6 najvećih mitova o kalorijama

Možda mislite da znate sve o kalorijama. Mnogi ljudi su ih većinu života brojali, sekli i zbrajali. Ali, što se tiče gubitka težine, još uvek postoji velika konfuzija oko brojanja kalorija. Ispostavilo se da su mnoga od najčešćih verovanja na tu temu zaista samo mitovi. 

1. Sve kalorije su jednake

Mnogi ljudi veruju da se zdravo hrane sve dok se drže određenog broja kalorija dnevno. Ovaj mit može ometati uravnoteženu ishranu. Ne možete uporediti 100 kalorija lososa sa 100 kalorija gaziranih pića.

Ona ističe da je losos prepun korisnih nutrijenata, uključujući omega -3 masne kiseline i proteine - jedan od razloga zašto Američko udruženje za srce preporučuje da ga jedete dva puta nedeljno - koji jako naporno hrane vaše telo. Sa gaziranim pićima je suprotno - te kalorije deluju protiv vas. Ne samo da im nedostaje hranljiva vrednost, već su i puni šećera, a njihovo korišćenje povezano je sa povećanim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Potpuna je greška misliti da su sve kalorije iste.

2. Celer ima negativne kalorije

Sa samo oko 9 kalorija po stabljici, prema Ministarstvo poljoprivrede USA (USDA), očigledno je kako je ovaj mit nastao.  

Za krastavce, rotkvice, zelenu salatu i drugo povrće bogato vodom ponekad se kaže i da su namirnice sa negativnim kalorijama, ali kao i kod celera, to nije ništa drugo nego mit. Ne postoji hrana sa negativnim kalorijama.

3. Oznake kalorija su tačne 100 odsto

Ono što vidite nije nužno ono što dobijate kada su u pitanju informacije o kalorijama na etiketama za ishranu. To znači da proizvod za koji verujete da ima 200 kalorija može imati do 240 kalorija. Studija objavljena u časopisu Obesiti istraživala je tačnost oznaka nutritivne vrednosti i otkrila da su prethodno upakovani obroci u proseku zahtevali 8 odsto više kalorija u odnosu na njihove etikete. To se može zbrajati.

4. Ako smanjite 3.500 kalorija, izgubićete 1 kilogram

Ovo je grubo previše pojednostavljivanje nauke o kalorijama, a teško da je to način na koji mršavljenje funkcioniše u stvarnom životu. Ukupna veličina tela, genetika, san i stres mogu zakomplikovati ovo opšte pravilo. Kako telo gubi težinu, količina kalorija koja mu je potrebna za održavanje te težine se smanjuje.

Matematika od 3.500 kalorija jednaka kilogramu jednostavno ne objašnjava ovo. Takođe ne uzima u obzir druge faktore, uključujući pol, promenu ishrane i navike vežbanja. Svakih 10 kalorija dnevno smanjenje unosa kalorija dovodi do eventualnog gubitka od 1 kilograma, ali može proći tri godine da se stigne tamo. Ovo opšte pravilo nije toliko privlačno onima koji su na dijeti kao Pravilo 3.500 kalorija, ali je tačnije.

5. Vaše telo apsorbuje svaku kaloriju u hrani

Postoji razlika između broja kalorija koje određena hrana sadrži i broja kalorija koje vaše telo apsorbuje iz te hrane. Broj kalorija koje možete asimilirati može varirati u zavisnosti od sastava vašeg mikrobioma u crevima, prema istraživanju, između ostalog. U drugoj prethodnoj studiji, istraživači sa Harvarda su čak otkrili da se broj kalorija može razlikovati između sirove i kuvane hrane. A tu je i efekat vlakana. Budući da vaše telo ne apsorbuje vlakna (to je neprobavljiv deo biljaka), količina hrane koju sadrži može takođe uticati na kalorije koje zapravo unosite. Jedna mala studija od 18 ljudi, koja je objavljena u američkom časopisu za kliničku ishranu, otkrili su da bademi sadrže više kalorija nego što doprinose ishrani osobe. Bademi su, posebno, izvor prebiotičkih vlakana, koja ne apsorbujemo, prema dosadašnjim istraživanjima.

6. Brojenje kalorija je od suštinskog značaja za gubitak težine

   

Može li brojanje kalorija biti koristan vodič za gubitak težine? Naravno. Ali nema potrebe da se osećate kao da nikada nećete izgubiti višak kilograma ako se ne možete posvetiti praćenju svake kalorije - posebno kada istraživanja ukazuju na drugačije. Studija objavljena u septembru 2017. godine u Perspectives on Psichological Science zaključila je da smanjenje unosa kalorija možda nije zlatna karta za gubitak težine za koju ljudi pretpostavljaju da će biti.

Studija objavljena u februaru 2018. u JAMA -i otkrila je da druge promene u ishrani, na primer uklanjanje prerađene hrane, mogu biti jednako efikasne za gubitak težine. Značajno je da je studija osmišljena kako bi se utvrdilo da li je ishrana sa malo ugljenih hidrata ili sa niskim sadržajem masti bolja za gubitak težine. Nijedna grupa nije brojala kalorije, ali im je dat savet o ishrani. Obe grupe su izgubile približno istu težinu, a zajedničko im je bila ishrana prirodnom celom hranom, a ne prerađenom hranom. Zato računajte ili ne računajte, ali znajte da je najbolji pristup onaj koji vam odgovara.