Da li je meso jedan od najštetnijih proizvoda

Već nekoliko godina od kako sam prestao da jedem meso, međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja a delom i sa ekološke tačke gledišta. Razloge koji su me naveli da prestanem da jedem meso naveo sam u jenom od prethodnih članaka na ovom blogu.

Međutim, u poslednje vreme crveno meso (govedina, svinjetina i jagnjetina) - prepoznato je gotovo kao neprijatelj broj jedan. Naučnici kažu da uzrokuje hronične bolesti srca i krvnih sudova, a takođe, i da je glavni krivac za rak želuca i creva. Mnogi stručnjaci se čak zalažu za uvođenje strogih ograničenja upotrebe crvenog mesa u prehrambenoj industriji.

Takav nepovoljan stav prema jednom od osnovnih proizvoda čovekove prehrane, koji je sastavni deo naše ishrane tokom stotina hiljada godina evolucije, naravno, ne može a da ne izazove pitanja i zbunjenost. Šta je to toliko posebno u vezi sa crvenim mesom što su naučnici nedavno otkrili da ga treba potpuno izbaciti iz naše ishrane?

I, kako pokazuje objektivna analiza brojnih studija na ovu temu, ne postoji ništa super-štetno što bi bilo svojstveno samo crvenom mesu. Ako govorimo o riziku od kardiovaskularnih bolesti, onda je to direktno povezano sa količinom crvenog mesa u ishrani, ali to nije toliko zbog mesnih vlakana koliko zbog visokog sadržaja holesterola i zasićenih životinjskih masti u modernim stočarskim proizvodima. Međutim, i rizik od ateroskleroze zbog potrošnje velikih količina holesterola i zasićenih masti, koje se nalaze, na primer, u mlečnim proizvodima, biće potpuno iste.

Stvari nisu tako jednostavne u slučaju karcinoma želuca i creva. Kancerogeni nastali tokom prerade mesa na visokim temperaturama (intenzivno prženje, pečenje na roštilju) su, bez sumnje, izuzetno opasni, ali se mogu stvoriti i prilikom prženja i pečenje belog mesa ili ribe. Velike količine soli u suhomesnatim proizvodima (šunka, salame, pršuta) takođe imaju dokazano kancerogeno dejstvo i pojačavaju potencijalni kancerogeni efekat prerađenog mesa. Ali, soli u kiselom povrću ili soja sosu imaju potpuno isti efekat. Nitriti u proizvodima od kobasica (iz kojih se u crevima mogu sintetizovati kancerogeni nitrosamini) uopšte nemaju nikakve veze sa mesom - to su veštački aditivi.

Naravno, proizvodi raspadanja žučnih kiselina su vrlo jaki kancerogeni, koji se u velikim količinama izlučuju u creva prilikom konzumiranja masnog mesa. Međutim, ni ovde nije sve tako jednostavno. Prvo, ovde je ključni faktor mast, a ne samo meso. Drugo, kritična uloga u transformaciji žučnih kiselina u kancerogene, igra patološka mikroflora creva. Uključujući veliku količinu biljne hrane u ishrani, to se može izbeći.

Jedina potencijalno kancerogena komponenta koja se nalazi samo u crvenom mesu je hem. To je složeni protein u mioglobinu mišića, koji je uključen u transport kiseonika, što mesu daje karakterističnu crvenu boju. To je snažno oksidaciono sredstvo i, uz produženo izlaganje sluznici debelog creva, može povećati rizik od raka. Uprkos tome, ovde treba napomenuti da se, prvo, deo hema uništava tokom toplotne obrade, a drugo, njegov negativni efekat takođe može biti neutralisan zbog uravnotežene ishrane.

Ako želimo da ljudi počnu da menjaju tradiciju ishrane za one zdravije, moramo biti izuzetno iskreni i objektivni. Jednolična ishrana mesom sa velikim udelom masnog mesa i kobasica i drugih štetnih sastojaka povezanih sa takvom ishranom predstavlja naviku koja je jedan od glavnih faktora za nastanak mnogih vrlo ozbiljnih bolesti. To je činjenica. Međutim, zabranom korišćenja u ishrani jednog od ključnih proizvoda (posebno bez ikakvih određenih dokaza) neće se ništa postići. Tim pre što je  osim promene navika u korišćenju mesa potrebno promeniti još mnogo stvari..

Na primer, kalcijum i hlorofil u zelenilu mogu vezati deo hema koji ulazi u creva, a antioksidanti u hrani mogu blokirati njegov prokancerogeni efekat na crevne ćelije. Konačno, održavanje pravilnog pražnjenja creva pravilnom ishranom značajno će smanjiti vreme kontakta proizvoda razgradnje hema i žučnih kiselina (videti gore) sa crevnom sluznicom. Odnosno, hronični zatvor, koji povećava rizik od raka creva i obično je povezan sa jedenjem mesa, u stvari takođe nije neophodan pratilac crvenog mesa.

Nedavno su takođe iznete teorije da govedina može da posluži kao izvor onkogenih virusa koji se mogu preneti sa goveda kroz meso na ljude. Ali, prvo, još uvek nema jasnih dokaza o tome. Drugo, ovo svojstvo samo po sebi nije od crvenog mesa, pa čak ni od samih životinja, već jedna od posledica masovnih tehnologija stočarstva koje stvaraju sve uslove za pojavu raznih epidemija. Treće, ovo se, opet, ne može smatrati svojstvom bilo kog crvenog mesa, jer se to ne odnosi na svinjetinu i jagnjetinu.

Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant, drugi deo

Druga komponenta Trimegavitals – borago i amarant, nije ništa manje intrigrantna. Hiljadama godina, mudre žene i šamani su kultivisali tradicionalne lekovite biljke, znanjem zasnovanim na intuitivnoj unutrašnjoj percepciji, njihovom zapažanju prilikom korišćenja divljih biljaka i njihovim iskustvima sa biljkama koje imaju isceliteljske osobine. Drevna biljna tradicija fokusirana je prvenstveno na fizičko lečenje, sa nekim relativno rudimentarnim i generičkim napitcima za mentalne i emocionalne probleme.

Iz dubine vekova, do nas je došla izreka Ego borago gaudia semper ago (sa boragom sam uvek radostan). U vreme engleske kraljice Elizabete I, cvetovi borage su dodavani u salate sa ciljem buđenja uma. Savremena nauka samo potvrđuje mudrost generacija: ulja boraga (masno biljno ulje, koje se dobija metodom ekstrakcije iz semena lekovite borage), sadrži biološki aktivne supstance slične onima koje se nalaze u majčinom mleku, i imaju anti-inflamatorna i anti-alergična svojstva. Ulje je bogato gammalinolenskom i linolnom kiselinom, a koristi se kao izvor prostaglandina za lečenje menstrualnih problema i hroničnih stanja kože. U kombinaciji sa uljem jagorčevine, pomaže u smanjenju nivoa holesterola u krvi.

Iako postoji mnoštvo popularnih teorija o poreklu imena "borage", veruje se da je latinski borago kombinacija reči “corrago”, koja ima koren kor, "srce" i ago, "ja vodim". Smatrano je da biljka ima "cordial" efekat, odnosno da ima okrepljujući i efekat jačanja srca. Italijanska bora i francuska burra, označavajući "kosu" ili "vunu", potiču iz latinskog burre, "stado vune". Ove nazivi za biljku se očigledno odnose na debljinu njegovih kratkih dlaka.

Interesantno je da je travar Henslov nagovestio da se keltski naziv barrah, što znači "čovek hrabrosti", odnosi i na boragu.

Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant

Kako je neshvatljiva, divna i misteriozna priroda! Gledaš biljke i misliš da je to korov, a ispostavilo se ….Širica, barhatnik, aksamitnik, petušne školjke, mačji rep,lisičji rep – dosta je naziva za ovog lepotana. Privlačan za oči  bilo kog baštovana, cvet amaranta čuva najveću tajnu. Često ime govori sve. Mara (Morana) je boginja smrti kod starih slovena. Amarant u bukvalnom prevodu znači “odricanje od smrti”. Početno slovo “a” i ime strašne boginje formiraju magičnu reč, koja ukazuje na besmrtnost.

Ova biljka uz borago ulazi u sastav kompleksa Trimegavital, borago i amarant. Stari Asteci su ovu biljku zvali „zlatno zrno bogova“ jer su smatrali da je ovo sveta biljka. Zbog svojih hranljivih i lekovitih osobina zrno amaranta je smatrano podjednako vrednim kao zlato. Drevni Asteci verovali su da seme amaranta ojačava telo i duh, čini čoveka nepobedivim i svemogućim i zbog toga su ga davali deci još od rane mladosti. Kako su pokazala savremena naučna istraživanja, praktino svi delovi ove biljke su lekoviti.

Što više proučavaju ovu biljku, naučnici otkrivaju sve više zapanjujućih činjenica. Jedinstven kvalitet semena i ulja amaranta proučavao je Nikolaj Ivanovič Vavilov još 30-tih godina XX veka. Međutim, posle njegove smrti, mnogi radovi su izgubljeni. Tek sada se ponovo upoznajemo sa ovom isceliteljskom biljkom.  Apsolutno svi delovi biljke sadrže ulje, skrob, razne vitamine, minerale, pektin, karotin, lizin, mineralne soli. Seme ove čudesne biljke sadrži dragoceno ulje. Listovi amaranta su bogati vitaminom C, karotinom, flavonoidima, solima, kalcijumom, kalijumom, cinkom, manganom. Uspešno se koristi za lečenje pankreatitisa, gastririsa, dijabetesa, kod tumora, bolesti bubrega i jetre, Ulje amaranta je bogat izvor skvalena, veoma moćnog antioksidanta. Ulje amaranta obnavlja kožu, leči rane, ekceme, gljivična oboljenja, kožne infekcije. Melemi i tinkture od amaranta leče jetru i srce, gastro-crevne infekcije. Sok amaranta blagotvorno deluje na površinu kože, podlađuje I daje sjaj i elastičnost kosi.

Međutim, za pravi lekoviti nektar smatra se ulje semena amaranta. Činjenica je da ulje amaranta sadrži nekoliko puta više od svih ostalih biljnih proizvoda tako važne biološki aktivne supstance, kao što su skvalen i tokotrienoli. Skvalen je neophodna komponenta ćelijskih membrana i prisutna je u svim ćelijama tela. To je jedan od glavnih zaštitnika ćelije. Molekuli skvalena vezuju i neutrališu toksične supstance, slobodne radikale, kancerogene i druga štetna jedinjenja koji mogu da unište ćelijsku membranu i da prodru unutar ćelije. Upravo sa ovim svojstvima je povezana izražena antitumorska aktivnost skvalena protiv tumora kože, creva i dojke.

Nekada je amarant bio glavna hrana slovenskih naroda. Do reforme Petra I, seljaci i ostali radnici bili su odličnog zdravlja i bili su dugovečni. Zašto je Petar I zabranio gajenje ove biljke i pravljenje hleba od nje? Razlog je, nažalost, nepoznat. I veoma je žalosno što se to dogodilo jer su ljudi mnogo izgubili prestavši da jedu amarant. Reformom Petra I smanjio se i životni vek stanovnika Rusije. Postoje dokazi da su ljudi pre ove reforme živeli i preko 300 godina.

Amarant ne sadrži gluten, što znači da ga mogu jesti i ljudi koji ne smeju da konzumiraju gluten iz zdravstvenih razloga i može se koristiti kao vrlo hranljiv dodatak jelima bez glutena.

Sadrži lizin. Većina žitarica poput pšenice ne sadrži ili sadrži malo lizina, značajne aminokiseline, ali to ne važi za amarant. Ovo amarantu daje visok sadržaj proteina, jer se oni nalaze u svim aminokiselinama.

Amarant sadrži proteine. U proseku, amarant sadrži oko 13% proteina, ili oko 26 grama po šoljici što je daleko više nego što je slučaj sa ostalim žitaricama. Poređenja radi, šolja duguljastog belog pirinča sadrži samo 13 grama proteina.

Otkrijte tajnu Elemvitals jod?

Već odavno je poznato da je jod obavezna i neazmenljiva komponenta hormona štitne žlezde, koji regulišu širok spektar osnovnih biohemijskih procesa i funkcija organizma:
- regulacija energetske izmene, metabolizma masti, ugljenih hidrata i holesterola

- podrška funkcionalne aktivnosti nervnog sistema i srčanog mišića

- regulacija procesa rasta, fizičkog, umnog razvoja i potpunog sazrevanja dečijeg organzma

- uticaj na psihičku i intelektualnu delatnost

- učestvovanje u procesima prilagođavanja (adaptacije) organizma u ekstremnim uslovima životne sredine.

Elemvitals jod

Evo zašto hronični nedostatak joda u organizmu dovodi ne samo do razvijanja hipertireoze i gušavosti već i do usporenog rasta organizma, kašnjenja u umnom i psihičkom razvoju sve do demencije u seksualnom razvoju, smanjenja intenzivnosti praktično svih oblika metabolizma (naročito masti) i slabljenja imuniteta.

Na žalost, od nedostatka joda još uvek pati mnogo ljudi u svim regionima sveta. Statistički podatci pokazuju da oko 300 miliona ljudi pati od izraženog nedostatka joda, a skoro 1,5 milijardi ljudi ima povećan rizik od njegovog razvitka.

U isto vreme, sprovođenje masovne zaštite sprečavanja deficita joda, koja se sprovodi u više navrata, ostaje bez rezultata. Verovatno, razlog je korišćenje neorganskih jedinjenja joda. Zbog toga je, u poslednje vreme, sve raširenije mišljenje da je za sprečavanje stanja izazvanih nedostatkom joda, potrebno koristiti organska jedinjenja joda koja se nalaze u morskim algama.

Prihvatajući sve ove razloge, u sastav preparata Elemvitalis Jod su uključeni standardizovan ekstrakt morske laminarije i inaktiviran kvasac (Saccharomyces cerevisiae) koji sadrži selen u obliku selen metionina.

Relativno skoro, ustanovljeno je da je za normalnu apsorpciju joda u štitnoj žlezdi, neophodan selen, koji ulazi u sastav enzima jodtironin-5-dejodinaze, koja učestvuje u sintezi hormona koji sadrže jod.

Na ovaj način, prvi put je u preparatu Elemvitalis jod realizovan biološki sinergistički efekat joda i selena. Važno je dodati da selen ima i antioksidativnu zaštitu ćelija koje proizvode hormone u štitnoj žlezdi.

* * *

Često se od naših klijenata i partnera čuje da lekari ne preporučuju naš preparat Elemvital jod kod prisustva znakova lezija štitaste žlezde, tvrdeći da se sadržaj joda u krvi kod ovih pacijenata navodno povećava. S tim u vezi želim da danas sa vama podelim svoje stavove o ovom pitanju.

PRVO, koliko ja znam, nemaju svi lekari ovakav stav, i lično mislim da je ovakav stav vrlo sumnjiv. Ne samo zato što je odavno poznato da je nedostatak joda u organizmu glavni uzrok tiroidne disfunkcije. I stoga su ova dva koncepta - jod i štitna žlezda - tesno povezani u našim glavama skoro 100 godina.

DRUGO, ako je lekar protiv upotrebe proizvoda koji sadrže jod, onda treba da zabrani i upotrebu jodirane soli, mleka i hrane za bebe obogaćene jodom, kao i većinu morskih proizvoda, jer su to bogati izvori joda.

TREĆE, čak i ako je visok sadržaj joda u krvi pacijenta, to ne znači da je koncentracija joda u tiroidnim ćelijama visoka, a gde je njegovo prisustvo stalno potrebno za proizvodnju važnih hormona, a glavni uzrok narušavanja funkcionalnog stanja štitne žlezde je nedostatak asimilacije joda u njoj.

ČETVRTO, kako se do sada pokazalo, niska efektivnost sprovedenih masovnih kampanja za prevenciju nedostatka joda je povezana sa korišćenjem neorganskih jedinjenja joda, jer takva jedinjenja imaju relativno nisku bioraspoloživost u poređenju sa bioraspoloživošću organskih jedinjenja joda. Zbog toga su u poslednjih 15-20 godina razvijeni proizvodi koji sadrže organska jedinjenja joda u koje spada i naš proizvod Elemvital sa organskim jodom, koji sadrži i standardizovani ekstrakt ginko biloba koji daje mogućnost poboljšavanja procesa mikrocirkulacije u tkivima štitne žlezde, što zauzvrat povećava apsorpciju joda. Inače, ovo je važna prednost našeg proizvoda. U međuvremenu, kada se jod apsorbuje u štitnoj žlezdi, njegova koncentracija u krvi može se čak povećati. Slična situacija je i sa drugim mineralima, posebno kalcijumom, kada je na fonu nedostatka njegove asimilacije u kostima kod osteoporoze, njegov sadržaj, može biti, paradoksalno, veoma visok u krvi.

Literatura:

1.Библиотека рекомендаций по управлению своим здоровьем профессора Гичева

2. https://www.facebook.com/Gichev.Library/posts/507091039666945

Dvanaest koraka do zdravlja - ključne teze prof. Ю.П.ГИЧЕВА

1. KONSTANTNO UZIMANJE savremenih BAD – jedna od najvažnijih navika u upravljanju svojim zdravljem.

https://www.facebook.com/Gichev.Library/posts/345020189207365:0

2. REDOVNA UPOTREBA BAD je neophodna da bi se nadoknadio nedostatak glavnih biološki aktivnih supstanci / mikroelemenata / u prehrambenim proizvodima. Nije slučajno da je reč "za hranu" dodata nazivu "biološki aktivni aditivi".

“Ю.П.Гичев „Профилактическое и оздоровительное значение современных биологически активных добавок к пище“. - София, 2015“.

3. BAD – ovo je specijalno odabrana kombinacija biološki aktivnih supstanci biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, izolovana uz pomoć savremenih tehnologija iz hrane i potencijalnih prehrambenih proizvoda i lekovitog bilja koji pokazuju zdravstvene, zaštitne i terapeutsko-profilaktičke efekte na ljudsko telo.

„Ю.П.Гичев „Беседы о биологически активных добавках к пище“. - София-Новосибирск, 2013“.

4. Definišite svoj "LOCUS MINORIS" (slabo mesto u telu) uz pomoć savremenog preventivnog pregleda, na osnovu čega možete da uradite vaš individualni program redovne upotrebe odgovarajućih dijetetskih suplemenata.

https://www.facebook.com/Gichev.Library/photos/a.157277677981618.1073741828.156632764712776/185842515125134/?type=3

5. Kupovinom naših BAD vi ne bacate pare, vi ih investirate u svoje zdravlje.

https://www.facebook.com/Gichev.Library/photos/a.157277677981618.1073741828.156632764712776/183628328679886/?type=3

6. Tri važne navike upravljanja svojim zdravljem

- redovna kontrola telesne mase

- redovno brojanje "pojedenih" kalorija

- redovno brojanje "sagorelih" kalorija

7. Kontrola svakodnevne upotrebe soli – važan korak kod smanjenja rizika osnovnih kardiovaskularnih bolesti..

8. Kontrola pravilne kombinacije proizvoda sa baznim i kiselim svojstvima – važan korak za podršku normalnog kiselo-baznog balansa u organizmu

9. Redovno čišćenje unutrašnjosti organizma uz pomoć naših kompleksnih BAD  – efikasan način opšte zaštite i oporavka.

10. Uspešna korekcija narušavanja metabolizma masti i povećane telesne težine nije moguća bez redovne fizičke aktivnosti. Ovde se, po pravilu, ne mogu izdati lekovi i dijetetski dodatci hrani. Potreban je integrisani pristup.

11. Da biste uravnotežili potrebe želuca u ishrani i potrebe mišićnog sistema u aktivnom kretaju, potrebna je VOLJA. Ona pomaže da vam fizičke vežbe budu dobra navika i da razvijete još jednu važnu veštinu u upravljanju zdravljem.

12. Razvoj veština za upravljanje svojim zdravljem nije jednokratni događaj „u zavisnosti od raspoloženja“, već će zahtevati od vas:

- AKTIVNU POZICIJU

- VOLJU

- REALNU I DNEVNU AKCIJU.

Što aktivnije budete usvojili veštine upravljanja vašim zdravljem, to ćete uverljivije, i samim tim uspešnije prenositi ove informacije svojim klijentima i partnerima. Da bi ste postigli ovaj cilj, potrebno je da imate znanja o našim dijetetskim suplementima, njihovom sastavu i biološkim i zdravstvenim efektima koje stalno delimo sa vama u našim knjigama, predavanjima, prezentacijama. Informacije iz primarnih izvora, originalni, autorski tekstovi - jedan su od najvažnijih argumenata u prezentaciji proizvoda i ključ uspeha vaših profesionalnih aktivnosti uopšte.

7 razloga zašto sam prestao da jedem meso

Crveno  meso

Već nekoliko meseci od kako sam prestao da jedem meso, moja supruga negoduje i smatra da sam podlegao veganskim modnim trendovima. Međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja, zdravlja mog sina, a delom i sa ekoliške tačke gledišta. Istovremeno, neću se truditi da namećem svoj stav nikome, pa ni mojoj supruzi, za koju je meso izvor života i radosti.  Nisam imao nameru ni da pišem na ovu temu da slučajno nisam naleteo na odličan članak Ю.Ю. Гичев-а, Predsednika kompanije Sibirsko zdravlje, koji je na jasan, kratak i argumentovan način obrazložio zašto već 25 godina ne jede meso. Inspirisan njegovim člankom, a sa obzirom da sam hemičar koji je veći deo radnog veka proveo u industriji lekova i dodataka hrani, shvatio sam da je veoma važno upoznati i ostale ljude sa opasnostima do kojih može dovesti konzumiranje mesa, a naročito prerađevina od mesa. U nastavku ću navesti nekoliko razloga zbog kojih je meso postalo potpuno neprihvatljivo i za moju ishranu.

1. Ljudski organizam nije prilagođen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (želudac i creva) konzumiranju mesa. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne prerađevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada se svađaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.

Razlog ovakvog ponašanja jeste preterana količina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer životinja u momentu klanja doživi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevina koje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.

Predator

2. Zdrava crevna mikroflora. Termički obrađeno meso je krajnje teško za varenje. Za značajan deo mesa koji pojedemo (što više mesa jedemo, to je veći procenat) jednostavno nema dovoljno vremena da se kvalitativno svari i svi takvi polusvareni ostaci prolaze u debelo crevo. Ali, kod predatora, koji se hrane uglavnom mesom, debelo crevo je veoma kratko i sva količ ina polusvarenog ili nesvarenog mesa vrlo brzo napusti telo, dok je kod čoveka, debelo crevo veoma dugo i nesvareni deo mesnog obroka se veoma dugo zadržava u njemu.

To dovodi do veoma povoljnog ambijenta za razmnožavanje bakterija truljenja koje koriste proteine iz nesvarenog mesa kao hranljivu podlogu. Aktivno se razmnožavajući i menjajući hemijsku sredinu u crevima, bakterije truljenja veoma brzo potiskuju korisne probiotske bakterije kao što su bifidobakterije i lactoflore. A kao što znate, korisna crevna flora je najvažniji i neophodan uslov za održavanje jakog i izbalansiranog imunološkog sistema, normalnog metabolizama holesterola, normalnog metabolizama žučnih kiselina (koje nepravilnim metabolizmom mogu lako postati najjači kancerogeni), ravnotežu prirodnih vitamina, kao i dobru probavu.

3. Prevencija hronične toksičnosti i kancerogeneze. Ovaj razlog je u velikoj meri direktna posledica svega gore navedenog. Da bakterije truljenja u crevnoj flori koriste samo ostatke nesvarenog  mesa kao hranu – to i ne bi bilo tako loše. Problem je da se tokom ove parazitske aktivnosti bakterije truljenja proizvode veliku količinu najjačih toksina i kancerogena. Jasno je, uzimajući u obzir i  neizbežno oslabljeni imunitet usled disbakterioze da se nekoliko puta povećava rizik od raka debelog creva - jedan od najčešćih i jedan od najopasnijih kancera. Zbog toga, svi narodi koji u ishrani dominantno koriste meso, spadaju u vrh zemalja sa visokom učestalosti raka debelog creva. Neprikosnoveni lider je Nemačka, zemlja sa najbolje razvijenom medicinom, ali koja, ipak, nije u stanju da preokrene ovu tužnu zakonomernost, ma koliko da je jaka.

Moram priznati da sam se često pitao: "Zašto baš meso?" Zaista, zašto samo meso, a ne i morski plodovi, riba, živina ili jaja? Ovo su, takođe, proteinski proizvodi. Stvar je u tome, da proteini nisu uzrok spore asimilacije (u svom čistom obliku proteini se apsorbuju veoma brzo), već masti koje su u mesu nezaobilazan pratilac proteina. Zapravo, masti su razlog velikog kašnjenjenja u varenju proteina. Dakle, meso ne samo da sadrži mnogo više masti u odnosu na ptice (ako su bez kože), ribu ili jaja, nego su ove životinjske masti (salo) teško svarljive. Zbog toga, ciklus varenja masnog mesa, a naročito kobasica može da potraje do 3 (!) dana, u poređenju sa jajima, ribom i morskim plodovima (osim za masne vrste) koje se vare u roku od 2-3 sata, živine i masne ribe - samo nekoliko sati duže.

4. Zaštita od antibiotika. Proizvodnja mesa je veliki biznis. Manji gubici zbog prerane smrti životinja ili sprečavanje razvoja bolesti, donose bolje poslovne rezultate i veći profit. A pošto su glavni uzroci bolesti kod  životinja, infekcije, u poslednjih 60 godina industrija mesa ne može da se zamisli bez široke upotrebe antibiotika. Antibiotici se ne koriste samo kao lek, kada kod životinja zaista postoji razvijena infekcija, nego, najčešće kao preventivna mera, koja se primenjuje na životinjama kontinuirano tokom čitavog ciklusa proizvodnje mesa. Štaviše, antibiotici imaju široku primenu kao promoteri rasta, jer suzbijanja crevnu mikrofloru životinja i povećavaju efikasnost iskorišćenja hranljivih materija iz creva.

Dakle, ako sami ne odgajate životinje, nikada ne možete biti sigurni da sa svakim biftekom koji ste pojeli niste pojeli i tabletu tetraciklina ili nekog drugog još jačeg antibiotika. U još većem stepenu ovo se odnosi na živinu, jer kokoške i patke su izuzetno osetljive na infekcije. Kao što je poznato, kontinuirana upotreba antibiotika nepovratno uništava crevnu mikrofloru kao i mikrofloru u ustima, koži i svu drugu korisnu mikrofloru. Pored toga, stalna upotreba antibiotika dovodi do formiranja rezistencije na antibiotike, što znači da mogu biti neefikasni baš onda kada je nama samima potrebna terapija antibioticima.

5. Prevencija ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Meso je priznati faktor rizika za hronična oboljenja srca i krvnih sudova. Iako problem nije toliko u mesu, koliko u savremenoj proizvodnji stoke, meso je nekoliko puta više opterećeno holesterolom i nezasićenim životinjskim mastima u poređenju sa mesom divljih životinja. Opasnost ne dolazi toliko od samog holesterola, kako obično mislimo, več od kombinacije holesterola sa nezasićenim mastima životinja. Ova, u bukvalnom smislu,  smrtonosna kombinacija dovodi do veoma brze progresije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. Proizvodi iz mora i morska riba, na primer, su takođe veoma bogati sa holesterolom, ali u njima se holesterol nalazi u kombinaciji sa izuzetno korisnim omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama. Kao rezultat toga, morski ishrana ne samo da ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, već, naprotiv, dovodi do značajnog smanjenja.

Ne svinjetinu!

6. Zašto je svinjsko meso najopasnije. Sa medicinske tačke gledišta, svinjetina je mnogo više opasnija nego druge vrste mesa. Činjenica je da u svinjama živi parazit koji se zove trihina i da može da dospe u ljudsko telo. U tom slučaju, trihina može postati uzrok veoma opasne bolesti, trihineloze, koja se karakteriše pojavom visoke temperature, poremećaja mnogih organskih sistema i može dovesti do smrti. 

7. Ekološka odgovornost. Životinje značajno doprinose povećanju efekta staklene bašte na planeti, čak toliko da njihov doprinos prevazilazi doprinos svih drumskih i vazdušnih prevoznih sredstava zajedno. U procesu varenja biljnih namirnica i stočne hrane stotine miliona grla emituje ogromne količine metana - jedan od najopasnijih gasova koji ulaze u sastav staklene bašte.

U čemu je tajna Sinhrovitala II

Proizvod Kompanije Sibirsko zdravlje za hronobiološku zaštitu mozga, Sinhrovital II,  je dobro poznati preparat koji  poboljšava aktivnosti ćelija u mozgu i centralnom nervnom sistemu, poboljšava memoriju i uopšte dovodi do poboljšanja ukupnih performansi mozga. U čemu je tajna efikasnosti ovog preparata?

Sinhrovital II, poreklo i sastav

Ginkgo Biloba! Ginko je jedna od najstarijih živih vrsta drveća na planeti, živi fosil, koja se do danas održao još iz mezozoika kada su dinosaurusi hodali zemljom. Sadrže veliki procenat jedinstvenih flavonoida, glikozida, ginkolide (pet vrsta otkrivenih samo u ovoj biljci), bilobalide, etarska ulja, taninsku kiselinu i dr. Prvi ekstrakt iz lista ginka proizveden je tek 1965. g. (za to je dr Kori dobio Nobelovu nagradu), iako je njegova lekovitost poznata i tradicionalno se koristi od davnina u medicini Dalekog istoka. Ova biljka sadrži i mnogo minerala, magnezijum, kalcijum, kalijum, gvožđe, fosfor, selen, mangan, bakar i titanijum.

Ovako bogat sadržaj omogućava Ginko Bilobi da poboljšava moždanu mikrocirkulaciju, i na taj način poboljšava snadbevenost mozga kiseonikom. Osim toga, deluje antioksidativno, smanjujući oksidaciju masti i oštećenja nervnih ćelija usled oksidativnog stresa. Antiagregacijski efekat se ispoljava kao smanjenje mogućnosti za nastanak tromba. Prema nekim autorima ekstrakt ginka pokazuje i neuroprotektivni efekat. Ginkolidi stimulišu odbrambene mehanizme čime poboljšavaju astmatična i alergijska stanja, bakterijske infekcije kao i stanja posle moždanog i srčanog infarkta.

Ginko se tradicionalno koristi za terapiju poremećaja cirkulacije i poboljšanje memorije, što su i kasnije potvrdila naučna istraživanja. Ginko je koristan kod smanjenog protoka krvi kroz moždane strukture, naročito kod starijih pacijenata. Doprinosi proširenju krvnih sudova i “razređivanju” krvi. Sadrži i flavonoide i terpenoide, koji su moćni antioksidansi, tj. sprečavaju oštećenja i “popravljaju” molekulske strukture koje se oštete pod dejstvom slobodnih radikala. Brojni faktori iz okruženja kao što su ultravioletno zračenje, radijacija, pušenje, zagađenja vazduha povećavaju broj slobodnih radikala. Antioksidansi iz ginka mogu da spreče nastanak oštećenja koje izazivaju slobodni radikali, i tako sačuvaju krvne sudove od oštećenja.

Drugi važan sastojak Sinhrovitala II je kvalitetan ekstrakt od legendarnog lekovitog Žen Šena, koji je jedan od najefikasnijih sredstava za zaustavljanje mišićne i mentalne iscrpljenosti.

Zbog toga, Sinhrovital II se preporučuje odraslima kao izvor ginsenosida , flavanola glikozida i Baicalina, kao dodatni izvor vitamina C i hipericina. Uz obaveznu konsultaciju sa lekarom, može se preporučiti u sledećim stanjima:

- Demencija (zaboravnost) i Alchajmerova bolest – poboljšava sposobnosti pamćenja i učenja

- Poboljšanje saznajnih funkcija – pamćenje, učenje

- Oštećenja retine (vida) – uzrokovanih dijabetesom ili makularnom degeneracijom

- Glaukom

- Poremećaji periferne cirkulacije (intermitentna klaudikacija, Raynaud-ov sindrom)

- Dijabetička neuropatija