajte ih o mogućim prednostima suplementacije CoQ10.

Da li je meso jedan od najštetnijih proizvoda

Već nekoliko godina od kako sam prestao da jedem meso, međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja a delom i sa ekološke tačke gledišta. Razloge koji su me naveli da prestanem da jedem meso naveo sam u jenom od prethodnih članaka na ovom blogu.

Međutim, u poslednje vreme crveno meso (govedina, svinjetina i jagnjetina) - prepoznato je gotovo kao neprijatelj broj jedan. Naučnici kažu da uzrokuje hronične bolesti srca i krvnih sudova, a takođe, i da je glavni krivac za rak želuca i creva. Mnogi stručnjaci se čak zalažu za uvođenje strogih ograničenja upotrebe crvenog mesa u prehrambenoj industriji.

Takav nepovoljan stav prema jednom od osnovnih proizvoda čovekove prehrane, koji je sastavni deo naše ishrane tokom stotina hiljada godina evolucije, naravno, ne može a da ne izazove pitanja i zbunjenost. Šta je to toliko posebno u vezi sa crvenim mesom što su naučnici nedavno otkrili da ga treba potpuno izbaciti iz naše ishrane?

I, kako pokazuje objektivna analiza brojnih studija na ovu temu, ne postoji ništa super-štetno što bi bilo svojstveno samo crvenom mesu. Ako govorimo o riziku od kardiovaskularnih bolesti, onda je to direktno povezano sa količinom crvenog mesa u ishrani, ali to nije toliko zbog mesnih vlakana koliko zbog visokog sadržaja holesterola i zasićenih životinjskih masti u modernim stočarskim proizvodima. Međutim, i rizik od ateroskleroze zbog potrošnje velikih količina holesterola i zasićenih masti, koje se nalaze, na primer, u mlečnim proizvodima, biće potpuno iste.

Stvari nisu tako jednostavne u slučaju karcinoma želuca i creva. Kancerogeni nastali tokom prerade mesa na visokim temperaturama (intenzivno prženje, pečenje na roštilju) su, bez sumnje, izuzetno opasni, ali se mogu stvoriti i prilikom prženja i pečenje belog mesa ili ribe. Velike količine soli u suhomesnatim proizvodima (šunka, salame, pršuta) takođe imaju dokazano kancerogeno dejstvo i pojačavaju potencijalni kancerogeni efekat prerađenog mesa. Ali, soli u kiselom povrću ili soja sosu imaju potpuno isti efekat. Nitriti u proizvodima od kobasica (iz kojih se u crevima mogu sintetizovati kancerogeni nitrosamini) uopšte nemaju nikakve veze sa mesom - to su veštački aditivi.

Naravno, proizvodi raspadanja žučnih kiselina su vrlo jaki kancerogeni, koji se u velikim količinama izlučuju u creva prilikom konzumiranja masnog mesa. Međutim, ni ovde nije sve tako jednostavno. Prvo, ovde je ključni faktor mast, a ne samo meso. Drugo, kritična uloga u transformaciji žučnih kiselina u kancerogene, igra patološka mikroflora creva. Uključujući veliku količinu biljne hrane u ishrani, to se može izbeći.

Jedina potencijalno kancerogena komponenta koja se nalazi samo u crvenom mesu je hem. To je složeni protein u mioglobinu mišića, koji je uključen u transport kiseonika, što mesu daje karakterističnu crvenu boju. To je snažno oksidaciono sredstvo i, uz produženo izlaganje sluznici debelog creva, može povećati rizik od raka. Uprkos tome, ovde treba napomenuti da se, prvo, deo hema uništava tokom toplotne obrade, a drugo, njegov negativni efekat takođe može biti neutralisan zbog uravnotežene ishrane.

Ako želimo da ljudi počnu da menjaju tradiciju ishrane za one zdravije, moramo biti izuzetno iskreni i objektivni. Jednolična ishrana mesom sa velikim udelom masnog mesa i kobasica i drugih štetnih sastojaka povezanih sa takvom ishranom predstavlja naviku koja je jedan od glavnih faktora za nastanak mnogih vrlo ozbiljnih bolesti. To je činjenica. Međutim, zabranom korišćenja u ishrani jednog od ključnih proizvoda (posebno bez ikakvih određenih dokaza) neće se ništa postići. Tim pre što je  osim promene navika u korišćenju mesa potrebno promeniti još mnogo stvari..

Na primer, kalcijum i hlorofil u zelenilu mogu vezati deo hema koji ulazi u creva, a antioksidanti u hrani mogu blokirati njegov prokancerogeni efekat na crevne ćelije. Konačno, održavanje pravilnog pražnjenja creva pravilnom ishranom značajno će smanjiti vreme kontakta proizvoda razgradnje hema i žučnih kiselina (videti gore) sa crevnom sluznicom. Odnosno, hronični zatvor, koji povećava rizik od raka creva i obično je povezan sa jedenjem mesa, u stvari takođe nije neophodan pratilac crvenog mesa.

Nedavno su takođe iznete teorije da govedina može da posluži kao izvor onkogenih virusa koji se mogu preneti sa goveda kroz meso na ljude. Ali, prvo, još uvek nema jasnih dokaza o tome. Drugo, ovo svojstvo samo po sebi nije od crvenog mesa, pa čak ni od samih životinja, već jedna od posledica masovnih tehnologija stočarstva koje stvaraju sve uslove za pojavu raznih epidemija. Treće, ovo se, opet, ne može smatrati svojstvom bilo kog crvenog mesa, jer se to ne odnosi na svinjetinu i jagnjetinu.

Холестерол и болести срца

Холестерол је мека, воштана супстанца, која се налзи у мастима (липидима) у крвотоку, као и у свим ћелијама тела. Холестерол је важан за добро здравље јер помаже формирање ћелијских мембрана, неких хормона и других типова ткива. 


Висок ниво холестерола у крви, међутим, представља велики ризик за коронарну болест срца, што може довести до срчаног удара.

Холестерол и друге масти се не могу растворити у крви. Помоћу специјалних једињења липида и протеина који се зову липопротеини, холестерол се уноси и избацује из ћелија. 

Врсте липопротеина

Два основна липопротеина су липопротеини високе густине (ХДЛ) и липопротеини ниске густине (ЛДЛ).

ХДЛ се често назива "добар холестерол" јер се сматра да се уз његову помоћ може уклонити вишак холестерола из атеросклеротичних наслага. ЛДЛ се често назива "лош холестерол" јер може да се полако таложи на зидовима артерија.

Извори холестерола

Холестерол потиче из само два извора: 

- производи се у телу (првенствено у јетри) 

- налазе се у намирницама које потичу од животиња (месо, млечни производи, живина, риба и плодови мора). 

Храна из биљака (воће, поврће, житарице, орашасти плодови и семена) не садрже холестерол.

Високи холестерол је најзаступљенији фактор ризика за срчане болести.

Своју слава је заслужио јер високи ниво холестерола повећава ризик од срчаног удара за 2,4 пута.

Знаци упозорења

Заиста нема знакова упозорења за висок ниво холестерола. Када се симптоми коначно појаве, обично се јављају у облику ангине или срчаног удара као одговор на накупљање наслага у артеријама. То је стање које захтева улагање у превенцију пре појаве опасних по живот симптома.

Смањење холестерола је важно без обзира на године старости и здравље. Чак и ако свакодневно вежбате и добро једете, можда ћете и даље имати проблема да смањите холестерол због вашег узраста, пола или породичне историје.

Добра вест је да променом вашег животног стила можете да смањите холестерол.

Понекад исхрана и вежбање нису довољни. Код 2 од 3 одрасле особе са високим нивоом холестерола, исхрана и вежбање не могу да доведу до смањења нивоа холестерола. Коришћење програма за снижавање холестерола са биолошки активним додацима исхрани Siberian Wellness-а, уз здраву исхрану и промене у начину живота које укључују вежбање, губитак тежине, престанак пушења, контролу високог крвног притиска и дијабетеса, може побољшати ваше здравље. 

Литература:

1. Cholesterol and heart disease, Tips for You and Your Patients,The Diabetes Educator Volume 30, Number 5 • September/October 2004

Da li ste stalno gladni

Ако покушавате да смањите количину шећера у исхрани, можда ћете се запитати да ли је важна врста шећера коју уносите путем хране и да ли је важно какву врсту хране једете.

Сахароза, глукоза и фруктоза су три врсте шећера које садрже исти број калорија по граму. Сва три облика природно се налазе у воћу, поврћу, млечним производима и житарицама, али се, такође, додају многим намирницама приликом прераде. Међутим, разликују се по својој хемијској структури, начину на који их наше тело метаболише и начину како утичу на наше здравље.

За наше претке глукоза је била скоро једини учесник у метаболизму угљених хидрата. Фруктоза (иако није ништа мање одличан носилац енергије) није могла да постане пуноправни учесник у овом процесу. Дакле, у људском телу постоји веома сложен и добро регулисан систем метаболизма глукозе, чији је главни учесник инсулин и хормони повезани са њим, а истовремено - практично нерегулисани метаболизам фруктозе.

Имајући у виду чињеницу да фруктоза, ништа мање од глукозе, може да утиче на енергетски метаболизам и изазове опасне поремећаје у великим количинама, таква аутономија у регулацији метаболизма фруктозе може да изгледа веома чудно, па чак и ризично. Ипак, ако се сетимо занемарљивог процента фруктозе у исхрани наших предака, неразумност стварања посебног комплексног система контроле постаје сасвим разумљива.

За разлику од наших предака, потпуно занемарујући основне принципе метаболизма, у исхрани модерног човека доминирају индустријски прерађени производи са веома високим садржајем фруктозе, што у нашем организму најчешће доводи до различитих метаболичких поремећаја укључујући резистенцију на инсулин, дијабетес типа 2, гојазност, болест масне јетре и метаболички синдром. 

У једној студији, која је трајала 10 недеља, људи који су пили пића заслађена фруктозом имали су 8,6% повећање масноћа у стомаку, у поређењу са 4,8% код оних који су пили пића заслађена глукозом. Друга студија је показала да, иако све врсте шећера могу повећати ризик од дијабетеса типа 2 и гојазности, фруктоза може бити најштетнија. Штавише, показало се да фруктоза повећава ниво хормона грелина (хормона глади) и да доводи до веће глади и веће  жеље за храном што може да доведе до повећане потребе за шећером. Као резултат, добијамо  катастрофалан вишак триглицерида у крви, што врло брзо доводи до развоја гојазности (и класичне и висцералне), као и до прогресивног ризика од атеросклерозе и хроничних кардиоваскуларних болести.

Да ли фруктоза може да нас засити? Не. За разлику од повећаног нивоа глукозе у крви након јела и каснијег повећања нивоа инсулина који стимулише синтезу лептина, хормона који смањује апетит, и обрнуто, инхибира секрецију грелина, једног од главних хормона апетита, фруктоза никада не може да послужи као сигнал засићења и због изузетно ниског садржаја у храни наших предака (неразвијен систем контроле метаболизма фруктозе), и зато што скоро сва фруктоза остаје у јетри и не улази у крв.

Уопштено, овакав низ акција је апсолутно логичан: повећање нивоа глукозе и инсулина је поуздан сигнал да је особа добро јела, стога више није потребна даља стимулација апетита.

Литература:

1. Shan Luo, John R. Monterosso, Kayan Sarpelleh and Kathleen A. Page, Differential effects of fructose versus glucose on brain and appetitive responses to food cues and decisions for food rewards, Proc Natl Acad Sci U S A. 2015 May 19; 112(20): 6509–6514.

2. Teff KL, Elliott SS, Tschöp M, Kieffer TJ, Rader D, Heiman M, Townsend RR, Keim NL, D'Alessio D, Havel PJ, Dietary fructose reduces circulating insulin and leptin, attenuates postprandial suppression of ghrelin, and increases triglycerides in women, J Clin Endocrinol Metab. 2004 Jun;89(6):2963-72.

Jedite više vlakana

Verovatno ste to već mnogo puta čuli. Ali znate li zašto su vlakna dobra za vaše zdravlje? Dijetalna vlakna, koja se uglavnom nalaze u voću, povrću, žitaricama sa celim zrnom i mahunarkama, su verovatno najpoznatija po svojoj sposobnosti da spreče ili pomognu kod  zatvora (konstipacije). Ali hrana koja sadrži vlakna može da dovede i do drugih zdravstvenih koristi.

Dijetalna vlakna uključuju delove biljne hrane koje vaše tijelo ne može da svari ili da apsorbuje. Za razliku od drugih komponenti hrane, kao što su masti, proteini ili ugljeni hidrati - koje vaše telo razlaže i apsorbuje - vlakna se ne vare u vašem telu. Umesto toga, prolaze relativno netaknuto kroz vaš stomak, tanko crevo, debelo crevo i izvan vašeg tela.

Vlakna se obično klasifikuju kao rastvorljiva, koja se rastvaraju u vodi, ili nerastvorljiva, koja se ne rastvaraju u vodi.

Rastvorljiva vlakna. Rastvaraju se u vodi i formiraju materijal sličan gelu. Na taj način mogu da pomognu kod smanjenja nivoa holesterola i glukoze u krvi. Rastvorljiva vlakna se nalaze u zobi, grašku, pasulju, jabukama, citrusima, šargarepi, ječmu i psilliumu.

Nerastvorljiva vlakna. Unapređuju kretanje materijala kroz vaš sistem za varenje i povećavaju masu stolice, tako da mogu da budu od koristi onima koji se bore sa zatvorom ili neredovnom stolicom. Brašno od celog pšeničnog zrna, pšenične mekinje, orašasti plodovi, pasulj i povrće, kao što su karfiol, zeleni pasulj i krompir, dobar su izvor nerastvorljivih vlakana.

Međutim, hrana, koju danas koristi savremeni čovek, ne samo da ne sadrži dovoljno čistih ugljenih hidrata, već se u njoj nalazi i vrlo malo dijetalnih vlakana. To je posledica prečišćavanja i "obogaćivanja" hrane pomoću modernih tehnologija, a zbog naglog smanjenja potrošnje povrća i bilja. Narušavanje odnosa jednostavnih i složenih ugljenih hidrata, koji je razvijan tokom milenijuma, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Zašto?

Prvo, što je manje grubih biljnih vlakana u hrani, dolaziće do brže apsorpcije prostih ugljenih hidrata koji su u višku u krvotok, što će dovesti do naglog skoka glukoze.

Drugo, ukoliko smanjujemo potrošnju dijetalnih vlakana, naš organizam prestaje da dobija i kratko lančane masne kiseline, koje se obrazuju iz dijetalnih vlakana uz učešće crevne mikroflore. Iako u modernim uslovima izobilja, nisu posebno potrebne kao energetski supstrat, ove masne kiseline su najvažniji regulatori apetita, insulinske osetljivosti i energetskog metabolizma. Danas se njihov nedostatak smatra jednim od faktora u razvoju dijabetesa, gojaznosti, metaboličkog sindroma, ateroskleroze i drugih hroničnih bolesti povezanih sa prekomernom i nepravilnom ishranom.

Treće, hrana, siromašna dijetalnim vlaknima, lišava hrane našu crevnu mikrofloru. Kao rezultat toga, broj korisnih intestinalnih mikroorganizama počinje da opada. Njihovo mesto zauzimaju bakterije, koje parazitiraju na nesvarenim ostacima proteina, masti i drugih hranljivih materija.

Literatura:

1. Lovegrove, A., et al., Role of polysaccharides in food, digestion, and health. Crit Rev Food Sci Nutr, 2017. 57(2): p. 237-253.

2. Юрий Гичев, О пищевой клетчатке, «иммунных бунтах» и аллергии, FITCHA, Siberian Wellness, 2019. 

Kako regulisati holesterol

1-Oleoil-2-palmitoil-fosfatidilholin

Fosfolipidi su potrebni za podršku normalnoj strukturi i funkciji ćelijskih membrana. Imaju veoma važnu ulogu u sintezi holesterola čiji se nivo prirodno povećava sa povećavanjem gojaznosti. Glavna uloga u realizaciji aktivnosti smanjenja holesterola pripada fosfatidilholinu (lecitin). Lecitin, koji je deo lipoproteina visoke gustine, neophodan je supstrat za delovanje enzima lecitin-holesterol aciltransferaze, koji reguliše esterifikaciju holesterola u krvi prenošenjem ostatka lecitin-masne kiseline. Nakon toga serumski holesterol se može koristiti u jetri.

U tom pogledu, odnos lecitina i holesterola (lecitin-holesterolski indeks) se smatra važnim pokazateljem stanja metabolizma holesterola, a smanjenje ovog odnosa - kao jedan od faktora rizika od ateroskleroze. Međutim, kod gojaznih pacijenata značajno smanjenje ovog indeksa primećeno je zbog smanjenja nivoa lecitina i istovremenog povećanja koncentracije ukupnog holesterola.

Sinteza lecitina, koja se efikasno odvija u zdravom telu, može biti narušena  zbog nedostatka supstanci koje u telo mogu dospeti samo iz hrane, na primer, metionin, holin i druge važne lipotropne supstance.

Tako da je kod gojaznih pacjenata potrebno koristiti preparate sa kompleksnim sastavom u kojima se nalazi potpuno uravnotežena kombinacija polinezasićenih masnih kiselina i mikronutrienata, koja imaju izrazit lipotropni, hipolipidemiski i hipoholesterolemiijski efekat. 

Kome su neophodne omega 3 masne kiseline?

Trimegavitali

U više navrata na ovom blogu, bilo je reči o omega nezasićenim masnim kiselinama, otkrivanju, delovanju na različite sisteme u organizmu a i o njihovom pozitivnom uticaju na zdravu i lepu kožu lica. S tim u vezi, omega 3 masne kiseline su pokazale izuzetno pozitivno delovanje kod prevencije i lečenja sledećih poremećaja u organizmu:

1. Kao dodatna sredstva u lečenju ateroskleroze i patologije kardiovaskularnog sistema povezanog sa njim. Prvi ubedljivi dokazi o uticaju omega-3 masnih kiselina na smanjenje rizika od ateroskleroze, koronarne bolesti srca i infarkta miokarda dobijeni su pre više od 40 godina. Redovna upotreba efektivnih doza omega-3 masnih kiselina prati smanjenje nivoa holesterola; rizika od hipertenzije; rizika od razvoja aritmija; rizika od koronarne bolesti srca i infarkta miokarda; rizika od krvnih ugrušaka u koronarnim arterijama; skoro 40% rizika od iznenadne smrti kod kardiovaskularnih bolesti.
Iskreno rečeno, moramo reći da je i više navedenih preventivnih efekata inherentno α-linolenskoj kiselini koja se nalazi u lanenom ulju, ali i da se njena biološka aktivnost značajno povećava u kombinaciji sa omega-3 masnim kiselinama životinjskog porekla. Zato je u "Trimegavital". Sibirski lan i omega-3 uključena kombinacija svih navedenih vrsta omega-3 masnih kiselina.

2. Za poboljšanje cerebralne cirkulacije i aktivnosti mozga. Kao što je utvrđeno savremenim istraživanjima, omega-3 masne kiseline pomažu u optimizaciji cerebralne cirkulacije, povećavaju otpornost moždanih ćelija na hipoksiju / nedostatak kiseonika i sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka u cerebralnim sudovima održavajući normalnu viskoznost krvi. Pored toga, utvrđeno je da uzimanje omega-3 masnih kiselina u profilaktičkim dozama doprinosi poboljšanju elektroencefalografije u prisustvu kliničkih znakova encefalopatije i intenzivnog mentalnog stresa. Registrovano je poboljšanje memorije i povećanje sposobnosti učenja. Koristan efekat omega-3 masnih kiselina takođe je uspostavljen sa neuro-emocionalnim preopterećenjem i sa Alzheimerovim sindromom (oblik senilne demencije).

3. Poboljšavanje funkcionalnog stanja jetre. Omega-3 masne kiseline imaju hepatoprotektivni (zaštitni) efekat na toksične i medicinske lezije jetre, poboljšavaju funkciju detoksifikacije (neutralizacije) i stimulišu proces sekrecije žuči. Takođe, utvrđen je pozitivan efekat omega-3 masnih kiselina u lečenju degeneracije masnih ćelija.

4. U tumorskim procesima. Iako se veruje da je za utvrđivanje profilaktičkog efekta omega-3 masnih kiselina na razvoj malignih tumora potrebno dalje istraživanje, smatra se da postoji dovoljno  činjenica kojima se potvrđuje taj efekat. Tako, redovni unos omega-3 masnih kiselina pomaže u smanjenju rizika od razvoja kancera i raka prostate. U kombinaciji sa vitaminima C i E, beta karotenom i koenzimom Q10, mogu se koristiti kao dodatni agensi u lečenju karcinoma dojke.

5. Kod poremećaja imunog sistema i alergijskih bolesti. Postoje dokazi o pozitivnom efektu omega-3 masnih kiselina u lečenju nekoliko ozbiljnih bolesti povezanih sa oslabljenim imunitetom, naročito reumatoidnog artritisa, lupusa i Crohnove bolesti. Antialergijska dejstva omega-3 masnih kiselina mogu doprineti kliničkom poboljšanju sezonskih alergija, astme, alergijskog dermatitisa.

6. Kod drugih bolesti i patoloških procesa. U medicinskoj literaturi, u poslednje vreme, objavljeno je dosta rezultata koji potvrđuju kliničko poboljšanje kod pacijenata sa različitim patologijama, kao rezultat redovne upotrebe omega-3 masnih kiselina. Naročito su postignuti pozitivni rezultati u lečenju:
- čira na želucu i čira na 12-to palačnom crevu;
- osteoporoze;
- degenerativne vaskularne lezije kod dijabetesa;
- hiperaktivnih poremećaja nervnog sistema kod dece;
- psorijaze;
- starostnih patologija oka (makularna distrofija, zamagljivanje sočiva, glaukoma);
- migrena;
- multiple skleroza, itd.

Uz sve što smo naveli, treba dodati da je ukupan zdravstveni, terapijski i profilaktički efekat omega-3 masnih kiselina u velikoj mjeri povezan sa njihovom svojstvenom antioksidativnom aktivnošću. Istovremeno, oni mogu delovati i kao takozvani "strukturni antioksidanti", za tekuću popravku i rekonstrukciju oštećenih membrana ćelija nervnog sistema, mozga, kardiovaskularnog sistema, jetre itd. Kao rezultat toga, blagovremena zamena oštećenih područja ćelijskih membrana, gdje počinje "vatra" peroksidacije, može prekinuti lančani proces reprodukcije toksičnih slobodnih radikala i lipidnih peroksida i smanjiti njihov destruktivni efekat na ćelijske membrane.

Literatura:

1. Magnus Bäck, Omega-3 fatty acids in atherosclerosis and coronary artery disease, Future Sci OA. 2017 Nov; 3(4): FSO236.

2. Simon C. Dyall, Long-chain omega-3 fatty acids and the brain: a review of the independent and shared effects of EPA, DPA and DHA, Front Aging Neurosci. 2015; 7: 52.

3. Zhu F.-S., Liu S., Chen X.-M., Huang Z.-G., Zhang D.-W. Effects of n-3 polyunsaturated fatty acids from seal oils on nonalcoholic fatty liver disease associated with hyperlipidemia. World Journal of Gastroenterology. 2008;14(41):6395–6400. doi: 10.3748/wjg.14.6395.

Kako zaštititi svoje srce

Uprkos očiglednom uspehu farmakologije, rasprostranjenost kardiovaskularnih patologija i dalje je veoma visoka i konstantno ostaje vodeći uzrok smrti u većini razvijenih zemalja. Činjenica je, da 70-75% slučajeva kardiovaskularnih oboljenja nastaje kao posledica faktora koji ne zavise od farmakoterapije. Pre svega, to su neuhranjenost, mala fizička aktivnost, pušenje i zloupotreba alkohola. Neuhranjenost se sa potpunim razlogom može smatrati jednim od vodećih faktora rizika, i pre svega se odnosi na izraženu rasprostranjenost holesterola, zasićenih masti, lakosvarljivih ugljenih hidrata i smanjene količine i raznvrsnosti mikronutritijenata u hrani. 

"Limfosan-K - limfosan Cardio Balance" kombinuje sve najbolje što je priroda danas stvorila, kako bi zaštitili naše srce. Glavne aktivne komponente Limphosan-Cardio Balance su hranljiva vlakana citrusa, inulinski koncentrat iz jerusalimske artičoke i složeni biljni kompleks Novokardin ™.

1. Dijetetska vlakna, vođena jedinstvenim pektinima niske molekulske mase, obezbeđuju efikasnu sorpciju holesterola u crevima, čime se smanjuje količina ove štetne supstance u krvi. A ovo je najbolja prevencija

bolest XXI veka - ateroskleroze.

2. Inulinski koncentrat iz jerusalimske artičoke je izuzetno bogat prirodnim supstancama, koji štite ćelije srca i krvnih sudova od oštećenja.

3. Biljni kompleks "Limphosan Cardio Balance" kombinuje najefikasnije lekovite biljke čije delovanje je dobro dokazano u kardiologiji. Biološki aktivne supstance preparata "Limfosana-K ', doprinose smanjenju krvnog pritiska, normalizaciju srčanog ritma, povećanju srčane frekvencije, prevenciju ateroskleroze, jačanje krvnih sudova. Mnoge od ovih biljaka su izvori snažnih antioksidanata - bioflavonoida, koji štite ćelije kardiovaskularnog sistema od hemijskih i emocionalnih stresova.

Indikacije:

• vegetativno-vaskularna (neurocirkulacijska) distonija;

• koronarna bolest srca;

• esencijalna hipertenzija I-II stepena;

• poremećaji srčanog ritma;

• miokardna distrofija (menopauza, tireotoksična

alkoholno);

• ateroskleroza ekstremiteta i mozga.

Način primene pogledajte ovde.

7 razloga zašto sam prestao da jedem meso

Crveno  meso

Već nekoliko meseci od kako sam prestao da jedem meso, moja supruga negoduje i smatra da sam podlegao veganskim modnim trendovima. Međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja, zdravlja mog sina, a delom i sa ekoliške tačke gledišta. Istovremeno, neću se truditi da namećem svoj stav nikome, pa ni mojoj supruzi, za koju je meso izvor života i radosti.  Nisam imao nameru ni da pišem na ovu temu da slučajno nisam naleteo na odličan članak Ю.Ю. Гичев-а, Predsednika kompanije Sibirsko zdravlje, koji je na jasan, kratak i argumentovan način obrazložio zašto već 25 godina ne jede meso. Inspirisan njegovim člankom, a sa obzirom da sam hemičar koji je veći deo radnog veka proveo u industriji lekova i dodataka hrani, shvatio sam da je veoma važno upoznati i ostale ljude sa opasnostima do kojih može dovesti konzumiranje mesa, a naročito prerađevina od mesa. U nastavku ću navesti nekoliko razloga zbog kojih je meso postalo potpuno neprihvatljivo i za moju ishranu.

1. Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.

Razlog ovakvog ponašanja jeste preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevina koje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.

Predator

2. Zdrava crevna mikroflora. Termički obrađeno meso je krajnje teško za varenje. Za značajan deo mesa koji pojedemo (što više mesa jedemo, to je veći procenat) jednostavno nema dovoljno vremena da se kvalitativno svari i svi takvi polusvareni ostaci prolaze u debelo crevo. Ali, kod predatora, koji se hrane uglavnom mesom, debelo crevo je veoma kratko i sva količ ina polusvarenog ili nesvarenog mesa vrlo brzo napusti telo, dok je kod čoveka, debelo crevo veoma dugo i nesvareni deo mesnog obroka se veoma dugo zadržava u njemu.

To dovodi do veoma povoljnog ambijenta za razmnožavanje bakterija truljenja koje koriste proteine iz nesvarenog mesa kao hranljivu podlogu. Aktivno se razmnožavajući i menjajući hemijsku sredinu u crevima, bakterije truljenja veoma brzo potiskuju korisne probiotske bakterije kao što su bifidobakterije i lactoflore. A kao što znate, korisna crevna flora je najvažniji i neophodan uslov za održavanje jakog i izbalansiranog imunološkog sistema, normalnog metabolizama holesterola, normalnog metabolizama žučnih kiselina (koje nepravilnim metabolizmom mogu lako postati najjači kancerogeni), ravnotežu prirodnih vitamina, kao i dobru probavu.

3. Prevencija hronične toksičnosti i kancerogeneze. Ovaj razlog je u velikoj meri direktna posledica svega gore navedenog. Da bakterije truljenja u crevnoj flori koriste samo ostatke nesvarenog  mesa kao hranu – to i ne bi bilo tako loše. Problem je da se tokom ove parazitske aktivnosti bakterije truljenja proizvode veliku količinu najjačih toksina i kancerogena. Jasno je, uzimajući u obzir i  neizbežno oslabljeni imunitet usled disbakterioze da se nekoliko puta povećava rizik od raka debelog creva - jedan od najčešćih i jedan od najopasnijih kancera. Zbog toga, svi narodi koji u ishrani dominantno koriste meso, spadaju u vrh zemalja sa visokom učestalosti raka debelog creva. Neprikosnoveni lider je Nemačka, zemlja sa najbolje razvijenom medicinom, ali koja, ipak, nije u stanju da preokrene ovu tužnu zakonomernost, ma koliko da je jaka.

Moram priznati da sam se često pitao: "Zašto baš meso?" Zaista, zašto samo meso, a ne i morski plodovi, riba, živina ili jaja? Ovo su, takođe, proteinski proizvodi. Stvar je u tome, da proteini nisu uzrok spore asimilacije (u svom čistom obliku proteini se apsorbuju veoma brzo), već masti koje su u mesu nezaobilazan pratilac proteina. Zapravo, masti su razlog velikog kašnjenjenja u varenju proteina. Dakle, meso ne samo da sadrži mnogo više masti u odnosu na ptice (ako su bez kože), ribu ili jaja, nego su ove životinjske masti (salo) teško svarljive. Zbog toga, ciklus varenja masnog mesa, a naročito kobasica može da potraje do 3 (!) dana, u poređenju sa jajima, ribom i morskim plodovima (osim za masne vrste) koje se vare u roku od 2-3 sata, živine i masne ribe - samo nekoliko sati duže.

4. Zaštita od antibiotika. Proizvodnja mesa je veliki biznis. Manji gubici zbog prerane smrti životinja ili sprečavanje razvoja bolesti, donose bolje poslovne rezultate i veći profit. A pošto su glavni uzroci bolesti kod  životinja, infekcije, u poslednjih 60 godina industrija mesa ne može da se zamisli bez široke upotrebe antibiotika. Antibiotici se ne koriste samo kao lek, kada kod životinja zaista postoji razvijena infekcija, nego, najčešće kao preventivna mera, koja se primenjuje na životinjama kontinuirano tokom čitavog ciklusa proizvodnje mesa. Štaviše, antibiotici imaju široku primenu kao promoteri rasta, jer suzbijanja crevnu mikrofloru životinja i povećavaju efikasnost iskorišćenja hranljivih materija iz creva.

Dakle, ako sami ne odgajate životinje, nikada ne možete biti sigurni da sa svakim biftekom koji ste pojeli niste pojeli i tabletu tetraciklina ili nekog drugog još jačeg antibiotika. U još većem stepenu ovo se odnosi na živinu, jer kokoške i patke su izuzetno osetljive na infekcije. Kao što je poznato, kontinuirana upotreba antibiotika nepovratno uništava crevnu mikrofloru kao i mikrofloru u ustima, koži i svu drugu korisnu mikrofloru. Pored toga, stalna upotreba antibiotika dovodi do formiranja rezistencije na antibiotike, što znači da mogu biti neefikasni baš onda kada je nama samima potrebna terapija antibioticima.

5. Prevencija ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Meso je priznati faktor rizika za hronična oboljenja srca i krvnih sudova. Iako problem nije toliko u mesu, koliko u savremenoj proizvodnji stoke, meso je nekoliko puta više opterećeno holesterolom i nezasićenim životinjskim mastima u poređenju sa mesom divljih životinja. Opasnost ne dolazi toliko od samog holesterola, kako obično mislimo, več od kombinacije holesterola sa nezasićenim mastima životinja. Ova, u bukvalnom smislu,  smrtonosna kombinacija dovodi do veoma brze progresije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Proizvodi iz mora i morska riba, na primer, su takođe veoma bogati sa holesterolom, ali u njima se holesterol nalazi u kombinaciji sa izuzetno korisnim omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama. Kao rezultat toga, morski ishrana ne samo da ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, već, naprotiv, dovodi do značajnog smanjenja.

Ne svinjetinu!

6. Zašto je svinjsko meso najopasnije. Sa medicinske tačke gledišta, svinjetina je mnogo više opasnija nego druge vrste mesa. Činjenica je da u svinjama živi parazit koji se zove trihina i da može da dospe u ljudsko telo. U tom slučaju, trihina može postati uzrok veoma opasne bolesti, trihineloze, koja se karakteriše pojavom visoke temperature, poremećaja mnogih organskih sistema i može dovesti do smrti. 

7. Ekološka odgovornost. Životinje značajno doprinose povećanju efekta staklene bašte na planeti, čak toliko da njihov doprinos prevazilazi doprinos svih drumskih i vazdušnih prevoznih sredstava zajedno. U procesu varenja biljnih namirnica i stočne hrane stotine miliona grla emituje ogromne količine metana - jedan od najopasnijih gasova koji ulaze u sastav staklene bašte.