Kada brinuti o brizi

Sigurno vam ne nedostaju stvari o kojima treba da brinete --- od ličnih briga o sigurnosti posla ili zdravlja, do strahova vezanih za veća pitanja, poput političkih sukoba ili prirodnih katastrofa. 

Privremena anksioznost može biti zdrav odgovor na neizvesnost i opasnost, ali stalna briga i nervoza mogu biti znak opšteg poremećaja Sigurno da vam ne nedostaju stvari o kojima brinete, od ličnih briga o sigurnosti posla ili zdravlja, do strahova vezanih za veća pitanja, poput političkih sukoba ili prirodnih katastrofa. 

Privremena anksioznost može biti zdrav odgovor na neizvesnost i opasnost, ali stalna briga i nervoza mogu biti znak opšteg poremećaja anksioznosti.

Da li imam opšti poremećaj anksioznosti?

Potrebna vam je pomoć vašeg lekara da biste bili sigurni, ali dok druge vrste anksioznih poremećaja proističu iz određenih situacija, opšti poremećaj anksioznosti karakteriše iscrpljujuća briga i uznemirenost oko ničega posebno ili bilo čega.

Ljudi sa opšti poremećaj anksioznosti skloni su da brinu o svakodnevnim stvarima. Ne mogu se odupreti  osećaju da će se nešto loše dogoditi a da oni neće biti spremni. Mogu da budu previše zabrinuti zbog propuštanja sastanka, gubitka posla ili neke nesreće. Neki ljudi čak brinu da o tome da previše brinu.

Fizički simptomi su takođe uobičajeni i mogu uključivati ubrzan rad srca, suva usta, uznemiren stomak, napetost mišića, znojenje, drhtanje i razdražljivost. Ovi telesni izrazi anksioznosti mogu imati negativan uticaj na fizičko zdravlje. Na primer, ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem imaju veći rizik od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Pripitomljena anksioznost

Ako imate opšti poremećaj anksioznosti, može vam pomoći terapija, posebno kognitivno bihevioralna terapija (KBT). KBT pomaže ljudima da prepoznaju kada pogrešno tumače događaje, preuveličavaju poteškoće ili donose nepotrebno pesimističke pretpostavke, i nudi nove načine reagovanja na situacije koje izazivaju anksioznost.

Za neke ljude, lekovi mogu biti važan deo lečenja. Uobičajeno propisani lekovi uključuju antidepresive, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (poput Prozaca ili Zolofta), ili dvostruki inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (kao što su Effekor ili Cimbalta). Ovi lekovi deluju duže od tradicionalnih lekova protiv anksioznosti, ali takođe mogu pružiti veće olakšanje simptoma tokom vremena.

Simptomi opšti poremećaj anksioznosti

- uporna, prekomerna briga o nekoliko različitih stvari koja ttraje najmanje šest meseci

- umor, teškoće sa spavanjem ili nemir

- problemi sa koncentracijom

- razdražljivost

- napetost mišića

- osećaj napetosti ili kako kažemo biti „na ivici“

Ali, ne brinite, postoje odlična prirodna rešenja i mnogo različitih tretmana koji mogu ublažiti stvarnu neprijatnost ovog stanja.