Da li je crveno vino dobro za vaše srce?

Dugo se smatralo da je crveno vino, u ograničenim količinama  zdravo za srce. Alkohol i određene supstance u crvenom vinu koje se nazivaju antioksidansi mogu da pomognu u prevenciji bolesti koronarnih arterija, stanja koje dovodi do srčanog udara. Antioksidansi u crvenom vinu mogu da povećaju nivoe holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL), koji se takođe naziva "dobar" holesterol, i da nas na taj način zaštite od nakupljanja holesterola na zidovima arterija.
Američko udruženje za srce i Nacionalni institut za srce, pluća i krv savetuju da ne počinjete da pijete alkohol samo da biste sprečili srčana oboljenja. Neki ljudi koji piju alkohol imaju problema sa nekontrolisanim korišćenjem alkohola, što se naziva zavisnost. A previše konzumiranja alkohola može da izazove druge zdravstvene probleme ili da ih pogorša.Stručnjaci kažu da ne počinjete da pijete alkohol da biste pomogli svom srcu ako ne možete da kontrolišete upotrebu alkohola ili ako postoji poremećaj upotrebe alkohola u vašoj porodici. Previše alkohola može da šteti telu na mnogo načina.

PIJTE UMERENO - ILI NIKAKO!

Ali ako već popijete čašu crvenog vina uz večernji obrok, ispijanje u ograničenim količinama može da poboljša zdravlje vašeg srca.

Kako crveno vino pomaže srcu da bude zdravo?

Antioksidansi u crvenom vinu koji se nazivaju polifenoli mogu da pomognu u zaštiti sluznice krvnih sudova u srcu. Polifenol koji se zove resveratrol je deo crvenog vina za koji je primećeno da deluje na ovaj način..
Resveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje koje se nalazi u određenim biljkama i voću, uključujući grožđe, bobice, jabuke i kikiriki. U obliku suplemenata, većina ekstrakata resveratrola se dobija iz korena Poligonum cuspidatum, takođe poznatog kao japanska biljka knotveed.
Resveratrol je bogat antioksidativnim, antiinflamatornim i antikancerogenim svojstvima koja mogu da  pomognu u ublažavanju bolova u zglobovima i pomoći kardiovaskularnom sistemu, mozgu i metaboličkom zdravlju.
Resveratrol ima mnoge potencijalne zdravstvene prednosti zbog svojih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava.

Promoviše kardiovaskularno zdravlje

Resveratrol je opširno proučavan zbog njegovih potencijalnih prednosti za zdravlje srca, uključujući njegovu sposobnost da snizi krvni pritisak i poboljša nivo holesterola. Nekoliko studija su pokazale da antioksidativni efekti resveratrola mogu da pomognu u smanjenju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom (visok krvni pritisak) i mogu da zaštitite od moždanog udara.
Druga istraživanja sugerišu da resveratrol može da poboljša funkciju endotela – unutrašnje obloge krvnih sudova – pomažući u smanjenju vaskularnog oksidativnog stresa i ukočenosti arterija, što pomaže u promovisanju zdravog protoka krvi i štiti od srčanih bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava nivoe lipida (holesterola) u krvi, smanjujući ukupni holesterol i trigliceride (vrsta masti). Visoki nivoi lipida (masti) u krvi su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pokazalo se da resveratrol smanjuje lipoprotein niske gustine (LDL), koji se često naziva "lošim" holesterolom, što može da pomogne u borbi protiv srčanih bolesti.

Povećava kognitivne funkcije

Resveratrol može da poboljša kognitivne funkcije i zaštititi od određenih neurodegenerativnih poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest. Resveratrol ima moćnu antioksidativnu aktivnost koja pomaže u zaštiti neurona (moždanih ćelija) od efekata štetnih slobodnih radikala — hemikalija povezanih sa razvojem Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i Hantingtonove bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava funkciju hipokampusa — dela mozga odgovornog za pamćenje, učenje i prostornu navigaciju. Istraživanja pokazuju da antiinflamatorna svojstva resveratrola mogu da zaštite kognitivne funkcije kod starijih osoba, pomažući u održavanju pamćenja i kognitivnih sposobnosti. tokom starenja.
Jedna studija je otkrila da resveratrol smanjuje nakupljanje amiloid-beta plakova u mozgu – obeležje Alchajmerove bolesti. Studija je otkrila da dnevna doza resveratrola od 500 mg tokom 52 nedelje značajno smanjuje nivoe amiloida beta u cerebrospinalnoj tečnosti kod osoba sa blagom do umerenom Alchajmerovom bolešću, što sugeriše da resveratrol može da pomogne u usporavanju progresije bolesti.

Podržava zdravu metaboličku funkciju

Istraživanja, takođe, sugerišu da resveratol može da bude koristan u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju osetljivosti na insulin, što može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih stanja. U jednoj studiji je otkriveno da suplementacija resveratrolom poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.Druga studija je otkrila da resveratrol smanjuje oksidativni stres kod ljudi sa dijabetesom, što može da pomogne u zaštiti od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolesti srca .
Dodatne studije su otkrile da suplementacija resveratrola od 500 mg dnevno tokom 12 nedelja smanjuje telesnu težinu, obim struka i markere upale kod osoba sa metaboličkim sindromom (grupa stanja koja mogu da povećaju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2). Učesnici studije su značajno poboljšali osetljivost na insulin, smanjili krvni pritisak i poboljšali metabolizam lipida (vrsta masti).

Može da ublaži bolove u zglobovima

Resveratrol ima moćna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, koja mogu da pomognu u promovisanju zdravlja zglobova i smanjenju bolova i oštećenja zglobova kod ljudi sa određenim vrstama artritisa. Istraživanja sugerišu da resveratrol može biti efikasna komplementarna terapija i pomoći u smanjenju bolova u zglobovima kod ljudi sa osteoartritisom. U jednoj studiji, dnevna doza suplementa resveratrola od 500 mg značajno je smanjila bol u zglobovima kod ljudi sa blagim do umerenim osteoartritisom kolena kada je uparena sa standardnim tretmanom. U drugoj studiji, resveratrol je efikasno ublažio upalu i oštećenja zglobova kod ljudi sa reumatoidnim artritisom (RA). Smatralo se da štiti od određenih komplikacija RA, kao što su parodontitis (bolest desni) i intersticijska pneumonija.

Može da zaštititi od tumora

Resveratrol je istražen zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji tumora i kao pomoćna (dodatna) terapija za lečenje tumora. Studije u epruvetama i životinjama pokazuju da resveratrol može imati svojstva protiv raka koja mogu pomoći u prevenciji ili borbi protiv određenih vrsta raka, uključujući karcinom dojke, debelog creva, želuca, pankreasa, prostate, jajnika i endometrijuma.

Literatura:

1. Koushki M, Amiri-Dashatan N, Ahmadi N, Abbaszadeh HA, Rezaei-Tavirani M. Resveratrol: A miraculous natural compound for diseases treatment. Food Sci Nutr. 2018;6(8):2473-2490. 

2. Cheng CK, Luo JY, Lau CW, Chen ZY, Tian XY, Huang Y. Pharmacological basis and new insights of resveratrol action in the cardiovascular system. Br J Pharmacol. 2020;177(6):1258-1277. 

3. Zhou Q, Wang Y, Han X, Fu S, Zhu C, Chen Q. Efficacy of resveratrol supplementation on glucose and lipid metabolism: a meta-analysis and systematic review. Front Physiol. 2022;13.

4. Xiao Q, Zhu W, Feng W, et al. A review of resveratrol as a potent chemoprotective and synergistic agent in cancer chemotherapy. Front Pharmacol. 2019;9:1534. 

5. Weiskirchen S, Weiskirchen R. Resveratrol: How much wine do you have to drink to stay healthy?. Adv Nutr. 2016;7(4):706-718. 

Da li kafa može da snizi krvni pritisak

Kafa spada među najpopularnija pića širom sveta. Prema Britanskoj asocijaciji za kafu, ljudi dnevno konzumiraju oko dve milijarde šoljica kafe. 

Istraživanja pokazuju da je kafa korisna za kardiovaskularno zdravlje. Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji piju 3-5 šoljica kafe dnevno imaju manji kardiovaskularni rizik od onih koji piju manje šoljica kafe dnevno.

Nedavno su istraživači procenili kako navike pijenja kafe utiču na krvni pritisak. Otkrili su da redovno pijenje kafe korelira sa višestrukim merama nižeg krvnog pritiska.

Unos kafe i sistolni krvni pritisak

U toku studije, istraživači su procenjivali zdravstvene podatke od 720 muškaraca i 783 žene iz Brisighella Heart Studi (BHS), studije koja je započela 1972. godine i uključuje ruralno stanovništvo Brisighella, malog grada u sjevernoj Italiji.

Studija je klinički procenjivala učesnike svake četiri godine. U svojim analizama, istraživači su uporešivali različite vrednosti krvnog pritiska sa potrošnjom kafe koju su ispitanici sami prijavili. 

Među ispitanicima:

14,6% nije redovno pilo kafu

27% je pilo jednu šoljicu kafe dnevno

48,3% pilo je dve šoljice kafe dnevno

6,6% pilo je tri šoljice kafe dnevno

3,5% pilo je više od tri šoljice kafe dnevno

Istraživači su otkrili da su oni koji su pili dve šoljice kafe dnevno ili više od tri šoljice imali značajno niži sistolni krvni pritisak od onih koji nisu pili kafu.

Sistolni krvni pritisak je pritisak u arterijama kada srce kuca. Viši nivoi sistolnog krvnog pritiska povezani su sa većim rizikom od moždanog udara i srčanih oboljenja.

Takođe su otkrili korelaciju između većeg broja popijenih šoljica kafe i drugih mera krvnog pritiska, uključujući niži periferni pulsni pritisak (PP) - brzinu kojom se krv kreće kroz telo.

Primetili au, međutim, da ispijanje kafe nije uticalo na ukočenost arterija - postepeni gubitak elastičnosti u arterijama - što je u korelaciji sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja, demencije i smrti.

Kako kafa utiče na krvni pritisak

Kofein u kafi može privremeno da poveća krvni pritisak stimulišući simpatički nervni sistem, ali dugoročno, redovna konzumacija kafe može da dovede do malog smanjenja krvnog pritiska zbog poboljšane osetljivosti na insulin i antioksidativnih efekata. Određeni antioksidansi u kafi, npr. flavonoidi podstiču proizvodnju azot-oksida, koji pomaže zidu krvnih sudova da se proširi i snizi krvni pritisak, kao i drugi minerali kao što su magnezijum, kalijum, niacin i vitamin E, mogu da se bore protiv starenja krvnih sudova blokirajući štetni proces oksidacije i smanjujući štetne upale. Manje zapaljenja i više azotnog oksida znače niži krvni pritisak.

Upozorenje 

Kafa može da ima i pozitivne i negativne efekte na zdravlje, a njen uticaj na krvni pritisak može da varirati od osobe do osobe. Ispijanje kafe može da dovede do malog smanjenja krvnog pritiska, ali nikako nije zamena za druge promene u načinu života koje pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska, kao što su uravnotežena ishrana i redovna vežba.

Najvažnije je da razgovarate sa vašim lekarom ili kardiologom pre nego što promenite načon konzumaciju kafe, posebno ako imate već postojeća medicinska stanja ili uzimate lekove.

1.  A.F. G. Cicero, ORCID,Federica Fogacci,ORCID,Sergio D’Addato ORCID,Elisa Grandi, Elisabetta Rizzoli,Claudio Borghi,ORCID., Self-Reported Coffee Consumption and Central and Peripheral Blood Pressure in the Cohort of the Brisighella Heart Study, Nutrients 2023, 15(2), 312

Hrana koja nam pomaže da poboljšamo cirkulaciju

Cirkulacija je ključna

Krvоток možete da zamislite kao mrežu puteva u vašem telu. Tim putevima krv nosi hranljive materije i kiseonik do svih delova tela, od srca i mozga do mišića i kože.

Zdrava ishrana je jedan od načina da optimizujete cirkulaciju ili protok krvi. U kombinaciji sa vežbanjem, hidratacijom, kontrolom težine i ne pušenjem, neke namirnice mogu da pomognu u poboljšanju cirkulacije. Sledeći put kada krenete u prodavnicu, razmislite o uključivanju ovih artikala u korpu za kupovinu.

Aleva paprika

Ova jarko crvena paprika ne samo da služi kao začin u vašoj hrani. Zahvaljujući jedinjenju koje sadrži,  zvanom kapsaicin, može da pomogne vašim arterijama da dobro funkcionišu. Takođe može da pomogne da se opuste mišići u vašim krvnim sudovima tako da krv može lako da teče. I to je dobro za vaš krvni pritisak.

Cvekla

Ovo korenasto povrće je bogato nitratima, koje vaše telo može da pretvori u azot-oksid. Azot oksid pomaže da prirodno olabavite krvne sudove i poboljšate dotok krvi u tkiva i organe. Istraživači su otkrili da sok od cvekle takođe može da snizi vaš sistolni krvni pritisak.

Bobice

Razne vrste bobica su bogate antioksidansima, uključujući i onaj koji je posebno dobar za vaše krvne sudove: antocijanin. To je jedinjenje koje daje crvenim i ljubičastim proizvodima onu tamnu nijansu. Antocijanin može da pomogne u zaštiti zidova vaših arterija od oštećenja i sprečiti ih da postanu kruti. Osim toga, antocijanin podstiče oslobađanje azot oksida, što pomaže u snižavanju krvnog pritiska.

Masna riba

Ako ste se uvek pitali zašto je riba dobra za vaše srce, evo jednog razloga. Masne ribe kao što su losos, skuša, pastrmka, haringa i halibut pune su omega-3 masnih kiselina. Studije sugerišu da su ova jedinjenja dobra za vašu cirkulaciju. Konzumiranje ribe ne samo da snižava krvni pritisak u mirovanju; takođe može da pomogne da vaše arterije budu čiste i nezačepljene.

Nar

Sićušne sočne crvene semenke unutar nara su prepune hranljivih materija, posebno antioksidansa i nitrata. Ova jedinjenja mogu da pojačaju vašu cirkulaciju. I oni proširuju (proširuju) vaše krvne sudove i snižavaju krvni pritisak. To znači da se više kiseonika i hranljivih materija isporučuje vašim mišićima i drugim tkivima. A za aktivne ljude, veći protok krvi može doneti i povećanje performansi.

Beli luk

Beli luk je dobar ne samo da vas sačuva od vampira. Sadrži jedinjenje sumpora zvano alicin koje pomaže vašim krvnim sudovima da se opuste. Studije pokazuju da kod ljudi koji se hrane ishranom bogatom belim lukom, krv teče efikasnije. To znači da srce ne mora da radi toliko teško da bi pomeralo krv po telu, što pomaže u održavanju krvnog pritiska.

Orasi

Orašasti plodovi, posebno orasi. Ovi orašasti plodovi sa naboranom korom su bogati alfa-linolenskom kiselinom, vrstom omega-3 masne kiseline, koja može da pomogne da se krv glatko kreće. Studije su pokazale da redovno jedenje oraha tokom 8 nedelja poboljšava zdravlje krvnih sudova, pomaže tim sudovima da ostanu elastični i snižava krvni pritisak.

Grožđe

Pomaže da vaše arterije budu zdrave i poboljšaju protok krvi - sve je prirodno slatkog ukusa. Studija je pokazala da antioksidansi u grožđu podstiču krvne sudove da se opuste i rade efikasnije. Osim toga, grožđe obuzdava upalne i druge molekule u krvi koji mogu da učine krv lepljivom, što može da ometa cirkulaciju.

Kurkuma

Zlatno žuti začin poznat je po svojim antiinflamatornim svojstvima, uglavnom zahvaljujući kurkuminu, jedinjenju koje se nalazi u kurkumi. Studije sugerišu da kurkumin može da poveća proizvodnju azot oksida, što može da pomogne da vaši krvni sudovi budu širi. To, zauzvrat, olakšava protok krvi i dolazak do vaših mišića i drugih tkiva.

Spanać

Hrana bogata nitratima poput spanaća može da poboljša vašu cirkulaciju. Ova jedinjenja pomažu u proširenju krvnih sudova i stvaraju više prostora za kretanje krvi. Takođe, studija je otkrila da ishrana bogata spanaćem pomaže u održavanju fleksibilnosti arterija i pomaže u snižavanju krvnog pritiska.

Citrusno voće

Vitamin C nije jedini razlog da citrusno voće postane deo vaše ishrane. Antioksidansi koji se nalaze u voću mogu da pomognu u smanjenju upala, sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka i poboljšanju cirkulacije krvi. A ako ste ljubitelj soka od pomorandže, imate sreće. Studija je pokazala da redovno pijenje soka od pomorandže snižava krvni pritisak.

6 zdravstvenih koristi aronije

Aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostiži visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i ćinjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

Mali crni plodovi aronije svojom veličinom nikoga ne mogu da prevare - oni su prave prehrambene bombe u pogledu sadržaja hranljivih sastojaka u njima. Nije ni čudo što je aronija poslednjih godina sve više tražena i preferirana u kategoriji superhrane.

Hajde da pogledamo šta je to što aroniju čini posebnom i na koji način aronija dovodi do boljeg zdravlja.

1. U aroniji se nalazi čitav spektar antioksidanata

Sve bobice su prepune sa vrednim antioksidantima, ali aronija je na vrhu liste. Kvercitin, lutein, zeaksantin, karoten samo su neki od njih, a svi zajedno brinu o smanjenju štetnog delovanja slobodnih radikala na telo. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardži i redak vocni secer sorbitol.

2. Aronija pomaže varenje

Plodovi aronije bogati su vlaknima, koja će obezbediti bolje funkcionisanje digestivnog sistema. Odvojeno, organske supstance sadržane u aroniji štite od opasnih bakterija, zahvaljujući prirodnim imunostimulirajućim i antioksidativnim svojstvima.

3. Aronija jača imuni sistem

Aronija je osim antioksidanata bogata i vitaminom C koji stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca i kolagena. Kolagen je važan za rast i obnavljanje tkiva, organa, krvnih sudova i ćelija, a bele krvne ćelije su ključne za sposobnost tela da se odupre napadima bolesti.

4. Aronija reguliše krvni pritisak

Aronija je bogata kalijumom, koji pozitivno utiče na zdravlje srca, jer deluje opuštajuće na krvne sudove i arterije i poboljšava protok krvi. U kombinaciji sa pozitivnim efektima vlakana i antioksidanata, aronija pruža moćan koktel supstanci zdravih za srce.

5. Aronija može smanjiti rizik od raka

Studije su povezale antioksidant antocijanin sa smanjenim rizikom od raka debelog creva. Najbogatiji izvori antocijanina su tamnocrveno i ljubičasto voće - poput borovnice, grožđa i aronije, naravno.

6. Aronija brine o zdravlju očiju

Karoten, koji se u visokim količinama nalazi u aroniji, jedan je od najmoćnijih antioksidanata i smanjuje rizik od makularne degeneracije i katarakte smanjenjem štetnih efekata oksidativnog stresa na oči.
Kako uzimati aroniju?
- sušena aronija, koju možete dodati jogurtu, ovsenoj kaši, pecivima;
- aronija u prahu - dodajte u smoothie ili rastvorite u jogurtu;
- hladno ceđeni sok od aronije, koji čuva sve dragocene supstance voća;
- Aronia and Lutein - Essential Botanics
 Biljni kompleks zasnovan na luteinu i antocijaninima borovnice i aronije (aronija).

Jedete li čokoladu

čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje. Napravljena od semena drveta kakao-a, jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

1. Crna čokolada je veoma hranljiva

Ako jedete kvalitetnu tamnu čokoladu sa visokim sadržajem kakao-a, vi se onda zapravo veoma dobro hranite.

Tabla od 100 grama tamne čokolade sa 70-85% kakaa sadrži:

• 11 grama vlakana.
• 67% dnevnih potreba gvožđa
• 58% dnevnih potreba magnezijuma.
• 89% dnevnih potreba bakra.
• 98% dnevnih potreba mangana.
• Takođe ima dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.

Naravno, 100 grama je prilično velika količina, i nije nešto što bi trebalo da svakodnevno konzumiramo, jer istovremeno uzimamo 600 kalorija i umerene količine šećera. Profili masnih kiselina iz kakaoa i tamne čokolade je odličan. Masti su uglavnom zasićene i mononezasićene, sa malim količinama polinezasićenih masnih kiseelina. Tamna čokolada, takođe, sadrži stimulanse kao što su kofein i teobromin, ali je malo verovatno da ćete se zbog toga buditi noću, jer je količina kofeina veoma mala u poređenju sa, na primer, kafom.

2. Tamna čokolada je moćan izvor antioksidanata

Tamna čokolada sadrži organska jedinjenja koja su biološki aktivna i funkcionišu kao antioksidanti. Između ostalih sadrći polifenole, flavone, katehine, itd. U jednoj studiji je pokazano da kakao i tamna čokolada sadrže više antioksidantnih supstanci kao što su polifenoli i flavoni od drugih testiranih plodova, među kojima su bile i borovnice.

3. Tamna čokolada može da poboljša protok krvi i da smanji krvni pritisak

Postoje mnoge kontrolisane studije koje pokazuju da flavoni iz tamne čokolade mogu da stimulišu endotel, sluznicu arterija, da proizvodi gas azot oksid (NO), koji šalje signale koji dovode do opuštanja arterija, čime se smanjuje otpor protoku krvi i na taj način dolazi do smanjenja  krvnog pritisaka. Međutim, postoji i jedna studija koja je rađena sa ljudima koji su imali povišen krvni pritisak, i u kojoj nije dokazan nikakav efekat na smanjenje krvnog pritiska, pa ako imate povišen krvni pritisak, nemojte očekvati da čete ga sniziti sa velikim količinama čokolade.

4. Tamna čokolada dovodi do povećanja HDL i štiti LDL od oksidacije

Konzumiranje tamne čokolade može dovesti do poboljšanja nekoliko važnih faktora rizika za bolesti srca. U kontrolisanom ispitivanju, nađeno je da prah kakaa doveo do značajnog smanjenja oksidovanog LDL holesterola (loš holesterol), a istovremeno do povećanja HDL holesterola (dobar holesterol) kod muškaraca sa povišenim holesterolom. Smanjenje holesterola u arterijama dovodi do manjeg rizika od srčanih oboljenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ispostavilo se da imamo nekoliko dugoročnih opservacionih studija koje pokazuju prilično drastično poboljšanje. U istraživanju kod 470 starijih muškaraca, pronađeno je da kakao smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti za neverovatnih 50% u periodu od 15 godina. Druga studija je pokazala da je konzumacija čokolade 2 ili više puta nedeljno smanjila rizik od kalcifikacija naslaga u arterijama za 32%. Manje konzumiranje čokolade bilo je bez efekta. U još jednoj studiji pokazano je da upotreba čokolade 5 puta nedeljno, dovodi do  smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 57%. Naravno, ovo su takozvane opservacijske studije, pomoću kojih se ne može dokazati da je čokolada uzrokovala smanjenje rizika.

Međutim, s obzirom na to da imamo biološki mehanizam (niži krvni pritisak i oksidovani LDL), smatram da je moguće da redovna konzumacija tamne čokolade u stvari smanji rizik od srčanih oboljenja.

Tamna čokolada takođe može smanjiti insulinsku rezistenciju, koja predstavlja zajednički faktor rizika za mnoge bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.

5 razloga zašto koristiti čudesnu biljku astragal

Astragal

Prednosti asparagulusa su brojne i uključuju sposovbnost podizanja nivoa energije, ublažavanje alergija, zaštitu srca, prevenciju različitih oblika kancera, ublažavanje neželjenih efekata hemoterapije,itd. Astragal je takođe poznat po svom potencijalu podizanja imuniteta zbog čega se koristi više od hiljadu godina.  Ova biljka je poznata pod više imena, "huang qi" na kineskom znači “žuti lider”, naziv koji potiče od boje korena. U Japanu je poznat kao "ogi", a u Koreji kao "hwanggi". Drugo veoma često ime je mlečna grahorica. Poznat je i kao "trava života" jer se smatra da čovek koji ga koristi ima obezbeđenu dugovečnost. Lekovita biljka koja je bila rezervisana isključivo samo za najmoćnije, kao što su, Hitler, Staljin, Andropov.

Astragal je bogat sa gvožđem, cinkom, folnom kiselinom i holinom. Koren astragala sadrži polisaharide, triterpenoide, izoflavone, glikozide, malonate i saponine. Koren astragala je snažan adaptogen, koji može pomoći telu da lakše podnese emotivni, mentalni i fizički stres, a telu donosi velike zdravstvene prednosti. Tri važne komponente astragala su flavonoidi, polisaharidi i saponini. Flavonoidi su dobri antioksidanti i uklanjaju slobodne radikale iz organizma i pomažu prevenciji brojnih problema poput tumora, srčanih bolesti i virusa imunodeficijencije.

Najvažnije prednosti koje nam donosi korišćenje astragala:

1. Tonik potentnosti - Astragal se često koristi kao snažan tonik i dokazana je njegova sposobnost za povećavanje energetskog nivoa, zbog čega koren Astragala pomaže u proizvodnji energije i respiratornoj izdržljivosti. Koristi se kao stimulans za pluća i slezinu.

2. Povećava Imunitet

Astragal je često hvaljen kao jedinstvena biljka koja podstiče imunitet i stimuliše imuni sistem. Iako je potrebno još više naučnih potvrda da to dokaže, veruje se da povećava proizvodnju imunih ćelija. Njegovi antivirusni efekti su dobro potvrđeni u studijama na životinjama, a dokazi iz studija na ljudima tek treba potvrditi. Neki američki istraživači tvrde da upotreba Astragala kod ljudi sa slabim imunološkim sistemom pokazuje pozitivne rezultate.

Astragal se tradicionalno koristi za jačanje metaboličke aktivnosti i poboljšavanje varenja. Smatra se da ima moć da se bori protiv bolesti zahvaljujući prisustvu nekoliko aktivnih jedinjenja, kao što su flavonoidi, polisaharidi, triterpenski glikozidi i razne aminokiseline i korisni minerali. Biljka se obično koristi za lečenje običnih prehlada i gripa.

3. Održava holesterol i krvni pritisak u granicama normale

Ova čudesna biljka pomaže organizmu da se zaštiti od visokog krvnog pritiska i poznato je da unapređuje kardiotonične funkcije. Redovno korišćenje čaja od Astragala pomaže kod očuvanja nivoa holesterola u granicama normale.

Takođe, sprečava taloženje masnoća u arterijama. Efikasno uklanja nataložene masti iz tela i kontroliše holesterol. Biljka se može koristiti za lečenje anemičnih stanja i povećava krvnu sliku.

4. Borba protiv tumora

Mnoge naučne studije pružaju dokaze koji potvrđuju činjenicu da Astragal jača imuni sistem bolesnika. Korišćenjem ove biljke, uspešno se povećava broj belih krvnih zrnaca koji omogućavaju telu da se bori protiv bolesti. Kada imunološki sistem tela oslabi, zbog jakih hemoterapijskih tretmana i zračenja, Astragal deluje kao magična  biljka u jačanju destabilizovanog imunološkog sistema. Ovo dovodi do bržeg oporavka od bolesti. Drugim rečima, on ne deluje direktno na tumor, već indirektno pomaže pacijentu da se oporavi od bolesti jačanjem imunološkog sistema. 

5. Anti-age efekat.   Zbog visokog sadržaja flavonoida, koristi se i kao efikasno sredstvo protiv starenja.

Zaljubljenici u biljni svet nestrpljivo očekuju dalje rezultate istraživanja koje će potkrepiti potencijalno perspektivnu sposobnost Astragala u lečenju niz ozbiljnih zdravstvenih stanja i bolesti.

Literatura:

1.Kathy K.W. Auyeung, Chi-Hin Cho and Joshua K.S., A novel anticancer effect of Astragalus saponins: Transcriptional activation of NSAID-activated gene, Int. J. Cancer: 125, 1082–1091 (2009)

2.Yang B1, Xiao B, Sun T., Antitumor and immunomodulatory activity of Astragalus membranaceus polysaccharides in H22 tumor-bearing mice, Int J Biol Macromol. 2013 Nov;62:287-90. doi: 10.1016/j.ijbiomac.2013.09.016. Epub 2013 Sep 20.

3.P.Liu,, H.Zhao,and Y.Luo, Anti-Aging Implications of Astragalus Membranaceus (Huangqi): A Well-Known Chinese Tonic, Aging Dis. 2017 Dec; 8(6): 868–886.