Da li je crveno vino dobro za vaše srce?

Dugo se smatralo da je crveno vino, u ograničenim količinama  zdravo za srce. Alkohol i određene supstance u crvenom vinu koje se nazivaju antioksidansi mogu da pomognu u prevenciji bolesti koronarnih arterija, stanja koje dovodi do srčanog udara. Antioksidansi u crvenom vinu mogu da povećaju nivoe holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL), koji se takođe naziva "dobar" holesterol, i da nas na taj način zaštite od nakupljanja holesterola na zidovima arterija.
Američko udruženje za srce i Nacionalni institut za srce, pluća i krv savetuju da ne počinjete da pijete alkohol samo da biste sprečili srčana oboljenja. Neki ljudi koji piju alkohol imaju problema sa nekontrolisanim korišćenjem alkohola, što se naziva zavisnost. A previše konzumiranja alkohola može da izazove druge zdravstvene probleme ili da ih pogorša.Stručnjaci kažu da ne počinjete da pijete alkohol da biste pomogli svom srcu ako ne možete da kontrolišete upotrebu alkohola ili ako postoji poremećaj upotrebe alkohola u vašoj porodici. Previše alkohola može da šteti telu na mnogo načina.

PIJTE UMERENO - ILI NIKAKO!

Ali ako već popijete čašu crvenog vina uz večernji obrok, ispijanje u ograničenim količinama može da poboljša zdravlje vašeg srca.

Kako crveno vino pomaže srcu da bude zdravo?

Antioksidansi u crvenom vinu koji se nazivaju polifenoli mogu da pomognu u zaštiti sluznice krvnih sudova u srcu. Polifenol koji se zove resveratrol je deo crvenog vina za koji je primećeno da deluje na ovaj način..
Resveratrol je prirodno polifenolno jedinjenje koje se nalazi u određenim biljkama i voću, uključujući grožđe, bobice, jabuke i kikiriki. U obliku suplemenata, većina ekstrakata resveratrola se dobija iz korena Poligonum cuspidatum, takođe poznatog kao japanska biljka knotveed.
Resveratrol je bogat antioksidativnim, antiinflamatornim i antikancerogenim svojstvima koja mogu da  pomognu u ublažavanju bolova u zglobovima i pomoći kardiovaskularnom sistemu, mozgu i metaboličkom zdravlju.
Resveratrol ima mnoge potencijalne zdravstvene prednosti zbog svojih antioksidativnih i antiinflamatornih svojstava.

Promoviše kardiovaskularno zdravlje

Resveratrol je opširno proučavan zbog njegovih potencijalnih prednosti za zdravlje srca, uključujući njegovu sposobnost da snizi krvni pritisak i poboljša nivo holesterola. Nekoliko studija su pokazale da antioksidativni efekti resveratrola mogu da pomognu u smanjenju sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska kod ljudi sa hipertenzijom (visok krvni pritisak) i mogu da zaštitite od moždanog udara.
Druga istraživanja sugerišu da resveratrol može da poboljša funkciju endotela – unutrašnje obloge krvnih sudova – pomažući u smanjenju vaskularnog oksidativnog stresa i ukočenosti arterija, što pomaže u promovisanju zdravog protoka krvi i štiti od srčanih bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava nivoe lipida (holesterola) u krvi, smanjujući ukupni holesterol i trigliceride (vrsta masti). Visoki nivoi lipida (masti) u krvi su povezani sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja i moždanog udara. Pokazalo se da resveratrol smanjuje lipoprotein niske gustine (LDL), koji se često naziva "lošim" holesterolom, što može da pomogne u borbi protiv srčanih bolesti.

Povećava kognitivne funkcije

Resveratrol može da poboljša kognitivne funkcije i zaštititi od određenih neurodegenerativnih poremećaja, kao što je Alchajmerova bolest. Resveratrol ima moćnu antioksidativnu aktivnost koja pomaže u zaštiti neurona (moždanih ćelija) od efekata štetnih slobodnih radikala — hemikalija povezanih sa razvojem Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i Hantingtonove bolesti.
Takođe se pokazalo da resveratrol poboljšava funkciju hipokampusa — dela mozga odgovornog za pamćenje, učenje i prostornu navigaciju. Istraživanja pokazuju da antiinflamatorna svojstva resveratrola mogu da zaštite kognitivne funkcije kod starijih osoba, pomažući u održavanju pamćenja i kognitivnih sposobnosti. tokom starenja.
Jedna studija je otkrila da resveratrol smanjuje nakupljanje amiloid-beta plakova u mozgu – obeležje Alchajmerove bolesti. Studija je otkrila da dnevna doza resveratrola od 500 mg tokom 52 nedelje značajno smanjuje nivoe amiloida beta u cerebrospinalnoj tečnosti kod osoba sa blagom do umerenom Alchajmerovom bolešću, što sugeriše da resveratrol može da pomogne u usporavanju progresije bolesti.

Podržava zdravu metaboličku funkciju

Istraživanja, takođe, sugerišu da resveratol može da bude koristan u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju osetljivosti na insulin, što može smanjiti rizik od dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih stanja. U jednoj studiji je otkriveno da suplementacija resveratrolom poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 2.Druga studija je otkrila da resveratrol smanjuje oksidativni stres kod ljudi sa dijabetesom, što može da pomogne u zaštiti od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolesti srca .
Dodatne studije su otkrile da suplementacija resveratrola od 500 mg dnevno tokom 12 nedelja smanjuje telesnu težinu, obim struka i markere upale kod osoba sa metaboličkim sindromom (grupa stanja koja mogu da povećaju rizik od moždanog udara, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2). Učesnici studije su značajno poboljšali osetljivost na insulin, smanjili krvni pritisak i poboljšali metabolizam lipida (vrsta masti).

Može da ublaži bolove u zglobovima

Resveratrol ima moćna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, koja mogu da pomognu u promovisanju zdravlja zglobova i smanjenju bolova i oštećenja zglobova kod ljudi sa određenim vrstama artritisa. Istraživanja sugerišu da resveratrol može biti efikasna komplementarna terapija i pomoći u smanjenju bolova u zglobovima kod ljudi sa osteoartritisom. U jednoj studiji, dnevna doza suplementa resveratrola od 500 mg značajno je smanjila bol u zglobovima kod ljudi sa blagim do umerenim osteoartritisom kolena kada je uparena sa standardnim tretmanom. U drugoj studiji, resveratrol je efikasno ublažio upalu i oštećenja zglobova kod ljudi sa reumatoidnim artritisom (RA). Smatralo se da štiti od određenih komplikacija RA, kao što su parodontitis (bolest desni) i intersticijska pneumonija.

Može da zaštititi od tumora

Resveratrol je istražen zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji tumora i kao pomoćna (dodatna) terapija za lečenje tumora. Studije u epruvetama i životinjama pokazuju da resveratrol može imati svojstva protiv raka koja mogu pomoći u prevenciji ili borbi protiv određenih vrsta raka, uključujući karcinom dojke, debelog creva, želuca, pankreasa, prostate, jajnika i endometrijuma.

Literatura:

1. Koushki M, Amiri-Dashatan N, Ahmadi N, Abbaszadeh HA, Rezaei-Tavirani M. Resveratrol: A miraculous natural compound for diseases treatment. Food Sci Nutr. 2018;6(8):2473-2490. 

2. Cheng CK, Luo JY, Lau CW, Chen ZY, Tian XY, Huang Y. Pharmacological basis and new insights of resveratrol action in the cardiovascular system. Br J Pharmacol. 2020;177(6):1258-1277. 

3. Zhou Q, Wang Y, Han X, Fu S, Zhu C, Chen Q. Efficacy of resveratrol supplementation on glucose and lipid metabolism: a meta-analysis and systematic review. Front Physiol. 2022;13.

4. Xiao Q, Zhu W, Feng W, et al. A review of resveratrol as a potent chemoprotective and synergistic agent in cancer chemotherapy. Front Pharmacol. 2019;9:1534. 

5. Weiskirchen S, Weiskirchen R. Resveratrol: How much wine do you have to drink to stay healthy?. Adv Nutr. 2016;7(4):706-718. 

6 zdravstvenih koristi aronije

Aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najviše liči na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora može dostiži visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i ćinjenica da se plodovi aronije dobro održavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

Mali crni plodovi aronije svojom veličinom nikoga ne mogu da prevare - oni su prave prehrambene bombe u pogledu sadržaja hranljivih sastojaka u njima. Nije ni čudo što je aronija poslednjih godina sve više tražena i preferirana u kategoriji superhrane.

Hajde da pogledamo šta je to što aroniju čini posebnom i na koji način aronija dovodi do boljeg zdravlja.

1. U aroniji se nalazi čitav spektar antioksidanata

Sve bobice su prepune sa vrednim antioksidantima, ali aronija je na vrhu liste. Kvercitin, lutein, zeaksantin, karoten samo su neki od njih, a svi zajedno brinu o smanjenju štetnog delovanja slobodnih radikala na telo. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvožđje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardži i redak vocni secer sorbitol.

2. Aronija pomaže varenje

Plodovi aronije bogati su vlaknima, koja će obezbediti bolje funkcionisanje digestivnog sistema. Odvojeno, organske supstance sadržane u aroniji štite od opasnih bakterija, zahvaljujući prirodnim imunostimulirajućim i antioksidativnim svojstvima.

3. Aronija jača imuni sistem

Aronija je osim antioksidanata bogata i vitaminom C koji stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca i kolagena. Kolagen je važan za rast i obnavljanje tkiva, organa, krvnih sudova i ćelija, a bele krvne ćelije su ključne za sposobnost tela da se odupre napadima bolesti.

4. Aronija reguliše krvni pritisak

Aronija je bogata kalijumom, koji pozitivno utiče na zdravlje srca, jer deluje opuštajuće na krvne sudove i arterije i poboljšava protok krvi. U kombinaciji sa pozitivnim efektima vlakana i antioksidanata, aronija pruža moćan koktel supstanci zdravih za srce.

5. Aronija može smanjiti rizik od raka

Studije su povezale antioksidant antocijanin sa smanjenim rizikom od raka debelog creva. Najbogatiji izvori antocijanina su tamnocrveno i ljubičasto voće - poput borovnice, grožđa i aronije, naravno.

6. Aronija brine o zdravlju očiju

Karoten, koji se u visokim količinama nalazi u aroniji, jedan je od najmoćnijih antioksidanata i smanjuje rizik od makularne degeneracije i katarakte smanjenjem štetnih efekata oksidativnog stresa na oči.
Kako uzimati aroniju?
- sušena aronija, koju možete dodati jogurtu, ovsenoj kaši, pecivima;
- aronija u prahu - dodajte u smoothie ili rastvorite u jogurtu;
- hladno ceđeni sok od aronije, koji čuva sve dragocene supstance voća;
- Aronia and Lutein - Essential Botanics
 Biljni kompleks zasnovan na luteinu i antocijaninima borovnice i aronije (aronija).

Фитоестрогени као инхибитори карциногенезе

Фитоестрогени су нестероидна једињења биљног порекла која поседују естрогену активност. Разликујемо две главне класе: изофлавоноиде и лигнане. Фитоестрогени су недавно привукли велику пажњу због њихових корисних ефеката, који укључују превенцију тумора, атеросклерозе и губитка густине костију. Међутим, они имају естрогену активност и могу утицати као ендокрини дисруптори. 

Примећено је да висок унос соје доводи до смањеног ризика од рака дојке код жена у пременопаузи. Други експеримент је показао да унос соје током адолесценције пружа значајане заштитне ефекте на тумор дојке. Осим тога, у најновијим истраживањима  откривено је да висок унос соје у детињству повезан са смањеним ризиком од тумора дојке. Бројне ин витро студије о ћелијама тумора дојке су показале да фитоестрогени стимулишу раст тумора када се дају у ниским концентрацијама, али инхибирају раст тумора у високим концентрацијама. Утврђено је да генистеин, изофлавон који се налази у производима од соје, испољава антипролиферативне ефекте када се примењује у концентрацијама изнад 10 микрмола (µМ) на позитивне естрогенске рецепторе (ЕР +) и негативне ћелије тумора дојке (ЕР–), ин витро. Међутим, генистеин је показао изражене хиперпролиферативне ефекте када је примењен у концентрацијама испод 100 nМ због својих естрогених агонистичких дејстава. При вишим концентрацијама, хемопротективни ефекти генистеина су посредовани вишеструким механизмима који су независни од естрогенских рецептора, као што је инхибиција активности тирозин киназе, рецептора фактора раста и онкогена.

Генистиен је значајно инхибирао карциногенезу дојке пацова индуковане диметилбензантхрацен- (ДМБА-) и метил-нитрозоуреом (МНУ-) током неонаталног или предпубертетског и перинаталног периода. Неколико студија на глодавцима показало је да повољни ефекти исофлавонске исхране на рак дојке могу бити значајни само ако се примењују пре пубертета или током адолесценције.

Ови резултати показују да је време излагања изофлавонима важно за хемопревенцију рака дојке. Ове важне експерименталне студије су сада добиле подршку недавног истраживања у којој је откривено да висок унос соје током адолесценције смањује ризик од рака дојке касније у животу.

Изофлавони соје могу смањити ризик од рака дојке утичући на концентрацију ендогених полних хормона и менструалног циклуса. Постоје докази из раних студија in vitro и in vivo који сугеришу да фитоестрогени стимулишу производњу глобулина који везују полне хормоне (СХБГ) у ћелијама јетре. Повећање СХБГ, доводи до смањења концентрације слободних сексуалних хормона и дужег менструалног циклуса, што смањује ризик од тумора дојке.

Литература:

1. Hideki Wanibuchi‡, Jin Seok Kang, Elsayed I. Salim, Keiichirou Morimura, and Shoji Fukushima, Toxicity vs. beneficial effects of phytoestrogens, Pure Appl. Chem., Vol. 75, Nos. 11–12, pp. 2047–2053, 2003.

Zasićene masne kiseline i tumor prostate

Rak prostate je jedan od najčešćih tumora kod muškaraca. Iako ga karakteriše spor rast, veliki izazov predstavlja sprečavanje napredovanja raka prostate do agresivne faze. Istraživači su se fokusirali na metabolizam raka i pokazali povećanje unosa masnih kiselina u ljudsko maligno tkivo kancera prostate. Povećani unos je posredovan povećanom regulacijom translokaze masne kiseline CD36. Smanjenje CD36 u ćelijama ljudskog raka prostate smanjilo je unos masnih kiselina i proliferaciju ćelija. U predkliničkim modelima miša i ljudskog karcinoma prostate, Cd36 ablacija ili inhibicija smanjili su težinu raka prostate. Podaci ukazuju da bi CD36 mogao da bude meta za lečenje raka prostate.

Nova istraživanja objavljena u časopisu Science Translational Medicine pokazuju da zasićene masne kiseline podstiču rast tumora prostate. Budući da se izgleda da blokiranje masnih kiselina usporava napredovanje bolesti, unos masnih kiselina može biti obećavajući novi terapijski cilj za rak prostate.

Istraživači su se pitali šta je to što uzrokuje da tumori prostate postanu tako agresivni. Hteli su da utvrde šta pokreće tumore i kako se metabolizam tumora prostate razlikuje od metabolizma drugih vrsta tumora. Pokazali su da postoji jaka veza između gojaznosti, ishrane i loših ishoda kod muškaraca kod kojih se razvija tumor prostate. Izgleda, da naročito kod muškaraca koji konzumiraju više zasićenih masnih kiselina, dolazi do pojave agresivnijih oblika tumora. 

Dakle, naučnici su se odlučili da detaljnije ispitaju ulogu masnih kiselina u rastu tumora prostate.

Da bi to uradili, uzeli su uzorke ljudskog tkiva od ljudi sa rakom prostate i presadili ih na miševe. Otkrili su da je unos masnih kiselina veći kod tumora prostate kod ljudi i da su te masne kiseline podsticale biomasu tumora. Istraživači su takođe primetili da je transporter masnih kiselina nazvan CD36 posredovao u ovim metaboličkim promenama. Štaviše, CD36 korelira sa agresivnim oblicima raka prostate. Zatim su istraživači izbrisali gen odgovoran za stvaranje ovog transportera i ispitali efekte kod glodavaca sa rakom prostate. Eliminacija gena smanjila je signalne lipide koji su doveli do nastanka tumora i usporili progresiju raka. Osim toga, terapija antitelima CD36 smanjila je ozbiljnost karcinoma.

Ovi nalazi ukazuju na kritičnu ulogu u preuzimanju masnih kiselina posredstvom CD36 u tumoru prostate i ukazuju na to da bi ciljani unos masnih kiselina mogao biti efikasna strategija za lečenje raka prostate.

Literatura:

1. Matthew J. Watt, et al., Suppressing fatty acid uptake has therapeutic effects in preclinical models of prostate cancer, Science Translational Medicine  06 Feb 2019: Vol. 11, Issue 478

Šta su to "vitamini za oči"

Lutein, poznat kao "očni vitamin", je vrsta antioksidanta iz grupe karotenoida, koji je najpoznatiji po zaštiti zdravlja oka. Postavite sebi sledeće pitanje: Koliko boja ima u vašoj omiljenoj hrani? Odgovor će vam reći koliko luteina unosite u telo. Kao i mnoge druge vrste antioksidanata, lutein se nalazi u  obojenim namirnicama kao što su voće i povrće - naročito lisnato zelenilo i vrste koji su narandžaste ili žute.

Zajedno sa drugim antioksidantom zeaksantinom, koji takođe poboljšava vid, lutein pomaže u zaštiti očiju od oksidativnog stresa.

Iako je najbolje da uzimate dovoljno luteina prirodno kroz zdravu ishranu, neki biološki aktivni dodaci ishrani ili obogaćena hrana i pića mogu se koristiti kako bi se povećao unos luteina. 

Lutein ima antioksidativne sposobnosti koje pomažu u borbi protiv oštećenja koja nastaju usled delovanja slobodnih radikala uzrokovanih svetlošću ili izlaganjem suncu, lošoj ishrani i drugim faktorima koji povećavaju rizik od gubitka vida povezanog sa starenjem ili poremećaja poput makularne degeneracije i katarakte. U tom procesu, antioksidanti poput luteina štite zdrave ćelije dok zaustavljaju rast malignih ćelija.

Čak i kod ljudi kod kojih već postoji oštećenje oka, unošenjem luteina putem ishrane ili uzimanjem BAD, može doći do sprečavanja napredovanja i daljeg oštećenja vida. 

Iako su lutein i drugi karotenoidi izuzetno važni za očuvanje vida i vaših očiju, lutein se takođe koristi i za sprečavanje poremećaja na koži, prevenciji nekoliko vrsta tumora uključujući tumor debelog creva ili dojke, kod dijabetesa tipa 2 i faktora rizika povezanih sa koronarnom bolešću srca.

5 Prednosti Luteina

1. Štiti od poremećaja oka poput makularne degeneracije

Lutein se preporučuje kao prirodni tretman makularne degeneracije (AMD), koja se smatra najčešćim uzrokom slepila kod starijih odraslih osoba. Procene pokazuju da je više od 25 miliona ljudi širom sveta pod uticajem starosne makularne degeneracije ili katarakte, posebno ljudi stariji od 55 godina koji žive u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Nažalost, prema američkoj optometričkoj asocijaciji, očekuje se da će se učestalost AMD-a do 2025. utrostručiti!

Lutein štiti oči od oštećenja uzrokovanih UV talasima koji negativno utiču na delikatne delove očiju kao što je mrežnjača (makula). Istraživači sa Univerziteta Harvard su otkrili da uzimanje 6 miligrama luteina dnevno može smanjiti rizik od makularne degeneracije u proseku za 43%.

Slično tome, druge studije pokazuju da veći unos luteina i zeaksantina ishranom, zajedno sa vitaminom E, je povezano sa značajno smanjenim rizikom od formiranja katarakte. Lutein takođe, pomaže kod smanjenja zamora očiju, odsjaja i osetljivosti na svetlost, pomažući da sočivo i mrežnjača imaju odgovarajuću gustinu i ojačaju tkivo oka.

2. Pomaže u zaštiti zdravlja kože

Karotenoidi uključujući lutein i zeaksantin su takođe, prisutni i u koži. Za očuvanje zdravlja kože i borbu protiv tumora kože, lutein pomaže filtriranjem visokih energija talasnih dužina vidljive svetlosti, što usporava brzinu oksidativnog stresa. Neke studije na životinjama pokazuju da lutein pruža značajnu zaštitu od oštećenja kože izazvanog svetlošću, kao što su znakovi starenja i potencijalno tumor kože.

3. Može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa

Prema nekim studijama na životinjama, viši nivoi luteina i drugih karotenoida u krvi povezani su sa manjim rizikom od dijabetesa ili povezanih komplikacija. Studija iz 2000. godine koja je sprovedena na pacovima sa diijabetesom, pokazala je da je dopunjavanje ishrane sa luteinom i DHA (ključni tip omega-3 masnih kiselina) pomoglo normalizaciji svih biohemijskih modifikacija izazvanih dijabetesom.

U poređenju sa kontrolom pacova koji ne uzimaju lutein i DHA, dijabetični pacovi koji su uzimali suplemente imali su manje stope oksidativnog stresa i manje oštećenja retine očiju, uprkos hiperglikemijskim uslovima.

4. Može pomoći u smanjenju rizika od tumora

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji uzimaju više luteina ishranom, imaju niže stope tumora dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Iako još uvek nije poznata tačna veza između luteina i raka, korelacione studije su pokazale da odrasle osobe sa višim nivoima luteina u krvi imaju smanjen rizik od razvoja nekoliko oblika uobičajenih karcinoma.

U ovom trenutku je potrebno još istraživanja koja bi nam pomogla da u potpunosti razumemo efekte luteina i drugih karotenoida na tumore, imunitet, hormonalno i kardiovaskularno zdravlje, nezavisno od drugih hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću.

5. Može pomoći u održavanju zdravlja srca

Neke opservacijske studije pokazuju da karotenoidi, uključujući lutein, mogu da pomognu u smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara. Kao i sa prethodno pomenutim studijama koje pokazuju potencijalne efekte luteina na zaštitu od raka, još uvek nismo sigurni kako lutein poboljšava zdravlje srca. Budući da lutein ima anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva, čini se da bi to koristilo zdravlju srca smanjenjem upale, što je osnovni uzrok koronarne bolesti srca.

Studije sa Univerziteta Južne Kalifornije, sugerišu da bi nizak nivo luteina u krvi mogao da doprinese zadebljanju zidova arterija. Tako se povećava rizik za razvoj arterioskleroze i začepljenje karotidnih arterija koje mogu dovesti do srčanog udara. Opservacijske studije USC-a pokazuju da ljudi sa najvišim nivoom luteina u krvi imaju manje sakupljanja plaka u arterijama, dok suprotno, što je manje biljnih namirnica bogatih luteinom u ishrani, sve više se začepljuju njihove arterije.

Još jedan ubedljiv faktor je da nakon što su istraživači testirali efekte luteina na arterijama kod ljudi, koje su uklanjaju tokom operacije, u arterijama nakon dodavanja luteina bilo je prisutno manje leukocita u poređenju sa kontrolnim uzorkom, što ukazuje da je došlo do manje upale i začepljenja.

Literatura

1. Khachik, F., Bernstein, P. & Garland, D. L. (1997) Identification of lutein and zeaxanthin oxidation products in human and monkey retinas. Investig. Ophthamol. Vis. Sci. 38:1802–1811.

2. Mangels, A. R., Holden, J. M., Beecher, G. R., Forman, M. R. & Lanza, E. (1993) Carotenoid content of fruits and vegetables: an evaluation of analytic data. J. Am. Diet. Assoc. 93:284–296.

3.    Mares-Perlman, J. A., Fisher, A., Klein, R., Palta, M., Block, G., Millen, A. E. & Wright, J. D. (2001) Lutein and zeaxanthin in the diet and serum and their relation to age-related maculopathy in the Third National Health and Nutrition Examination Survey. Am. J. Epidemiol. 153:424–432.

Šta je to hemoterapija

Hemoterapija je jedno od najčešćih tretmana u lečenju tumora. U toku ovog postupka, koriste se hemijske supstance koje ubijaju ćelije raka ili zaustavljaju rast i širenje tumora na druge delove tela. Vaš lekar, onkolog, određuje koja vrsta terapije je najbolja za vas, hemoterapija, operacija ili radioterapija. 

Na koji način funkcionišu lekovi za hemoterapiju?

Postoji desetine lekova za hemoterapiju i često su podeljeni u grupe na osnovu načina na koji funkcionišu i od toga kakvog su sastava. Svaka grupa lekova uništava ili smanjuje ćelije raka na različit način.

Neki lekovi oštećuju DNK ćelija raka kako bi ih sprečili da naprave više kopija sebe. Zovu se alkilatori, i to je najstariji tip hemoterapije. Pomoć njih se tretiraju različite vrste karcinoma, kao što su leukemija, limfomi, Hodžkinova bolest, višestruki mielomi i sarkomi, kao i rak dojke, pluća i jajnika. Neki primeri alkilacionih sredstava su ciklofosfamid, melfalan i temozolomid. Ubijajući tumorske ćelije, takođe uništavaju koštanu srž, što može kasnije izazvati leukemiju. Da biste smanjili ovaj rizfik, možete uzimati lekove u malim dozama. Jedan tip sredstava za alkilovanje, lekovi platine kao što su karboplatin, cisplatin ili oksaliplatin, imaju manji rizik za izazivanje leukemije.

Jedan tip hemoterapeutskih lekova ometa normalan metabolizam ćelija, čime se zaustavlja njihov rast. Ovi lekovi se zovu antimetaboliti. Lekari ih često koriste za lečenje leukemije i raka u grudima, jajnicima i crevima. Lekovi ove grupe uključuju 5-fluorouracil, 6-merkaptopurin, citarabin, gemcitabin i metotreksat, kao i mnogi drugi

.

Antraciklinska hemoterapija napada enzime unutar DNK ćelija raka pomoću kojih se ćelije tumora dele i rastu. Ovakva terapija se koristi za mnoge vrste karcinoma. Neki od ovih lekova su aktinomicin-D, bleomicin, daunorubicin i doksorubicin, između ostalih. Visoke doze anti-tumorskih antibiotika mogu oštetiti vaše srce ili pluća. 

Lekovi pod nazivom mitotični inhibitori inhibiraju replikaciju ćelija raka. Takođe, mogu sprečiti da vaše telo stvara proteine koji su potrebni za rast ćelija raka. Mogu se koristiti u lečenju raka dojke, pluća, nekih vrsta mieloma, leukemije i limfoma. U  lekove iz ove grupe spadaju, docetaksel, estramustin, paklitaksel i vinblastin.

Druga vrsta lekova, inhibitori topoizomeraze,  takođe napadaju enzime koji pomažu tumoru da raste. Tretiraju, između ostalih, neke vrste leukemije i kancera pluća, jajnika i creva. U ovu grupu lekova spadaju, etopozid, irinotekan, tenipozid i topotekan. Međutim, neki od njih mogu značajno povećati šanse da obolite od nekog drugog tumora, nekoliko godina kasnije.

Steroidi su lekovi koji deluju na sličan način kao i hormoni u telu. Korisni su kod lečenja mnogih vrsta karcinoma, i mogu sprečiti mučninu i povraćanje posle ciklusa hemoterapije. Takođe, mogu sprečiti alergijske reakcije na neke od lekova. Neki od steroidnih lekova su prednizon, metilprednizolon i deksametazon.

Literatura:

1. The Abramson Cancer Center of the University of Pennsylvania: “Chemotherapy Primer: Why? What? And How?”

2. American Cancer Society: “Deciding Which Chemotherapy Drugs to Use,” “Different Types of Chemotherapy Drugs,” “Questions About Chemotherapy,” “Types of Targeted Therapies Used to Treat Cancer.”

3. University of Texas M.D. Anderson Cancer Center: “Chemotherapy.”


4. National Cancer Institute: “Chemotherapy and You.”

Da li nas štiti boginja Meseca?

Kada ga je 1817. čuveni Bercelijus izolovao i dao mu ime po Seleni, grčkoj boginji meseca, sestri Eje (boginje zore) i Heliosa (boga sunca), nije ni slutio da je ovaj mikroelement dragocen za naš organizam, neophodan apsolutno svima, i da će imati zapaženu ulogu u filmovima Isterivači duhova i Evolucija.  Element koji ulazi u sastav većine hormona i fermenata i na taj način je povezan sa svim organima i sistemima našeg organizma. Ali što je najvažnije štiti naše ćelijske membrane , samim tim štiti i ćelije i tkiva od uništavanja. 

Koja je uloga selena u organizmu?

1. Deluje kao snažan antioksidant

Antiokidanti poput selena pomažu u smanjivanju oksidativnog stresa, neutrališući višak slobodnih radikala. Štite ćelije od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom,  koji je povezan sa hroničnim bolestima kao što su bolesti srca, Alchajmerova bolest i kancer, a sprečavaju prevremeno starenje i rizik od moždanog udara.

2. Smanjuje rizik od pojedinih karcinoma

Visok nivo selena u krvi može biti efikasna zaštitita od određenih karcinoma, a uzimanje selena može pomoći poboljšanju kvaliteta života kod ljudi koji su na tretmanu hemoterapijom. Selen smanjuje oštećenja DNK i oksidativni stres, podstiče imuni sistem i uništava ćelije raka.

3. Efikasna zaštita od bolesti srca

Selen normalizuje oksidativni stres i smanjenje rizik od oboljenja koronarne arterije.

4. Sprečava opadanje mentalnog zdravlja

Dijeta bogata selenom može pomoći u prevenciji mentalnog pada i poboljšanju gubitka pamćenja kod pacjenata sa Alchajmerovom bolešću.

5. Važna uloga u radu štitaste žlezde

Selen štiti štitnu žlezdu od oksidativnog stresa i neophodan je za proizvodnju hormona štitne žlezde. Selen može biti od pomoći ljudima sa Hashimoto-vim oboljenjem i drugim vrstama bolesti štitne žlezde.

6. Poboljšava imuni sistem

Selen je ključan za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Viši nivoi selena mogu biti korisni za pojačavanje imunog sistema kod pacijenata sa HIV-om, gripom, tuberkulozom i hepatitisom C.

7. Ublažava simptome kod astme

Upotreba preparata sa selenom, može biti korisna za ljude sa astmom zbog njegove sposobnosti da smanjuje upale u organizmu. 

Nova koncentrisana formula SELENA u organskom obliku predstavlja mineral prirodne mladosti, jedan od najvažnijih antioksidanasa u našem organizmu! Elemvital s organskim selenom predstavlja  „živ“ selen u koncentrovanom obliku, napravljen imajući u vidu specifičnost njegovog usvajanja u organizmu i obogaćen ekstraktima lekovitog bilja Altaja i Bajkala, ekstraktom bajkalskog šiška, ekstraktom šipka, ekstraktom belog luka i ekstrakt acerole (višnja s Barbadosa). Ovaj preparat, obogaćen je i jednim od antioksidanasa nove generacije – dihidrokvercetinom koji se dobija detaljnom preradom ariša. Prilikom regularnog korišćenja čak i neznatne količine tog antioksidansa se normalizuje vaskularna permeabilnost, smanjuje se rizik od nastanka kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, nastanka trombova u sudovima. Osim toga, dihidrokvercetin normalizuje nivo holesterola u krvi, štiti vid i poboljšava opšte stanje.

Literatura:

1. L.Ai.Pham-Huy, Hua He2, C.Pham-Huy, Free Radicals, Antioxidants in Disease and Health, Int J Biomed Sci 2008; 4 (2): 89-96

2. I.M.Puspitasari, R.Abdulah, C.Yamazaki, S.Kameo, T.Nakano and H.Koyama, Updates on clinical studies of selenium supplementation in radiotherapy, Radiation Oncology 2014, 9:125 

3. Flores-Mateo.G, Navas-Acien A, Pastor-Barriuso R, Guallar E. Selenium and coronary heart disease: a meta-analysis, Am J Clin Nutr. 2006 Oct;84(4):762-73.

Šta je zajedničko za marmeladu i lekove

Volite li marmeladu? A voćni žele? Ja obožavam, naročito marmeladu Budimke iz Požege, koje nema već dugo vremena. Ali, da li ste se ikada zapitali šta daje glatki, polučvrsti oblik marmeladi? Šta je razlikuje od pekmeza ili džema? Naravno, reč je o pektinu, prirodnom polisaharidu koji se nalazi u voću.

Henry Braconnot

Ljudi vekovima spravljaju ovakve proizvode, ali tek je 1790 francuski hemičar Luj Nikola Voklen (čovek koji je otkrio dva hemijska elementa, berilijum i hrom, prvi dobio tečni amonijak na atmosferskom pritisku) pokazao da sokovi iz nekog voća stajanjem očvrsnu, dajući providan, transparentni gel, koji se može odvojiti od vode. Nismo dugo čekali, jer već 1825 takođe francuski hemičar, Henri Braconnot izolovao i opisao ovo jedinjenje. On je definisao pektin kao želatinozni princip koji je plodovima davao sposobnost da formiraju žele kada se kuvaju sa šećerom. Braconnot je prepoznao da je za reakciju neophodan šećer i odgovarajuća pH vrednost i spomenuo je da je prilikom pravljenja želea dodao malu količinu kiseline "kako bi raščistili pektate". Braconnot je nazvao ovakvo jedinjenje pektin' od grčke reči pēktikos što znači "da se zgusne ili učvrsti".Proces ekstrakcije tečnog pektina zabeležen je 1908. god. u Nemačkoj a proces se brzo proširio do SAD gde je 1913. god. Douglas dobio patent. Pronalazak pektina je predstavljao početak njegove  industrijske upotrebe. 

Pektini z jabuka

Danas postoji čitava industrija koja je posvećena ekstrakciji i preradi pektina, uglavnom iz  kore pomorandže i jabuke, za njegovu upotrebu kao sredstva za želiranje u mnogim prehrambenim proizvodima i za stabilizaciju voćnih sokova, kiselih mlečnih pića i jogurta.

Jedinjenja dobijena iz pektina su, kao grupa, interesantni sa najrazličitijih gledišta. Struktura i koloidno ponašanje supstanci dobijenih iz pektina veoma su zanimljivi ne samo sa stanovišta hemije, nego i fiziologije i medicine.  Pektini pokazuju čitav niz lekovito-profilaktičkih efekata na organe i sisteme.

Tumori

Dijetalna vlakna se dovode u vezu sa smanjenjem rizika za dobijanje raka debelog creva. Proučavana je efikasnost modifikovanih pektina u lečenju karcinoma. Predloženi su mehanizmi pomoću kojih pektini mogu imati sposobnosti vezivanja za galektine na površini ćelija raka (laktini koji vezuju galaktozu) i uzrokuju mitohondrijalne poremećaje.i njihova efikasnost protiv metastaze raka prostate. Iako primena modifikovanih pektina nije imala uticaj na primarni rast tumora, metastaze su smanjene u poređenju sa kontrolnom grupom. In vitro eksperimenti pokazali su efikasnost modifikovanih pektina na humane ćelije prostate u izazivanju apoptoze (oblik programirane ćelijske smrti koji se javlja u fiziološkim i patološkim procesima u organizmu); kože, debelog creva, pluća i melanoma u inhibiranju proliferacije ćelija. 

Kardiovaskularni sistem

Uprkos velikom broju ispitivanja koja su usmerena na procenu efekata dijetetskih vlakana na kardiovaskularne ishode, mali je broj istraživanja koja su usmerena na ulogu pektina, pa ostaje dosta kontroverzi u pogledu njegove efikasnosti u utjecaju na profil lipida u krvi. U većini studija proučavana je uloga pektina u kombinaciji sa drugim gumama. U ovim ispitivanjima došlo se do različitih rezultata, pri čemu je dokazano smanjenje koncentracije ukupnog nivoa holesterola i triglicerida. Ispitivanja koja su usmerena samo na istraživanje efekata pektina na lipide u serumu takođe su pokazala različite rezultate. Meta-analiza efekata dijetetskih vlakana u poređenju sa holesterolom (upoređivanje pektina, ovsenih mekinja, guar guma i psilijuma) pokazala su da povećanje unosa rastvorljivih vlakana ima samo mali doprinos dijetetskoj terapiji namenjenoj za smanjenje holesterola. Mehanizmi delovanja su istraženi i uključuju sposobnost zaštite od peroksidacije lipoproteina niske gustine (LDL), povećanja metabolizma HDL-a i povećanog kapaciteta pektina u odnosu na žitarice ili mekinje. Sistolni krvni pritisak je smanjen kod odraslih osoba koji su uzimali pektin u odnosu na placebo u dvostruko slepoj probi, randomizovanom kliničkom ispitivanju, dok je hipertenzija ostala nepromenjena u drugoj studiji.

Helirajući efekti

Modifikovani pektin iz citrusa značajno povećava izlučivanje arsena, kadmijuma i olova u urinima kod zdravih odraslih osoba (normalno opterećenje metala) nakon 6 dana primene. Ovaj helatni efekat se pripisuje prisustvu ramnogalakturonana u pektinu. Kod dece iz Belorusije sa umerenim i visokim opterećenjem cezijuma, administracija pektina (dobijenih iz jabuka) dovela je do smanjenja nivoa cezijuma. Dobijeni su i pozitivni efekti u povećavanju antioksidativnog nivoa  u hematološkom sistemu.

Diabetes

Pokazano je da su hranljive supstance u rastvorljivim vlaknima smanjile porast postprandijalne koncentracije glukoze u krvi i koncentracije insulina. Međutim, nekoliko ispitivanja koja su posebno procenjivala dejstvo pektina na markere dijabetesa dala su manje uverljive rezultate. Nije bilo promena u postizanju nivoa glukoze u plazmi i nema efekta na postprandijalnu reakciju glukoze kod pektina kod zdravih odraslih osoba ili odraslih sa dijabetesom kontrolisanom dijetom, dok su hipoglikemične aktivnosti zabeležene kod pacijenata bez diabetesa sa hiperlipidemijom.

Dijareja

Pektin se već dugi niz godina koristi u lečenju dijareje. Pektin smanuje obim i poboljšava stolicu, smanje količinu oralnih rastvora i intravenozne tečnosti za potrebnu hidrataciju i skraćuje trajanje bolesti. U ispitivanju kod kritično bolesnih odraslih osoba koje primaju antibiotike, postojao je trend smanjenja dijareje kod onih koji su primali vlakna i pektin. Pektin stimuliše rast epitela u crevu, čime se smanjuje dijareja. Dodatni predloženi mehanizmi delovanja u gastrointestinalnom traktu uzima u obzir i efekat oligosaharida iz pektina na mikrofloru creva.

Gastroezofagealni refluks

U Evropi su ispitivana sredstva na bazi pektina, za upotrebu kod pacijenata sa gorušicom. Ovaj proizvod smanjuje količinu hrane i koncentraciju kiseline koja dolazi do jednjaka, čime se smanjuje gorušica. Takođe se pokazalo da sredstva bazirana na pektinu odlažu ponavljanje umerene ili ozbiljne gorušice i erozivog esophagitisa (zapaljenja sluzokože) kada se koriste u tretmanima prevencije. 

Sistemi za isporuku lekova

Kombinacija čestica alginat-pektin-polilizin, obećava dobre osobine sredstva koje se primenjuje u lekovima sa kontrolisanim oslobađanjem. Prisustvo tvrdog pektin gela unutar čestica daje snažnije i stabilnije sredstvo u kiselim i alkalnim rastvorima, što može produžiti otpuštanje leka. Ovaj sistem čestica može imati potencijalnu upotrebu i kao nosač za lekove koji se slabo usvajaju nakon oralne primene.

Imunomodulacija

Ispitivan je uticaj polisaharida iz pektina, uključujući arabinogalaktan, ramnogalakturonan i komaruman poreklom iz različitih biljaka koji se koriste u tradicionalnoj medicini, na imunološki sistem. Takođe su postojali izveštaji koji opisuju procenu biljaka kao što su Comarum palustre, Glinus oppositifolus, Vernonia kotschiana i Bergenia crassifola. Različiti postupci su opisani u in vitro eksperimentima, uključujući interferencije sa adhezijom neuttrofila i povećanjem ekspresije izlučivanja citokinina.

Alergije

Ispitivan je preventivni efekat galakto-oligosaharidi na senzibilizaciju hrane kod dojenčadi. Ipak, podaci koji postoje su nedovoljni da bi podržali ili negirali upotrebu prebiotičkog suplementa kako bi se sprečila alergija na hranu. Predložen je fizički uticaj pektina na varenje proteina iz hrane kao alergena. Međutim, u nekim slučajevima, prijavljene su alergije i na sam pektin.

Interakcije

Istovremena primena pektina sa hranom ili suplementima koji sadrže beta-karoten mogu smanjiti koncentraciju beta-karotena za više od 50%. Postoji nekoliko dokaza da istovremeno uzimanje pektina sa visokoenergetskom hranom može smanjiti nutritivne prednosti ove dijete, što je pokazano u kontrolisanom istraživanju kod neuhranjene dece; Takođe se pokazalo da je proizvodnja uree takođe niža kod dece koja su uzimala pektin sa svojim kaloričnim dodacima. 

Kombinacijom pektina sa drugim lekovitim biljkama i vlaknima dolazimo do proizvoda koji ne samo da podstiču izbacivanje štetnih materija i toksina, već i pozitivno utiču na lečenje različitih sistema organa.

Literatura:

1. Park Y, Hunter DJ, Spiegelman D, et al. Dietary fiber intake and risk of colorectal cancer: a pooled analysis of prospective cohort studies. JAMA . 2005;294(22):2849-2857.

2. 4. Liu S, Buring JE, Sesso HD, Rimm EB, Willett WC, Manson JE. A prospective study of dietary fiber intake and risk of cardiovascular disease among women. J Am Coll Cardiol . 2002;39(1):49-56.

3.. Zhang C, Liu S, Solomon CG, Hu FB. Dietary fiber intake, dietary glycemic load, and the risk for gestational diabetes mellitus. Diabetes Care . 2006;29(10):2223-2230.

4. Kiyohara H, Matsumoto T, Nagai T, Kim SJ, Yamada H. The presence of natural human antibodies reactive against pharmacologically active pectic polysaccharides from herbal medicines. Phytomedicine . 2006;13(7):494-500.

5. Osborn DA, Sinn JK. Probiotics in infants for prevention of allergic disease and food hypersensitivity. Cochrane Database Syst Rev . 2007;(4):CD006475

5 razloga zašto koristiti čudesnu biljku astragal

Astragal

Prednosti asparagulusa su brojne i uključuju sposovbnost podizanja nivoa energije, ublažavanje alergija, zaštitu srca, prevenciju različitih oblika kancera, ublažavanje neželjenih efekata hemoterapije,itd. Astragal je takođe poznat po svom potencijalu podizanja imuniteta zbog čega se koristi više od hiljadu godina.  Ova biljka je poznata pod više imena, "huang qi" na kineskom znači “žuti lider”, naziv koji potiče od boje korena. U Japanu je poznat kao "ogi", a u Koreji kao "hwanggi". Drugo veoma često ime je mlečna grahorica. Poznat je i kao "trava života" jer se smatra da čovek koji ga koristi ima obezbeđenu dugovečnost. Lekovita biljka koja je bila rezervisana isključivo samo za najmoćnije, kao što su, Hitler, Staljin, Andropov.

Astragal je bogat sa gvožđem, cinkom, folnom kiselinom i holinom. Koren astragala sadrži polisaharide, triterpenoide, izoflavone, glikozide, malonate i saponine. Koren astragala je snažan adaptogen, koji može pomoći telu da lakše podnese emotivni, mentalni i fizički stres, a telu donosi velike zdravstvene prednosti. Tri važne komponente astragala su flavonoidi, polisaharidi i saponini. Flavonoidi su dobri antioksidanti i uklanjaju slobodne radikale iz organizma i pomažu prevenciji brojnih problema poput tumora, srčanih bolesti i virusa imunodeficijencije.

Najvažnije prednosti koje nam donosi korišćenje astragala:

1. Tonik potentnosti - Astragal se često koristi kao snažan tonik i dokazana je njegova sposobnost za povećavanje energetskog nivoa, zbog čega koren Astragala pomaže u proizvodnji energije i respiratornoj izdržljivosti. Koristi se kao stimulans za pluća i slezinu.

2. Povećava Imunitet

Astragal je često hvaljen kao jedinstvena biljka koja podstiče imunitet i stimuliše imuni sistem. Iako je potrebno još više naučnih potvrda da to dokaže, veruje se da povećava proizvodnju imunih ćelija. Njegovi antivirusni efekti su dobro potvrđeni u studijama na životinjama, a dokazi iz studija na ljudima tek treba potvrditi. Neki američki istraživači tvrde da upotreba Astragala kod ljudi sa slabim imunološkim sistemom pokazuje pozitivne rezultate.

Astragal se tradicionalno koristi za jačanje metaboličke aktivnosti i poboljšavanje varenja. Smatra se da ima moć da se bori protiv bolesti zahvaljujući prisustvu nekoliko aktivnih jedinjenja, kao što su flavonoidi, polisaharidi, triterpenski glikozidi i razne aminokiseline i korisni minerali. Biljka se obično koristi za lečenje običnih prehlada i gripa.

3. Održava holesterol i krvni pritisak u granicama normale

Ova čudesna biljka pomaže organizmu da se zaštiti od visokog krvnog pritiska i poznato je da unapređuje kardiotonične funkcije. Redovno korišćenje čaja od Astragala pomaže kod očuvanja nivoa holesterola u granicama normale.

Takođe, sprečava taloženje masnoća u arterijama. Efikasno uklanja nataložene masti iz tela i kontroliše holesterol. Biljka se može koristiti za lečenje anemičnih stanja i povećava krvnu sliku.

4. Borba protiv tumora

Mnoge naučne studije pružaju dokaze koji potvrđuju činjenicu da Astragal jača imuni sistem bolesnika. Korišćenjem ove biljke, uspešno se povećava broj belih krvnih zrnaca koji omogućavaju telu da se bori protiv bolesti. Kada imunološki sistem tela oslabi, zbog jakih hemoterapijskih tretmana i zračenja, Astragal deluje kao magična  biljka u jačanju destabilizovanog imunološkog sistema. Ovo dovodi do bržeg oporavka od bolesti. Drugim rečima, on ne deluje direktno na tumor, već indirektno pomaže pacijentu da se oporavi od bolesti jačanjem imunološkog sistema. 

5. Anti-age efekat.   Zbog visokog sadržaja flavonoida, koristi se i kao efikasno sredstvo protiv starenja.

Zaljubljenici u biljni svet nestrpljivo očekuju dalje rezultate istraživanja koje će potkrepiti potencijalno perspektivnu sposobnost Astragala u lečenju niz ozbiljnih zdravstvenih stanja i bolesti.

Literatura:

1.Kathy K.W. Auyeung, Chi-Hin Cho and Joshua K.S., A novel anticancer effect of Astragalus saponins: Transcriptional activation of NSAID-activated gene, Int. J. Cancer: 125, 1082–1091 (2009)

2.Yang B1, Xiao B, Sun T., Antitumor and immunomodulatory activity of Astragalus membranaceus polysaccharides in H22 tumor-bearing mice, Int J Biol Macromol. 2013 Nov;62:287-90. doi: 10.1016/j.ijbiomac.2013.09.016. Epub 2013 Sep 20.

3.P.Liu,, H.Zhao,and Y.Luo, Anti-Aging Implications of Astragalus Membranaceus (Huangqi): A Well-Known Chinese Tonic, Aging Dis. 2017 Dec; 8(6): 868–886.