10 saveta kako da smanjite krvni pritisak

Ako imate visok krvni pritisak, svakodnevno možete da uradite mnogo toga kako bi ga držali pod kontrolom. Zdravija ishrana, više vežbanja i promena nekih drugih svakodnevnih navika, mogu da vam pomognu da smanjiite pritisak. Istovremeno, to će dovesti do toga da vam neće biti potrebni lekovi. Potrebne su vam neke ideje za početak? Hajdemo!

1. Jedite zdravu hranu

Krvni pritisak možete smanjiti ako jedete puno integralnih žitarica, voća, povrća i mlečnih proizvoda sa malo masti. Potražite hranu koja nema mnogo masti ili holesterola. Uključuje nemasno meso, perad, ribu i orašaste plodove. Takođe, hranu bogatu proteinima i vlaknima, a izbegavajte napitke koji sadrže puno šećera, crveno meso i slatkiše.

2. Potrudite se da smanjite težinu

Gubitak čak i nekoliko dodatnih kilograma može da dovede do snižavanja krvnog pritisaka. Takođe je važno paziti na struk. Prevelika količina oko vašeg srednjeg dela može da utiče na vaš krvni pritisak. Za žene je struk veći od 90 centimetara. Za muškarce je to više od 101 cemtmetar.

3. Budite aktivni

Vežbanje vam može pomoći da snizite krvni pritisak i izgubite kilograme. Trudite se da imate bar 150 minuta fizičke aktivnosti svake nedelje. Isprobajte stvari poput brzog hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili plesa.

4. Pazi koliko natrijuma unosite

Previše natrijuma može da vam povisi krvni pritisak. Trebalo bi da ne unosite više od 1500 miligrama dnevno. Ne dobijate natrijum samo iz kuhinjske soli kojom solite hranom. Natrijum u obliku kuhinjske soli se može sakriti u zapakovanoj hrani. Pre kupovine pročitajte etikete. So može vrebati u stvarima poput supa, sendviča i pica.

5. Unosite više kalijuma

Vaš krvni pritisak će verovatno biti viši ako ne dobijate dovoljno ovog hranjivog sastojka. Potrudite se a unosite između 3.000 i 3.500 miligrama svaki dan. Koliko je to? Srednja banana ima oko 420 miligrama. Pečeni krompir s ljuskom vam daje više od 900 miligrama. Spanać, pasulj, paradajz, pomorandže, jogurt, i slatki krompir takođe imaju visok sadržaj kalijuma. Neki ljudi sa medicinskim problemima poput bubrežnih bolesti ili koji uzimaju određene lekove možda moraju biti oprezni sa kalijumom. Dakle, posavejtujte se sa lekarom pre promene onoga što jedete.

6. Smanjite stres

Stres može da ima uticaj na vaš krvni pritisak, posebno ako se protiv njega borite jedući puno nezdrave hrane ili pušenjem ili pićem. Pronađite načine za suočavanje sa stresom, poput meditacije, joge ili dubokog disanja. Uzmite vremena da se opustite i radite stvari u kojima uživate, bilo da slušate muziku, radite u bašti ili provodite vreme sa prijateljima.

7. Ograničite alkohol

Ako pijete previše, možete podići krvni pritisak. Ako uzimate lek za krvni pritisak, alkohol može uticati na njegovo dobro funkcionisanje. Žene bi trebale da pokušaku da ne piju više od jednog pića dnevno. Za muškarce su to dva. 

8. Prestanite da pušite

Pušenje povećava krvni pritisak i dovodi do velike verovatnoće da dođe do srčanog udara ili moždanog udara. Kad pušite, povređujete zidove krvnih sudova. To im otežava opuštanje. Šta više, pušenje može dovesti do toga da neki lekovi koje uzimate za krvni pritisak budu manje efikasnim. 

9. Naspavajte se

Vaš krvni pritisak se smanjuje kada dovoljno spavate. Koliko sna je dovoljno? Većini ljudi je potrebno najmanje 7 sati kvalitetnog sna svake noći. To znači da zaspite u roku od 30 minuta, ne probudite se više od jednom i brzo zaspite kad to učinite.

10. Iz ličnog iskustva mogu da preporučim i uzimanje prearata zasnovanih na lekovitom bilju (Fito čaj od divljeg bilja № 3 (Prirodni antistres), Komplet PULSE Box (Snažno srce), Trimegavitals. Lycopene and omega-3) umesto lekova.

Strategije prevencije i očuvanja zdravlja

Mnogi moji prijatelji pitaju kako mogu da ostanu zdravi u okruženju COVID-19. Zabrinuti su jer su svakodnevno suočeni sa informacijama da se nalaze u rizičnoj grupi (jer već imaju problema sa bolestima srca, visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom) i da mogu biti izloženi još većem riziku zbog novog koronavirusa (COVID-19, koji se takođe naziva SARS-CoV-2).

I, u pravu su. Vrlo rane (što znači da se mogu promeniti) informacije sugerišu da stariji ljudi koji imaju neke srčane bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, kao i bolesti pluća, HIV, koji su imunokompromitovani ili trudnice, mogu biti suočeni sa težim oblicima infekcije sa COVID-19.

Ali to ne znači da ste bespomoćni kada je u pitanju minimiziranje rizika od COVID-19.

Strategije prevencije o kojima se diskutuje iznova i iznova su kritično važne:

- Socijalna izolacija

- Česta i pravilna tehnika pranja ruku

- Izbegavajte gužve. I druge ljude, posebno ako su bolesni

- Ne rukujte se

- Izbegavajte da dodirujete lice, oči i nos

Sve su to neverovatno važni saveti, ali to nije sve što možete da učinite.

Još važnije su dobre navike za očuvanje zdravlja:

Naspavajte se.

Ako ne spavate dovoljno, zdravlje vam neće biti dobro. Većini ljudi treba 7-9 sati spavanja tokom noći. Važna stvar koju treba da izbegavate je pristup „Spavaću kada umrem“. Ne šalim se kad kažem da ćete sa ovim pristupom stići tamo pre nego što želite.

Ostanite aktivni.

Teretane su zatvorene (kao što bi trebale da budu sada), ali to ne znači da ne možete biti aktivni. Idite u šetnju, uradite neke telesne vežbe (poput čučnjeva, sklekova, 5 tibetanaca, itd.) ili pratite vežbe ili časove joge na mreži. Važno je raditi nešto aktivno svaki dan, čak i ako je to 5-10 minuta.

Jedite kvalitetnu hranu.

Pakovana hrana je zgodna, laka za čuvanje i sa dugim rokom trajanja. Ali takva hrana je verovatno ultra-obrađena i doodi do povećanja telesne težine i lošeg zdravlja. Umesto toga, potražite prirodnu hranu koju možete da čuvate neko vreme. Dobar izbor je riba ili piletina, pasulj, povrće, tvrdi sirevi, jaja, orasi i semenke, voće, avokado, bobice i integralne žitarice.

Izbegavajte da vas stres pojede. I pijte.

Čak 40% nas se samoopisalo kao osobe jedu na emocionalnoj bazi. Budite svesni da li ste skloni tome i budite promišljeni kada posegnete za nečim za jelo. Jesam li stvarno gladan? Ili mi je samo dosadno, da li sam anksiozan ili sam na neki drugi način u stresnom stanju? Ako je odgovor da niste gladni, popijte čašu vode ili idite u šetnju. Takođe, tokom stresa je uobičajeno da se okreće alkoholu. Obratite pažnju da li unosite alkohola nego obično i budite svesni načina na koji vaša konzumacija alkohola može uticati na vaše zdravlje - poput lošeg sna, lošeg izbora hrane ili ako ne možete da budete aktivni sledeći dan jer se ne osjećate najbolje.

Vežbajte upravljanje stresom.

Efikasne tehnike upravljanja stresom uključuju kontrolisano disanje, meditaciju, zahvalnost, i mnoge druge. Neki smatraju da su fizička aktivnost i dovoljno spavanja najefikasnija tehnika upravljanja stresom. Šta god da vam pomogne, usredsredite se na to da to trenutno postanete prioritet. A ako nemate uspostavljenu tehniku upravljanja stresom, možda je ovo idealno vreme da je pronađete!

Održavanje zdravlja ima veoma često niži prioritet u vremenima stresa i nemira. Međutim, posebno u ovim danima sa COVID-19, voditi računa o svom zdravlju nije sebično. To je nesebično. Potrebna vam je porodica i prijatelji da biste bili zdravi. Potrebno je da nam ostanete zdravi.

Da li je visok krvni pritisak dobar

Svi već znamo da hipertenzija, ili visok krvni pritisak, predstavlja faktor rizika za dobijanje nekoliko ozbiljnih bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i drugi metabolički problemi. Međutim, da li je visoki krvni pritisak uvek razlog za zabrinutost? Nova saznanja dovode u pitanje tu pretpostavku.

Šta je visok krvni pritisak? Pa, teško je tačno odgovoriti na to pitanje, jer stručnjaci još uvek raspravljaju šta se smatra normalnim krvnim pritiskom. Različite organizacije trenutno nude različite smernice za visok krvni pritisak. Na primer, National Heart, Lung, and Blood Institute objašnjava da je kod odraslih hipertenzija "konzistentno očitavanje sistolnog pritiska od 140 mm Hg ili više". Međutim, American Heart Association (AHA) sugeriše da se hipertenzija javlja kada osoba ima sistolni krvni pritisak od 130 mm Hg ili više. U međuvremenu, CDC smatra da su ljudi sa sistolnim krvnim pritiskom od 120-139 mm Hg samo "u opasnosti" od hipertenzije.

Međutim, studija koju su sproveli istraživači u Charité - Universitätsmedizin Berlin u Nemačkoj, sugeriše da neki stariji ljudi možda neće imati drugih zdravstvenih problema ako imaju visok krvni pritisak. Zapravo, ističu istraživači, neki ljudi u 80-im godinama možda čak imaju i neke koristi od povećanog krvnog pritiska.

Nova studija koja je objavljena u European Heart Journal - posmatrala je grupu od 1.628 žena i muškaraca sa srednjom starošću od 81 godine. Svi su bili stariji od 70 godina kada su se pridružili 2009. i svi su primali antihipertenzivne tretmane. Primetili su da ljudi starosti od 80 i više godina koji su imali niži krvni pritisak od 140/90 mm Hg ili niži, zapravo imali 40% veći rizik od smrtnosti od vršnjaka s krvnim pritiskom koji je prelazio taj pragove. Čak i ljudi koji su već imali moždani udar ili srčani udar imali su sličnu vezu između nivoa krvnog pritiska i rizika od smrtnosti.

Tim takođe naglašava da su ljudi sa krvnim pritiskom manjim od 140/90 mm Hg imali 61% veći rizik od smrti od onih čiji je krvni pritisak ostao visok uprkos njihovoj antihipertenzivnoj terapiji. 

Literatura:

1. Antonios Douros, Markus Tölle, Natalie Ebert, Jens Gaedeke, Dörte Huscher, Reinhold Kreutz, Martin K Kuhlmann, Peter Martus, Nina Mielke, Alice Schneider, Mirjam Schuchardt, Markus van der Giet Elke Schaeffner, Control of blood pressure and risk of mortality in a cohort of older adults: the Berlin Initiative Study, European Heart Journal, 25 February 2019.

Mirišljava lipa, drvo ljubavi i zdravlja

"Svarog ode do dva stabla i načini od njih ljude. Ti ljudi su bili nemi i bez života. Jednom je Svarog udahnuo život, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo život nastade muškarac, kome dadoše ime Dubravko, a od lipe kojoj je Vida udahnula život nastade mlada žena kojoj dadoše ime Ljubljanka."

Tilia cordata

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i bili su jako vezani za drveće,  jer im je davalo hranu, vodu, zaštitu, a znali su i za veliki broj lekovitih biljaka, koje su koristili za lečenje bolesti. Jedna od posebno cenjenih, mirisnih, lepih i lekovitih biljaka bila je lipa (Tilia) od koje su dobijli hranu, med i vosak. Sloveni su stabla posvećivali svojim bogovima, tako da je lipa posvećena boginji Vidi, Svarogovoj ženi, (Boginja braka i ljubavnih veza, neba i izlaska sunca).

Zbog toga neki drvo lipe nazivaju i drvo ljubavi. Sloveni su verovali da nakon smrti ljudi nastavljaju da žive u korenu, deblima i krošnjama. Verovalo se i da lipa čuva od zla i uroka pa su zato ljudi gradili kuće kraj njih. 

Lipa sadrži gvožđe, kalcijum, tanine, soli mangana, etarska ulja, sluz, glikozide, šećer, gumu, vosak, smole, žutu boju, manitol, kartart, farnezol, terpentinski alkohol (daje miris cvetu), u cvetu i listićima izrazito puno vitamina, a u semenu masnog ulja.

Lekovitost čaja od lipe je izrazito velika, i dokazano je da čaj od lipe snižava krvni pritisak, da je izuzetno dobar za ublažavanje bolova pri mokrenju, da pospešuje izbacivanje znoja i mokraće, da pomaže kod malokrvnosti, vodene bolesti, da čisti krv i bubrege.

Čaj je izuzetno dobar za prehlade, kod gripa i kod bolesti disajnih organa, leči od hroničnog i grčevitog kašlja, protiv grčeva, za umirenje (opušta napete živce i daje dobar san), leči od padavice, sprečava upalu pluća, leči od peska u bubregu, odstranjuje bore i pege s kože lica, sprečava opadanje kose, opekotine i rane dobro je ispirati i oblagati čajem, pospešuje stolicu.

Najbolji je biljni čaj protiv upalnih procesа u plućima, koji osim cvetova lipe, koji imaju antiseptičko dejstvo, i koja pomažu kod suvog kašlja, sadrži i origano - prirodni antibiotik, koji podstiče iskašljavanje, kamilicu i pepermint koji imaju anti - inflamatorno i antimikrobno dejstvo. Čaj je vrlo prijatanog ukusa meda.

Literatura:

1. Grmek, M.D., Ancient Slavic Medicine, Journal of the History of Medicine and Allied Sciences, Vol. 14, No. 1 (January 1959), pp. 18-40 

2. Wren RC, Williamson EM, Evans FJ. Potter's New Cyclopaedia of Botanical Drugs and Preparations. Essex, UK: Saffron Walden, CW Daniel Co, 1988, 171.

3. Duke JA. CRC Handbook of Medicinal Herbs. Boca Raton, FL:   CRC Press, 1985, 485-6.