2 načina da zaštitite svoje srce: Poboljšajte san i upravljajte stresom

Ako bolujete od srca ili patite od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska i sl., najverovatnije ste previše upoznati sa načelima zdravog načina života; jesti mudro, redovno se baviti fizičkom aktivnošću, održavati težinu, krvni pritisak i šećer u krvi su prioritet; a ako pušite, odmah prestanite. Ono što vam možda niko nije rekao ja da dovoljan i kvalitetan san kao i kontrola stresa, takođe, pružaju istinsku korist vašem srcu.

Dva problema povezana sa spavanjem koja muče mnoge ljude su nedostatak sna i apnea (prekidi disanja  tokom sna) u snu-povezani su sa većim rizikom od srčanih oboljenja.

Nedostatak sna

Vremenom, neadekvatan ili nekvalitetan san može da poveća rizik od niza hroničnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca. Studije su povezale kratkotrajno nespavanje sa nekoliko dobro poznatih doprinosa srčanim oboljenjima, uključujući visok holesterol, visoke trigliceride i visok krvni pritisak.

Apnea u snu

Ovaj uobičajeni uzrok glasnog hrkanja tera ljude da privremeno prestanu da dišu mnogo puta tokom noći. Prema nekim procenama, čak 83% ljudi sa srčanim oboljenjima takođe ima apneu u snu.

U najčešćem obliku, opstruktivna apnea za vreme spavanja, meko tkivo u gornjem delu usta ili zadnjem delu grla potpuno blokira disajne puteve. Nivo kiseonika opada i mozak šalje hitno „Diši sada!“ signal. Taj signal nakratko budi spavača i tera ga da udahne vazduh. Taj signal takođe potresa isti hormon stresa i nervne puteve koji se stimulišu kada ste ljuti ili uplašeni. Kao rezultat toga, srce kuca brže i krvni pritisak raste - zajedno sa drugim stvarima koje mogu ugroziti zdravlje srca, poput upale i povećanja sposobnosti zgrušavanja krvi.

Ako često i glasno hrčete - naročito ako se umorite tokom dana - razgovarajte sa svojim lekarom o proceni apneje u snu.

Kontrolišite svoj stres (i negativne misli) 

Sve veći broj dokaza sugeriše da su psihološki faktori - doslovno - srčani i da mogu doprineti srčanom riziku. Stres iz svih vrsta izazovnih situacija i događaja igra značajnu ulogu u kardiovaskularnim simptomima i ishodu, posebno u riziku od srčanog udara. Isto važi i za depresiju, anksioznost, bes, neprijateljstvo i društvenu izolaciju. Delujući sami, svaki od ovih faktora povećava vaše šanse za razvoj srčanih problema. Ali, ovi faktori se često javljaju zajedno, na primer, psihološki stres često dovodi do anksioznosti, depresija može dovesti do socijalne izolacije itd.

Da li smanjenje stresa ili promena načina na koji na njega reagujete zaista smanjuje vaše šanse za razvoj srčanih oboljenja ili srčani udar? Odgovor nije sasvim jasan, ali mnoge studije sugerišu da je odgovor „da“. Mnogo toga treba naučiti o tome kako tačno. Istraživanja pokazuju da stalni stres biološki doprinosi faktorima rizika od srčanih oboljenja, poput visokog krvnog pritiska i stvaranja naslaga koje začepljuju arterije. Druga istraživanja otkrivaju da hronični stres može da oteža spavanje, dobru ishranu, prestanak pušenja i vežbanje.

Na sreću, možete naučiti zdravije načine da odgovorite na stres koji može da pomogne vašem srcu i da poboljša kvalitet vašeg života. Uključite vežbe opuštanja (duboko disanje, vođene slike), fizičku aktivnost (hodanje, joga) i održavanje veze sa prijateljima, saradnicima, članovima porodice.

Da li je visok krvni pritisak dobar

Svi već znamo da hipertenzija, ili visok krvni pritisak, predstavlja faktor rizika za dobijanje nekoliko ozbiljnih bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i drugi metabolički problemi. Međutim, da li je visoki krvni pritisak uvek razlog za zabrinutost? Nova saznanja dovode u pitanje tu pretpostavku.

Šta je visok krvni pritisak? Pa, teško je tačno odgovoriti na to pitanje, jer stručnjaci još uvek raspravljaju šta se smatra normalnim krvnim pritiskom. Različite organizacije trenutno nude različite smernice za visok krvni pritisak. Na primer, National Heart, Lung, and Blood Institute objašnjava da je kod odraslih hipertenzija "konzistentno očitavanje sistolnog pritiska od 140 mm Hg ili više". Međutim, American Heart Association (AHA) sugeriše da se hipertenzija javlja kada osoba ima sistolni krvni pritisak od 130 mm Hg ili više. U međuvremenu, CDC smatra da su ljudi sa sistolnim krvnim pritiskom od 120-139 mm Hg samo "u opasnosti" od hipertenzije.

Međutim, studija koju su sproveli istraživači u Charité - Universitätsmedizin Berlin u Nemačkoj, sugeriše da neki stariji ljudi možda neće imati drugih zdravstvenih problema ako imaju visok krvni pritisak. Zapravo, ističu istraživači, neki ljudi u 80-im godinama možda čak imaju i neke koristi od povećanog krvnog pritiska.

Nova studija koja je objavljena u European Heart Journal - posmatrala je grupu od 1.628 žena i muškaraca sa srednjom starošću od 81 godine. Svi su bili stariji od 70 godina kada su se pridružili 2009. i svi su primali antihipertenzivne tretmane. Primetili su da ljudi starosti od 80 i više godina koji su imali niži krvni pritisak od 140/90 mm Hg ili niži, zapravo imali 40% veći rizik od smrtnosti od vršnjaka s krvnim pritiskom koji je prelazio taj pragove. Čak i ljudi koji su već imali moždani udar ili srčani udar imali su sličnu vezu između nivoa krvnog pritiska i rizika od smrtnosti.

Tim takođe naglašava da su ljudi sa krvnim pritiskom manjim od 140/90 mm Hg imali 61% veći rizik od smrti od onih čiji je krvni pritisak ostao visok uprkos njihovoj antihipertenzivnoj terapiji. 

Literatura:

1. Antonios Douros, Markus Tölle, Natalie Ebert, Jens Gaedeke, Dörte Huscher, Reinhold Kreutz, Martin K Kuhlmann, Peter Martus, Nina Mielke, Alice Schneider, Mirjam Schuchardt, Markus van der Giet Elke Schaeffner, Control of blood pressure and risk of mortality in a cohort of older adults: the Berlin Initiative Study, European Heart Journal, 25 February 2019.

Cink i hipertenzija

Cink je veoma važan mikroelement i uvek treba da vodimo računa da našem organizmu obezbedimo dovoljne količine ovog mikroelementa! U jednoj od najnovijih studija, naučnici su sproveli niz eksperimenata kako bi istražili vezu između cinka i hipertenzije, i posmatrali ulogu NCC (natrijum-hlorid kotransporter).

Prvo, oni su pokazali da se kod miševa, koji su uzimali hranu u kojoj su se nalazili niži nivoi cinka, razvija hipertenzija. Zatim su podelili ove životinje u dve grupe. Jednoj polovinu su davali hranu u kojoj se nalazio odgovarajući nivo cinka. Kao što se i očekivalo, krvni pritisak kod ove grupe, se ubrzo vratio u normalu.

Istraživači su preostalim miševima dali hidrohlortiazid, lek koji se koristi za izbacivanje vode, natrijuma i hlorida iz organizma, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska i edema. Krvni pritisak ovih životinja se takođe vratio u normalu. 

U drugim eksperimentima, istraživači su radili na životinjskom tkivu u laboratoriji. Oni su pokazali da je NCC odgovoran za hipertenziju koja je posredovana nedostatkom cinka. Oni su takođe pokazali da je aktivnost NCC-a promenjena prisustvom cinka - konkretno, aktivnost NCC-a se povećava kada je cink na nižem nivou. Naučnici veruju da kada je cink u manjku, NCC je stabilniji i stoga je resorpcija natrijuma veća što dovodi do povećanja krvnog pritiska.

Cink je prosto neophodan i za ostale funkcije organizma kao što su rast i razvoj lokomotornog sistema ljudskog organizma, uspostavljanje cirkulacije krvi, regeneraciju kože u slučaju endokrinih oboljenja.

Dnevno je ljudskom organizmu potrebno oko 15 mg cinka. S obzirom da se zink ne stvara u organizmu postavlja se pitanje na koji način je najbolje uneti dovoljne količine cinka. Hranom je veoma teško uneti neophodnu količinu cinka. Osim toga, alkohol i kofein koje unosimo svakodnevno, izbacuju cink iz organizma, a ishrana bogata kalcijumom smanjuje njegovu  apsorbciju. Potvrđeno je da se zink najlakše usvajaja u obliku organskih jedinjenja kao što su soli limunske (citrati) i mlečne kiseline (laktati).

Literatura:

Clintoria R. Williams, Monisha Mistry, Aswathy Miriam Cheriyan, Jasmine M Williams, Meagan K Naraine, Carla L.Ellis, Rickta Mallick, Abinash C. Mistry, Jennifer L. Gooch, Benjamin Ko, Hui Cai, and Robert S Hoover, Zinc Deficiency Induces Hypertension by Promoting Renal Sodium Reabsorption, American Journal of Physiology-Renal Physiology, 16 January 2019.

Volite li sir

Različite vrste sira

Današnja tema je sir, hrana koju čovečanstvo koristi više od 9.000 godina. S obzirom da se može čuvati bez rashladnih sistema, sir je deo kulinarstva gotovo svakog naroda.

Sir se, u osnovi, pravi od zagrejanog mleka tretiranjem kiselinama ili enzimima. Postoji više od 2.000 različitih vrsta sireva širom sveta.

Zanimljive činjenice o siru:

- U svetu se godišnje proizvede 200 miliona metričkih tona sira. To je više od proizvodnje kafe, duvana, čaja i kakaoa.

- Najtraženiji sirevi širom sveta su mozzarella ili gouda.

- Grci su najveći potrošači sira u svetu. Prosečan Grk troši više od 27 kg sira godišnje.

- Sir je najtraženija hrana na svetu. 4% svih prodatih sireva su predmet krađe.

- Za proizvodnju 1 kilograma sira potrebno je 10 litara mleka.

- U toku varenja sira, može doći do stvaranja opoida. Stvarno možemo biti zavisni od sira.

U toku proizvodnje sira mogu biti korišćene sve vrsrte aditiva, uključujući limunov sok, sirće pa čak bakterije iz ljudskog stomaka. ("Sir" dolazi iz latinske reči "caseus", što znači "fermentirati ili kiselo").

Irski naučnici eksperimentisali su sa različitim mikrobiotama na siru Cheddar. Otkrili su nekoliko "kultura" koje mogu skratiti vreme sazrevanja, kao i promenu izgleda i arome sira.

Sir i drugi mlečni proizvodi pomažu u dopremanju probiotskih bakterija u ljudska creva. Turski naučnici istraživali su metode za povećanje broja probiotskih bakterija u belom siru bez promene senzornih svojstava.

Američki naučnici su analizirali različite sireve kako bi upoređivali antioksidante relevantne za dijabetes tipa 2 i srodnu hipertenziju. Njihove studije pokazuju da sir koji je obogaćen brusnicom ima najveći potencijal za inhibiciju enzima povezanih sa dijabetesom tipa 2. 

Mirišljava lipa, drvo ljubavi i zdravlja

"Svarog ode do dva stabla i načini od njih ljude. Ti ljudi su bili nemi i bez života. Jednom je Svarog udahnuo život, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo život nastade muškarac, kome dadoše ime Dubravko, a od lipe kojoj je Vida udahnula život nastade mlada žena kojoj dadoše ime Ljubljanka."

Tilia cordata

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i bili su jako vezani za drveće,  jer im je davalo hranu, vodu, zaštitu, a znali su i za veliki broj lekovitih biljaka, koje su koristili za lečenje bolesti. Jedna od posebno cenjenih, mirisnih, lepih i lekovitih biljaka bila je lipa (Tilia) od koje su dobijli hranu, med i vosak. Sloveni su stabla posvećivali svojim bogovima, tako da je lipa posvećena boginji Vidi, Svarogovoj ženi, (Boginja braka i ljubavnih veza, neba i izlaska sunca).

Zbog toga neki drvo lipe nazivaju i drvo ljubavi. Sloveni su verovali da nakon smrti ljudi nastavljaju da žive u korenu, deblima i krošnjama. Verovalo se i da lipa čuva od zla i uroka pa su zato ljudi gradili kuće kraj njih. 

Lipa sadrži gvožđe, kalcijum, tanine, soli mangana, etarska ulja, sluz, glikozide, šećer, gumu, vosak, smole, žutu boju, manitol, kartart, farnezol, terpentinski alkohol (daje miris cvetu), u cvetu i listićima izrazito puno vitamina, a u semenu masnog ulja.

Lekovitost čaja od lipe je izrazito velika, i dokazano je da čaj od lipe snižava krvni pritisak, da je izuzetno dobar za ublažavanje bolova pri mokrenju, da pospešuje izbacivanje znoja i mokraće, da pomaže kod malokrvnosti, vodene bolesti, da čisti krv i bubrege.

Čaj je izuzetno dobar za prehlade, kod gripa i kod bolesti disajnih organa, leči od hroničnog i grčevitog kašlja, protiv grčeva, za umirenje (opušta napete živce i daje dobar san), leči od padavice, sprečava upalu pluća, leči od peska u bubregu, odstranjuje bore i pege s kože lica, sprečava opadanje kose, opekotine i rane dobro je ispirati i oblagati čajem, pospešuje stolicu.

Najbolji je biljni čaj protiv upalnih procesа u plućima, koji osim cvetova lipe, koji imaju antiseptičko dejstvo, i koja pomažu kod suvog kašlja, sadrži i origano - prirodni antibiotik, koji podstiče iskašljavanje, kamilicu i pepermint koji imaju anti - inflamatorno i antimikrobno dejstvo. Čaj je vrlo prijatanog ukusa meda.

Literatura:

1. Grmek, M.D., Ancient Slavic Medicine, Journal of the History of Medicine and Allied Sciences, Vol. 14, No. 1 (January 1959), pp. 18-40 

2. Wren RC, Williamson EM, Evans FJ. Potter's New Cyclopaedia of Botanical Drugs and Preparations. Essex, UK: Saffron Walden, CW Daniel Co, 1988, 171.

3. Duke JA. CRC Handbook of Medicinal Herbs. Boca Raton, FL:   CRC Press, 1985, 485-6.

Kako zaštititi svoje srce

Uprkos očiglednom uspehu farmakologije, rasprostranjenost kardiovaskularnih patologija i dalje je veoma visoka i konstantno ostaje vodeći uzrok smrti u većini razvijenih zemalja. Činjenica je, da 70-75% slučajeva kardiovaskularnih oboljenja nastaje kao posledica faktora koji ne zavise od farmakoterapije. Pre svega, to su neuhranjenost, mala fizička aktivnost, pušenje i zloupotreba alkohola. Neuhranjenost se sa potpunim razlogom može smatrati jednim od vodećih faktora rizika, i pre svega se odnosi na izraženu rasprostranjenost holesterola, zasićenih masti, lakosvarljivih ugljenih hidrata i smanjene količine i raznvrsnosti mikronutritijenata u hrani. 

"Limfosan-K - limfosan Cardio Balance" kombinuje sve najbolje što je priroda danas stvorila, kako bi zaštitili naše srce. Glavne aktivne komponente Limphosan-Cardio Balance su hranljiva vlakana citrusa, inulinski koncentrat iz jerusalimske artičoke i složeni biljni kompleks Novokardin ™.

1. Dijetetska vlakna, vođena jedinstvenim pektinima niske molekulske mase, obezbeđuju efikasnu sorpciju holesterola u crevima, čime se smanjuje količina ove štetne supstance u krvi. A ovo je najbolja prevencija

bolest XXI veka - ateroskleroze.

2. Inulinski koncentrat iz jerusalimske artičoke je izuzetno bogat prirodnim supstancama, koji štite ćelije srca i krvnih sudova od oštećenja.

3. Biljni kompleks "Limphosan Cardio Balance" kombinuje najefikasnije lekovite biljke čije delovanje je dobro dokazano u kardiologiji. Biološki aktivne supstance preparata "Limfosana-K ', doprinose smanjenju krvnog pritiska, normalizaciju srčanog ritma, povećanju srčane frekvencije, prevenciju ateroskleroze, jačanje krvnih sudova. Mnoge od ovih biljaka su izvori snažnih antioksidanata - bioflavonoida, koji štite ćelije kardiovaskularnog sistema od hemijskih i emocionalnih stresova.

Indikacije:

• vegetativno-vaskularna (neurocirkulacijska) distonija;

• koronarna bolest srca;

• esencijalna hipertenzija I-II stepena;

• poremećaji srčanog ritma;

• miokardna distrofija (menopauza, tireotoksična

alkoholno);

• ateroskleroza ekstremiteta i mozga.

Način primene pogledajte ovde.