Šta sanjate

Kada je bio mlad, Albert Ajnštajn je sanjao da se kliza niz snegom prekriveno brdo. Kada je počeo da se kreće sve brže, podigao je pogled i video da se izgled zvezda menja. Ajnštajn se probudio i proveo narednih 12 godina razmišljajući o značenju ovog sna, što ga je na kraju odvelo do teorije relativnosti, poznate i kao E = MC2.

Brojne su priče o naučnicima koji su bili nadahnuti kreativnom snagom snova. James Vatson, na primer, rekao je da je otkrio oblik DNK nakon što je sanjao spiralne stepenice. A Friedrich August Kekule je sanjao zmiju koja grize sopstveni rep, što ga je dovelo do otkrića oblika molekula benzena.

Umetnici su, takođe, inspiraciju crpili iz svojih snova. Paul McCartney iz Beatles-a probudio se sa pesmom "Yesterday" koja mu je svirala u glavi. A priča o čuvenoj knjizi Frankenstein došla je do autorke Mary Shelly u njenom snu.

Salvador Dali, španski nadrealista, takođe je koristio snove kao inspiraciju za svoje slike i imao je neobičnu tehniku pamćenja tih snova. Stavio bi tanjir na pod i zaspao bi na stolici držeći kašiku iznad tanjira. Dok bi klimao glavom, kašika bi pala, budeći ga slikama iz snova još uvek svežim u njegovom umu.

Niko ne zna koliko je otkrića i kreativnih veza otkriveno u našim snovima koji nisu upamćeni. Većina nas može da se seti samo malog procenta svojih snova, ali pamćenje svojih snova je veština koju zapravo možemo razviti. Neki koriste dnevnike snova kako bi zapamtili i zabeležili svoje snove u pisanom obliku čim se probude. Što više gajite naviku da svako jutro zapisujete svoje snove, povećavaće se sposobnost da se prisetite svojih snova.

Mogućnost da zabeležite svu inspiraciju koja vam dođe u snovima možda je na pomolu. Nedavno je naučnik Jukijasu Kamitani merio moždanu aktivnost ljudi dok su spavali. Budio je svaku osobu preko 200 puta kada je video da EEG zapis ukazuje na sanjanje i beležio ono što su ispitanici rekli da su videli u snovima.

Dalje, Kamitani je istim tim ljudima pokazao stotine slika na video snimku, dok je merio njihove moždane talase, kako bi smislili šifru uzorka moždanih talasa. Ovaj kod je koristio za stvaranje programa koji je mogao uspešno da čita temu snova te osobe.

Kamitani opisuje ovu tehniku još uvek kao primitivnu. Svaka osoba je različita, tako da obrazac kod jedne osobe ne funkcioniše za snove druge osobe. Još uvek nije u stanju da utvrdi bilo kakve detalje kao što su boja, oblik ili osećanja, ali kako ova tehnologija postaje sve sofisticiranija pa jednog dana, možda, jednostavno upali. Tada ćemo svi moći da iskoristimo snagu svojih snova za inspiraciju.

Luteratura

Greg Miller, Scientists Decode Dreams With Brain Scans, https://www.wired.com/2013/04/dream-decoder/

Zašto fluoridi

Postoji mnogo stvari u našim životima koje radimo, a da ni ne pomislimo zašto nam je to potrebno. 

Da li bezuslovno slušate državu bez obzira gde živite, koliko imate godina, kako se hranite, da li koristite lekove, da li koristite dodatke ishrani.

Da li verujete da je državi zaista stalo do vašeg zdravlja?

Da li verujete državi kada vam kaže da ste bolesni, iako nemate nikakve simptome?

Da li verujete da kuhinjska so treba da bude jodirana?

Da li verujete da paste za zube treba da sadrže fluor? 

Zašto paste za zube moraju da bude sa fluorom? 

Kakvo pitanje, fluor se nalazi u svim pastama za zube, svih svetskih proizvođača! 

Da? 

U čemu je poenta? 

U kvarenju zuba! 

Ah, da, kvarenje zuba! 

Ali, da li je nedostatak fluorida uzrok kvarenja zuba? 

Odakle se pojavio fluor?

Prvi put su fluor u vodu počeli da stavljaju nacisti u zloglasnim koncentracionim logorima. Gestapo je, u stvari, imao jako malo volje da se brine o održavanju zdravlja dečijih zuba u logorima, veća im je briga bila masovna medikacija ljudi, njihova sterilizacija i obezbeđivanje njihove poslušnosti i mirnoće.

Do početka osamdesetih nije bilo fluorida u pastama za zube. Dodavanje fluorida počelo je tek kada su objavljene studije da prirodni nedostatak fluorida u vodi i zemljištu (koji se, poput nedostatka joda, javlja u nekim delovima sveta) može značajno da ubrza razvoj karijesa zuba. Preventivna primena fluornih lakova na površini zuba pomogla je u ovom slučaju da se spreči razvoj ove bolesti. Automatski je donet zaključak da će fluor u pasti za zube da doprinese sprečavanju karijesa zuba uopšte, bez obzira na uzrok. Od tog trenutka, fluor je, čini se, zauvek "rezervisao" svoje mesto u sastavu paste za zube. Međutim, sve češće se čuju glasovi protiv neselektivne upotrebe fluorida.

O čemu se radi?

Mora se reći da postoje razlozi za sumnju. Prvo, nema mnogo geografskih regija koje zaista imaju medostatak fluora. Drugo, niko ne kontroliše sadržaj fluorida u zemljištu i vodi - ni u jednoj zemlji u kojoj se paste koje sadrže fluor široko reklamiraju i prodaju. Istovremeno, čini se da svi naši gradovi i zemlje apriori imaju nedostatak fluorida, što je zapravo daleko od istine.

U međuvremenu, fluor nije tako bezopasan mikronutrient. Visoka koncentracija fluorida u zemljištu i pijaćoj vodi može dovesti do potpuno obrnutog efekta - do fluoroze zuba i do njihovog preranog uništenja.

Uzgred, da li ste primetili da sve paste koje sadrže fluor imaju upozorenje o opasnosti od prekoračenja dnevne doze paste za zube za malu decu? Dakle, radi se upravo iz gore pomenutog razloga. O odraslima se, međutim, iz nekog razloga uvek ćutalo.

Šta kaže zdrav razum?

Ali, hajde da ostavimo po strani geohemiju sa biohemijom. Hajde da razmislimo jednostavno: kada bi nas fluor zaista efikasno zaštitio od karijesa zuba, rasprostranjenost ove bolesti danas bi bila mnogo manja nego sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo prali zube konvencionalnim praškom za zube. Ali u stvarnosti vidimo potpuno suprotnu sliku.

Ispostavilo se da je mogući rizik od fluorida i dalje očigledniji od preventivnog efekta. 

Onda, budimo iskreni. Kod ogromne većine ljudi karijes zuba se razvija iz razumljivih i dobro proučenih razloga. Među njima su loša ishrana, oralna disbakterioza, smanjen imunitet. Gde je onda uloga fluora?

Tako se ispostavilo da je upotreba fluorida u ovom slučaju daje istu "zaštitu" od pojave karijesa na zubima, kao, na primer, korišćenje lavora za popravku krova koji prokišnjava. Čini se, na prvi pogled, da funkcioniše, naročito ako svi i svuda kažu da će bez lavora kuća biti poplavljena. I onda vidite, za 20 godina, umesto da poprave krov, ljudi bez lavora ne mogu da zamisle svoje živote...