Da li je crveno vino dobro za vaše srce?

Dugo se smatralo da je crveno vino, u ograničenim količinama  zdravo za srce. Alkohol i određene supstance u crvenom vinu koje se nazivaju antioksidansi mogu da pomognu u prevenciji bolesti koronarnih arterija, stanja koje dovodi do srčanog udara. Antioksidansi u crvenom vinu mogu da povećaju nivoe holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL), koji se takođe naziva "dobar" holesterol, i da nas na taj način zaštite od nakupljanja holesterola na zidovima arterija.
Američko udruženje za srce i Nacionalni institut za srce, pluća i krv savetuju da ne počinjete da pijete alkohol samo da biste sprečili srčana oboljenja. Neki ljudi koji piju alkohol imaju problema sa nekontrolisanim korišćenjem alkohola, što se naziva zavisnost. A previše konzumiranja alkohola može da izazove druge zdravstvene probleme ili da ih pogorša.Stručnjaci kažu da ne počinjete da pijete alkohol da biste pomogli svom srcu ako ne možete da kontrolišete upotrebu alkohola ili ako postoji poremećaj upotrebe alkohola u vašoj porodici. Previše alkohola može da šteti telu na mnogo načina.

PIJTE UMERENO - ILI NIKAKO!

Ali ako već popijete čašu crvenog vina uz večernji obrok, ispijanje u ograničenim količinama može da poboljša zdravlje vašeg srca.

Kako crveno vino pomaže srcu da bude zdravo?

Antioksidansi u crvenom vinu koji se nazivaju polifenoli mogu da pomognu u zaštiti sluznice krvnih sudova u srcu. Polifenol koji se zove resveratrol je deo crvenog vina za koji je primećeno da deluje na ovaj način..
Resveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje koje se nalazi u određenim biljkama i voću, uključujući grožđe, bobice, jabuke i kikiriki. U obliku suplemenata, većina ekstrakata resveratrola se dobija iz korena Poligonum cuspidatum, takođe poznatog kao japanska biljka knotveed.
Resveratrol je bogat antioksidativnim, antiinflamatornim i antikancerogenim svojstvima koja mogu da  pomognu u ublažavanju bolova u zglobovima i pomoći kardiovaskularnom sistemu, mozgu i metaboličkom zdravlju.
Resveratrol ima mnoge potencijalne zdravstvene prednosti zbog svojih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava.

Promoviše kardiovaskularno zdravlje

Resveratrol je opširno proučavan zbog njegovih potencijalnih prednosti za zdravlje srca, uključujući njegovu sposobnost da snizi krvni pritisak i poboljša nivo holesterola. Nekoliko studija su pokazale da antioksidativni efekti resveratrola mogu da pomognu u smanjenju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom (visok krvni pritisak) i mogu da zaštitite od moždanog udara.
Druga istraživanja sugerišu da resveratrol može da poboljša funkciju endotela – unutrašnje obloge krvnih sudova – pomažući u smanjenju vaskularnog oksidativnog stresa i ukočenosti arterija, što pomaže u promovisanju zdravog protoka krvi i štiti od srčanih bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava nivoe lipida (holesterola) u krvi, smanjujući ukupni holesterol i trigliceride (vrsta masti). Visoki nivoi lipida (masti) u krvi su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pokazalo se da resveratrol smanjuje lipoprotein niske gustine (LDL), koji se često naziva "lošim" holesterolom, što može da pomogne u borbi protiv srčanih bolesti.

Povećava kognitivne funkcije

Resveratrol može da poboljša kognitivne funkcije i zaštititi od određenih neurodegenerativnih poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest. Resveratrol ima moćnu antioksidativnu aktivnost koja pomaže u zaštiti neurona (moždanih ćelija) od efekata štetnih slobodnih radikala — hemikalija povezanih sa razvojem Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i Hantingtonove bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava funkciju hipokampusa — dela mozga odgovornog za pamćenje, učenje i prostornu navigaciju. Istraživanja pokazuju da antiinflamatorna svojstva resveratrola mogu da zaštite kognitivne funkcije kod starijih osoba, pomažući u održavanju pamćenja i kognitivnih sposobnosti. tokom starenja.
Jedna studija je otkrila da resveratrol smanjuje nakupljanje amiloid-beta plakova u mozgu – obeležje Alchajmerove bolesti. Studija je otkrila da dnevna doza resveratrola od 500 mg tokom 52 nedelje značajno smanjuje nivoe amiloida beta u cerebrospinalnoj tečnosti kod osoba sa blagom do umerenom Alchajmerovom bolešću, što sugeriše da resveratrol može da pomogne u usporavanju progresije bolesti.

Podržava zdravu metaboličku funkciju

Istraživanja, takođe, sugerišu da resveratol može da bude koristan u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju osetljivosti na insulin, što može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih stanja. U jednoj studiji je otkriveno da suplementacija resveratrolom poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.Druga studija je otkrila da resveratrol smanjuje oksidativni stres kod ljudi sa dijabetesom, što može da pomogne u zaštiti od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolesti srca .
Dodatne studije su otkrile da suplementacija resveratrola od 500 mg dnevno tokom 12 nedelja smanjuje telesnu težinu, obim struka i markere upale kod osoba sa metaboličkim sindromom (grupa stanja koja mogu da povećaju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2). Učesnici studije su značajno poboljšali osetljivost na insulin, smanjili krvni pritisak i poboljšali metabolizam lipida (vrsta masti).

Može da ublaži bolove u zglobovima

Resveratrol ima moćna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, koja mogu da pomognu u promovisanju zdravlja zglobova i smanjenju bolova i oštećenja zglobova kod ljudi sa određenim vrstama artritisa. Istraživanja sugerišu da resveratrol može biti efikasna komplementarna terapija i pomoći u smanjenju bolova u zglobovima kod ljudi sa osteoartritisom. U jednoj studiji, dnevna doza suplementa resveratrola od 500 mg značajno je smanjila bol u zglobovima kod ljudi sa blagim do umerenim osteoartritisom kolena kada je uparena sa standardnim tretmanom. U drugoj studiji, resveratrol je efikasno ublažio upalu i oštećenja zglobova kod ljudi sa reumatoidnim artritisom (RA). Smatralo se da štiti od određenih komplikacija RA, kao što su parodontitis (bolest desni) i intersticijska pneumonija.

Može da zaštititi od tumora

Resveratrol je istražen zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji tumora i kao pomoćna (dodatna) terapija za lečenje tumora. Studije u epruvetama i životinjama pokazuju da resveratrol može imati svojstva protiv raka koja mogu pomoći u prevenciji ili borbi protiv određenih vrsta raka, uključujući karcinom dojke, debelog creva, želuca, pankreasa, prostate, jajnika i endometrijuma.

Literatura:

1. Koushki M, Amiri-Dashatan N, Ahmadi N, Abbaszadeh HA, Rezaei-Tavirani M. Resveratrol: A miraculous natural compound for diseases treatment. Food Sci Nutr. 2018;6(8):2473-2490. 

2. Cheng CK, Luo JY, Lau CW, Chen ZY, Tian XY, Huang Y. Pharmacological basis and new insights of resveratrol action in the cardiovascular system. Br J Pharmacol. 2020;177(6):1258-1277. 

3. Zhou Q, Wang Y, Han X, Fu S, Zhu C, Chen Q. Efficacy of resveratrol supplementation on glucose and lipid metabolism: a meta-analysis and systematic review. Front Physiol. 2022;13.

4. Xiao Q, Zhu W, Feng W, et al. A review of resveratrol as a potent chemoprotective and synergistic agent in cancer chemotherapy. Front Pharmacol. 2019;9:1534. 

5. Weiskirchen S, Weiskirchen R. Resveratrol: How much wine do you have to drink to stay healthy?. Adv Nutr. 2016;7(4):706-718. 

Još malo o hromu

Hrom - konkretno, trovalentni hrom - je esencijalni element u tragovima koji neki ljudi koriste kao dodatak. Možda najvažnije, hrom formira jedinjenje u telu koje izgleda da pojačava efekte insulina i snižava nivoe glukoze. Međutim, korišćenje hroma može da dovede i do nekih rizika pa je njegova upotreba je donekle kontroverzna.

Zašto ljudi uzimaju hrom?

Neke studije pokazuju da suplementi hroma mogu biti korisni za ljude sa dijabetesom tipa 2 i insulinskom rezistencijom (predijabetes). Postoje dobri dokazi da hrom može da smanji nivo glukoze i da poboljša osetljivost na insulin, iako sve studije nisu pokazale takve rezultate. Može biti da hrom deluje bolje ako nekome nedostaje hroma, što se obično vidi samo ako osoba ima lošu ukupnu ishranu. Druge studije su takođe otkrile da hrom može da pomogne kod sindroma policističnih jajnika (PCOS), koji je povezan sa insulinskom rezistencijom.

Dodaci hroma su takođe proučavani zbog njihovih efekata na holesterol, rizik od srčanih oboljenja, psihološke poremećaje, Parkinsonovu bolest i druga stanja. Međutim, rezultati studije su kontradiktorni ili nejasni.

Neki ljudi koriste dodatke hroma da bi izgradili mišiće ili pokrenuli gubitak težine. Neke studije hroma su pokazale ove prednosti, ali druge nisu.

Koliko hroma treba da uzmete?

Sada ne znamp koliko je hroma ljudima potrebno. Dakle, ne postoji preporučeni dodatak u ishrani (RDA) za hrom. Umesto toga, stručnjaci su smislili minimalnu količinu hroma koju bi ljudi trebalo da dobiju.

Možemo li dobiti hrom prirodno iz hrane?

Većina ljudi dobija dovoljno hroma iz hrane. Namirnice koje su dobar izvor hroma uključuju:

- Povrće kao što su brokoli, krompir i boranija

- Proizvodi od celog zrna

- Govedina i živina

- Voće, uključujući jabuke i banane; Sok od grožđa

- Mleko i mlečni proizvodi

Koji su rizici uzimanja hroma?

Posledice. Čini se da hrom ima malo neželjenih efekata. Bilo je nekih izveštaja o tome da hrom izaziva povremene nepravilne otkucaje srca, poremećaje spavanja, glavobolje, promene raspoloženja i alergijske reakcije. Hrom može povećati rizik od oštećenja bubrega ili jetre. Ako imate bolest bubrega ili jetre, nemojte uzimati hrom bez prethodnog razgovora sa lekarom.

Interakcije. Pošto hrom može uticati na nivo šećera u krvi, ključno je da svako ko uzima lekove za dijabetes, poput insulina, koristi hrom samo pod nadzorom lekara. Hrom takođe može da interaguje sa lekovima kao što su antacidi, lekovi za refluks kiseline, kortikosteroidi, beta-blokatori, insulin, lekovi za štitne žlezde i NSAID lekovi protiv bolova. Ove interakcije mogu prouzrokovati lošu apsorpciju hroma ili pojačati efekat drugog leka.

Rizici. Trudnice i dojilje ne bi trebalo da uzimaju suplemente hroma. Za decu, konsultujte lekara. Neki stručnjaci preporučuju da niko ne bi trebalo da uzima više od 200 mcg dnevno bez lekarskog saveta. Institut za medicinu nije postavio podnošljiv gornji nivo unosa (UL) jer je primećeno nekoliko ozbiljnih neželjenih efekata sa visokim unosom hroma.

Ne možete da iskontrolišite apetit? 

Dozvolite da Vam pomogne hrom! Reguliše proizvodnju insulina i normalizuje nivo glukoze u krvi, smanjujući glad i želju za slatkim.

Hrom pomaže u „otklanjanju grešaka“ u metabolizmu ugljenih hidrata, smanjenju apetita i, kao rezultat toga, pomaže u normalizaciji težine. Reguliše nivo holesterola u krvi i sprečava razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Nezamenljiv za sportiste, intelektualne radnike, one koji vole slatkiše i ljude sa simptomima dijabetesa.

Hromlipaza" Siberian Super Natural Sport je bolja od samog hroma, jer 1 kapsula sadrži lako asimilovano organskog jedinjenja (helatnog) hroma u obliku pikolinata, ekstrakt gorke dinje, koji pomaže smanjenju nivoa šećera u krvi, ekstrakte eleuterokoka i zelenog čaja sa tonizirajućim efektom, koji povećavaju odbrambene mehanizme tela i smanjuju umor.

5 zdravstvenih prednosti niacina

1. Poboljšava nivoe masti u krvi

Niacin može da pomogne u poboljšanju nivoa masti u krvi jer utiče na:

- povećanje HDL (dobrog) holesterola

- smanjenje LDL (lošeg) LDL holesterola

- smanjenje nivoa triglicerida

Ovo može da dovede do smanjenja rizika od srčanih bolesti.

Takođe, potrebne su visoke doze niacina, obično 1.500 mg ili više, da bi se postigla poboljšanja nivoa masti u krvi, što povećava rizik od neprijatnih ili potencijalno štetnih neželjenih efekata.

Iz ovih razloga, niacin nije primarni tretman za visok holesterol. Prvenstveno se koristi za poboljšanje nivoa masti u krvi kod ljudi koji nisu tolerantni na statine.

2. Može da utiče na snižavanje krvnog pritisaka

Jedna uloga niacina je da oslobađa prostaglandine, ili hemikalije koje pomažu da se krvni sudovi prošire - poboljšavajući protok krvi i snižavajući krvni pritisak. Iz tog razloga, niacin može igrati ulogu u prevenciji ili lečenju visokog krvnog pritiska.

U jednoj opservacionoj studiji na preko 12.000 odraslih, istraživači su otkrili da je svako povećanje dnevnog unosa niacina od 1 mg povezano sa smanjenjem rizika od visokog krvnog pritiska za 2% — sa najnižim ukupnim rizikom od visokog krvnog pritiska pri dnevnom unosu niacina od 14,3 do 16,7 mg dnevno.

Studija visokog kvaliteta je takođe primetila da pojedinačne doze od 100 mg i 500 mg niacina blago smanjuju sistolni pritisak desne komore.

3. Može da pomogne u lečenju dijabetesa tipa 1

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest u kojoj vaše telo napada i uništava ćelije u pankreasu koje stvaraju insulin. Postoje istraživanja koja sugerišu da bi niacin mogao da pomogne u zaštiti tih ćelija i možda čak i da smanji rizik od dijabetesa tipa 1 kod dece koja imaju veće šanse da razviju ovo stanje.

Međutim, kod osoba sa dijabetesom tipa 2, uloga niacina je komplikovanija.

S jedne strane, može da pomogne u smanjenju visokog nivoa holesterola koji se često vidi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Sa druge strane, ima potencijal da poveća nivo šećera u krvi. Kao rezultat toga, ljudi sa dijabetesom koji uzimaju niacin za lečenje visokog holesterola takođe moraju pažljivo pratiti nivo šećera u krvi.

Na sreću, novije studije otkrile su da niacin nije imao značajne negativne efekte na upravljanje šećerom u krvi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.

4. Pojačava funkciju mozga

Vašem mozgu je potreban niacin — kao deo koenzima NAD i NADP — za dobijanje energije i pravilno funkcionisanje.

U stvari, pomračenje svesti, pa čak i psihijatrijski simptomi su povezani sa nedostatkom niacina.

Neke vrste šizofrenije mogu se lečiti niacinom, jer pomaže u poništavanju oštećenja moždanih ćelija koje je uzrokovano nedostatkom niacina.

Preliminarna istraživanja pokazuju da bi to takođe moglo pomoći u održavanju zdravlja mozga u slučajevima Alchajmerove bolesti. 

5. Poboljšava zdravlje kože

Niacin pomaže u zaštiti ćelija kože od oštećenja od sunca, bilo da se koristi oralno ili kao losion.

Takođe može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka kože. Jedna visokokvalitetna studija na preko 300 ljudi sa visokim rizikom od raka kože otkrila je da uzimanje 500 mg nikotinamida dva puta dnevno smanjuje stope nemelanomskog karcinoma kože u poređenju sa kontrolom.

Za kontrolu težine i apetita

Da li ste čuli za hrom, jedan od metala u periodnom sistemu?

Njegove soli koristile su se još za vreme cara Đin Ši Huanga u drevnoj Kini, za poboljšanje kvaliteta i postojanosti bronzanih mačeva. 

Luj Nikola Voklen ga je prvi izolovao iz rude krokoite iz Sibira i element je dobio ime hrom (grč. boja) zbog raznolikosti boja  njegovih različitih oksidacionih stanja.

 

Sjajna žuta boja (hrom žuta) ubrzo je postala boja i simbol svih poštanskih službi u Evropi (poštanska žuta) a i Vincet Van Gog je obožavao hrom žutu (olovo hromat) i koristio je da naslika svoje suncokrete.  

Metal koji ulazi u sastav čelika, koji se koristi za popravljanje izgleda čelika i sprečava njegovu koroziju. 

Istovermeno, hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Pošto ga ljudski organizam ne proizvodi sam, mora se unositi hranom. Iako je hrom široko rasprostranjen u hrani, loša ishrana može da izazove neadekvatne nivoe hroma, odnosno nedostatak ovog mikroelementa. Količina hroma u većini obrađene, rafinisane hrane veoma je niska, i konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izutetno bitnog minerala iz našeg tela. Tako da deficit hroma najviše zavisi od naše ishrane, tj. kvaliteta hrane koju unosimo na dnevnoj bazi.

Da li ste se ikada zapitali u kojim namirnicama se može naći i kakvu ulogu ima u organizmu? 

Uloga hroma

1. Regulacija nivoa glukoze u krvi

Trovalentni hrom deluje zajedno sa insulinom tako što povećava korišćenje glukoze. Insulin je hormon odgovoran za prenos glukoze u ćelije gde se koristi za stvaranje energije. Nakon obroka, nivo glukoze u krvi se povećava pri čemu pankreas počinje da luči insulin koji smanjuje nivo šećera u krvi i omogućava ulazak glukoze u ćelije vezujući se za specifične receptore. Ukoliko je vaša ishrana bogatija rafinisanim šećerima (beli šećer, saharoza) troše se veće količine hroma.

2. Pomaže u smanjenju visokog holesterola u krvi

Hrom ulazi u sastav enzima koji učestvuju u sintezi masnih kiselina, holesterola i proteina. Istraživanje pokazuje vezu između povećanog unosa hroma i nivoa holesterola u krvi. Neke studije čak pokazuju da ljudi koji umiru od srčanih bolesti imaju tendenciju smanjenog nivoa hroma u krvi u trenutku smrti. Kada su istraživači na Odeljenju za medicinsko obrazovanje Merci bolnice testirali efekte dodavanja hroma kod odraslih tokom perioda od 42 dana, učesnici su imali smanjene nivoe ukupnog holesterola i niže nivoe lipoproteina niske gustine (LDL) „lošeg holesterola “ prilikom uzimanja hroma u odnosu na placebo grupu.

3. Može da pomogne kod prekomerne težine i prejedanja.

Hrom je povezan sa smanjenjem rizika od gojaznosti, sa manjom težinom i može pozitivno da utiče na unos hrane. U ovom trenutku, tačan mehanizam pomoću koga utiče na glad i težinu još uvek nije poznat, ali neke studije pokazuju da je veći unos hroma povezan sa smanjenjem masnoće (akumulacija masti na telu) i bolje kontrolisanom ishranom.

4. Pomaže u održavanju zdravlja mozga 

Nedavna istraživanja ukazuju na ulogu insulina u održavanju zdravlja mozga i kognitivnih funkcija u starosnoj dobi. Pošto je hrom sposoban da poboljša nivo glukoze i reakciju insulina, može delovati kao korisni modulator funkcije mozga.

5. Podržava zdrav metabolizam i adekvatan nivo energije

Dobijanje adekvatnih količina minerala u tragovima kao što su hrom, kalcijum i magnezijum posebno su važni za ljude koji su aktivni, pošto su neophodni da bi se obezbedio kapacitet za povećanje potrošnje energije (kalorija), mišića i fizički rad.

6. Pomaže boljem zdravlju očiju

Hrom može da pomogne u zaštiti od starosnih poremećaja očiju kao što je glaukom ili katarakta. Hrom može da smanji rizik od nastanka dijabetesne retinopatije kao komplikacije loše regulisane šećerne bolesti zbog svoje korisne uloge u kontroli glukoze u krvi.

7. Zaštita kostiju od preloma i osteoporoze

Poznato je da hrom usporava gubitak kalcijuma, tako da bi njegov optimalan unos bio koristan za sprečavanje gubitka gustine kostiju koji su naročito česti kod starijih žena i one koje su u menopauzi. Zbog toga je i prirodni lek za osteoporozu.

U kojoj hrani se nalazi

Namirnice najbogatije ovim mineralom su brokoli, iznutrice, grožđe i pivski kvasac. Za sada nema tačnih podataka kako bi izgledao „sindrom deficita hroma“, ali u prvom planu su nam dva moguća „metabolička scenarija“ – insulinska rezistencija, kao i problem regulacije „holesterola u krvi“ (odnos LDL/HDL, kao i ukupnog holesterola u krvi).

Dakle, ishrana + dodaci ishrani?

Smatra se da hrom unet hranom zbog mogućih interakcija sa drugim mineralima, kao i procesima obrade hrane poseduje minimalni stepen apsorpcije, tako da su suplementi jako bitan faktor u borbi protiv mogućeg deficita. Hrom pikolinat je visokoapsorptivni oblik hroma koji je široko rasprostranjen u industriji suplemenata.

Istraživanja pokazuju da od suplementacije hromom (pikolinat) najviše koristi mogu imati pojedinici sa insulinskom rezistencijom, kao i dijabetesom tipa 2. Suplementacija hromom može da smanji učestalost i „jačinu“ napada gladi, kao i one neodoljive želje za slatkišima. Naravno, u prvom redu je uvek sređena ishrana (pravilan odabir namirnica i adekvatan broj obroka), pa tek onda možemo govoriti o benefitima hroma koji su „osetni“.

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je često udružen i sa insulinskom rezistencijom tako da suplementacija hromom može da pomogne.

Preporuke

Često puta preporuke za suplementaciju hrom pikolinatom pominju inicijalne doze od 600-1200 mcg istog uz moguću pojavu – vodenastih proliva, vrtoglavice, glavobolje, kao i osipa. Uzevši navedeno u obzir poželjno je dozu revidirati, tako da je u većini slučajeva doza koja se najbolje toleriše, a i „radi“ 200-600 mcg.

Hrom pikolinat stupa u interakcije sa nekim lekovima. Npr. lekovi za štitnu žlezdu, naročito sintetički T4. S obzrom na to trebalo bi da između uzimanja hrom pikolinata i pomenute grupe lekova prođe 3-4 sata. Moguće su interakcije hrom pikolinata i sa beta-blokatorima, antacidima, vitaminom B3, insulinom, oralnim antidijabeticima, „lekovima za bolove“ (NSAIL i kortikosteroidi). Ove interakcije su naročito bitne kod hroničnih bolesnika.

Smatra se da hrom utiče i na porast mišićne mase. Istraživanja ukazuju da hrom direktno ne doprinosi tome, već indirektno svrsishodnijim iskorišćavanjem makronutrijenata.

Adekvatni unos hroma zavisi od uzrasta i pola:

– Deca od 0 do 6 meseci: 0,2 mikrograma

– Deca od 7 do 12 meseci: 5,5 mikrograma

– Deca od 1 do 3 godine: 11 mikrograma

– Deca od 4 do 8 godina: 15 mikrograma

– Deca od 9 do 13 godina: 25 mikrograma za dečake, 21 mikrograma za devojčice

– Tinejdžeri od 14 do 18 godina: 35 mikrograma za dečake, 24 mikrograma za devojčice

– Odrasli od 19 do 50 godina: 35 mikrograma za muškarce, 25 mikrograma za žene

– Odrasli preko 51 godine: 30 mikrograma za muškarce, 20 mikrograma za žene

– Žene koje su trudne: 30 mikrograma

– Žene koje doje: 35 mikrograma

Veće doze hroma preporučuju se za pomoć u kontroli šećera u krvi, posebno kod ljudi sa postojećim slučajevima blage ili ozbiljne insulinske rezistencije ili dijabetesa i to 200 mikrograma na dan , a u nekim slučajevima se prepisuju visoke doze do 1000 mikrograma za osobe sa dijabetesom tipa 2 ili metaboličkim sindromom ( u konsultaciji sa lekarom ).

Nedostatak hroma

Simptomi nedostatka hroma su:

- Loša kontrola glukoze u krvi

- Krhke kosti sklone povredama

- Niska energija, umor

- Loše zdravlje kože

- Povećan rizik nastanka komlikacija kardiovaskularnih bolesti i visok nivo holesterola

- Niska koncentracija i loša memorija

- Pogoršanje zdravlja očiju

- Promene raspoloženja, poput povećanja anksioznosti

- Promene u apetitu i težini 

9 saveta kako da imate dobar holesterol

Ako imate visok holesterol, sasvim sigurno ste pod većim rizikom od srčanih oboljenja. Ali, dobra vest je da je to rizik koji možete kontrolisati. Možete da smanjite svoj „loš” LDL holesterol i da povećate „dobar” HDL holesterol. Samo treba da napravite neke jednostavne promene.

Životni stil nije sve – važni su i vaši geni. I dalje ćete, možda, morati da uzimate lekove da biste vratili holesterol na pravi put. Ali, ako napravite samo nekoliko jednostavnih promena, u vašim svakodnevim navikama,  možda ćete moći da smanjite doze leka i mogućnost da dođe do neželjenih efekata.

1. Ukinite trans masti iz ishrane

Trans masti podižu vaš LDL, snižavaju HDL i povećavaju rizik od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara. Kada kupujete hranu, proverite na etiketi koje sastojke sadrži proizvod i koje su mu nutritivne vrednosti. Ako na etiketi vidite „delimično hidrogenizovano ulje“, budite sigurni da je to loše i da je to u stvari samo "fensi" naziv za trans masti.

2. Krećite se

Vežbanje najmanje 2 1/2 sata sedmično je dovoljno za podizanje HDL-a i poboljšanje LDL-a i triglicerida. Ako niste bili aktivni, počnite polako - računaju se čak i 10-minutni blokovi aktivnosti. Izaberite vežbu u kojoj uživate. I družite se: Partner za vežbanje vam može pomoći da ostanete na pravom putu.

3. Unosite vlakna

Hrana poput ovsenih pahuljica, jabuka, suvih šljiva i pasulja bogata je rastvorljivim vlaknima, koja sprečavaju vaše telo da apsorbuje holesterol. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji su jeli 5 do 10 grama više svakog dana primetili pad svog LDL-a. Ako jedete više vlakana, osećate se siti, tako da nećete toliko žudeti za grickalicama. Ali pazite: previše vlakana u jednom trenutku može izazvati grčeve u stomaku ili nadimanje. Povećajte unos polako.

4. Jedite ribu

Pokušajte da ga jedete dva do četiri puta nedeljno. „Ne samo da su omega-3 masti u ribama zdrave za srce, već će zamena crvenog mesa ribom smanjiti vaš holesterol smanjenjem izloženosti zasićenim mastima, kojih ima u izobilju u crvenom mesu“, kaže Samaan. Začkoljica? Neke vrste, poput ajkula, sabljarke i kraljevske skuše, imaju visok sadržaj žive. To može povećati rizik od srčanih bolesti. Umesto toga, izaberite divlji losos, sardine i tunu. Omega 3 protiv omega 6: Koja je razlika?

5. Jedite orašasto voće

Većina tipova može da smanji LDL. Razlog: sadrže sterole, koji, poput vlakana, sprečavaju telo da apsorbuje holesterol. Samo ne preterujte: orašasti plodovi su visokokalorični (100g badema ima 579 kCal!).

6. Opustite se

Da li ste znali da kada ste pod stresom, vaš holesterol može "eksplodirati"? Opustite se sa dobrom knjgom, nađite se sa prijateljem na kafi ili vežbajte. To će pomoći da vaš holesterol bude pod kontrolom.

7. Začini

Ako već ne posipate kapućino cimetom ili ne istresite papriku na testeninu, slušajte: Začini poput belog luka, kurkumina, đumbira, crnog bibera, korijandera i cimeta daju više od ukusa vašoj hrani, oni takođe mogu poboljšati holesterol. Istraživanja pokazuju da ako jedete pola do jednog čena belog luka svakog dana, možete smanjiti holesterol do 9%. Bonus: Dodavanje dodatnih začina vašoj hrani takođe smanjuje vaš apetit, tako da je lakše skinuti višak kilograma.

8. Prestanite da pušite

Pušenje može da poveća loš LDL i da smanji HDL, a prestanak često poboljšava te brojke. U jednoj studiji, ljudi koji su prestali da puše videli su da im se „dobar“ holesterol poveća za 5% u jednoj godini. Ali ako ste redovno u blizini pušača, obratite pažnju: svakodnevno udisanje pasivnog dima takođe može povećati nivo lošeg holesterola.

9. Smejte se više

Smeh je kao lek: povećava HDL. Trebate da dodate komično olakšanje svom životu? Pogledajte blesave video zapise o kućnim ljubimcima na mreži, prijavite se za e-poštu za šalu na dan ili gledajte smešne filmove.

Demistifikacija holesterola

Holesterol je supstanca koja ima steroidnu strukturu i koja je ima višestruku ulogu u organizmu. Esencijalan za život jer ulazi u sastav ćelijske membrane svih ćelija ljudskog organizma, osnova je mnogih hormona zaduženih za rast, razvoj i reprodukciju, osnova je žučnih kiselina zaduženih za normalnu apsorpciju hranljivih sastojaka u digestivnom traktu.

Holesterol u organizmu potiče iz dva izvora, jedan deo je sintetisan u organizmu, a drugi deo se unosi hranom.

Ako osobe koje imaju genetsku predispoziciju za povećanu sintezu holesterola i/ili unose velike količine hrane bogate zasićenim mastima, onda one mogu da imaju povećan nivo holesterola u krvi što može da loše utiče na zdravlje. Višak holesterola može da se taloži u zidovima krvnih sudova što može tokom vremena da dovede do ateroskleroze koja je osnova velikog broja oboljenja, od kojih su oboljenja srca najizraženija.

Holesterol se u cirkulaciji nalazi u vidu lipoproteina, čestica koje se sastoje od specifičnih proteina i lipida, od kojih su dve najvažnije frakcije HDL i LDL.

.„Dobar“ i „loš“ holesterol

U osnovi postoje dve vrste holesterola:

„Dobar“ ili HDL holesterol (pun termin je lipoprotein visoke gustine). HDL holesterol se ponekad naziva „dobrim“ jer pomaže u uklanjanju holesterola iz arterija, krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom iz vašeg srca u ćelije tela.

„Loš“ ili LDL holesterol (lipoprotein niske gustine). LDL holesterol se ponekad naziva „lošim“ jer su visoki nivoi povezani sa nakupljanjem u vašim arterijama.

Korisan način da zapamtite razliku između HDL -a i LDL -a:
Želite da nivo HDL holesterola bude VISOK.
Želite da nivo LDL holesterola bude NIZAK.

Ukupni holesterol je mera ukupne količine holesterola u vašoj krvi, uključujući i LDL i HDL holesterol.

Šta je visok holesterol?

Visok holesterol je kada imate previše holesterola u krvi. Takođe se može nazvati visokim holesterolom u krvi, hiperholesterolemijom ili hiperlipidemijom. Vaš ukupni holesterol ili LDL holesterol može da bude previsok ili HDL holesterol prenizak.

Najvažniji efekat visokog holesterola je da može da izazove suženje i začepljenje arterija.

Višak holesterola i drugih supstanci koje se obično nalaze u krvi, poput kalcijuma i masti, mogu da počnu da se nakupljaju upravo ispod sluznice zidova arterija. Područja zida arterija u kojima se skuplja holesterol i druge materije nazivaju se „plakovi“. 

Formiranje plakova u arterijama je stanje koje se naziva ateroskleroza, arterioskleroza ili „otvrdnuće arterija“.

Kako arterioskleroza napreduje

Vremenom, plakovi postaju tvrđi i dodatno sužavaju arterije, ograničavajući protok krvi i oštećujući zid arterija. Što grublji plakovi čine sluznicu arterija, verovatnije je da će se tamo zarobiti i supstance poput trombocita, koje čine krv lepljivom i podstiču zgrušavanje.

Ako dođe do suženja u koronarnim arterijama, koje nose krv bogatu kiseonikom do samog srčanog mišića, stanje se naziva koronarna bolest ili koronarna bolest srca, što povećava rizik od srčanog udara.

Bolest koronarnih arterija može izazvati anginu: bol ili osećaj pritiska u grudima. 

Takođe možete osetiti anginu u rukama, ramenima, vratu, vilici ili leđima; čak se može osećati i kao loše varenje.

Deo plaka može da se otvori, uzrokujući stvaranje krvnog ugruška: ovo može iznenada i dramatično da blokira dotok krvi do vitalnog organa. Krvni ugrušci se takođe mogu osloboditi i putovati u telu i mogu izazvati blokade na drugim mestima.

Do srčanog udara dolazi ako se dotok krvi u deo srčanog mišića iznenada blokira. Ako nemate hitan tretman kako bi ste brzo ponovo pokrenuli krv, deo srčanog mišića gladan krvi bogate kiseonikom može umreti. Srčani udar može da bude fatalan.

Blokade u arterijama koje snadbevaju mozak mogu da dovedu do moždanog udara, koji oštećuje deo moždanog tkiva lišen krvi bogate kiseonikom. Moždani udar je takođe ponekad fatalan.

Smanjenje nivoa holesterola

Prvo što treba da uradite je da smanjite količinu holesterola, trans masti i zasićenih masti u vašoj hrani. To znači smanjenje unosa životinjskih masti (zamenite taj prošarani, sočan komad bifteka za nemasni izvor mesa, poput pilećih prsa). To se takođe može postići uklanjanjem peciva, prerađene hrane i brze hrane, koji su uobičajeni sumnjivci kada je u pitanju unos trans masti. Istovremeno, povećajte unos omega-3 masnih kiselina-bilo unošenjem više lososa, tunjevine ili oraha u ishranu ili uzimanjem omega-3 dodataka, poput ribljeg ulja ili ulja kalamara. Ovo će pomoći u smanjenju količine masti koju imate u krvi.

Redovno vežbanje je još jedan obavezni deo smanjenja nivoa holesterola. Ako trenutno ne vežbate, počnite s malim - 30 minuta hodanja svaki dan može biti dobar način za početak sigurnog režima vežbanja.

Drugi potencijalni tretmani za holesterol uključuju:

Uzimanje dodatka CoQ10 može pomoći u održavanju ukupnog zdravlja srca i arterija i smanjiti oksidaciju LDL-holesterola (tj. Lošeg holesterola).

Preliminarne studije ukazuju na to da dijete bogate vitaminom E mogu dovesti do oksidacije lošeg holesterola.

Postoje i druge tvrdnje da određene namirnice - integralne žitarice, orasi, soja, suplementi vlakana, zelena kafa, beli luk, maslina i masna riba - mogu pomoći u smanjenju apsorpcije lošeg holesterola. Sve je veći broj namaza i margarina koji se takođe prodaju na tržištu sa tvrdnjom da smanjuju apsorpciju holesterola, iako ne možemo komentarisati njihovu efikasnost.

U slučajevima veoma visokog holesterola, vaš lekar će možda morati da vam prepiše lekove. Neki od ovih lekova mogu da smanje količinu CoQ10 u krvotoku. Kao što smo već ustanovili, CoQ10 je važan za upravljanje holesterolom, pa ako vam lekar prepiše lekove, pitajte ih o mogućim prednostima suplementacije CoQ10.

Supermoći beta glukana iz ovsa

Ishrana je jedan od najznačajnijih faktora koji određuje ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Veliki unos prerađene hrane prepune neželjenih soli, masti i šećera - u kombinaciji sa sedećim načinom života - može oštetiti arterijsku i mišićnu funkciju srca.

U modernim društvima mnogi se bore da jedu nitritovno bogatu hranu zbog posla, socijalnih ili porodičnih obaveza. Uravnotežena ishrana može zahtevati promenu ponašanja i dramatične promene u načinu života mnogih, ali funkcionalna hrana, pića i dijetetski suplementi pružaju pogodan način za postizanje pravilne ishrane.

Mnogi proizvodi i sastojci su već dobro poznati i prihvaćeni od strane potrošača zbog njihove koristi za zdravlje. Ovas je u ovoj toliko željenoj kategoriji. Jednostavan sastojak koji je lako razumeti, ovas, takođe, uključuje širi, brzo rastući trend prirodne hrane napravljene od „pravih“ sastojaka.

Beta glukan je, kažu, super moćan sastojak koji čini čuda za imunitet, a time sprečava mnoge bolesti. Pripisuju mu se neverovatna svojstva, pa saznajte koja!

Šta su beta glukani?

Glukani jesu vrsta složenih šećera odnosno polisaharida, čije se prirodno stanište nalazi u ćelijskim zidovima nekih bakterija, gljivica i kvasaca, biljaka (kao što je ovas i ječam), algi i lišajeva. Odmah možete primetiti da se na našim prostorima, zahvaljući našim navikama u ishrani, teško može uneti u telo kao hrana, a jedini način da snabdete organizam ovim moćnim imuno pokretačem jeste da ga unesete. Telo ga ne stvara.

Sa druge strane, ishrana bogata vlaknima, algama, pečurkama svojstvena je istočnjačkoj kulturi i nije ni čudo što su benefiti beta glukana otkrveni prvo upravo tamo.

Pozitivni efekti na zdravlje srca su zahvaljujući ovsu koji je prirodno bogat izvor beta-glukana. Postoje čvrsti naučni dokazi koji pokazuju ulogu beta-glukana ovsa u smanjenju holesterola u krvi i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Zapravo je utvrđeno da se svakodnevnom konzumacijom najmanje 3g beta-glukana iz ovsa može postići smanjenje LDL holesterola do 10% i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za čak 20%.

Zašto su beta-glukani iz ovsa dobri za srce?

Smanjuje holesterol

Beta-glukan iz ovsa je rastvorljivi oblik dijetetskih vlakana koji proizvodi visok efekat na snižavanje holesterola zbog velike viskoznosti. Rastvara se u digestivnom traktu, gde u tankom crevu stvara gusti gel. Ova viskozna „mreža“ hvata čestice povezane sa holesterolom (žučne kiseline) i sprečava njihovo upijanje u krvotok. Zatim se bezopasno prenose van tela.

Kada jetra naknadno mora da proizvede više žučnih kiselina, koje su telu potrebne za apsorpciju masti, za to koristi holesterol u krvotoku. To rezultira smanjenjem nivoa holesterola u cirkulaciji (LDL).

Ova akcija znači da je stepen smanjenja holesterola kao efekat beta-glukana iz ovsa u velikoj meri zavisi od njegove viskoznosti. Implikacija je da je velika molekulska težina važna kako bi se oslobodila iz matrice hrane tokom varenja i omogućila joj da formira efikasan viskozni gel.

Proizvođači mogu minimizirati bilo koji potencijalni gubitak molekularne težine tokom obrade, poput ekstruzije, osiguravajući da postoje pažljivi sistemi za nadzor i kontrolu.

Smanjuje glikemijski odgovor

Ova karakteristika je takođe ključna za kontrolu nivoa glukoze i šećera u krvi. Porast viskoznosti izazvan ovsenim beta-glukanom deluje kao preventivna barijera; usporava varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, sprečavajući tako nagle skokove nivoa šećera u krvi koji bi inače podstakli telo da proizvodi i skladišti masti.

Za postizanje efekta smanjenja šećera u krvi, proizvod mora da sadrži najmanje 4 g bioaktivnog beta-glukana iz ovsa na 30 g ugljenih hidrata konzumiranih tokom obroka.

„Mehanizam koji stoji iza efekata beta-glukana iz ovsa je konačno dokazan i zavisi od povećane viskoznosti konzumirane hrane i beta-glukana koji se u njoj nalazi. Kada konzumirana hrana dođe do tankog creva, velika viskoznost odlaže unošenje hranljivih sastojaka, uključujući glukozu. " EFSA Journal 2011; 9 (6): 2207

Neželjena dejstva pri upotrebi beta glukana

Da bi sve prošlo kako treba, potrebno je da se držite nekih pravila i odgovarajućih doza za primenu. Uglavnom preporuke dolaze uz svaki preparat posebno jer se i beta glukan dobija iz različitih izvora. Generalna je preporuka da se ne uzimaviše od 15g dnevno oralno i ne duže od 8 nedelja i da se tada uzima ujutru na prazan stomak.

Ima li nekih nuspojava?

Kada se uzima oralno, beta glukan je relataivno bezbedan i zato se uglavnom preporučuje primena u obliku tableta i sirupa. Eventualne nuspojave su mučnina ili proliv.

Kada se koristi intravrenski, spektar neželjenih dejstava je veći. Beta glukan može izazavti groznicu, glavobolju, povraćanje, proliv, promene krvnog pristiska, oticanje limfnih čvorova.

Može uticati nepovoljno ne efekat pojedinih lekova. Ukoliko se uzima sa nesteroidnim antiinflatornim lekovima može izazavati stomačne tegobe. Ako pijete neku redovnu terapiju, najbolje je da se posavetjete sa lekarom.

Prednosti koje lubenica ima za zdravlje

Bogata likopenom 

Živahna crvena boja dolazi od likopena, antioksidansa. Studije pokazuju da likopen pomaže da se smanji rizik od raka i dijabetesa kao dela zdravog načina života. Lubenica ima više ovog hranjivog sastojka od bilo kojeg drugog voća ili povrća - čak i paradajza. Da biste dobili što više likopena, odaberite lubneice sa jarko crvenim sadržajem, a ne žutim ili narandžastim. I što je zrelija, to je bolja. Takođe, lubenica bez semenki ima više likopena od one sa semenkama.

Koristi kod sunčanja?

Neki pigmenti nas štite od sunca. Čudno je da samo njihovo konzumiranje može da zaštiti vašu kožu - bar malo. Likopen u lubenici može s smanji verovatnoću da dobijete opekotine od sunca. Ali to ne prporučujem kao sigurnu metodu, pa nastavite sa korišćenjem kreme za sunčanje širokog spektra sa SPF od 30 ili više svaki dan.

Zdravije srce

Lubenica je bogata aminokiselinom koja se zove citrulin i koja može da pomogne kod kretanja krvi kroz telo i može da sniziti krvni pritisak. Vaše srce, takođe, uživa u onim lubenicama koje sadrže likopen. Studije pokazuju da likopen može da smanji rizik od srčanih udara. Naravno, ceo vaš životni stil utiče na zdravlje vašeg srca. Zato pazite šta radite, ne pušite, ograničite zasićene masti i pridržavajte se saveta lekara.

Štiti vaše zglobove

Lubenica ima prirodni pigment koji se zove beta-kriptoksantin koji može da zaštiti vaše zglobove od upale. Neka istraživanja pokazuju da bi s vremenom moglo biti manje verovatnoće da dobijete reumatoidni artritis.

Štiti tvoje oči

Samo jedna srednja kriška lubenice daje vam 9-11% vitamina A koji vam je potreban svaki dan. Ovaj hranjivi sastojak je jedan od ključnih da bi oči održli zdravim. Hrana je najbolji način da nabavite sve vitamine i minerale koji su potrebni vašem telu.

Prirodno slatka hidratacija

Sočna lubenica sadrži 92% vode, tako da je to jednostavan način da pomognete da ostanete hidrirani. Svakoj ćeliji u vašem telu je potrebna voda. Čak i mali nedostatak može da učini da se osećate sporo. Ako zaiszta dođe do dehidratacije, vaše stanje moće postati dovoljno ozbiljno da bude potrebno intravenozno unošenje tečnosti.

Umiruje vašu kožu

Vitamini A, B6 i C u lubenici pomažu vašoj koži da ostane meka, glatka i podatna. Pošto je napunjena vodom, sa lubenicom je moguće napraviti odličnu masku za lice. Pomiješajte 1 kašiku soka lubenice sa istom količinom grčkog jogurta. Namaćite na lice i ostavite 10 minuta da odstoji na koži. Isperite i osušite.

Ne podiže šećer u krvi

Pokušavate da održite nivo glukoze u krvi stalnim? Imate sreće lubenica ima vrednost glikemijskog indeksa (GI) 80, približno isto kao i činija sa kukuruznim pahuljicama. Ali ima malo ugljenih hidrata. To znači da je glikemijsko opterećenje (koliko brzo ulazi u vaš krvotok i koliko glukoze može da proizvede) samo 5. Uživajte u kriški bez krivice!

Laka za varenje

Ako imate probavnu bolest kao što je Cronova bolest ili kolitis, lista onoga što ne treba da jedete može da  da bude dugačka. Možete staviti lubenicu na vašu listu "da". Njeno mekano, mesnato meso lako je probaviti čak i kada je upaljeno crevo. (Samo nemojte jesti koru ili semenke ako trebate da ograničite vlakna.)

Mоћнији од витамина Е

Ако сте родитељ који истражује различите врсте намирница које би могле да буду корисне за здравље вашег детета, онда сте можда чули а можда и нисте за ликопен.

Ликопен је не само супстанца која даје црвену боју одређеном воћу и поврћу, као што су парадајз, лубенице и грејпфрут, него, како је у научним студијама откривено, има и бројне користи за здравље..

Када једете храну која садржи ликопен, она се брзо апсорбује у нашем стомаку и преноси се кроз тело до масних ткива и органа пре него што се акумулира у јетри, тестисима, надбубрежним жлездама и дебелом цреву.

Због тога, научне студије су показале да ликопен заправо може да смањи ризик од различитих болести, посебно карцинома простате, али и кардиоваскуларних болести и астме, а такође,  може да помогне и у побољшању имунолошког система нашег организма.

Неке студије су такође откриле да ликопен може да помогне у спречавању болести срца јер спречава оштећење ЛДЛ-холестерола слободним радикалима  у крвотоку, а други научници су открили да је ликопен један од најјачих стабилизатора синглетног кисеоника и око 100 пута моћнији од витамина Е! Штавише, у другој научној студији откривено је да конзумирање више порција производа који садрже ликопен, недељно, може да буде повезано са смањеним ризиком од развоја tumora желуца за 50%.

Раније су само парадајз и његови производи сматрани потенцијалним изворима ликопена, али сада постоје доказане чињенице да лубеница такође садржи значајну количину ликопена.  Ипак, количина ликопена варира у зависности од сорте и услова гајења, а још је занимљивије да је садржај ликопена у црвеној лубеници готово 40% виши него у парадајзу.

У парадајзу, ликопен је доступан у релативно већој количини након топлотне обраде због разбијања комплекса протеин-каротеноид. Насупрот томе, ликопен из лубенице је доступан директно у људском телу одмах после конзумирања.

Услови складиштења, такође, веома значајно утичу на концентрацију ликопена, фенола и садржаја витамина Ц. Већи однос ликопена и каротена у лубеници тј. 1:12 даје изузетан антиоксидативни капацитет. Због ове специфичне карактеристике, храна са високим садржајем ликопена се назива функционална храна.

Холестерол и болести срца

Холестерол је мека, воштана супстанца, која се налзи у мастима (липидима) у крвотоку, као и у свим ћелијама тела. Холестерол је важан за добро здравље јер помаже формирање ћелијских мембрана, неких хормона и других типова ткива. 


Висок ниво холестерола у крви, међутим, представља велики ризик за коронарну болест срца, што може довести до срчаног удара.

Холестерол и друге масти се не могу растворити у крви. Помоћу специјалних једињења липида и протеина који се зову липопротеини, холестерол се уноси и избацује из ћелија. 

Врсте липопротеина

Два основна липопротеина су липопротеини високе густине (ХДЛ) и липопротеини ниске густине (ЛДЛ).

ХДЛ се често назива "добар холестерол" јер се сматра да се уз његову помоћ може уклонити вишак холестерола из атеросклеротичних наслага. ЛДЛ се често назива "лош холестерол" јер може да се полако таложи на зидовима артерија.

Извори холестерола

Холестерол потиче из само два извора: 

- производи се у телу (првенствено у јетри) 

- налазе се у намирницама које потичу од животиња (месо, млечни производи, живина, риба и плодови мора). 

Храна из биљака (воће, поврће, житарице, орашасти плодови и семена) не садрже холестерол.

Високи холестерол је најзаступљенији фактор ризика за срчане болести.

Своју слава је заслужио јер високи ниво холестерола повећава ризик од срчаног удара за 2,4 пута.

Знаци упозорења

Заиста нема знакова упозорења за висок ниво холестерола. Када се симптоми коначно појаве, обично се јављају у облику ангине или срчаног удара као одговор на накупљање наслага у артеријама. То је стање које захтева улагање у превенцију пре појаве опасних по живот симптома.

Смањење холестерола је важно без обзира на године старости и здравље. Чак и ако свакодневно вежбате и добро једете, можда ћете и даље имати проблема да смањите холестерол због вашег узраста, пола или породичне историје.

Добра вест је да променом вашег животног стила можете да смањите холестерол.

Понекад исхрана и вежбање нису довољни. Код 2 од 3 одрасле особе са високим нивоом холестерола, исхрана и вежбање не могу да доведу до смањења нивоа холестерола. Коришћење програма за снижавање холестерола са биолошки активним додацима исхрани Siberian Wellness-а, уз здраву исхрану и промене у начину живота које укључују вежбање, губитак тежине, престанак пушења, контролу високог крвног притиска и дијабетеса, може побољшати ваше здравље. 

Литература:

1. Cholesterol and heart disease, Tips for You and Your Patients,The Diabetes Educator Volume 30, Number 5 • September/October 2004

Jedete li čokoladu

čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje. Napravljena od semena drveta kakao-a, jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

1. Crna čokolada je veoma hranljiva

Ako jedete kvalitetnu tamnu čokoladu sa visokim sadržajem kakao-a, vi se onda zapravo veoma dobro hranite.

Tabla od 100 grama tamne čokolade sa 70-85% kakaa sadrži:

• 11 grama vlakana.
• 67% dnevnih potreba gvožđa
• 58% dnevnih potreba magnezijuma.
• 89% dnevnih potreba bakra.
• 98% dnevnih potreba mangana.
• Takođe ima dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.

Naravno, 100 grama je prilično velika količina, i nije nešto što bi trebalo da svakodnevno konzumiramo, jer istovremeno uzimamo 600 kalorija i umerene količine šećera. Profili masnih kiselina iz kakaoa i tamne čokolade je odličan. Masti su uglavnom zasićene i mononezasićene, sa malim količinama polinezasićenih masnih kiseelina. Tamna čokolada, takođe, sadrži stimulanse kao što su kofein i teobromin, ali je malo verovatno da ćete se zbog toga buditi noću, jer je količina kofeina veoma mala u poređenju sa, na primer, kafom.

2. Tamna čokolada je moćan izvor antioksidanata

Tamna čokolada sadrži organska jedinjenja koja su biološki aktivna i funkcionišu kao antioksidanti. Između ostalih sadrći polifenole, flavone, katehine, itd. U jednoj studiji je pokazano da kakao i tamna čokolada sadrže više antioksidantnih supstanci kao što su polifenoli i flavoni od drugih testiranih plodova, među kojima su bile i borovnice.

3. Tamna čokolada može da poboljša protok krvi i da smanji krvni pritisak

Postoje mnoge kontrolisane studije koje pokazuju da flavoni iz tamne čokolade mogu da stimulišu endotel, sluznicu arterija, da proizvodi gas azot oksid (NO), koji šalje signale koji dovode do opuštanja arterija, čime se smanjuje otpor protoku krvi i na taj način dolazi do smanjenja  krvnog pritisaka. Međutim, postoji i jedna studija koja je rađena sa ljudima koji su imali povišen krvni pritisak, i u kojoj nije dokazan nikakav efekat na smanjenje krvnog pritiska, pa ako imate povišen krvni pritisak, nemojte očekvati da čete ga sniziti sa velikim količinama čokolade.

4. Tamna čokolada dovodi do povećanja HDL i štiti LDL od oksidacije

Konzumiranje tamne čokolade može dovesti do poboljšanja nekoliko važnih faktora rizika za bolesti srca. U kontrolisanom ispitivanju, nađeno je da prah kakaa doveo do značajnog smanjenja oksidovanog LDL holesterola (loš holesterol), a istovremeno do povećanja HDL holesterola (dobar holesterol) kod muškaraca sa povišenim holesterolom. Smanjenje holesterola u arterijama dovodi do manjeg rizika od srčanih oboljenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ispostavilo se da imamo nekoliko dugoročnih opservacionih studija koje pokazuju prilično drastično poboljšanje. U istraživanju kod 470 starijih muškaraca, pronađeno je da kakao smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti za neverovatnih 50% u periodu od 15 godina. Druga studija je pokazala da je konzumacija čokolade 2 ili više puta nedeljno smanjila rizik od kalcifikacija naslaga u arterijama za 32%. Manje konzumiranje čokolade bilo je bez efekta. U još jednoj studiji pokazano je da upotreba čokolade 5 puta nedeljno, dovodi do  smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 57%. Naravno, ovo su takozvane opservacijske studije, pomoću kojih se ne može dokazati da je čokolada uzrokovala smanjenje rizika.

Međutim, s obzirom na to da imamo biološki mehanizam (niži krvni pritisak i oksidovani LDL), smatram da je moguće da redovna konzumacija tamne čokolade u stvari smanji rizik od srčanih oboljenja.

Tamna čokolada takođe može smanjiti insulinsku rezistenciju, koja predstavlja zajednički faktor rizika za mnoge bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.

Koristite li korijander

Korijander, biljka sa dugom istorijom upotrebe od neolitskog doba, oko 7000 godina pre nove ere. Primena korijandera dokumentovana je u drevnim indijskim sanskrtskim tekstovima, Starom Zavetu i egipatskim papirusima. Coriandrum sativum je gajen u Grčkoj od drugog milenijuma pre nove ere, mirisna semena ove biljke korišćena su u parfemima, a seme i list korišćeni su kao začin u toku kuvanje hrane.

U tradicionalnoj kineskoj medicini kao i u ajurvedskoj medicini, seme korijandera se koristilo za poboljšavanje varenjenja, kao karminativno sredstvo (olakšava ili sprečava nadimanje) ili za olakšavanje stomačnih tegoba. 

U mnogim studijama, pokazalo se da seme korijandera smanjuje šećer u krvi, smanjuje insulinsku rezistenciju, najverovatnije zbog prisustva flavonoida i polifenola u semenu. Studije su, takođe, pokazale da se korišćenjem semena može smanjiti nivo holesterola, što seme korijandera čini korisnim za zdravlje srca. U nekoliko studija na životinjama, ekstrakt semena korijandera je smanjio LDL holesterol, trigliceride i ukupni holesterol kod pacova. Istovremeno je ekstrakt povećao HDL holesterol ("dobar" holesterol).

Lokalna upotreba razblaženih esencijalnih ulja dobijenih iz semena korijandera, izgleda da je efikasna u lečenju površnih kožnih infekcija i dermatitisa povezanih sa Streptococcus piogenes. Ulje korijandera, takođe, inhibira Staphilococcus aureus, S. haemoliticus, Pseudomonas aeruginosa, Escherichia coli i Listeria monocitogenes. Ulje korijandera sadrži aldehide efikasne protiv Candida spp., S. aureus, Salmonella tiphi, Salmonella choleraesuis i drugih bakterija.

Urađeno je nekoliko studija o sastavu esencijalnog ulja korijandera. Pokazalo se da ulje korijandera sadrži više od 52 jedinjenja. Najvažnija su  α-pinen (4.09%), geranil acetat (8.12%) i linalool (75.30%). 20 jedinjenja identifikovanih u esencijalnom ulju korijandra pokriva 96,6-99,7% ukupnog sadržaja ulja. 

Literatura:

Hannah Baumana and Jayda Seibertb, Food As Medicine: Coriander/Cilantro (Coriandrum sativum, Apiaceae), HerbalEGram:Volume 12, Issue 6, June 2015