Supermoći beta glukana iz ovsa

Ishrana je jedan od najznačajnijih faktora koji određuje ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Veliki unos prerađene hrane prepune neželjenih soli, masti i šećera - u kombinaciji sa sedećim načinom života - može oštetiti arterijsku i mišićnu funkciju srca.

U modernim društvima mnogi se bore da jedu nitritovno bogatu hranu zbog posla, socijalnih ili porodičnih obaveza. Uravnotežena ishrana može zahtevati promenu ponašanja i dramatične promene u načinu života mnogih, ali funkcionalna hrana, pića i dijetetski suplementi pružaju pogodan način za postizanje pravilne ishrane.

Mnogi proizvodi i sastojci su već dobro poznati i prihvaćeni od strane potrošača zbog njihove koristi za zdravlje. Ovas je u ovoj toliko željenoj kategoriji. Jednostavan sastojak koji je lako razumeti, ovas, takođe, uključuje širi, brzo rastući trend prirodne hrane napravljene od „pravih“ sastojaka.

Beta glukan je, kažu, super moćan sastojak koji čini čuda za imunitet, a time sprečava mnoge bolesti. Pripisuju mu se neverovatna svojstva, pa saznajte koja!

Šta su beta glukani?

Glukani jesu vrsta složenih šećera odnosno polisaharida, čije se prirodno stanište nalazi u ćelijskim zidovima nekih bakterija, gljivica i kvasaca, biljaka (kao što je ovas i ječam), algi i lišajeva. Odmah možete primetiti da se na našim prostorima, zahvaljući našim navikama u ishrani, teško može uneti u telo kao hrana, a jedini način da snabdete organizam ovim moćnim imuno pokretačem jeste da ga unesete. Telo ga ne stvara.

Sa druge strane, ishrana bogata vlaknima, algama, pečurkama svojstvena je istočnjačkoj kulturi i nije ni čudo što su benefiti beta glukana otkrveni prvo upravo tamo.

Pozitivni efekti na zdravlje srca su zahvaljujući ovsu koji je prirodno bogat izvor beta-glukana. Postoje čvrsti naučni dokazi koji pokazuju ulogu beta-glukana ovsa u smanjenju holesterola u krvi i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Zapravo je utvrđeno da se svakodnevnom konzumacijom najmanje 3g beta-glukana iz ovsa može postići smanjenje LDL holesterola do 10% i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za čak 20%.

Zašto su beta-glukani iz ovsa dobri za srce?

Smanjuje holesterol

Beta-glukan iz ovsa je rastvorljivi oblik dijetetskih vlakana koji proizvodi visok efekat na snižavanje holesterola zbog velike viskoznosti. Rastvara se u digestivnom traktu, gde u tankom crevu stvara gusti gel. Ova viskozna „mreža“ hvata čestice povezane sa holesterolom (žučne kiseline) i sprečava njihovo upijanje u krvotok. Zatim se bezopasno prenose van tela.

Kada jetra naknadno mora da proizvede više žučnih kiselina, koje su telu potrebne za apsorpciju masti, za to koristi holesterol u krvotoku. To rezultira smanjenjem nivoa holesterola u cirkulaciji (LDL).

Ova akcija znači da je stepen smanjenja holesterola kao efekat beta-glukana iz ovsa u velikoj meri zavisi od njegove viskoznosti. Implikacija je da je velika molekulska težina važna kako bi se oslobodila iz matrice hrane tokom varenja i omogućila joj da formira efikasan viskozni gel.

Proizvođači mogu minimizirati bilo koji potencijalni gubitak molekularne težine tokom obrade, poput ekstruzije, osiguravajući da postoje pažljivi sistemi za nadzor i kontrolu.

Smanjuje glikemijski odgovor

Ova karakteristika je takođe ključna za kontrolu nivoa glukoze i šećera u krvi. Porast viskoznosti izazvan ovsenim beta-glukanom deluje kao preventivna barijera; usporava varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, sprečavajući tako nagle skokove nivoa šećera u krvi koji bi inače podstakli telo da proizvodi i skladišti masti.

Za postizanje efekta smanjenja šećera u krvi, proizvod mora da sadrži najmanje 4 g bioaktivnog beta-glukana iz ovsa na 30 g ugljenih hidrata konzumiranih tokom obroka.

„Mehanizam koji stoji iza efekata beta-glukana iz ovsa je konačno dokazan i zavisi od povećane viskoznosti konzumirane hrane i beta-glukana koji se u njoj nalazi. Kada konzumirana hrana dođe do tankog creva, velika viskoznost odlaže unošenje hranljivih sastojaka, uključujući glukozu. " EFSA Journal 2011; 9 (6): 2207

Neželjena dejstva pri upotrebi beta glukana

Da bi sve prošlo kako treba, potrebno je da se držite nekih pravila i odgovarajućih doza za primenu. Uglavnom preporuke dolaze uz svaki preparat posebno jer se i beta glukan dobija iz različitih izvora. Generalna je preporuka da se ne uzimaviše od 15g dnevno oralno i ne duže od 8 nedelja i da se tada uzima ujutru na prazan stomak.

Ima li nekih nuspojava?

Kada se uzima oralno, beta glukan je relataivno bezbedan i zato se uglavnom preporučuje primena u obliku tableta i sirupa. Eventualne nuspojave su mučnina ili proliv.

Kada se koristi intravrenski, spektar neželjenih dejstava je veći. Beta glukan može izazavti groznicu, glavobolju, povraćanje, proliv, promene krvnog pristiska, oticanje limfnih čvorova.

Može uticati nepovoljno ne efekat pojedinih lekova. Ukoliko se uzima sa nesteroidnim antiinflatornim lekovima može izazavati stomačne tegobe. Ako pijete neku redovnu terapiju, najbolje je da se posavetjete sa lekarom.

Kako insulin radi

Zašto je telu potrebna glukoza?

Glavni proces u životu biljaka je fotosinteza. Koristeći energiju sunca i pigment hlorofil, biljke sintetišu proste šećere glukozu i fruktozu, tokom procesa fotosinteze. Tada se od njih, poput zidova od cigle, grade stotine drugih, složenijih ugljenih hidrata. Zbog toga su skoro sve biljke sastavljene uglavnom od ugljenih hidrata. Takođe, mogu da sintetišu proteine i masti, ali to je već mnogo složeniji proces, koji zahteva dobar sastav zemljišta i velike utroške energije.

Ljudi i životinje, takođe, imaju mogućnost da sintetišu jednostavne ugljene hidrate iz organskih kiselina (metabolički proizvodi) ili iz proteina (aminokiselina). Ali za razliku od reakcija fotosinteze, ovo su prilično složeni, energetski zahtevni i spori procesi.

Prema tome, istorijski gledano, glukoza je izuzetno skupa supstanca. Ona je, takođe, skupa jer je praktično jedini pogodan izvor energije za mozak, endokrine žlezde i crvena krvna zrnca.

Zbog toga, priroda nas je nagradila sposobnošću da tako redak i skup izvor energije, upotrebljavamo izuzetno pažljivo i efikasno. A u uslovima ishrane koja je prodrazumevala hranu sa malo ugljenih hidrata, koja je bila karakteristična za čoveka tokom njegove gotovo čitave istorije, ovo je bio veliki blagoslov. 

Ali, čim smo otkrili čari brzih ugljenih hidrata, taj ceo harmonični sistem odmah se okrenuo protiv nas.

A kako deluje insulin?

Insulin je hormon koji igra ključnu ulogu u distribuciji glukoze kod životinja i ljudi. Zahvaljujući insulinu, glukoza može da prođe u ćelije i zatim da se koristiti za stvaranje energije. Međutim, ova funkcija insulina je zapravo samo posledica njegove druge, mnogo važnije uloge.

Činjenica je da za ljude i životinje nisu opasni samo niski (što preti padom energije), već i prekomerno visoki nivo glukoze u krvi, što može da dovede do oštećenja krvnih sudova i krvnih ćelija.

Insulin je odgovoran za brzo snižavanje povišenog nivoa glukoze do koga dolazi zbog različitih razloga, i to čini na nekoliko načina odjednom:

- pomaže u brzom „guranju“ glukoze u ćelije;

inhibira sve reakcije sinteze glukoze u telu dok se nivo šećera u krvi ne vrati u normalu;

naglo aktivira iskorišćenje viška glukoze, stimulišući sintezu drugih supstanci iz nje, na primer masti.

- visok nivo insulina, deluje na centre za apetit u mozgu, ubrzava osećaj sitosti i na taj način sprečava ulazak glukoze ili supstanci iz kojih se može sintetizovati.

Kada kao rezultat ove složene biomehanike nivo glukoze u krvi padne na normalu, koncentracija insulina takođe opada i svi gore navedeni procesi prestaju.

Ovo je idealna slika savršene regulacije nivoa glukoze u krvi, čije fluktuacije mogu biti smrtonosne.

Kako smanjiti rizik od gojaznosti kod dece

Prekomerna uhranjenost i gojaznost sa širokim spektrom metaboličkih komplikacija, posebno dijabetesa melitus tipa 2, predstavlja značajan zdravstveni problem. Trend porasta gojaznosti istovremeno je povezan sa povećanjem rizika za nastanak endokrinoloških, kardiovaskularnih, respiratornih i drugih poremećaja zdravlja.

Kako sprečiti gojaznost kod dece?

1. Pravilna ishrana majke pre i tokom trudnoće. Trenutno postoji dovoljno naučnih podataka koji povezuju način ishrane tokom trudnoće i rizik od gojaznosti kod potomstva. Zasniva se na epigenetskim uticajima koji pod uticajem uslova životne sredine (i ishrane na prvom mestu!) menjaju prenos genetskih informacija.

2. Isključivo dojenje dece do 6 meseci s nastavljenim prirodnim dojenjem i nakon uvođenja komplementarne hrane najmanje do godinu dana.

3. Formiranje pravih prehrambenih sklonosti i navika, ne samo kod deteta, već i u celoj porodici (!): Povrće / voće treba da bude prisutno u svakom obroku; Uopšte ne dodajte šećer hrani ili pićima.

4. Treba izbegavati praksu prisilnog hranjenja i napustiti "društvo čistih tanjira".

5. Nikada ne koristite slatkiše kao nagradu za dobro ponašanje.

6. Nikada ne koristite namirnice sa puno skroba (hleb, kolačiće i sokove) i visokokaloričnu hranu kao grickalice.

7. Deci mlađoj od dve godine (najmanje, a najbolje do 3 godine) značajno ograničiti upotrebu slatkiša. 

8. Organizovati za sve članove porodice, decu pre svega, u smislu dovoljnih dnevnih fizičkih aktivnosti.

Da li ste stalno gladni

Ако покушавате да смањите количину шећера у исхрани, можда ћете се запитати да ли је важна врста шећера коју уносите путем хране и да ли је важно какву врсту хране једете.

Сахароза, глукоза и фруктоза су три врсте шећера које садрже исти број калорија по граму. Сва три облика природно се налазе у воћу, поврћу, млечним производима и житарицама, али се, такође, додају многим намирницама приликом прераде. Међутим, разликују се по својој хемијској структури, начину на који их наше тело метаболише и начину како утичу на наше здравље.

За наше претке глукоза је била скоро једини учесник у метаболизму угљених хидрата. Фруктоза (иако није ништа мање одличан носилац енергије) није могла да постане пуноправни учесник у овом процесу. Дакле, у људском телу постоји веома сложен и добро регулисан систем метаболизма глукозе, чији је главни учесник инсулин и хормони повезани са њим, а истовремено - практично нерегулисани метаболизам фруктозе.

Имајући у виду чињеницу да фруктоза, ништа мање од глукозе, може да утиче на енергетски метаболизам и изазове опасне поремећаје у великим количинама, таква аутономија у регулацији метаболизма фруктозе може да изгледа веома чудно, па чак и ризично. Ипак, ако се сетимо занемарљивог процента фруктозе у исхрани наших предака, неразумност стварања посебног комплексног система контроле постаје сасвим разумљива.

За разлику од наших предака, потпуно занемарујући основне принципе метаболизма, у исхрани модерног човека доминирају индустријски прерађени производи са веома високим садржајем фруктозе, што у нашем организму најчешће доводи до различитих метаболичких поремећаја укључујући резистенцију на инсулин, дијабетес типа 2, гојазност, болест масне јетре и метаболички синдром. 

У једној студији, која је трајала 10 недеља, људи који су пили пића заслађена фруктозом имали су 8,6% повећање масноћа у стомаку, у поређењу са 4,8% код оних који су пили пића заслађена глукозом. Друга студија је показала да, иако све врсте шећера могу повећати ризик од дијабетеса типа 2 и гојазности, фруктоза може бити најштетнија. Штавише, показало се да фруктоза повећава ниво хормона грелина (хормона глади) и да доводи до веће глади и веће  жеље за храном што може да доведе до повећане потребе за шећером. Као резултат, добијамо  катастрофалан вишак триглицерида у крви, што врло брзо доводи до развоја гојазности (и класичне и висцералне), као и до прогресивног ризика од атеросклерозе и хроничних кардиоваскуларних болести.

Да ли фруктоза може да нас засити? Не. За разлику од повећаног нивоа глукозе у крви након јела и каснијег повећања нивоа инсулина који стимулише синтезу лептина, хормона који смањује апетит, и обрнуто, инхибира секрецију грелина, једног од главних хормона апетита, фруктоза никада не може да послужи као сигнал засићења и због изузетно ниског садржаја у храни наших предака (неразвијен систем контроле метаболизма фруктозе), и зато што скоро сва фруктоза остаје у јетри и не улази у крв.

Уопштено, овакав низ акција је апсолутно логичан: повећање нивоа глукозе и инсулина је поуздан сигнал да је особа добро јела, стога више није потребна даља стимулација апетита.

Литература:

1. Shan Luo, John R. Monterosso, Kayan Sarpelleh and Kathleen A. Page, Differential effects of fructose versus glucose on brain and appetitive responses to food cues and decisions for food rewards, Proc Natl Acad Sci U S A. 2015 May 19; 112(20): 6509–6514.

2. Teff KL, Elliott SS, Tschöp M, Kieffer TJ, Rader D, Heiman M, Townsend RR, Keim NL, D'Alessio D, Havel PJ, Dietary fructose reduces circulating insulin and leptin, attenuates postprandial suppression of ghrelin, and increases triglycerides in women, J Clin Endocrinol Metab. 2004 Jun;89(6):2963-72.