Biotin - zaboravljeni vitamin lepote

Do 1927, naučnici Margarete Boas i Helen Parsons su izveli eksperimente koji su demonstrirali simptome povezane sa "povredom belanaca". Otkrili su da su pacovi hranjeni sa velikim količinama belanceta kao njihovim jedinim izvorom proteina, pokazali neurološke disfunkcije, dermatitis i na kraju smrt. Giorgi je počeo da istražuje faktor odgovoran za povredu belanca 1933. godine, a 1939. je uspešno identifikovao ono što je nazvao vitaminom H. Dalja hemijska karakterizacija vitamina H otkrila je da je rastvorljiv u vodi i da je prisutan u velikim količinama u jetri. Do tada, više grupa je nezavisno izolovalo isto jedinjenje pod različitim imenima. Godine 1936. Kogl i Tonnis su izolovali ono što su zvali biotin iz žumanca jajeta, a 1939. Vest je izolovao ono što je nazvao koenzim R.[17] Do 1940. godine, priznato je da su sva tri jedinjenja identična i da su zajedno dobili naziv biotin. Giorgi je nastavio svoj rad na biotinu i 1941. objavio je rad u kojem je demonstrirao da je povreda belanca uzrokovana vezivanjem biotina od strane avidina.
Kogl iz Holandije 1935. godine ovo jedinjenje je nazvao 'biotin' jer je proučavan kao jedan od sastojaka biosa, faktora neophodnog za rast mikroorganizama kao što je kvasac. Naziva se i "vitamin H", izveden iz nemačke reči za kožu (Haut) jer je povezan sa prevencijom upale kože. Ova supstanca nazvana i vitamin H izolovana je u čistom obliku 1935. godine. 1942. godine, naučnicicsu predložili zvaničnu strukturu vitamina H. Pored toga, naziva se i "koenzim R" jer deluje kao koenzim u telu.

Biotin je koenzim i spada u grupu vitamina B. Takođe je poznat kao vitamin H. Pošto je biotin prisutan u toliko različitih vrsta hrane, njegov nedostatak je retkost.

Kao dodatak, biotin se ponekad koristi za hepatitis, lomljive nokte, neuropatiju i druga stanja.

Zašto ljudi uzimaju biotin?

Biotin igra ključnu ulogu u telu. Podržava zdravlje kože, nerava, digestivnog trakta, metabolizma i ćelija. Jedna mala studija je sugerisala da biotin i drugi mikronutrijenti pomažu u lečenju periferne neuropatije, nervnog bola u ekstremitetima koji može biti posledica otkazivanja bubrega ili dijabetesa.
Suplementi biotina su proučavani kao tretman za niz stanja. Biotin može da smanji insulinsku rezistenciju i nervne simptome povezane sa dijabetesom tipa 2. Neki preliminarni dokazi sugerišu da bi biotin mogao da pomogne u jačanju lomljivih noktiju. Druge upotrebe biotina - za stanja kao što su seboreični dermatitis, hepatitis, gubitak kose i depresija - nisu podržane ili nisu testirane.
Međutim, većini ljudi nisu potrebni suplementi biotina. Biotin dobijamo u hrani prirodno. Naša tela takođe recikliraju biotin koji smo već koristili. Pravi nedostatak biotina je prilično retkost.

Koliko biotina treba da uzmete?

Institut za medicinu je odredio adekvatan unos (AI) za biotin. Dobivanje ove količine ishranom, sa ili bez suplemenata, trebalo bi da bude dovoljno da podrži dobro zdravlje.

Kategorija	Biotin: Adekvatan unos (AI)
0-6 meseci	5 micrograms/dan
7-12 meseci	6 mcg/dan
1-3 godine	8 mcg/dan
4-8 godine	12 mcg/dan
9-13 godine	20 mcg/dan
14-18 godine	25 mcg/dan
19 godina i više	30 mcg/dan
Trudnice	30 mcg/dan
Dojilje	35 mcg/dan

U zavisnosti od vašeg zdravstvenog stanja, vaš lekar može da preporuči veću dozu. Čak i na višim nivoima, čini se da je biotin prilično bezbedan. Istraživači ne znaju u kojoj dozi bi biotin mogao početi da predstavlja rizik po zdravlje.

Možete li dobiti biotin prirodnim putem iz hrane?

Biotin se prirodno nalazi u mnogim namirnicama. Pšenične klice, žitarice od celog zrna, hleb od celog zrna pšenice, jaja, mlečni proizvodi, kikiriki, sojini orasi, blitva, losos i piletina su izvori biotina.

Koji su rizici uzimanja biotina?

Posledice. Čini se da je biotin bezbedan i dobro se toleriše, čak i na prilično visokim nivoima. Maksimalna bezbedna doza biotina nije poznata.

Rizici. Ako imate bilo kakvo zdravstveno stanje - ili ste trudni ili dojite - proverite sa lekarom pre upotrebe suplemenata biotina. Nemojte davati biotin detetu osim ako to ne preporuči pedijatar.

Interakcije. Ako redovno uzimate neke lekove, razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što počnete da koristite suplemente biotina. Biotin može oslabiti efekat određenih lekova. Nasuprot tome, mnogi lekovi mogu smanjiti nivoe biotina, uključujući neke antibiotike. Neki lekovi za epilepsiju mogu smanjiti apsorpciju biotina iz hrane. Dodatak, lipoična kiselina, takođe može povećati potrebu za biotinom. Redovno jedenje sirovih belanaca takođe može smanjiti nivoe biotina u telu.

Mock DM. Biotin status: which are valid indicators and how do we know? J Nutr 1999;129:S498–503.

György, Paul. "The Curative Factor (vitamin H) for Egg White Injury, with Particular Reference to Its Presence in Different Foodstuffs and in Yeast". Journal of Biological Chemistry.  (1939-12-01)131 (2): 733–744.

Kako vas prljavština čini srećnim

Ono o čemu baštovani i farmeri hiljadama godina razgovaraju sada nauka može da potvrdi.

Rad i igranje u zemlji mogu da od nas naprave mnogo srećnije i zadvoljnije ljude. Ispada da je ulazak u baštu i prljavština prirodan antidepresiv zbog jedinstvenih mikroorganizama u zdravom organskom tlu.

 Osjećaj da je vaš vrt ili vaša njiva vaše srećno mesto nije slučajnost!

U studiji iz 2017. godine, otkriveno je da jedna vrsta mikroorganizama iz zemljišta, Mycobacterium vaccae, imaju sličan efekat na neurone u mozgu kao lekovi poput Prozaca, ali bez neželjenih sporednih efekata.

„Srećni“ mikrobi u zemlji deluju na taj način da dovode do porasta nivoa citokina, što dovodi do proizvodnje više serotonina, odnosno blokiraju sposobnost mozga da resorbuje serotonin, zadužen za dobro raspoloženje. Tako podižu nivo serotonina u mozgu, kao i zadovoljstvo kod onog ko je u kontaktu sa ovim mikroorganizmima. Nedostatak serotonina povezan je sa depresijom, anksioznošću, opsesivno-kompulzivnim poremećajem i bipolarnim problemima. Izgleda da je bakterija prirodni antidepresiv u zemlji i da nema štetne uticaje na zdravlje. Ovi antidepresivi mikrobi u zemlji mogu se koristiti podjednako lako kao i samo igranje u prljavštini. Većina strastvenih baštovana će vam reći da je njihovo imanje „srećno mesto“, a stvarni fizički čin baštovanstva smanjuje stres i podiže raspoloženje. Činjenica da iza toga stoji neka nauka dodaje dodatnu verodostojnost tvrdnjama ovih zavisnika u radu na njivi. Prisustvo antidepresiva iz bakterija iz zemlje nije iznenađenje za mnoge od nas koji smo fenomen sami iskusili. Podrška nauke je fascinantna, ali ne i šokantna za srećnog baštovana. Mikobakterijski antidepresivi u zemlji se takođe istražuju radi poboljšanja kognitivnih funkcija, Crohnove bolesti, pa čak i reumatoidnog artritisa.

Neke studije o pacijentima obolelim od raka pokazale su bolji kvalitet života i manje stresa kada su pacijenti dobijali Micobacterium vaccae.

Iako fizički čin baštovanstva može umanjiti stres i podići raspoloženje sam po sebi, fascinantno je znati da iza zadovoljstva i srećnog osećanje baštovana, može da postoji i neka nauka.

Bez negativnih efekata po zdravlje korišćenje Micobacterium vaccae pored koristi koje donosi za ukupno zdravlje, možda dovede do toga da nešto i poraste. Kao bonus proizvešćete svežu, domaću hranu ili barem nešto lepo i mirisno, poput cveća kojim možete da ukrasićete vaše okruženje. 

Pčele i drugi oprašivači će to takođe ceniti!

Literatura:

C.A. Lowry at all., Identification of an immune-responsive mesolimbocortical serotonergic system: Potential role in regulation of emotional behavior, Neuroscience. 2007 May 11; 146(2-5): 756–772.

Lek za depresiju - čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija i jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može da poboljša zdravlje i da smanjiti rizik od srčanih oboljenja, a sada smo dobili i statistički relevantne rezultate koji dovode i vezu konzumiranje tamne čokolade sa smanjenjem simptoma depresije.

Naučnici su na uzorku od 13 hiljada ljudi pokazali da je konzumiranje tamne čokolade povezano sa padom simptoma depresije. Među onima koji su prijavili da jedu tamnu čokoladu, rizik od otkrivanja simptoma karakterističnih za depresiju bio je 70 procenata manji nego kod onih koji čokoladu uopšte nisu jeli. Za ostale vrste čokolada takva veza nije pronađena. 

Korisna svojstva kakao zrna objašnjavaju se velikom koncentracijom flavonola - različitih flavonoida koji su poznati po svojim antioksidacionim svojstvima. Stoga je konzumiranje čokolade (a naročito tamne - s većim sadržajem flavonola iz kakao zrna) povezano sa poboljšanjem metabolizma u organizmu; naučnici takođe ukazuju na prednosti čokolade za imunitet i moždane funkcije. Ovo poslednje, takođe, objašnjava zašto se čokolada preporučuje za poboljšanje raspoloženja, a posebno u slučaju depresije i radi njene prevencije. Uprkos rasprostranjenosti ove preporuke, nije sprovedeno ubedljivo istraživanje koje bi pokazalo odnos između konzumiranja čokolade i smanjenja simptoma depresije.

Naučnici predvođeni Sarom Džekson Jackson (Sarah Jackson) sa Univerzitetskog koledža u Londonu odlučili su da isprave ovaj nedostatak. Da bi to učinili, analizirali su podatke 13626 Amerikanaca starijih od 20 godina (ljudi sa dijabetesom i niskim indeksom telesne mase isključeni su iz početnog uzorka više od 20 hiljada ljudi): za svaki od njih podaci o ishrani za dva dnevna perioda sa razlikom za 3-10 dana. Na osnovu podataka o ishrani, naučnici su identifikovali informacije o konzumiranju čokolade (naročito tamne), a simptomi depresije procenjeni su standardizovanim upitnikom. Procenjujući povezanost između konzumiranja čokolade i depresije, istraživači su uzeli u obzir strane varijable: demografske faktore (pol, starost, obrazovanje), težinu, prisustvo hroničnih bolesti i način života (pušenje, konzumiranje alkohola i tako dalje).

Među svim učesnicima, 11,1 procenata (1332 ljudi) prijavilo je konzumiranje čokolade u dva dnevna perioda: među njima je 148 ljudi jelo tamnu čokoladu. S obzirom na kolateralne varijable, povezanost između konzumiranja čokolade uopšte i smanjenja simptoma depresije nije mogla da se utvrdi, dok je tamna čokolada povezana sa 70% smanjenjem simptoma u poređenju s onima koji čokoladu uopšte nisu jeli. Korelacija je takođe postojala kada se u modelu njene procene uzimala u obzir potrošnja šećera.

Autori su tako dobili prve statistički značajne (u analizi je nivo značajnosti postavljen na 0,05) dokaze o povezanosti između konzumiranja tamne čokolade i smanjenja simptoma depresije kod velikog uzorka. Treba pojasniti da do sada možemo govoriti samo o korelaciji: da bi se u budućnosti utvrdila priroda takvog odnosa, potrebno je provesti dodatna istraživanja.

Literatura:

1. Sarah E. Jackson, Lee Smith, Joseph Firth, Igor Grabovac, Pinar Soysal, Ai Koyanagi,  Liang Hu, Brendon Stubbs, Jacopo Demurtas, Nicola Veronese, Xiangzhu Zhu, Lin Yang, Is there a relationship between chocolate consumption and symptoms of depression? A cross‐sectional survey of 13,626 US adults, Depress Anxiety. 2019;1-9.

Da li karnitin može usporiti starenje

Neizbežna posledica starenja je brz pad nivoa energije u ćelijama. Spoljašnji efekti često se manifestuju kao osećaj zamora, depresije i seksualne disfunkcije. Unutrašnji efekat ćelijskog deficita energije je povećavanje verovatnoće za oboljevanje od mnoštva degenerativnih bolesti.

Glavni razlog zbog čega ćelije gube sposobnost proizvodnje energije je zbog toga što ćelijske organele, mitohondrije, postaju nefunkcionalne. Istraživanja su pokazala da je aminokiselina karnitin, kritična za održavanje optimalne funkcije mitohondrija i podršku proizvodnji velike količine energije. 

Naučnici su otkrili nekoliko različitih oblika karnitina koji, pored podrške proizvodnji energije, dovode do poboljšanja zdravstvenog stanja, uključujući zaštitu od neurodegenerativnih bolesti, ublažavanja depresije, stimulisanje rasta nerava i poboljšanja funkcije srca.

Acetil-L-karnitin je najrasprostranjeniji oblik karnitina. On lako prelazi krvno-moznu barijeru i na taj način daje moćni zaštitni efekat na nervno tkivo i centralni nervni sistemi, vraćajući energiju, podižući raspoloženje i ublažava nervni bol.

Sledeće, veoma slično jedinjenje, acetil-L-karnitin arginat, kombinuje karnitin sa aminokiselinom arginin. Izgleda da ima iste opšte osobine kao i acetil-L-karnitin, sa dodatnom pogodnošću povećanja rasta nervnih ćelija, što ga čini sredstvom koje obećava rešavanje neurodegenerativnih stanja i eventualnih trauma.

Na kraju, propionil-L-karnitin je oblik karnitina koji ima snažne efekte na srčani i skeletni mišić, što mu daje potencijalnu ulogu u održavanju fizičke energije i izdržljivosti.

Literatura:

1. Retter AS. Carnitine and its role in cardiovascular disease. Heart Dis. 1999 May;1(2):108-13.

2. Hagen TM, Liu J, Lykkesfeldt J, et al. Feeding acetyl-L-carnitine and lipoic acid to old rats significantly improves metabolic function while decreasing oxidative stress. Proc Natl Acad Sci USA. 2002 Feb 19;99(4):1870-5.

3. Cui J, Das DK, Bertelli A, Tosaki A. Effects of L-carnitine and its derivatives on postischemic cardiac function, ventricular fibrillation and necrotic and apoptotic cardiomyocyte death in isolated rat hearts. Mol Cell Biochem. 2003 Dec;254(1-2):227-34.