Mikronutrienti i imuni sistem

Od trenutka rođenja, naše telo bombardiraju bezbrojni patogeni mikroorganizmi čija je jedina svrha život i razmnožavanje u toplom, vlažnom, bogatom okruženju. Naravno, nisu svi mikroorganizmi štetni, poput mikrobiota koji imaju simbiotski odnos sa našim gastrointestinalnim traktom. Međutim, mnogi patogeni opstaju i množe se korišćenjem visoko specijalizovanih mehanizama koji im omogućavaju da se infiltriraju u telo, pronađu nutritivno kompatibilne niše unutar kojih mogu da se razmnožavaju, a zatim izlaze i šire na novog domaćina. Ovi procesi generišu kliničke simptome bolesti.

Za borbu protiv patogenih mikroorganizama, razrađeni sistem imunološke odbrane sadrži fizičke i biohemijske barijere, specijalizovane imunološke ćelije i antitela koja specifično ciljaju patogen. Imunološki sistem, takođe, pomaže u popravljanju štete izazvane štetnim uticajima spoljašnjih faktora, kao što su zagađivači životne sredine i prirodni toksini koji se nalaze u hrani (npr. karotoksini u šargarepi, persin u avokadu, glikoalkaloidi u krompiru i lektini u pasulju). Ukratko, urođeni imuni sistem dovodi u pitanje početni napad patogena ili oštećenja koja nastaju pod uticajem stranih tela. Fizičke barijere kao što su koža, dlake na telu i sluznice pomažu u sprečavanju ulaska u telo. Ako se ove prepreke zaobiđu, biohemijski mehanizmi brzo identifikuju bilo koji „nesamostalni“ molekul i uništavaju i eliminišu pretnju bezbrojnim imunološkim ćelijama (npr. leukociti poput neutrofila, su prirodne ubice (natiral killer)Specifični agensi za invaziju, poput patogena i stranih tkiva, mogu aktivirati sporije adaptivne imunološke funkcije koje koriste T i B ćelije. Oni prepoznaju specifične antigene na napadajućem mikroorganizmu i formiraju antitela protiv njega, koja ili omogućavaju identifikaciju za napad drugih imunih ćelija ili direktno neutrališu patogen.

Svaka faza ovog imunološkog odgovora zavisi od prisustva određenih mikroelemenata. Istorijski se značaj mikrohranljivih sastojaka u imunološkom sistemu i infekciji zasnivao na nedostatku vitamina C i pojavi skorbuta. U prvom zabeleženom kontrolisanom kliničkom ispitivanju, objavljenom 1753. godine, James Lind je hranio različite grupe muškaraca koji su patili od skorbuta i primetio da su se oni koji su konzumirali agrume postigli najznačajniji oporavak. Od tada je utvrđeno da je nekoliko mikronutrijenata neophodno za imuni sistem kao i da imaju sinergijsku ulogu na osnovu njihovog komplementarnog načina delovanja. 

Jedete li čokoladu

čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje. Napravljena od semena drveta kakao-a, jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

1. Crna čokolada je veoma hranljiva

Ako jedete kvalitetnu tamnu čokoladu sa visokim sadržajem kakao-a, vi se onda zapravo veoma dobro hranite.

Tabla od 100 grama tamne čokolade sa 70-85% kakaa sadrži:

• 11 grama vlakana.
• 67% dnevnih potreba gvožđa
• 58% dnevnih potreba magnezijuma.
• 89% dnevnih potreba bakra.
• 98% dnevnih potreba mangana.
• Takođe ima dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.

Naravno, 100 grama je prilično velika količina, i nije nešto što bi trebalo da svakodnevno konzumiramo, jer istovremeno uzimamo 600 kalorija i umerene količine šećera. Profili masnih kiselina iz kakaoa i tamne čokolade je odličan. Masti su uglavnom zasićene i mononezasićene, sa malim količinama polinezasićenih masnih kiseelina. Tamna čokolada, takođe, sadrži stimulanse kao što su kofein i teobromin, ali je malo verovatno da ćete se zbog toga buditi noću, jer je količina kofeina veoma mala u poređenju sa, na primer, kafom.

2. Tamna čokolada je moćan izvor antioksidanata

Tamna čokolada sadrži organska jedinjenja koja su biološki aktivna i funkcionišu kao antioksidanti. Između ostalih sadrći polifenole, flavone, katehine, itd. U jednoj studiji je pokazano da kakao i tamna čokolada sadrže više antioksidantnih supstanci kao što su polifenoli i flavoni od drugih testiranih plodova, među kojima su bile i borovnice.

3. Tamna čokolada može da poboljša protok krvi i da smanji krvni pritisak

Postoje mnoge kontrolisane studije koje pokazuju da flavoni iz tamne čokolade mogu da stimulišu endotel, sluznicu arterija, da proizvodi gas azot oksid (NO), koji šalje signale koji dovode do opuštanja arterija, čime se smanjuje otpor protoku krvi i na taj način dolazi do smanjenja  krvnog pritisaka. Međutim, postoji i jedna studija koja je rađena sa ljudima koji su imali povišen krvni pritisak, i u kojoj nije dokazan nikakav efekat na smanjenje krvnog pritiska, pa ako imate povišen krvni pritisak, nemojte očekvati da čete ga sniziti sa velikim količinama čokolade.

4. Tamna čokolada dovodi do povećanja HDL i štiti LDL od oksidacije

Konzumiranje tamne čokolade može dovesti do poboljšanja nekoliko važnih faktora rizika za bolesti srca. U kontrolisanom ispitivanju, nađeno je da prah kakaa doveo do značajnog smanjenja oksidovanog LDL holesterola (loš holesterol), a istovremeno do povećanja HDL holesterola (dobar holesterol) kod muškaraca sa povišenim holesterolom. Smanjenje holesterola u arterijama dovodi do manjeg rizika od srčanih oboljenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ispostavilo se da imamo nekoliko dugoročnih opservacionih studija koje pokazuju prilično drastično poboljšanje. U istraživanju kod 470 starijih muškaraca, pronađeno je da kakao smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti za neverovatnih 50% u periodu od 15 godina. Druga studija je pokazala da je konzumacija čokolade 2 ili više puta nedeljno smanjila rizik od kalcifikacija naslaga u arterijama za 32%. Manje konzumiranje čokolade bilo je bez efekta. U još jednoj studiji pokazano je da upotreba čokolade 5 puta nedeljno, dovodi do  smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 57%. Naravno, ovo su takozvane opservacijske studije, pomoću kojih se ne može dokazati da je čokolada uzrokovala smanjenje rizika.

Međutim, s obzirom na to da imamo biološki mehanizam (niži krvni pritisak i oksidovani LDL), smatram da je moguće da redovna konzumacija tamne čokolade u stvari smanji rizik od srčanih oboljenja.

Tamna čokolada takođe može smanjiti insulinsku rezistenciju, koja predstavlja zajednički faktor rizika za mnoge bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.