Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant, drugi deo

Druga komponenta Trimegavitals – borago i amarant, nije ništa manje intrigrantna. Hiljadama godina, mudre žene i šamani su kultivisali tradicionalne lekovite biljke, znanjem zasnovanim na intuitivnoj unutrašnjoj percepciji, njihovom zapažanju prilikom korišćenja divljih biljaka i njihovim iskustvima sa biljkama koje imaju isceliteljske osobine. Drevna biljna tradicija fokusirana je prvenstveno na fizičko lečenje, sa nekim relativno rudimentarnim i generičkim napitcima za mentalne i emocionalne probleme.

Iz dubine vekova, do nas je došla izreka Ego borago gaudia semper ago (sa boragom sam uvek radostan). U vreme engleske kraljice Elizabete I, cvetovi borage su dodavani u salate sa ciljem buđenja uma. Savremena nauka samo potvrđuje mudrost generacija: ulja boraga (masno biljno ulje, koje se dobija metodom ekstrakcije iz semena lekovite borage), sadrži biološki aktivne supstance slične onima koje se nalaze u majčinom mleku, i imaju anti-inflamatorna i anti-alergična svojstva. Ulje je bogato gammalinolenskom i linolnom kiselinom, a koristi se kao izvor prostaglandina za lečenje menstrualnih problema i hroničnih stanja kože. U kombinaciji sa uljem jagorčevine, pomaže u smanjenju nivoa holesterola u krvi.

Iako postoji mnoštvo popularnih teorija o poreklu imena "borage", veruje se da je latinski borago kombinacija reči “corrago”, koja ima koren kor, "srce" i ago, "ja vodim". Smatrano je da biljka ima "cordial" efekat, odnosno da ima okrepljujući i efekat jačanja srca. Italijanska bora i francuska burra, označavajući "kosu" ili "vunu", potiču iz latinskog burre, "stado vune". Ove nazivi za biljku se očigledno odnose na debljinu njegovih kratkih dlaka.

Interesantno je da je travar Henslov nagovestio da se keltski naziv barrah, što znači "čovek hrabrosti", odnosi i na boragu.

Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant

Kako je neshvatljiva, divna i misteriozna priroda! Gledaš biljke i misliš da je to korov, a ispostavilo se ….Širica, barhatnik, aksamitnik, petušne školjke, mačji rep,lisičji rep – dosta je naziva za ovog lepotana. Privlačan za oči  bilo kog baštovana, cvet amaranta čuva najveću tajnu. Često ime govori sve. Mara (Morana) je boginja smrti kod starih slovena. Amarant u bukvalnom prevodu znači “odricanje od smrti”. Početno slovo “a” i ime strašne boginje formiraju magičnu reč, koja ukazuje na besmrtnost.

Ova biljka uz borago ulazi u sastav kompleksa Trimegavital, borago i amarant. Stari Asteci su ovu biljku zvali „zlatno zrno bogova“ jer su smatrali da je ovo sveta biljka. Zbog svojih hranljivih i lekovitih osobina zrno amaranta je smatrano podjednako vrednim kao zlato. Drevni Asteci verovali su da seme amaranta ojačava telo i duh, čini čoveka nepobedivim i svemogućim i zbog toga su ga davali deci još od rane mladosti. Kako su pokazala savremena naučna istraživanja, praktino svi delovi ove biljke su lekoviti.

Što više proučavaju ovu biljku, naučnici otkrivaju sve više zapanjujućih činjenica. Jedinstven kvalitet semena i ulja amaranta proučavao je Nikolaj Ivanovič Vavilov još 30-tih godina XX veka. Međutim, posle njegove smrti, mnogi radovi su izgubljeni. Tek sada se ponovo upoznajemo sa ovom isceliteljskom biljkom.  Apsolutno svi delovi biljke sadrže ulje, skrob, razne vitamine, minerale, pektin, karotin, lizin, mineralne soli. Seme ove čudesne biljke sadrži dragoceno ulje. Listovi amaranta su bogati vitaminom C, karotinom, flavonoidima, solima, kalcijumom, kalijumom, cinkom, manganom. Uspešno se koristi za lečenje pankreatitisa, gastririsa, dijabetesa, kod tumora, bolesti bubrega i jetre, Ulje amaranta je bogat izvor skvalena, veoma moćnog antioksidanta. Ulje amaranta obnavlja kožu, leči rane, ekceme, gljivična oboljenja, kožne infekcije. Melemi i tinkture od amaranta leče jetru i srce, gastro-crevne infekcije. Sok amaranta blagotvorno deluje na površinu kože, podlađuje I daje sjaj i elastičnost kosi.

Međutim, za pravi lekoviti nektar smatra se ulje semena amaranta. Činjenica je da ulje amaranta sadrži nekoliko puta više od svih ostalih biljnih proizvoda tako važne biološki aktivne supstance, kao što su skvalen i tokotrienoli. Skvalen je neophodna komponenta ćelijskih membrana i prisutna je u svim ćelijama tela. To je jedan od glavnih zaštitnika ćelije. Molekuli skvalena vezuju i neutrališu toksične supstance, slobodne radikale, kancerogene i druga štetna jedinjenja koji mogu da unište ćelijsku membranu i da prodru unutar ćelije. Upravo sa ovim svojstvima je povezana izražena antitumorska aktivnost skvalena protiv tumora kože, creva i dojke.

Nekada je amarant bio glavna hrana slovenskih naroda. Do reforme Petra I, seljaci i ostali radnici bili su odličnog zdravlja i bili su dugovečni. Zašto je Petar I zabranio gajenje ove biljke i pravljenje hleba od nje? Razlog je, nažalost, nepoznat. I veoma je žalosno što se to dogodilo jer su ljudi mnogo izgubili prestavši da jedu amarant. Reformom Petra I smanjio se i životni vek stanovnika Rusije. Postoje dokazi da su ljudi pre ove reforme živeli i preko 300 godina.

Amarant ne sadrži gluten, što znači da ga mogu jesti i ljudi koji ne smeju da konzumiraju gluten iz zdravstvenih razloga i može se koristiti kao vrlo hranljiv dodatak jelima bez glutena.

Sadrži lizin. Većina žitarica poput pšenice ne sadrži ili sadrži malo lizina, značajne aminokiseline, ali to ne važi za amarant. Ovo amarantu daje visok sadržaj proteina, jer se oni nalaze u svim aminokiselinama.

Amarant sadrži proteine. U proseku, amarant sadrži oko 13% proteina, ili oko 26 grama po šoljici što je daleko više nego što je slučaj sa ostalim žitaricama. Poređenja radi, šolja duguljastog belog pirinča sadrži samo 13 grama proteina.