Kako zaustaviti gubitak mišićne mase?

Kada starimo od ključne važnosti za opšte zdravlje i vitalnost je održavanje mišićne mase. Sarkopenija      (gubitak mišićne mase i snage) koja je povezana sa godinama, može da nam napravi dosta muka i problema. Ali ne plašite se, postoje načini da se se izborite sa takvom vrstom problema i sačuvate mišićnu masu.

Prvo, hajde da se pozabavimo nedostacima: kako starimo, naša tela postaju sve zahtevnija u pogledu održanja mišićne mase. To je kao da pokušavate da od vašeg oldtajmera napravite siguran i bezbedan automobil – potreban je napor! Ali dobra vest je da sa posvećenošću i doslednošću možete pokazati sarkopeniji ko je glavni.

Sada, ono što je najslađe! Za borbu protiv gubitka mišićne mase, zapamtite tri zlatna pravila: vežbanje, ishrana i odmor. Redovan odlazak u teretanu će sigurno pomoći da održite mišićnu masu u vrhunskoj formi. Ako iz zdravstvenih razloga ne možete u teretanu, onda sigurno možete da hodate, brže ili sporije, u zavisnosti od vašeg stanja. I, obavezno radite čučnjeve. I ne zaboravite na proteine – oni su kao građevni blokovi mišića, pa se napunite mahunarkama. Biljni lekovi takođe mogu da vam daju dodatnu snagu – pomislite na kurkumu za smanjenje upale ili na ašvagandu za povećanje snage i otpornosti. Ove biljke, zajedno sa drugim moćnim biljnim preparatima, mogu da pruže prirodan podsticaj vašem zdravlju. Vredi istražiti i pouzdane, prijateljske i korisne ne samo online  zajednice, kako bi saznali više o raznim biljnim preparatima, zdravstvenim tajnama i inspirativnim pričama drugih. Biće vam od mnogo pomoći.

Vežbanje je najefikasniji način u borbi protiv sarkopenija. Trening je najbolji za povećanje mišićne mase i snage. Međutim, kombinovani programi vežbanja i hodanje takođe je odličan način u borbi protiv sarkopenije.

Međutim, čak i ako nemate nedostatak, dobijanje većih doza nekih ključnih hranljivih materija može podstaći rast mišića ili poboljšati prednosti vežbanja.

Ali, da ne zaboravimo zabavni deo – hranu! Koristite neke ukusne veganske recepte prepune biljnih proteina i šarenog povrća. To je kao da pravite remek-delo u svojoj kuhinji, jedan po jedan ukusan zalogaj. Vaše telo će vam se zahvaliti za takvu hranljivu dobrotu.

Četiri hranljiva sastojka koja će vam pomoći u borbi protiv sarkopenije

Ako imate manjak kalorija, proteina ili određenih vitamina i minerala, možda ćete imati veći rizik od gubitka mišićne mase.

Proteini

Unošenje proteina u vašu ishranu direktno signalizira vašem mišićnom tkivu da se izgradi i ojača.

Kako ljudi stare, njihovi mišići postaju otporniji na ovaj signal, tako da moraju da konzumiraju više proteina da bi povećali rast mišića.

Vitamin D

Nedostatak vitamina D povezan je sa sarkopenijom, iako razlozi zašto nisu u potpunosti shvaćeni.

Uzimanje suplemenata vitamina D može povećati snagu mišića i smanjiti rizik od pada. Ove prednosti nisu primećene u svim studijama, verovatno zato što su neki istraživači volonteri možda već dobijali dovoljno vitamina D.

Najbolja doza vitamina D za prevenciju sarkopenije trenutno je nejasna.

Omega-3 masne kiseline

Bez obzira koliko ste stari, konzumiranje omega-3 masnih kiselina putem morskih plodova ili suplemenata povećaće vaš mišićni rast (34, 35).

Studija na 45 žena otkrila je da dnevni dodatak ribljeg ulja od 2 grama u kombinaciji sa treningom otpora povećava snagu mišića više nego trening otpora bez ribljeg ulja (36 Pouzdani izvor).

Deo ove koristi može biti posledica antiinflamatornih prednosti omega-3 masnih kiselina. Međutim, istraživanja su pokazala da omega-3 takođe mogu direktno signalizirati rast mišića.

Kreatin

Kreatin je mali protein koji se normalno proizvodi u jetri. Iako vaše telo proizvodi dovoljno da vas spreči da postanete deficitarni, kreatin u ishrani iz mesa ili kao dodatak može imati koristi za rast mišića.

Grupa od nekoliko studija istraživala je kako uzimanje dnevnog dodatka kreatina od 5 grama utiče na 357 odraslih osoba prosečne starosti od 64 godine.

Kada su učesnici uzimali kreatin, imali su više koristi od treninga otpora u poređenju sa onima kada su izvodili trening otpora bez kreatina (37 Pouzdani izvor).

Kreatin verovatno nije koristan za sarkopeniju ako se koristi sam, bez vežbanja.

A kada govorimo o partnerima u zločinu (ili u ovom slučaju, u zdravlju), imati drugara za vežbanje kao što su vaš muž, ili žena, prijatelj, ili dete može da održi vašu motivisaciju i odgovornost. Bilo da se smejete ili šalite na račun jedni drugih ili progurate poslednje ponavljanje, sistem podrške može da napravi veliku razliku.

Dakle, hajde da sumiramo: nastavite sa treningom, napunite svoje telo hranljivim jelima, pospite malo biljne magije i okružite se pozitivnim vibracijama. Zapamtite, starenje je samo broj – stari ste samo onoliko koliko se osećate! Budite informisani, ostanite aktivni i ostanite fantastični. Vaši mišići će vam biti zahvalni!

Literatura:

1. B. Pennings, at al., 

Amino acid absorption and subsequent muscle protein accretion following graded intakes of whey protein in elderly men, Am J Physiol Endocrinol Metab, 

2012 Apr 15;302(8):E992-9.

 

2.  O.C-Witard, S.R., L., K.Smith, A.Selby, K.D.Tipton, Myofibrillar muscle protein synthesis rates subsequent to a meal in response to increasing doses of whey protein at rest and after resistance exercise, Am J Clin Nutr. 

 2014 Jan;99(1):86-95.

 

3. P., .Dimopoulou, S.Karras, I.Lambrinoudaki, Dimitrios G Goulis, Sarcopenia in post-menopausal women: Is there any role for00vitamin D?

2015 Sep;82(1):56-64.

 doi: 10.1016/j.maturitas.2015.03.014. 

4. Clin Sci (Lond) 

.  

Omega-3 polyunsaturated fatty acids augment the muscle protein anabolic response to hyperinsulinaemia-hyperaminoacidaemia in healthy young and middle-aged men and women, 2011 Sep;121(6):267-78.

5. G.I.Smith, P.Atherton, D.N Reeds, B .Mohammed, D.Rankin, M.J.Rennie, B.Mittendorfer,   Fi

sh-oil supplementation enhances the effects of strength training in elderly women, Am J Clin Nutr., 

. 2012 Feb;95(2):428-36.

6. C.L N Rodacki, A.L F Rodacki, G.Pereira, K.Naliwaiko, I.Coelho, D.Pequito, L..C.Fernandes, M. C.Devries 1, S. M.Phillips
,, Med Sci Sports Exerc., 

 

Creatine supplementation during resistance training in older adults-a meta-analysis, 2014 Jun;46(6):1194-203.

Vitamini i dijabetes

Ljudi koji žive sa dijabetesom imaju posebne potrebe u ishrani, ali ono što se često zanemaruje je potreba da se ishrana dopuni vitaminima i mineralima.

Nažalost, postoji vrlo malo dokaza da li određeni vitamini i minerali utiču na nečiji dijabetes, ako uopšte imaju uticaj.

Bez obzira na to, postoje određene hranljive materije na koje osobe sa dijabetesom treba da obrate posebnu pažnju, pazeći da ih redovno unose. 

Zašto su osobama sa dijabetesom potrebni određeni vitamini?

Nije da ljudi sa dijabetesom ne apsorbuju dobro vitamine ili imaju problema sa varenjem (osim ako patite od gastropareze, što je uobičajeno kod ljudi sa dijabetesom). Vitamini jednostavno pomažu ljudima da dopune svoju ishranu, posebno ako se bore da jedu dovoljno voća i povrća, a vitamini su ključni za zdrav život ako imate hronično stanje, kao što je dijabetes.

Koji su najbolji vitamini za osobe sa dijabetesom?

tiamin (b1)

Oni sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2 verovatnije će imati niže nivoe tiamina u krvi i obično pate od većeg rizika od nedostatka tiamina od ljudi koji nemaju dijabetes. Ovaj vitamin pomaže u ublažavanju bolova neuropatije.

Glavni izvori tiamina su govedina, svinjetina, orasi, cela zrna, mahunarke, karfiol, pomorandže, jaja, krompir, špargle i kelj.

Vitamin B12

Vitamin B12 je od vitalnog značaja za zdravlje crvenih krvnih zrnaca i funkciju mozga. Ljudi sa dijabetesom koji pate od oštećenja nerava u rukama i stopalima mogu videti da se njihovi simptomi pogoršavaju ako imaju nedostatak vitamina B12. Studije su pokazale da dugotrajna upotreba leka za dijabetes Metformin može dovesti do nedostatka vitamina B12.

Uobičajeni izvori ovog vitamina uključuju ribu, mleko, jaja i mesne proizvode. Vitamin B12 se takođe može uzimati oralno, za vegetarijance i vegane.

Vitamin D

Nedostaci vitamina D su povezani sa razvojem dijabetesa, a studija iz Danske je pokazala da hronično nizak nivo vitamina D kod osoba sa dijabetesom može dovesti do povećanog rizika od komplikacija i smrti.

Mnogi ljudi sa dijabetesom takođe imaju nizak nivo vitamina D, pa se pobrinite da svoju ishranu dopunite sa puno žumanca, jetre, ribe i mlečnih proizvoda sa dodatkom hranljivih materija.

Redovno izlaganje suncu (između 10-30 minuta dnevno) takođe vam može pomoći da postignete viši nivo vitamina D.

Magnezijum

Magnezijum održava zdrav imuni sistem, jača kosti, reguliše rad srca i pomaže telu da vari i koristi hranljive materije iz hrane koju jedemo svaki dan.

Ovaj esencijalni nutrijent je često nizak kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Nizak nivo magnezijuma povezan je sa insulinskom rezistencijom, dok je studija objavljena u Diabetes Care pokazala da redovno uzimanje vitamina može u potpunosti smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Magnezijum se često uzima u obliku suplemenata zajedno sa kalcijumom i cinkom ili se nalazi u hrani kao što su mahunarke, pirinač, pasulj, orasi, zeleno lisnato povrće i proizvodi od pšenice.

Vitamin E

Vitamin E se bori protiv spoljašnjih toksina, poboljšava efikasnost insulina i oksigeniše krv. Uzimanje dodatka vitamina E može pomoći u sprečavanju preranog starenja i oštećenja ćelija, smanjujući verovatnoću razvoja dijabetesa tipa 2 i pomaže u održavanju dobrog šećera u krvi kod ljudi sa postojećim dijabetesom.

Odlični izvori vitamina E uključuju bademe, semenke suncokreta, puter od orašastih plodova, lešnike, avokado i svež losos.

Vitamin C

Mnogi ljudi sa dijabetesom pate od niskog nivoa vitamina C. Povećanje unosa vitamina C pomaže u kontroli nivoa sorbitola u krvi, koji može biti štetan na visokim nivoima i može doprineti retinopatiji i oštećenju bubrega, koji su uobičajene komplikacije dijabetesa.

Vitamin C takođe može povećati osetljivost na insulin i pomoći ljudima da smanje šećer u krvi i poboljšaju nivoe Hba1c.

Vitamin C se nalazi u velikom broju voća i povrća kao što su kivi, paprika, paradajz, guava, paradajz, slatki krompir, jagode i spanać, a takođe je lako dostupan u obliku dodataka.

Uvek radite sa svojim timom za negu kako biste procenili koje vitamine i minerale treba da uključite u svoju ishranu.

Vaš lekar će najverovatnije naručiti test krvi kako bi utvrdio šta je potrebno, ali dopuna ishrane sa više vitamina i minerala može biti od pomoći za postizanje boljeg šećera u krvi, snižavanje nivoa Hba1c i sprečavanje kratkoročnih i dugoročnih komplikacija.

Sinergizam hranljiivh sastojaka

Smernice na koje nailazite u potrazi za pravilnom ishranom mogu da dovedu do toga da stvari izgledaju vrlo šturo i suvo. Kažu nam da dobijemo ovu količinu tog vitamina i onu količinu ovog minerala. Odvajanje hranljivih sastojaka na ovaj način čini smernice relativno jednostavnim za razumevanje. A, ovakva vrsta razmišljanja verovatno nam pomaže da izbegnemo bolesti koje se pojavljuju usled nedostatka nekog hranljivog sastojka, poput skorbuta (nedovoljno vitamina C) ili pelagre (nedovoljno niacina).

Ali, većina hranljivih sastojaka se ne nalazi samostalno. Oni komuniciraju između sebe - ponekad udruže snage, drugi put se međusobno ponište. Verovatno ste i ranije čuli da je za vas bolje da jedete hranu bogatu vitaminima nego da uzimate vitaminske dodatake. Jedan od razloga zašto je to tačno je taj što hrana sadrži mešavinu hranljivih sastojaka koji međusobno komuniciraju u svakom zalogaju.

Kako funkcioniše pokazaćemo na primeru nekoliko hranljivih sastojaka koji deluju u parovima, ali sigurno shvatate, da je ovo samo primer a daleko od kompletnih kombinacija. Ali, nadamo se da će vam pomoći kada budete birali šta ćete jesti.

Vitamin D i kalcijum

Kao i većina hranljivih sastojaka, kalcijum se uglavnom apsorbuje u tankom crevu. Kalcijum je važan jer jača kosti, ali telu je često potrebna pomoć vitamina D da bi apsorbovalo hranljive materije. Vitamin D takođe ima mnoge druge prednosti u celom telu.

Ovih dana se raspravlja o tome da li treba podići nivo dnevnog unosa vitamina D. Trenutno, zvanične smernice o ishrani preporučuju odraslima da unose 1.000 miligrama (mg) kalcijuma i 400 međunarodnih jedinica (IU) vitamina D dnevno. Za starije odrasle osobe preporučena dnevna doza je nešto veća: 1.200 mg kalcijuma u ​​50-ima i 600 IU vitamina D u 70-ima.

Da biste dobili ideju koliko je to, čaša mleka od 220 g sadrži 300 mg kalcijuma i, zbog obogaćenja, 100 IU vitamina D.

Natrijum i kalijum

Natrijum je jedan od osnovnih hranljivih sastojaka koji većina Amerikanaca svakodnevno unosi više nego što im je potrebno (uglavnom u obliku soli).

Višak natrijuma ometa prirodnu sposobnost krvnih sudova da se opuste i šire, povećavajući krvni pritisak - i povećavajući šanse za moždani ili srčani udar.

Ali kalijum podstiče bubrege da izlučuju natrijum. Mnoga istraživanja su pokazala vezu između visokog unosa kalijuma i nižeg, zdravijeg krvnog pritiska. Prema trenutnim smernicama, odrasli treba da unose 4.700 mg kalijuma i 1.200 mg do 1.500 mg natrijuma dnevno.

Da biste zadovoljili ove kriterijume, morate slediti opšte smernice zdrave prehrane. Da biste povećali unos kalijuma, opteretite se voćem i povrćem. Da biste smanjili unos natrijuma, smanjite kolačiće, slane grickalice, brzu hranu i gotove ručkove i večere.

Vitamin B12 i folati

Vitamin B12 i folati (takođe jedan od osam vitamina B) čine jedan od najboljih parova u ishrani. B12 pomaže telu da apsorbuje folate, a njih dvoje zajedno podržavaju podelu i replikaciju ćelija, što omogućava telu da zameni ćelije koje umiru. Ovaj proces je važan tokom perioda rasta u detinjstvu, pa tako i u celom telu odraslih. Na primer, ćelije koje oblažu stomak i ćelije folikula dlake često se dele i repliciraju.

Dobri izvori hrane vitamina B12 uključuju meso, jaja, mleko.

Prirodni izvori folata uključuju lisnato zeleno povrće, pasulj, ostale mahunarke.

Prehrambene smernice preporučuju 2,4 mikrograma B12 i 400 mikrograma folata dnevno. To se obično može postići ako se jede prilično uravnotežena dijeta.

Međutim, vegani - ljudi koji ne jedu meso i druge proizvode životinjskog porekla - mogu imati nedostatak B12. A ljudi koji slabo jedu ili piju previše alkohola mogu imati nedostatak folata.

Nedostatak folata može se ispraviti pomoću multivitamina ili tableta folne kiseline. Za nedostatak B12 možete davati injekcije svakih nekoliko meseci ili uzimati pilulu svakodnevno.

Nedostatak jednog ili oba vitamina može prouzrokovati oblik anemije koji se naziva makrocitna anemija. Nedostaci B12 takođe mogu prouzrokovati blage peckanje i gubitak pamćenja.

Cink i bakar

Bakar i cink ne deluju zajedno - oni se zapravo takmiče za mesta koja će se apsorbovati u tankom crevu. Ako u okolini ima puno cinka, bakar nastoji da se izgubi i može se razviti nedostatak bakra.

Jedan od načina na koji se znanje o interakciji bakar-cink primenjuje u praksi je lečenje ljudi koji imaju očno stanje zvano makularna degeneracija. Nekim ljudima sa tim stanjem propisana je posebna vitaminsko-mineralna kombinacija, nazvana AREDS. Pokazalo se da kombinacija usporava napredovanje bolesti, što može prouzrokovati slepilo. AREDS pilule sadrže 80 mg cinka, dovoljno da izazove nedostatak bakra, pa su pilule dodane 2 mg bakra.

Niacin i triptofan

Niacin je jedan od B vitamina, mada se retko slaže sa B-vitaminom, B3. Dnevna potreba za niacinom je 16 mg za muškarce i 14 mg za žene. Nedostatak niacina izaziva pelagra, bolest koja uzrokuje loš osip, dijareju i demenciju. Triptofan, aminokiselina, izvor je niacina. Dakle, jedan od načina da se izbegne nedostatak niacina je jesti hranu koja sadrži puno triptofana, uključujući piletinu i ćuretinu.

Da li verujete u horoskop

Drevni grčki lekar Hipokrat je rekao da lekar koji nema znanje astrologije nema pravo da se naziva lekarom. Ljudi koji veruju u astrologiju postoje hiljadama godina posmatrajući položaj sunca i planeta kako bi razumeli naše zdravlje, naše ličnosti i predvideli budućnost. Nekada su od astroloških predviđanja zavisili i ratovi, dolazak vladara na presto.... 

Danas ćete u sredstvima javnog informisanja, čak i onim koji se smatraju najozbiljnijim, širom sveta naći horoskope koji daju savete o ljubavnim vezama, finansijama i zdravlju. Ipak, većina ih čita samo iz zabave. Istraživanja pokazuju da manje od 26% ljudi veruje u astrologiju, što je manje od broja ljudi koji veruju u NLO. Izgleda ludo kad pomislimo da dan i čas kada smo se rodili ima ikakvog uticaja na to ko smo. Ali, nedavna istraživanja počinju da bacaju malo više svetla na ovo uverenje.

Studije su pokazale da postoji veza između dana kada smo rođeni i većeg rizika od dobijanja čak 24 medicinska poremećaja, uključujući šizofreniju, dijabetes i alergije.

Ljudi rođeni na severnoj hemisferi tokom oktobra, novembra i decembra imaju veći rizik od razvoja šizofrenije. Zanimljivo je da su ovi rizici obrnuti ako ste rođeni na južnoj hemisferi. Tamo ljudi koji su rođeni u aprilu, maju i junu imaju veći rizik od razvoja šizofrenije. Naučnici nisu sigurni zašto je to tako. Neki nagađaju da bi to moglo biti povezano sa manjim brojem sati sunčeve svetlosti tokom zimske sezone.

Količina sunčeve svetlosti koju dobijamo svakog dana utiče na proizvodnju vitamina D u našem organizmu i naš cirkadijalni sat. Cirkadijalni sat je naš unutrašnji tajmer koji nam govori kada treba da se probudimo i kada treba da spavamo. Takođe, može da se poremeti naš metabolizmom i naše neurohemikalije. Moguće je da način na koji je naš cirkadijalni sat prvi put postavljen u vreme našeg rođenja ima dalekosežne efekte na naše zdravlje tokom celog našeg života.

Istraživači su, takođe, pronašli vezu između dužine našeg životnog veka i vremena rođenja. Verovatnije je da ćete postati stogodišnjak ako ste rođeni u jesen. Niko, takođe, nema pojma zašto je to tako, ali neki ljudi pretpostavljaju da je to možda povezano sa ishranom. Ljudi danas mogu da dobiju dovoljno hranljivih sastojaka tokom cele godine, ali to nije uvek bilo tako. Današnji stogodišnjaci rođeni su početkom 20. veka. Bilo je to vreme kada je dostupnost velikog broja hranljivih namirnica bila direktno povezana sa godišnjim dobima.

Ipak, astrologija možda nije najbolji putokaz u savremenom svetu. Fascinantno je pomisliti da vreme i mesto našeg doalska na svet može da igra ulogu u tome ko smo.

Šta su "životni amini"?

Amini su klasa organskih jedinjenja sa opštom formulom.....ne, ne, ne. Samo bez panike, o hemiji ćemo na nekom drugom mestu. Sada radije malo o tome šta su "životni amini" i kakva je njihova uloga u našem telu.

Otac reči VITAMIN

Stipendista Lister instituta za preventivnu medicinu, Cazimir Funk, počeo je 1910. godine sa istraživanjem dihidroksifenilalanina (DOPA) ali se veoma brzo zainteresovao za bolest koja se popularno zvala "beri-beri". Ova bolest je bila uobičajena među orijentalnim ljudima koji su konzumirali polirani (ljušteni) pirinač. Oštećenja koje izaziva bolest najčešće se karakteriše kao bol u ekstremitetima i promena u boji kože praćena paralizom iza čega obično sledi smrt.  Beriberi na jeziku kojim se služe domoroci u Šri Lanci, Singalskom, znači ja ne mogu, ja ne mogu. Funk je primetio da se uvođenjem u ishranu pirinčanih mekinja, golubovi ili pilići oporavljaju od polineuritisa gallinarum i da ponovo počinju da rastu. Ubrzo je objavio članak: "Hemijska priroda supstance koja leči polneuritis kod ptica izazvana ishranom sa poliranoim pirinčem". Ovaj tekst pratio je mnoštvo drugih članaka o beri-beri-u, ali ključni je objavljen u časopisu državne medicine: "Etiologija nedostataka" 1912. godine, gde je po prvi put pojam "vitamin" uveden u svetsku literaturu.

Vitamini B grupe

Naime Funk je izolovao hemijsko jedinjenje koja je sprečilo upalu nerva (neuritisa) kod pilića i kako je to jedinjenje po hemijskoj prirodi amin, i kako je veoma važno za život nazvao ga je VITAMIN spajajući latinsku reči "vita" život sa hemijskom prirodom jedinjenja, amin.

Funk je pretpostavio da postoji još jedinjenja iz grupe vitamina čiji nedostatak izaziva različite vrste bolesti (npr., nedostatak vitamina C izaziva "skorbut", vitamina D "rahitis" itd.).Nazive su dobijali dodajući slova abesede na osnovu vitamin, prema redosledu njihovog otkrivanja (vitamin A, vitamin B, vitamin C...). Kasnije se ispostavilo da nisu sva jedinjenja iz ove grupe po hemijskoj strukturi amini, ali naziv VITAMIN se održao do današnjeg dana, naročito u industriji hrane i dodataka ishrani. 

Iako su vitamini izuzetno važni u ishrani, ipak, postoji mnogo zabluda o vitaminima i zdravstvenim prednostima koje oni pružaju. Uzimanje velikih doza određenih vitamina može biti i štetno. Najbolje je da jedete razne zdrave, neprerađene namirnice, i da ne uzimate suplemente. Dodaci vitamina (suplementi) se često uzimaju bez saveta sa edukovanom i profesionalnom osobom. Koriste se za lečenje skoro svih bolesti, poput prehlade ili za suzbijanje problema sa stilom života kao što je stres.

Vitamini su organska jedinjenja koja učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama, ali, suprotno popularnom uverenju, vitamini nisu čudotvorni lekovi. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji reklamiraju svoje vitaminske preparate kao "prirodne", kao da ima i drugih koji su "neprirodni". Naravno reč je o preparatima koji su dobijeni iz biljnih ili životinjskih izvora,  nasuprot jedinjenjima koja su dobijena hemijskom sintezom. 

Da li postoji razlika?

Gledajući hemijsku strukturu molekula vitamina, razlike nema. Razlka ima samo u sastavu proizvoda, jer vitamini dobijeni iz prirodnih izvora sadrže optimalan (prirodan) sastav ne samo vitamina, već minerala, oligoelemenata i drugih sastojaka, dok su vitamini dobijeni hemijskom sintezom jedinjenja velike čistoće. U prvom slučaju, vitaminske preparate možete kupiti u slobodnoj prodaji, dok je u drugom slučaju, potrebna stručna konsultacija lekara i lekarski recept, jer lako može doći do predoziranja i neželjene hipervitaminoze.

Na žalost, danas svi živimo veoma brzo, u zagađenoj "neprirodnoj" sredini, često ne obraćajući pažnju šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo, pa je neophodno da koristimo dodatke ishrani. U tom slučaju vodite računa da preparati koje uzimate potiču iz prirodnih izvora sa što manje obrade (termičke, hemijske). Naravno, potrebno je voditi računa i o ceni preparata. Birajte preparate sa optimalnim odnosom cena - kvalitet.

U nekim slučajevima je potrebno uzimati velike količine vitamina, kao npr. kod hemoterapije, tumora, profesionalnih sportista koji se izlažu velikim naporima, itd.

Literatura:

1. Berger S., Kazimierz (Casimir) Funk – Pioneer in Vitaminology – 101 Anniversary of His Discovery – Special Note, Pol. J. Food Nutr. Sci., 2013, Vol. 63, No. 4, pp. 201-205.

2. Funk C., The etiology of deficiency diseases. J. State Med., 1912, June.

Koja je najveća prednost Elemvitals sa organskim kalcijumom

Svima je dobro poznato, da je potrebno konstantno unositi u organizam kalcijum, naročito u periodu rasta i razvijanja, kao i za vreme klimaksa, kod povećanih fizičkih napora, itd. Zbog toga na tržištu Biološki Aktivnih Dodataka (BAD) postoji toliko mnogo različitih proizvoda koji sadrže kalcijum. Preparat Elemvital sa organskim kalcijumom je jedinstven i poseduje veoma važnu osobinu, koja se sastoji u tome, da je ovaj proizvod namenjen ne samo za dodatno obezbeđivanje kalcijuma organizmu, već i za poboljšavanje njegove biodostupnosti i biousvajanja. Zaista, nije važno samo uzimati kalcijum u obliku BAD, nego i pomoći organizmu da ga usvoji u što većem procentu, u koštanom tkivu. Zbog toga, u sastav preparata Elemvitals sa organskim kalcijumom ulazi ne samo kalcijum, nego i mnogo drugih biološki aktivnih supstanci, koji regulišu osnovne procese vezivanja i usvajanja kalcijuma u organizmu. Ovo predstavlja najveću prednost preparata Elemvitals sa organskim kalcijumom.

Elemvitals kalcijum

Stvar je u tome, da su teškoće u profilaktici i lečenju osteoporoze najčešće povezane ne samo sa nedostatkom kalcijuma u organizmu, već i sa narušavanjem procesa njegove asimilacije i absorpcije. Pri tome je doza kalcijuma, koja dolazi u ćeliju, krajnje mala i čini samo 1/10000 deo od doze, koja se nalazi van ćelije u krvnoj plazmi. Drugim rečima, kalcijuma u organizmu (u ekstracelularnom prostoru) može da bude mnogo, a u koštanim ćelijama – nedovoljno. Slična situacija se često sreće kod osteoporoze. 

Koji su to osnovni biološki aktivni sastojci Elemvitals sa organskim kalcijumom, koji doprinose povećanom usvajanju kalcijuma u organizmu.

Pre svega, vitamin D, koji reguliše procese apsorpcija i asimilacije kalcijuma i njegovu dostupnost u kostima.

Cink je neophodam za aktivaciju kalciotonina, specijalnog hormona, koji reguliše dostupnost kalcijuma u kostima.

Vitamini В6 и К su neophodni za sintezu proteina osteokalcina, koji vezuje kalcijum u kostima i obrazuje centre kristalizacije i izgradnju mineralne osnove kostiju. Tu su, takođe, organska jedinjenja fosfora i silicijuma, koja se nalaze u korenu maslačka i poljskom rastaviću.

Kompleks vitamina С, В6 и mangana, pomaže sintezu koolagena – proteina, koji predstavlja osnovu vezivnog tkiva kostiju.

I na kraju, ekstrakt korena sladića i vitamin К su uključeni u sastav sa ciljem regulacije procesa intrarenalne reabsorpcije (resorpcije) kalcijuma i usled toga smanjuju gubitak kalcijuma putem mokraće.

Osim toga, u sastav Elemvitals sa organskim kalcijumom, dodatno ulazi ekstrakt daurske soje, koji je izuzetno bogat prirodnim fitoestrogenima, koji igraju ključnu ulogu u mineralizaciji koštanog tkiva i profilaktici osteoporoze.

Dakle, uzimanje Elemvitals sa organskim kalcijumom je moguće  preporučiti u veoma velikom broju slučajeva:

- za profilaktiku i pomoćno lečenje osteoporoze;

- za vreme intenzivnog rasta i razvoja dece i tinejdžera;

- kod trudnoće;

- kod klimakteričnih poremećaja;

- sa ciljem ubrzavanja procesa zarastanja kostiju posle preloma;

- kod fizičke neaktivnosti.

Da li vam nedostaje vitamin D?

https://betterhealthwhileaging.net/

Vitamin D pripada grupi vitamina rastvorljivih u mastima. Prisutan je u vrlo ograničenom broju prehrambenih proizvoda (D3 - u proizvodima životinjskog porekla, D2 - povrću). Sinteza u ljudskom telu je moguća samo pomoću sunčeve svetlosti. Vitamin D, koji se nalazi u hrani, u dodacima hrani, kao i onaj formiran u ćelijama kože, biološki je inertan. Do aktivacije i konverzije u aktivni oblik D-hormona dolazi u jetri i bubrezima.

Nedostatak vitamina D je primetan kod većine svetske populacije. Već 30-50% populacije koji žive u Evropi i Sjedinjenim Državama imaju nedostatak vitamina D. Prema podacima za 2015. godinu, u Rusiji je nedostatak vitamina D 74-83,2%! Istovremeno, u Rusiji, za razliku od, na primer, nordijskih zemalja, praktično nema tehnologije za obogaćivanje  proizvoda za decu i odrasle vitaminom D.

Nedostatak vitamina D dovodi ne samo do poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora , osteoporoze i miopatije koje dovode do slabosti mišića, otežanog hodanja i sklonošću ka padanjem, što naravno povećava rizik od preloma. Nedavne studije su pokazale da nedostatak vitamina D igra važnu ulogu u razvoju hroničnih oboljenja, uključujući dijabetes tip 2, kardiovaskularnih bolesti, određenih oblika tumora, autoimunih i zaraznih bolesti, kao i bolesti  povezanih sa povećanjem mortaliteta.

Sve više studija pokazuje da vitamin D može da ima veoma važnu ulogu u prevenciji i lečenju  dijabetesa tip 1, poremećene tolerancije glukoze i insulinske rezistencije, dijabetes tip 2, hipertenzije, multiple skleroze, reumatoidnog artritisa, tuberkuloze, inflamatornog oboljenja creva i drugih bolesti. 

Sadržaj vitamina D u našim proizvodima (Elemvitals sa organskim kalcijumom, Trimegavitals sibirska boraga i ulje amaranta, Chronolong, Ritmovi zdravlja i Megavitamini) je prikazan u tabeli. 

Sadržaj vitamina D u proizvodima Sibirskog zdravlja

Naziv	Doza vitamina D u 1 tableti/kapsuli (1IJ = 40 µg)
Elemvital sa organskim kalcijumom	472,8 IJ
Trimegavitals sibirska boraga i ulje amaranta	0,125 IJ
Hronolong	600 IJ
Ritmovi zdravlja, jutarnja formula	528 IJ
Megavitamini	259,5 IJ

Literatura:

1. Lappe JM, Travers-Gustafson D, Davies KM, Recker RR, Heanei RP, 2007.,  Am J Clin Nutr. 2007 Jun;85(6):1586-91.
2. Biblioteka preporuka prof. Gičeva https://www.facebook.com/Gichev.Library/posts/596731997369515

HRONOLONG – BIOKOMPLEKS PROTIV STARENJA

Prema podacima koje nam daje medicinska statistika, stanovništvo naše planete je sve starije. Prosečni životni vek žene, u razvijenim zemljama, je više od 80 godina. Sa stanovišta fiziologije, proces starenja osobe u velikoj meri određuje prirodno smanjenje nivoa seksualnih hormona vezanih za uzrast. Kod muškaraca ova zavisnost je manje izražena i manifestuje se prvenstveno u gašenju seksualne aktivnosti i povećanom riziku od tumora prostate. Međutim, kod žena starosno smanjenje nivoa polnih hormona (pre svega estrogena) ima izraženo negativno dejstvo na funkciju celog organizma. Data fiziološka osobenost je povezana s tim što estrogeni definišu i regulišu ne samo reproduktivne funkcije žena, već i igraju najbitniju ulogu za normalno funkcionisanje gotovo svih organa i tkiva. Do danas je opisano preko 400 (!) tačaka delovanja estrogena na nervni i kardio-vaskularni sistem, na skelet, jetru, bubrege i kožu.

Pojavu klimaksa karakteriše naglo smanjenje estrogena, što doodi pre svega do razvijanja kompleksnih psihoemocionalnih i kardiovaskularnih poremećaja, a kasnije do značajnog povećavanja rizika od kardio-vaskularnih bolesti, osteoporoze, a takođe i malignih oboljenja (pre svega dojki, jajnika i endometrija).

Kardio-vaskularne bolesti. U periodu klimaksa, žene su podložne velikom riziku od razvoja bolesti srca i krvnih sudova, pre svega arterijske hipertonije i ishemijske bolesti srca. Poznato je da je u mladosti rasprostranjenost te patologije značajno viša kod muškaraca, ipak kasnije se kod muškaraca taj pokazatelj malo menja, a kod žena se u grupi od 40-49 godina udvostručuje, a u grupi 50-59 godina utrostručuje. Učestalost arterijske hipertonije kod žena u reproduktivnom uzrastu je oko 8%, dok kasnije s pojavom klimaksa raste do 52% - skoro 7 puta!

Osteoporoza. To je bolest skeleta, koja se karakteriše smanjenjem mase, mineralizacije i narušavanjem strukture koštanog tkiva. Po podacima eksperata Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza pored infarkta miokarda i onkoloških patologija zauzima vodeće mesto uzroka smrtnosti. Po rasprostranjenosti osteoporoza zauzima treće mesto na svetu posle kardio-vaskularnih bolesti i dijabetisa. Zato što bolest nema simptoma i često se otkriva tek nakon preloma dobila je termin "skrivena epidemija". Po statističkim podacima u 80% slučajeva bolest napada žene i pojavljuje se kod skoro svake četvrte u uzrastu preko 50 godina. Smanjenje čvrstine kostiju (a tokom klimaksa žena može da izgubi do 40% koštanog tkiva) naglo raste rizik od preloma. Traumatske povrede kostiju se javljaju kod svake druge žene u uzrastu od 50-70 godina - 4-7 puta češće nego kod muškaraca istog uzrasta.

Onkološke bolesti, pre svega rak dojke, rak jajnika i endometrija su takođe karakteristična ispoljavanja klimakteričnog sindroma i u mnogim slučajevima - direktna posledica starosnog disbalansa polnih hormona.

Jedinstvena metoda za preventivu i lečenje klimakteričnog sindroma do skoro je bila hormonska zamenska terapija (HZT) pomoću proizvoda, koji sadrže sintetički estrogen. Impuls za razvijanje metoda HZT su bili rezultati istraživanja mehanizama zaštitnog uticaja estrogena na različite organe i tkiva organizma i uloga deficita estrogena u procesu razvoja tako teških patologija kao što su osteoporoza i bolesti kardio-vaskularnog sistema.

Podaci mnogobrojnih kliničkih i epidemioloških istraživanja svedoče o tome da primena HZT-a, posebno u dužem periodu i u velikim dozama nije bezazlena po organizam žena. Dati metod lečenja može da ima niz ozbiljnih komplikacija - krvarenja iz materice, povećanje rizika od narušavanja krvotoka (udara i infarkta miokarda), pojava kamenja, venske tromboze, a što je najvažnije - HZT povećava rizik od pojave malignih oboljenja (pre svega dojki).

Danas su mnogobrojni nedostaci HZT-a potpuno očigledni i u mnogim zemljama se aktivno traži drugi metod preventive i korekcije ispoljavanja klimakteričnog sindroma. U tom smislu je interesantan fenomen zemalja Jugoistočne Azije u kojima se klimakterični sindrom javlja mnogo ređe i protiče blaže nego kod žena u Evropi i SAD-u. Mnogo je niža i pojava tumora dojki i jajnika - u proseku 5 puta u poređenju s evropskim zemljama, a takođe je i jedna od najnižih u svetu po kardio-vaskularnim bolestima.

Pri pokušaju shvatanja razloga tog fenomena istraživači su obratili pažnju na to što stanovništvo Jugoistočne Azije tradicionalno upotrebljava u ishrani ogromnu količinu namirnica od soje. Ispostavilo se da soja sadrži izuzetno visok nivo biološki aktivnih supstanci, koje spadaju u izoflavonoide, koji su po svojoj hemijskoj strukturi veoma slični estrogenima i zahvaljujući tome su i dobili svoj naziv - fitoestrogeni, to jest biljni estrogeni. Ne čudi što je posebna pažnja naučnika bila obraćena na tu grupu jedinjenja. Ispostavilo se da dnevna doza fitoestrogena u ishrani je na primer kod Japanki u proseku 23-47mg dnevno i to je najviša doza u svetu. U stvari u tome je i tajna blagog prolaženja klimakteričnog sindroma kod Japanki, krajnje nizak nivo osteoporoze, onkoloških patologija i bolesti srca i krvnih sudova. U isto vreme u evropskim zemljama i SAD-u kultura korišćenja sojinih namirnica je jako slaba. Za stanovnice SAD-a ukupno korišćenje izoflavonoida dnevno je samo 0,15mg.

Osnovni mehanizmi delovanja fitoestrogena

Osnovni mehnizam delovanja fitoestrogena je povezan s njihovom sposobnošću da se vezuju za receptore estrogena i da ih imitiraju i samim tim delimično kompenzuju njihov deficit tokom klimaksa. Zahvaljujući tome ne samo da se ublažava klimaks već se i vrši preventiva kod starosnih oboljenja koja su izazvana deficitom estrogena, o čemu smo već govorili.

Psihoemocionalni poremećaji. U suštini, sudeći po rezultatima kliničkih istraživanja primena fitoestrogena doprinosi smanjenju pojave psihoemocionalnih poremećaja i poremećaja krvnih sudova (valunzi, oscilacije u raspoloženju, narušavanje sna i dr.) u proseku do 40-54%. Teško je poreći da je dati pokazatelj neuporediv s rezultatima primene sintetičkih hormona čija je efikasnost 80-95%, ali uzimajući u obzir mnogobrojne nedostatke hormonske terapije koji su gore i navedeni, prednost fitoestrogena i pre svega njegova neškodljivost su očigledni.

Kardioprotektivni efekat. Kao i sami estrogeni i fitoestrogeni štite srce, pre svega je to povezano s antiaterosklerotičnom aktivnošću, to jest sposobnošću da smanjuju povećan nivo holesterola i da povećavaju otpornost ćelija sudova na rušilačko dejstvo proizvoda peroksidacije. Osim toga, fitoestrogeni štiteći sudove doprinose sprečavanju razvoja hipertonične bolesti. Nije nebitno i to da fitoestrogeni normalizuju razmenu ugljenih hidrata i smanjuju povećanje nivoa glukoze i insulina, što je u datom trenutku jedan od najbitnijih faktora koji dovode do oboljenja ne samo od dijabetisa, već i kardio-vaskularnih. Fitoestrogeni takođe i koriguju smanjenje tokom klimaksa estrogenske zavisnosti procesa metilacije metionina, što normalizuje nivo homocisteina. Povećanje nivoa metionina je dokazan faktor rizika kardio-vaskularnih bolesti, a pre svega ateroskleroze, a takođe i starosnih narušavanja centralnog nervnog sistema.

Preventiva osteoporoze. Delimično kompenzujući deficit estrogena starenjem, fitoestrogeni mogu da uspore gubitak kalcijuma i da doprinesu dugotrajnoj preventivi od osteoporoze. Sasvim nedavno  ti podaci su potvrđeni u Italiji tokom istraživanja koje je sprovedeno u isto vreme u tri medicinska centra na 389 žena u postmenopauzi koje su imale osteoporozu. Pokazatelj mineralne gustine koštanog tkiva butne kosti je bio manji od 0,795g/cm2. Polovini žena su uvodili u ishranu po 54mg genisteina svakog dana tokom 2 godine, a ostalim - placebo. Obe grupe su dobile i preparate kalcijuma i vitamin D. Kod svih učesnica su određivali pokazatelj mineralne gustine koštanog tkiva butne kosti i slabinskih pršljenova. U grupi koja nije primala fitoestrogen je bilo primećeno dalje smanjenje mineralne gustine kostiju - u pršljenovima i butnoj kosti za 0,053 i 0,037g/cm2. U grupi koja je dobijala fitoestrogen taj pokazatelj je naprotiv porastao za 0,049 i 0,035g/cm2.

Antikancerogeni efekat. Za razliku od sintetičkih estrogena čija primena povećava rizik od onkoloških bolesti ženskog polnog sistema, fitoestrogeni deluju preventivno. To je povezano sa činjenicom da fitoestrogeni imaju veliku sličnost s beta-receptorima estrogena koji su uglavnom skoncentrisani u kostima, koži, kardio-vaskularnom i nervnom sistemu, a u ćelijama polnog sistema i dojki su prisutni alfa-receptori, na koje fitoestrogeni ne samo da ne deluju, već ih delimično i blokiraju. U rezultatu fitoestrogeni u polnom sistemu imaju suprotno antiestrogeno dejstvo i smanjuju rizik od tumora koji zavise od estrogena.

Ti podaci su potvrđeni mnogim istraživanjima i svedoče o tome da visoka upotreba fitoestrogena (pre svega genisteina) dovodi do smanjenja rizika od tumora ženskih polnih organa. Na primer, žene koje imaju najviši nivo genisteina u krvi imaju tri puta manji rizik od pojave tumora dojke nego žene koje imaju niži nivo.

Preventiva starosnih promena na koži. Estrogeni igraju važnu ulogu u očuvanju mladosti i zdravlja kože. Upravo oni regulišu sintezu i obnavljanje kolagena, štite vlakna kolagena i elastina od delovanja slobodnih radikala (koji se prekomerno stvaraju zbog delovanja sunčevih zraka), sprečavaju fotostarenje. Estrogeni regulišu i sintetišu mukopolisaharide i hijaluronsku kiselinu koja je zadužena za regeneraciju i hidrataciju kože. Prilikom smanjenja nivoa estrogena tokom klimaksa te važne za zdravlje kože funkcije se narušavaju što dovodi do rapidnog starenja.

Fitoestrogeni su sposobni da kompenzuju starosni deficit estrogena, skoro potpuno imitirajući njegov efekat i na taj način čuvaju procese regeneracije i obnavljanja kože. Ovo svojstvo fitoestrogena je počelo među prvima da se koristi u medicini i kozmetologiji već krajem 1980. godine.

genistein

Najbolje proučen i najefikasniji je danas fitoestrogen genistein. Dodatak ishrani "Chronolong" predstavlja proizvod u čijem sastavu se nalazi unikatni patentirani kompleks Bonistein, koji je stopostotni genistein. Klinička i laboratorijska istraživanja su pokazala čitav niz anti-age efekata genisteina. On stimuliše sintezu kolagena i hijaluronske kiseline u koži, hidrira je i pridaje joj elastičnost, ima antiaterosklerotično dejstvo i sprečava pojavu trombova, zaustavlja procese starosne osteoporoze i ublažava tok klimaksa. Genistein ima izražen onkoprofilaktički efekat za ženski polni sistem. Osim genisteina "Chronolong" sadrži i obogaćeni ekstrakt klica sojevih bobica - izvor desetine drugih vidova prirodnog fitoestrogena koji dopunjuju i pojačavaju profilaktički efekat genisteina.

Značaj imaju i druge biološki aktivne komponente koje se nalaze u sastavu "Chronolong-a", jer fitoestrogeni sami od sebe ne mogu da reše sve probleme starenja.

Holekalciferol normalizuje razmenu kalcijuma i zajedno s fitoestrogenima doprinosi preventivi starosne osteoporoze. Osim toga, on ima dokazan onkoprofilaktički efekat u pogledu ženskih polnih organa i posebno u odnosu na tumor dojke. Bitno je i svojstvo holekalciferola kao što je preventiva fitostarenja kože.

Folacin sprečava formiranje u organizmu veoma štetne za kardio-vaskularni i centralni nervni sistem materije - homocisteina, čija se količina naglo povećava tokom klimaksa. Folacin je takođe i preventiva od anemije, koja se često javlja kod žena u periodu hormonskih promena.

Askorbinska kiselina je neophodna za sintezu kolagena u kostima, koži i sudovima, njena aktivnost se s godinama smanjuje. Ona je takođe jedan od najaktivnijih antioksidanata, koji štite kardio-vaskularni sistem i kožu.

Glukozamin sulfat je neophodan za preventivu za starosna oštećenja zglobova, a takođe i za sintezu hijaluronske kiseline, koja pridaje koži elastičnost. Glukozamin je efikasni bifidogeni faktor, to jest doprinosi normalizaciji crevne mikroflore i utiče na broj bifidobakterija. A to je važno ne samo samo po sebi, već i zato što je bifidoflora neophodna za formiranje aktivnih formi fitoestrogena u crevima. Upravo zbog toga za ljude koji imaju disbakteriozu proizvodi koji sadrže fitoestrogene su slabo efikasni.