antioksidanti i vid

Nekoliko činjenica koje ukazuju na važnost antioksidanata za optimizaciju vida.

- Prvo, mrežnica oka troši mnogo više kiseonika nego bilo koje drugo tkivo, što je praćeno visokim rizikom stvaranja slobodnih radikala.

- Drugo, oko je stalno izloženo zračenju koje potiče od sunčeve svetlosti pri čemu nema fizičkih filtera. A svetlost (posebno ultraljubičasto zračenje) je, kao što znate, jedan od glavnih pokretača razvoja peroksidacije membrana koje se sastoje od lipida i procesa u kome se stvaraju slobodni radikali.

- Treće, ćelije mrežnice, u poređenju sa drugim organima, izuzetno su bogate omega-3 PNMK, pre svega, dokozaheksaenoenskom kiselinom (DHA), koja čini više od 60% membranskih fosfolipida. U ovom slučaju omega-3 PNMK su najosjetljivije na štetne efekte peroksidacije.

- Četvrto, jedna od karakteristika mrežnice je stalno ažuriranje fotoreceptorskih diskova vizuelnih ćelija (šipki). Strogo govoreći, molekuli fotosenzitivnog proteina se ažuriraju, što je takođe praćeno oslobađanjem slobodnih radikala.

Stoga se značaj antioksidativne zaštite za funkcionisanje organa vida ne može preceniti, još manje potceniti. Naročito kada uzmete u obzir da su endogeni antioksidativni mehanizmi u vizuelnom sistemu slabo razvijeni, u poređenju s drugim organima. To, sa svoje strane, diktira potrebu za svakodnevnim unosom esencijalnih antioksidanata s hranom u svim njihovim raznolikostima i u optimalnoj dozi.

Vitamin E kao antioksidant

Vitamin E, vitamin rastvorljiv u mastima, otkrili su Evans i Bishop 1922. godine. Međutim, uloga vitamina E u ishrani ljudi nije u potpunosti razjašnjena sve do 1967. godine, kada je pokazano da nedostatak vitamina E izaziva hemolitičku anemiju kod nedonoščadi. Dalji dokazi da nedostatak vitamina E može imati ozbiljne zdravstvene posledice dobijeni su iz istraživanja tri različite grupe pacijenata koji su pokazivali nedostatak vitamina E: pacijente sa abetalipoproteinemijom, one sa sindromom hronične malapsorpcije masti i one sa ataksijom sa nedostatkom vitamina E (AVED).

Vitamin E postoji u osam različitih oblika - α-, β-, γ-, i δ-tokoferoli, kao i α-, β-, γ-, and δ-tokotrienoli- a sve ovi molekuli mogu da se dobiju iz biljaka. Mada u ljudskoj ishrani mogu da se nađu svih osam ovih molekula, ljudsko telo najviše koristi α-tokoferol, koji je najaktivniji oblik, pa i preporučena dnevna doza od 15 mg zasnovana je na koncentraciji α-tokoferola. U nekim multivitaminskim preparatima, sadržaj vitamina E naveden je u međunarodnim jedinicama (IU; 1 IU je približno 0,67 mg). Mnoge namirnice sadrže vitamin E a u većini dijetetskih suplemenata sadržaj vitamina E je mnogo veći od preporučene dnevne doze.

α-tokoferol, antioksidant koji razgrađuje masnoće, može da učestvuje u reakcijama sa peroksi radikalima mnogo brže od polinezasićenih masnih kiselina, čime se sprečava peroksidacija lipida. α-tokoferol uklanja peroksi radikale doniranjem atoma vodonika. U tom procesu, α-tokoferol se pretvara u tokoferoksil radikal, koji se odmah konvertuje nazad u α-tokoferol uz pomoć vitamina C. Tako je samo mala količina α-tokoferola potrebna za sprečavanje peroksidacije lipida. Međutim, in vitro α-tokoferoksilni radikali mogu takođe da reaguju sa drugim peroksilnim radikalima, lipidnim radikalima, ili molekulskim kiseonikom i da formiraju različite adukte. Ovi adukti mogu dalje da se redukuju do α-tokoferol hinona, koji na kraju može biti podvrgnut daljoj redukciji da bi se proizveo α-tokoferol hidrohinon. Ovi kinoni i hidrokinon se mogu detektovati u ljudskim uzorcima i mogu služiti kao biomarkeri oksidativnog stresa in vivo. α-tokoferol nije homogeno distribuiran u lipidnim membranama. Umesto toga, on je podeljen na domene koji su obogaćeni polinezasićenim masnim kiselinama i fosfolipidima gde je najpotrebniji za sprečavanje peroksidacije lipida. Iako i  antioksidant β-karoten ima sposobnost reakcije sa peroksi radikalima i sprečavanja peroksidacije, on je manje efikasan od α-tokoferola. α-tokoferol je u kombinaciji sa vitaminom C veoma efikasan, jer takva kombinacija može da potpuno inhibira oksidaciju lipoproteina u plazmi. Međutim, u odsustvu vitamina C, α-tokoferol može da deluje kao pro-oksidant. Zbog toga, u ljudskom telu, kombinacija α-tokoferola i vitamina C je neophodna za pravilnu antioksidativnu odbranu. Ekspresija gena za transfer α-tokoferola reguliše se oksidativnim stresom. Stoga, i oksidativni stres i individualni genetski sastav doprinose homeostazi vitamina E kod ljudi.

Osim što je odličan antioksidant, α-tokoferol ima i druge važne fiziološke aktivnosti koje se mogu široko klasifikovati kao “ne-antioksidativne aktivnosti vitamina E.” Na post-translacijskom nivou, α-tokoferol inhibira proteinsku kinazu C, 5-lipoksigenazu. i fosfolipaza A2, i aktivira protein fosfatazu 2A i diacilglicerol kinazu. Proteinska kinaza C je važan enzim koji je uključen u proliferaciju ćelija i diferencijaciju glatkih mišića, trombocita i monocita. α-tokoferol može sprečiti agregaciju trombocita i sposoban je da proširi krvne sudove povećanjem brzine oslobađanja prostaciklina. α-tokoferol može takođe modulirati gene kao što su receptori za sakupljanje, α-tropomiozin, matrična metaloproteinaza i kolagenaza. α-tokoferol je neophodan za pravilnu neurološku funkciju.

α-tokoferol je neophodan za zdravlje i može da štiti od koronarne bolesti, raka i kognitivnog pada u starijem životnom dobu, kao i nekih oftalmoloških poremećaja. Međutim, zdravi ljudi ne dobijaju nikakvu dodatnu korist od dodavanja vitamina E. Istraživanja pokazuju da uzimanje dodatka vitamina E može prouzrokovati više štete nego koristi jer kod većih doza vitamin E djeluje više kao prooksidant nego kao antioksidant. Klinička ispitivanja pokazuju da je dnevni unos vitamina E (400 IU / dan ili više) kao dodatak povezan sa povećanim mortalitetom, ali čak i doze veće od 150 IU / dan mogu uzrokovati oštećenja. Dodatake vitamina E treba da uzimaju samo ljudi koji imaju hronični nedostatak vitamina E i to pod medicinskim nadzorom.

Literatura:

Amitava Dasgupta PhD, DABCC, Kimberly Klein MD, in Antioxidants in Food, Vitamins and Supplements, 2014

Šta su to "vitamini za oči"

Lutein, poznat kao "očni vitamin", je vrsta antioksidanta iz grupe karotenoida, koji je najpoznatiji po zaštiti zdravlja oka. Postavite sebi sledeće pitanje: Koliko boja ima u vašoj omiljenoj hrani? Odgovor će vam reći koliko luteina unosite u telo. Kao i mnoge druge vrste antioksidanata, lutein se nalazi u  obojenim namirnicama kao što su voće i povrće - naročito lisnato zelenilo i vrste koji su narandžaste ili žute.

Zajedno sa drugim antioksidantom zeaksantinom, koji takođe poboljšava vid, lutein pomaže u zaštiti očiju od oksidativnog stresa.

Iako je najbolje da uzimate dovoljno luteina prirodno kroz zdravu ishranu, neki biološki aktivni dodaci ishrani ili obogaćena hrana i pića mogu se koristiti kako bi se povećao unos luteina. 

Lutein ima antioksidativne sposobnosti koje pomažu u borbi protiv oštećenja koja nastaju usled delovanja slobodnih radikala uzrokovanih svetlošću ili izlaganjem suncu, lošoj ishrani i drugim faktorima koji povećavaju rizik od gubitka vida povezanog sa starenjem ili poremećaja poput makularne degeneracije i katarakte. U tom procesu, antioksidanti poput luteina štite zdrave ćelije dok zaustavljaju rast malignih ćelija.

Čak i kod ljudi kod kojih već postoji oštećenje oka, unošenjem luteina putem ishrane ili uzimanjem BAD, može doći do sprečavanja napredovanja i daljeg oštećenja vida. 

Iako su lutein i drugi karotenoidi izuzetno važni za očuvanje vida i vaših očiju, lutein se takođe koristi i za sprečavanje poremećaja na koži, prevenciji nekoliko vrsta tumora uključujući tumor debelog creva ili dojke, kod dijabetesa tipa 2 i faktora rizika povezanih sa koronarnom bolešću srca.

5 Prednosti Luteina

1. Štiti od poremećaja oka poput makularne degeneracije

Lutein se preporučuje kao prirodni tretman makularne degeneracije (AMD), koja se smatra najčešćim uzrokom slepila kod starijih odraslih osoba. Procene pokazuju da je više od 25 miliona ljudi širom sveta pod uticajem starosne makularne degeneracije ili katarakte, posebno ljudi stariji od 55 godina koji žive u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Nažalost, prema američkoj optometričkoj asocijaciji, očekuje se da će se učestalost AMD-a do 2025. utrostručiti!

Lutein štiti oči od oštećenja uzrokovanih UV talasima koji negativno utiču na delikatne delove očiju kao što je mrežnjača (makula). Istraživači sa Univerziteta Harvard su otkrili da uzimanje 6 miligrama luteina dnevno može smanjiti rizik od makularne degeneracije u proseku za 43%.

Slično tome, druge studije pokazuju da veći unos luteina i zeaksantina ishranom, zajedno sa vitaminom E, je povezano sa značajno smanjenim rizikom od formiranja katarakte. Lutein takođe, pomaže kod smanjenja zamora očiju, odsjaja i osetljivosti na svetlost, pomažući da sočivo i mrežnjača imaju odgovarajuću gustinu i ojačaju tkivo oka.

2. Pomaže u zaštiti zdravlja kože

Karotenoidi uključujući lutein i zeaksantin su takođe, prisutni i u koži. Za očuvanje zdravlja kože i borbu protiv tumora kože, lutein pomaže filtriranjem visokih energija talasnih dužina vidljive svetlosti, što usporava brzinu oksidativnog stresa. Neke studije na životinjama pokazuju da lutein pruža značajnu zaštitu od oštećenja kože izazvanog svetlošću, kao što su znakovi starenja i potencijalno tumor kože.

3. Može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa

Prema nekim studijama na životinjama, viši nivoi luteina i drugih karotenoida u krvi povezani su sa manjim rizikom od dijabetesa ili povezanih komplikacija. Studija iz 2000. godine koja je sprovedena na pacovima sa diijabetesom, pokazala je da je dopunjavanje ishrane sa luteinom i DHA (ključni tip omega-3 masnih kiselina) pomoglo normalizaciji svih biohemijskih modifikacija izazvanih dijabetesom.

U poređenju sa kontrolom pacova koji ne uzimaju lutein i DHA, dijabetični pacovi koji su uzimali suplemente imali su manje stope oksidativnog stresa i manje oštećenja retine očiju, uprkos hiperglikemijskim uslovima.

4. Može pomoći u smanjenju rizika od tumora

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji uzimaju više luteina ishranom, imaju niže stope tumora dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Iako još uvek nije poznata tačna veza između luteina i raka, korelacione studije su pokazale da odrasle osobe sa višim nivoima luteina u krvi imaju smanjen rizik od razvoja nekoliko oblika uobičajenih karcinoma.

U ovom trenutku je potrebno još istraživanja koja bi nam pomogla da u potpunosti razumemo efekte luteina i drugih karotenoida na tumore, imunitet, hormonalno i kardiovaskularno zdravlje, nezavisno od drugih hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću.

5. Može pomoći u održavanju zdravlja srca

Neke opservacijske studije pokazuju da karotenoidi, uključujući lutein, mogu da pomognu u smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara. Kao i sa prethodno pomenutim studijama koje pokazuju potencijalne efekte luteina na zaštitu od raka, još uvek nismo sigurni kako lutein poboljšava zdravlje srca. Budući da lutein ima anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva, čini se da bi to koristilo zdravlju srca smanjenjem upale, što je osnovni uzrok koronarne bolesti srca.

Studije sa Univerziteta Južne Kalifornije, sugerišu da bi nizak nivo luteina u krvi mogao da doprinese zadebljanju zidova arterija. Tako se povećava rizik za razvoj arterioskleroze i začepljenje karotidnih arterija koje mogu dovesti do srčanog udara. Opservacijske studije USC-a pokazuju da ljudi sa najvišim nivoom luteina u krvi imaju manje sakupljanja plaka u arterijama, dok suprotno, što je manje biljnih namirnica bogatih luteinom u ishrani, sve više se začepljuju njihove arterije.

Još jedan ubedljiv faktor je da nakon što su istraživači testirali efekte luteina na arterijama kod ljudi, koje su uklanjaju tokom operacije, u arterijama nakon dodavanja luteina bilo je prisutno manje leukocita u poređenju sa kontrolnim uzorkom, što ukazuje da je došlo do manje upale i začepljenja.

Literatura

1. Khachik, F., Bernstein, P. & Garland, D. L. (1997) Identification of lutein and zeaxanthin oxidation products in human and monkey retinas. Investig. Ophthamol. Vis. Sci. 38:1802–1811.

2. Mangels, A. R., Holden, J. M., Beecher, G. R., Forman, M. R. & Lanza, E. (1993) Carotenoid content of fruits and vegetables: an evaluation of analytic data. J. Am. Diet. Assoc. 93:284–296.

3.    Mares-Perlman, J. A., Fisher, A., Klein, R., Palta, M., Block, G., Millen, A. E. & Wright, J. D. (2001) Lutein and zeaxanthin in the diet and serum and their relation to age-related maculopathy in the Third National Health and Nutrition Examination Survey. Am. J. Epidemiol. 153:424–432.

Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant, drugi deo

Druga komponenta Trimegavitals – borago i amarant, nije ništa manje intrigrantna. Hiljadama godina, mudre žene i šamani su kultivisali tradicionalne lekovite biljke, znanjem zasnovanim na intuitivnoj unutrašnjoj percepciji, njihovom zapažanju prilikom korišćenja divljih biljaka i njihovim iskustvima sa biljkama koje imaju isceliteljske osobine. Drevna biljna tradicija fokusirana je prvenstveno na fizičko lečenje, sa nekim relativno rudimentarnim i generičkim napitcima za mentalne i emocionalne probleme.

Iz dubine vekova, do nas je došla izreka Ego borago gaudia semper ago (sa boragom sam uvek radostan). U vreme engleske kraljice Elizabete I, cvetovi borage su dodavani u salate sa ciljem buđenja uma. Savremena nauka samo potvrđuje mudrost generacija: ulja boraga (masno biljno ulje, koje se dobija metodom ekstrakcije iz semena lekovite borage), sadrži biološki aktivne supstance slične onima koje se nalaze u majčinom mleku, i imaju anti-inflamatorna i anti-alergična svojstva. Ulje je bogato gammalinolenskom i linolnom kiselinom, a koristi se kao izvor prostaglandina za lečenje menstrualnih problema i hroničnih stanja kože. U kombinaciji sa uljem jagorčevine, pomaže u smanjenju nivoa holesterola u krvi.

Iako postoji mnoštvo popularnih teorija o poreklu imena "borage", veruje se da je latinski borago kombinacija reči “corrago”, koja ima koren kor, "srce" i ago, "ja vodim". Smatrano je da biljka ima "cordial" efekat, odnosno da ima okrepljujući i efekat jačanja srca. Italijanska bora i francuska burra, označavajući "kosu" ili "vunu", potiču iz latinskog burre, "stado vune". Ove nazivi za biljku se očigledno odnose na debljinu njegovih kratkih dlaka.

Interesantno je da je travar Henslov nagovestio da se keltski naziv barrah, što znači "čovek hrabrosti", odnosi i na boragu.

Otkrijte tajnu Trimegavitals - borago i amarant

Kako je neshvatljiva, divna i misteriozna priroda! Gledaš biljke i misliš da je to korov, a ispostavilo se ….Širica, barhatnik, aksamitnik, petušne školjke, mačji rep,lisičji rep – dosta je naziva za ovog lepotana. Privlačan za oči  bilo kog baštovana, cvet amaranta čuva najveću tajnu. Često ime govori sve. Mara (Morana) je boginja smrti kod starih slovena. Amarant u bukvalnom prevodu znači “odricanje od smrti”. Početno slovo “a” i ime strašne boginje formiraju magičnu reč, koja ukazuje na besmrtnost.

Ova biljka uz borago ulazi u sastav kompleksa Trimegavital, borago i amarant. Stari Asteci su ovu biljku zvali „zlatno zrno bogova“ jer su smatrali da je ovo sveta biljka. Zbog svojih hranljivih i lekovitih osobina zrno amaranta je smatrano podjednako vrednim kao zlato. Drevni Asteci verovali su da seme amaranta ojačava telo i duh, čini čoveka nepobedivim i svemogućim i zbog toga su ga davali deci još od rane mladosti. Kako su pokazala savremena naučna istraživanja, praktino svi delovi ove biljke su lekoviti.

Što više proučavaju ovu biljku, naučnici otkrivaju sve više zapanjujućih činjenica. Jedinstven kvalitet semena i ulja amaranta proučavao je Nikolaj Ivanovič Vavilov još 30-tih godina XX veka. Međutim, posle njegove smrti, mnogi radovi su izgubljeni. Tek sada se ponovo upoznajemo sa ovom isceliteljskom biljkom.  Apsolutno svi delovi biljke sadrže ulje, skrob, razne vitamine, minerale, pektin, karotin, lizin, mineralne soli. Seme ove čudesne biljke sadrži dragoceno ulje. Listovi amaranta su bogati vitaminom C, karotinom, flavonoidima, solima, kalcijumom, kalijumom, cinkom, manganom. Uspešno se koristi za lečenje pankreatitisa, gastririsa, dijabetesa, kod tumora, bolesti bubrega i jetre, Ulje amaranta je bogat izvor skvalena, veoma moćnog antioksidanta. Ulje amaranta obnavlja kožu, leči rane, ekceme, gljivična oboljenja, kožne infekcije. Melemi i tinkture od amaranta leče jetru i srce, gastro-crevne infekcije. Sok amaranta blagotvorno deluje na površinu kože, podlađuje I daje sjaj i elastičnost kosi.

Međutim, za pravi lekoviti nektar smatra se ulje semena amaranta. Činjenica je da ulje amaranta sadrži nekoliko puta više od svih ostalih biljnih proizvoda tako važne biološki aktivne supstance, kao što su skvalen i tokotrienoli. Skvalen je neophodna komponenta ćelijskih membrana i prisutna je u svim ćelijama tela. To je jedan od glavnih zaštitnika ćelije. Molekuli skvalena vezuju i neutrališu toksične supstance, slobodne radikale, kancerogene i druga štetna jedinjenja koji mogu da unište ćelijsku membranu i da prodru unutar ćelije. Upravo sa ovim svojstvima je povezana izražena antitumorska aktivnost skvalena protiv tumora kože, creva i dojke.

Nekada je amarant bio glavna hrana slovenskih naroda. Do reforme Petra I, seljaci i ostali radnici bili su odličnog zdravlja i bili su dugovečni. Zašto je Petar I zabranio gajenje ove biljke i pravljenje hleba od nje? Razlog je, nažalost, nepoznat. I veoma je žalosno što se to dogodilo jer su ljudi mnogo izgubili prestavši da jedu amarant. Reformom Petra I smanjio se i životni vek stanovnika Rusije. Postoje dokazi da su ljudi pre ove reforme živeli i preko 300 godina.

Amarant ne sadrži gluten, što znači da ga mogu jesti i ljudi koji ne smeju da konzumiraju gluten iz zdravstvenih razloga i može se koristiti kao vrlo hranljiv dodatak jelima bez glutena.

Sadrži lizin. Većina žitarica poput pšenice ne sadrži ili sadrži malo lizina, značajne aminokiseline, ali to ne važi za amarant. Ovo amarantu daje visok sadržaj proteina, jer se oni nalaze u svim aminokiselinama.

Amarant sadrži proteine. U proseku, amarant sadrži oko 13% proteina, ili oko 26 grama po šoljici što je daleko više nego što je slučaj sa ostalim žitaricama. Poređenja radi, šolja duguljastog belog pirinča sadrži samo 13 grama proteina.