Šta su to "vitamini za oči"

Lutein, poznat kao "očni vitamin", je vrsta antioksidanta iz grupe karotenoida, koji je najpoznatiji po zaštiti zdravlja oka. Postavite sebi sledeće pitanje: Koliko boja ima u vašoj omiljenoj hrani? Odgovor će vam reći koliko luteina unosite u telo. Kao i mnoge druge vrste antioksidanata, lutein se nalazi u  obojenim namirnicama kao što su voće i povrće - naročito lisnato zelenilo i vrste koji su narandžaste ili žute.

Zajedno sa drugim antioksidantom zeaksantinom, koji takođe poboljšava vid, lutein pomaže u zaštiti očiju od oksidativnog stresa.

Iako je najbolje da uzimate dovoljno luteina prirodno kroz zdravu ishranu, neki biološki aktivni dodaci ishrani ili obogaćena hrana i pića mogu se koristiti kako bi se povećao unos luteina. 

Lutein ima antioksidativne sposobnosti koje pomažu u borbi protiv oštećenja koja nastaju usled delovanja slobodnih radikala uzrokovanih svetlošću ili izlaganjem suncu, lošoj ishrani i drugim faktorima koji povećavaju rizik od gubitka vida povezanog sa starenjem ili poremećaja poput makularne degeneracije i katarakte. U tom procesu, antioksidanti poput luteina štite zdrave ćelije dok zaustavljaju rast malignih ćelija.

Čak i kod ljudi kod kojih već postoji oštećenje oka, unošenjem luteina putem ishrane ili uzimanjem BAD, može doći do sprečavanja napredovanja i daljeg oštećenja vida. 

Iako su lutein i drugi karotenoidi izuzetno važni za očuvanje vida i vaših očiju, lutein se takođe koristi i za sprečavanje poremećaja na koži, prevenciji nekoliko vrsta tumora uključujući tumor debelog creva ili dojke, kod dijabetesa tipa 2 i faktora rizika povezanih sa koronarnom bolešću srca.

5 Prednosti Luteina

1. Štiti od poremećaja oka poput makularne degeneracije

Lutein se preporučuje kao prirodni tretman makularne degeneracije (AMD), koja se smatra najčešćim uzrokom slepila kod starijih odraslih osoba. Procene pokazuju da je više od 25 miliona ljudi širom sveta pod uticajem starosne makularne degeneracije ili katarakte, posebno ljudi stariji od 55 godina koji žive u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Nažalost, prema američkoj optometričkoj asocijaciji, očekuje se da će se učestalost AMD-a do 2025. utrostručiti!

Lutein štiti oči od oštećenja uzrokovanih UV talasima koji negativno utiču na delikatne delove očiju kao što je mrežnjača (makula). Istraživači sa Univerziteta Harvard su otkrili da uzimanje 6 miligrama luteina dnevno može smanjiti rizik od makularne degeneracije u proseku za 43%.

Slično tome, druge studije pokazuju da veći unos luteina i zeaksantina ishranom, zajedno sa vitaminom E, je povezano sa značajno smanjenim rizikom od formiranja katarakte. Lutein takođe, pomaže kod smanjenja zamora očiju, odsjaja i osetljivosti na svetlost, pomažući da sočivo i mrežnjača imaju odgovarajuću gustinu i ojačaju tkivo oka.

2. Pomaže u zaštiti zdravlja kože

Karotenoidi uključujući lutein i zeaksantin su takođe, prisutni i u koži. Za očuvanje zdravlja kože i borbu protiv tumora kože, lutein pomaže filtriranjem visokih energija talasnih dužina vidljive svetlosti, što usporava brzinu oksidativnog stresa. Neke studije na životinjama pokazuju da lutein pruža značajnu zaštitu od oštećenja kože izazvanog svetlošću, kao što su znakovi starenja i potencijalno tumor kože.

3. Može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa

Prema nekim studijama na životinjama, viši nivoi luteina i drugih karotenoida u krvi povezani su sa manjim rizikom od dijabetesa ili povezanih komplikacija. Studija iz 2000. godine koja je sprovedena na pacovima sa diijabetesom, pokazala je da je dopunjavanje ishrane sa luteinom i DHA (ključni tip omega-3 masnih kiselina) pomoglo normalizaciji svih biohemijskih modifikacija izazvanih dijabetesom.

U poređenju sa kontrolom pacova koji ne uzimaju lutein i DHA, dijabetični pacovi koji su uzimali suplemente imali su manje stope oksidativnog stresa i manje oštećenja retine očiju, uprkos hiperglikemijskim uslovima.

4. Može pomoći u smanjenju rizika od tumora

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji uzimaju više luteina ishranom, imaju niže stope tumora dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Iako još uvek nije poznata tačna veza između luteina i raka, korelacione studije su pokazale da odrasle osobe sa višim nivoima luteina u krvi imaju smanjen rizik od razvoja nekoliko oblika uobičajenih karcinoma.

U ovom trenutku je potrebno još istraživanja koja bi nam pomogla da u potpunosti razumemo efekte luteina i drugih karotenoida na tumore, imunitet, hormonalno i kardiovaskularno zdravlje, nezavisno od drugih hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću.

5. Može pomoći u održavanju zdravlja srca

Neke opservacijske studije pokazuju da karotenoidi, uključujući lutein, mogu da pomognu u smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara. Kao i sa prethodno pomenutim studijama koje pokazuju potencijalne efekte luteina na zaštitu od raka, još uvek nismo sigurni kako lutein poboljšava zdravlje srca. Budući da lutein ima anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva, čini se da bi to koristilo zdravlju srca smanjenjem upale, što je osnovni uzrok koronarne bolesti srca.

Studije sa Univerziteta Južne Kalifornije, sugerišu da bi nizak nivo luteina u krvi mogao da doprinese zadebljanju zidova arterija. Tako se povećava rizik za razvoj arterioskleroze i začepljenje karotidnih arterija koje mogu dovesti do srčanog udara. Opservacijske studije USC-a pokazuju da ljudi sa najvišim nivoom luteina u krvi imaju manje sakupljanja plaka u arterijama, dok suprotno, što je manje biljnih namirnica bogatih luteinom u ishrani, sve više se začepljuju njihove arterije.

Još jedan ubedljiv faktor je da nakon što su istraživači testirali efekte luteina na arterijama kod ljudi, koje su uklanjaju tokom operacije, u arterijama nakon dodavanja luteina bilo je prisutno manje leukocita u poređenju sa kontrolnim uzorkom, što ukazuje da je došlo do manje upale i začepljenja.

Literatura

1. Khachik, F., Bernstein, P. & Garland, D. L. (1997) Identification of lutein and zeaxanthin oxidation products in human and monkey retinas. Investig. Ophthamol. Vis. Sci. 38:1802–1811.

2. Mangels, A. R., Holden, J. M., Beecher, G. R., Forman, M. R. & Lanza, E. (1993) Carotenoid content of fruits and vegetables: an evaluation of analytic data. J. Am. Diet. Assoc. 93:284–296.

3.    Mares-Perlman, J. A., Fisher, A., Klein, R., Palta, M., Block, G., Millen, A. E. & Wright, J. D. (2001) Lutein and zeaxanthin in the diet and serum and their relation to age-related maculopathy in the Third National Health and Nutrition Examination Survey. Am. J. Epidemiol. 153:424–432.

Misterija hijaluronske kiseline

Starenje kože je  kompleksan biološki proces koji još nije u potpunosti razjašnjen, i koji se sastoji od dva različita i biološki nezavisna mehanizma: unutrašnje i spoljašnje starenje. Prvi je unutrašnje ili urođeno starenje, nepovratan proces, koji utiče na kožu na isti način kao i na sve unutrašnje organe. Drugi je spoljašnje starenje, koje se javlja kao rezultat izlaganja spoljnim faktorima, uglavnom ultraljubičastim (UV) zračenju, što se takođe naziva i fotostarenje. Na unutrašnje starenje kože utiču hormonske promene koje se javljaju sa uzrastom, kao što je postepeno smanjenje proizvodnje polnih hormona od sredine dvadesetih godina i smanjenje estrogena i progesterona povezanih sa menopauzom. Dobro je utvrđeno da nedostatak estrogena i androgena dovodi do degradacije kolagena, suvoće, gubitka elastičnosti, epidermalne atrofije i smežuranja kože.Mlada koža zadržava svoju otpornost i elastičnost, između ostalog, zbog visokog sadržaja vode. 

Starenje kože je takođe povezano sa gubitkom vlage u koži. Ključni molekul uključen u vlažnost kože je hijaluronska ili hijaluronska kiselina (HA), glukozaminoglikan (GAG) sa jedinstvenim sposobnostima za vezivanje i zadržavanje molekula vode. HA spada u molekule ekstracelularne matrice (ECM). Tokom proteklih decenija, sastojci kože su dobro okarakterisani. U početku, većina studija fokusirala se na ćelije koje sadrže slojeve kože, kao što su epidermis, dermis i hipodermis. Nedavno je uvtvrđeno da ECM molekuli koji leže između ćelija, pored pružanja konstruktivnog okvira, imaju i glavni efekat na ćelijsku funkciju. Ovi molekuli ECM-a, iako izgledaju amorfni pod svetlosnom mikroskopom, formiraju visoko organizovanu strukturu, koja sadrži uglavnom GAG, proteoglikane, faktore rasta i strukturne proteine kao što su kolagen. Ipak, dominantna komponenta kože ECM je HA.

Ne dozvolite da vas reč kiselina prevari. U pitanju je prirodan proizvod, polisaharid, koji se nalazi u različitim delovima vašeg tela, stim što je 50% ovog jedinjenja pronađeno u koži! Mnogi ljudi misle da hijaluronska kiselina suši kožu, međutim, ovo jedinjenje u stvari pomaže da se omekšaju fine linije i da se popuni koža.

Uz pomoć hijaluronske kiseline, možemo vratiti i održavati nivo vlage kože.Hijaluronska kiselina se proizvodi u telu, ali starenjem, ljudsko telo gubi sposobnost da je sintetiše u potrebnoj količini. Ovo je jedan od faktora koji dovodi do pojave spoljašnjih znakova starenja kože.

Ako ste primetili da vam koža postaje suva i da dolazi do formiranje bora, onda je to siguran znak da je vašem telu potreban dodatni izvor hijaluronske kiseline. 

Rešenje postoji. 

Inovativni X50 Hyalufiller s hijaluronskom kiselinom, ekstrakt algi koji zadržava vlagu, matični mleč i ekstrakt sibirske Arnica-e hidriraju, hrane i regenerišu čak i uvelu kožu. Već kroz nekoliko nedelja vaša koža će izgledati blistavije i mlađe, značajno će se smanjiti broj vidljivih bora, konture lica će postati jasnije, a ten lica ujednačeniji. KOMPLEKS X50 HYALUFILLER hrani hijaluronskom kiselinom gornje slojeve epidermisa i podstiče povećanje sinteze sopstvene hijaluronske kiseline, pomaže ispravljanje bora iznutra i spolja, stimuliše sintezu elastina.

Šta izaziva promenu boje kože?

Opis bolesti

Verovatno je od svog postanka Homo Sapiens želeo da ima estetski lepu i zdravu kožu. Prvi pisani tragovi potiču još od Asiraca (2200 pne) pod zaštitom Boga Marduka, faraonovih lekara drvnog Egipta (1550 pne), koji su opisivali i delili bolesti koje izazivaju promenu boje kože u dve grupe: 

1. tumorska oboljenja, verovatno leproze, i

2. oboljenja koja se manifestuju samo promenom boje kože, kao npr.vitiligo

Čak se i u indijskim vedama (1400 pne) pominje vitiligo (shwetakustha), dok današnji naziv verovatno potiče od latinske reči "vitelus" što znači "teletina" ili meso bledo ružičaste boje. 

I šale nije bilo, moralo se ozbiljno pristupiti svim bolestima jer je Hamurabijev zakonik predviđao čak i odsecanje ruke za pogrešno lečenje.

I do danas se ništa nije promenilo, i dalje svi želimo da nam koža deluje negovano i lepo, pa nega kože u savremenom svetu dobija sve veći značaj, naročito zbog sprečavanja raznih dermatoloških poremećaja, uključujući hipopigmentaciju i hiperpigmentaciju koje su uzrokovane ne samo genetikom već i zapaljenjima usled štetnih uticaja spoljašnje sredine (UV zračenje, aerosoli, oštećenja kože), alergijskim reakcijama uzrokovanih lošom ishranom, izloženosti hemikalijama, bojama, uzimanjem određenih lekova. Pigmentacija kože obično varira u zavisnosti od rasnog porekla (Fitzpatrick phototipes) i vremena izloženosti suncu.

Melanociti

Morali smo da čekamo sve do XIX veka da bi saznali nešto o pigmentaciji. Koristeći lignje, Sangiovanni (1819)  je prvi opisao pigmentne ćelije, koje je nazvao 'hromatophores', na osnovu zapažanja poznatog anatomiste i patologa Henle (1837) koji je identifikovao ćelije koje proizvode pigment u ljudskom epidermisu, za koji je utvrdio da je identičan sa pigmentnim ćelijama u očima. Nezavisno, Simon (1841) je objavio postojanje ćelija koje proizvode pigment, 3 godine kasnije. Tek 1873  zaslugom Robin-a prvi put smo čuli za izraz "melanin", koji je zapravo opisao pigment u hromatoforima životinja kao "pigment melanique".

Stvari se dalje odvijaju veoma brzo, Ehrmann prvi koristi reč 'melanoblast', dok Mejerson (1889) uvodi reč 'melanociti'. Kromaier (1893, 1897) je identifikovao morfološke sličnosti između hromatofora u epidermisu i Langerhansovim ćelijama, što se može pokazati tehnikom zlatne ili srebrne impregnacije (Levaditti metoda). Ove ćelije opisali su Langerhans (1868) kao "Endorgane sensibele nerven", von Kolliker (1887) kao ćelije vezivnog tkiva, a Merkel (1875) kao pigmentne ćelije bez pigmenta.

Melanin

Bloch je 1917 napravio značajne inovacije u istraživanju pigmentnih ćelija kombinacijom morfologije sa detaljnim poznavanjem hemije tog vremena. On je uveo reakciju sa 3,4-dihidroksifenilalanina (DOPA) za specifičnu demonstraciju ćelija koje proizvode melanin, koja je i danas u upotrebi, da bi mogao da se  proceni broj melanocita po cm2. 

Danas znamo da akumulacija viška melanina i njegova distribucija dovodi do hiperpigmentacije i bolesti kao što su melasma, post inflamatorna hiperpigmentacija, solarni lentigoi, ephelidi, itd. Trenutni tretman hiperpigmentacije uključuje uklanjanje faktora koji izazivaju probleme, foto zaštitu i aktivno smanjenje  pigmenta sa topikalnim formulacijama ili fizički pristupi koji uključuju kamuflažu kozmetičkim sredstvima,  lasersku terapiju, dermabraziju, hemijski piling. Tretman hipopigmentacije podrazumeva lokalnu upotrebu kortikosteroida ili topikalnih krema, svetlosni ili laserski tretman ili hirurško presađivanje kože. Psoralen i ultravioletne (PUVA) metode su najčešće korišćene metode za tretman i preporučuju se kao terapijski modalitet prve linije. Za hipopigmentaciju koja ne reaguje na lekove, kamufliranje sa kozmetičkim sredstvima ili stalnom šminkom može da bude najbolja opcija. Iako danas postoji nekoliko dostupnih modaliteta lečenja hipopigmentacije, uključujući fizičke terapije ili hemijske supstance, nijedna od njih nije u potpunosti zadovoljavajuća.

Sa druge strane, postoje biljne terapije koje danas postaju sve značajnije zbog niskih cena, lakoće upotrebe i zbog toga što se smatra da nema rizika od upotrebe a ni od velikog zagađenja životne sredine.

Dakle, dermatološka formulacija, koja će uključivati aktivne sastojke strogo prirodnog porekla, je san dizajnera koji prave formulacje za zaštitu kože od egzogenih i endogenih štetnih agenasa. Postoji značajan napredak u ovoj oblasti istraživanja, koristeći prirodne proizvode, pokazujući sve veći interes akademskih

istraživača i farmaceutskih kompanija u razvoju uspešnih biljnih proizvoda i njihovih formulacija za tretman  poremećaja u pigmentaciji.