5 zdravstvenih prednosti niacina

1. Poboljšava nivoe masti u krvi

Niacin može da pomogne u poboljšanju nivoa masti u krvi jer utiče na:

- povećanje HDL (dobrog) holesterola

- smanjenje LDL (lošeg) LDL holesterola

- smanjenje nivoa triglicerida

Ovo može da dovede do smanjenja rizika od srčanih bolesti.

Takođe, potrebne su visoke doze niacina, obično 1.500 mg ili više, da bi se postigla poboljšanja nivoa masti u krvi, što povećava rizik od neprijatnih ili potencijalno štetnih neželjenih efekata.

Iz ovih razloga, niacin nije primarni tretman za visok holesterol. Prvenstveno se koristi za poboljšanje nivoa masti u krvi kod ljudi koji nisu tolerantni na statine.

2. Može da utiče na snižavanje krvnog pritisaka

Jedna uloga niacina je da oslobađa prostaglandine, ili hemikalije koje pomažu da se krvni sudovi prošire - poboljšavajući protok krvi i snižavajući krvni pritisak. Iz tog razloga, niacin može igrati ulogu u prevenciji ili lečenju visokog krvnog pritiska.

U jednoj opservacionoj studiji na preko 12.000 odraslih, istraživači su otkrili da je svako povećanje dnevnog unosa niacina od 1 mg povezano sa smanjenjem rizika od visokog krvnog pritiska za 2% — sa najnižim ukupnim rizikom od visokog krvnog pritiska pri dnevnom unosu niacina od 14,3 do 16,7 mg dnevno.

Studija visokog kvaliteta je takođe primetila da pojedinačne doze od 100 mg i 500 mg niacina blago smanjuju sistolni pritisak desne komore.

3. Može da pomogne u lečenju dijabetesa tipa 1

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest u kojoj vaše telo napada i uništava ćelije u pankreasu koje stvaraju insulin. Postoje istraživanja koja sugerišu da bi niacin mogao da pomogne u zaštiti tih ćelija i možda čak i da smanji rizik od dijabetesa tipa 1 kod dece koja imaju veće šanse da razviju ovo stanje.

Međutim, kod osoba sa dijabetesom tipa 2, uloga niacina je komplikovanija.

S jedne strane, može da pomogne u smanjenju visokog nivoa holesterola koji se često vidi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Sa druge strane, ima potencijal da poveća nivo šećera u krvi. Kao rezultat toga, ljudi sa dijabetesom koji uzimaju niacin za lečenje visokog holesterola takođe moraju pažljivo pratiti nivo šećera u krvi.

Na sreću, novije studije otkrile su da niacin nije imao značajne negativne efekte na upravljanje šećerom u krvi kod ljudi sa dijabetesom tipa 2.

4. Pojačava funkciju mozga

Vašem mozgu je potreban niacin — kao deo koenzima NAD i NADP — za dobijanje energije i pravilno funkcionisanje.

U stvari, pomračenje svesti, pa čak i psihijatrijski simptomi su povezani sa nedostatkom niacina.

Neke vrste šizofrenije mogu se lečiti niacinom, jer pomaže u poništavanju oštećenja moždanih ćelija koje je uzrokovano nedostatkom niacina.

Preliminarna istraživanja pokazuju da bi to takođe moglo pomoći u održavanju zdravlja mozga u slučajevima Alchajmerove bolesti. 

5. Poboljšava zdravlje kože

Niacin pomaže u zaštiti ćelija kože od oštećenja od sunca, bilo da se koristi oralno ili kao losion.

Takođe može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka kože. Jedna visokokvalitetna studija na preko 300 ljudi sa visokim rizikom od raka kože otkrila je da uzimanje 500 mg nikotinamida dva puta dnevno smanjuje stope nemelanomskog karcinoma kože u poređenju sa kontrolom.

Niacin ili vitamin B3

Niacin (takođe poznat kao vitamin B3) je jedan od osam vitamina B rastvorljivih u vodi. Njegova ključna uloga je u formiranju NAD i NADP, koji pomažu vašem telu da preradi komponente iz hrane u upotrebljivu energiju. 

Niacin je generički naziv za nikotinsku kiselinu (piridin-3-karboksilna kiselina), nikotinamid (niacinamid ili piridin-3-karboksamid) i srodne derivate, kao što je nikotinamid ribozid. Niacin je prirodno prisutan u mnogim namirnicama, dodaje se nekim prehrambenim proizvodima i dostupan je kao dodatak ishrani.

Sva tkiva u telu pretvaraju apsorbovani niacin u njegov glavni metabolički aktivan oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid (NAD). Za više od 400 enzima je potreban NAD da katalizuje reakcije u telu, što je više nego za bilo koji drugi koenzim koji potiče od vitamina. NAD se takođe pretvara u drugi aktivni oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP), u svim tkivima osim skeletnih mišića.

Kako funkcioniše?

Kao i kod svih vitamina B, niacin pomaže u pretvaranju hrane u energiju pomažući enzimima.

Konkretno, niacin je glavna komponenta NAD i NADP, dva koenzima uključena u ćelijski metabolizam.

Štaviše, igra ulogu u ćelijskoj signalizaciji i stvaranju i popravljanju DNK, pored toga što deluje kao antioksidant.

Šta ako ga nema dovoljno u telu

Ovo su neki od simptoma nedostatka niacina:

- osip na koži ili promena boje

- jarko crveni jezik

- povraćanje

- konstipacija ili dijareja

- depresija

- umor

- glavobolja

- gubitak pamćenja

- gubitak apetita

Međutim, nedostatak ovog vitamina je veoma redak u većini zapadnih zemalja. Najviše su  izloženi riziku ljudi koji su neuhranjeni – što može da bude posledica HIV/AIDS-a, anoreksije nervoze, zatajenja jetre, zloupotrebe alkohola ili drugih zdravstvenih problema ili siromaštva.

Teški nedostatak niacina, ili pelagra, uglavnom se javlja u zemljama u razvoju, gde ishrana nije toliko raznolika. Može da se leči dodatkom niacinamida.

U kojim namirnicama se nalazi

Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.

Koliko niacina nam je potrebno?

Preporučena dnevna doza (RDA) za niacin zavisi od vašeg uzrasta i pola. Za uzrast od 7 meseci i više, izražava se kao mg niacina ekvivalenta (NE). Jedan NE je jednak 1 mg niacina ili 60 mg triptofana.

Odojčadi

0-6 meseci: 2 mg/dan*

7–12 meseci: 4 mg NE/dan*

*Ove brojke predstavljaju adekvatan unos (AI), sličan RDA, ali se više oslanja na posmatranje i aproksimacije zdravih populacija, a manje na naučne dokaze (3 Pouzdani izvor).

Deca

1-3 godine: 6 mg NE/dan

4-8 godina: 8 mg NE/dan

9–13 godina: 12 mg NE/dan

Adolescenti i odrasli

Muškarci od 14 godina i stariji: 16 mg NE/dan

Žene starosti 14 godina i starije: 14 mg NE/dan

Trudnice: 18 mg NE/dan

Žene koje doje: 17 mg NE/dan

Šta ako preteramo sa unosom vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri, jer niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova koja izaziva crvenilo, svrab, vrućinu i osećaj brujanja. Druge promene uzrokovane primenom velikih količina nikotinske kiseline su gastrointestinalne smetnje, hepatotoksičnost i česta aktivacija peptičkog ulkusa (čira)..

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?

Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i ono najštetnije, povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.

U velikim dozama niacin može, takođe, da dovede do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, Osobe koje su imale oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.

Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Zbog toga je potrebno uzimanje kompleksa B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?

Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:

- Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.

- Antikoagulansi – niacin može da pojača efekte ovih lekova, i da poveća šanse za krvarenja.

- Alfa-blokatori – niacin može da pojača dejstvo alfa-blokatora i da tako previše sniziti pritisak.

- Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može da dovede do deficita niacina u organizmu.

Kod dijabetičara niacin može da dodatno poveća nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.

Istovremeno, uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.

U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.