Niacin (takođe poznat kao vitamin B3) je jedan od osam vitamina B rastvorljivih u vodi. Njegova ključna uloga je u formiranju NAD i NADP, koji pomažu vašem telu da preradi komponente iz hrane u upotrebljivu energiju.
Niacin je generički naziv za nikotinsku kiselinu (piridin-3-karboksilna kiselina), nikotinamid (niacinamid ili piridin-3-karboksamid) i srodne derivate, kao što je nikotinamid ribozid. Niacin je prirodno prisutan u mnogim namirnicama, dodaje se nekim prehrambenim proizvodima i dostupan je kao dodatak ishrani.
Sva tkiva u telu pretvaraju apsorbovani niacin u njegov glavni metabolički aktivan oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid (NAD). Za više od 400 enzima je potreban NAD da katalizuje reakcije u telu, što je više nego za bilo koji drugi koenzim koji potiče od vitamina. NAD se takođe pretvara u drugi aktivni oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP), u svim tkivima osim skeletnih mišića.
Kako funkcioniše?
Konkretno, niacin je glavna komponenta NAD i NADP, dva koenzima uključena u ćelijski metabolizam.
Štaviše, igra ulogu u ćelijskoj signalizaciji i stvaranju i popravljanju DNK, pored toga što deluje kao antioksidant.
Šta ako ga nema dovoljno u telu
Ovo su neki od simptoma nedostatka niacina:
- osip na koži ili promena boje
- jarko crveni jezik
- povraćanje
- konstipacija ili dijareja
- depresija
- umor
- glavobolja
- gubitak pamćenja
- gubitak apetita
Međutim, nedostatak ovog vitamina je veoma redak u većini zapadnih zemalja. Najviše su izloženi riziku ljudi koji su neuhranjeni – što može da bude posledica HIV/AIDS-a, anoreksije nervoze, zatajenja jetre, zloupotrebe alkohola ili drugih zdravstvenih problema ili siromaštva.
Teški nedostatak niacina, ili pelagra, uglavnom se javlja u zemljama u razvoju, gde ishrana nije toliko raznolika. Može da se leči dodatkom niacinamida.
U kojim namirnicama se nalazi
Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.
Koliko niacina nam je potrebno?
Preporučena dnevna doza (RDA) za niacin zavisi od vašeg uzrasta i pola. Za uzrast od 7 meseci i više, izražava se kao mg niacina ekvivalenta (NE). Jedan NE je jednak 1 mg niacina ili 60 mg triptofana.
Odojčadi
0-6 meseci: 2 mg/dan*
7–12 meseci: 4 mg NE/dan*
*Ove brojke predstavljaju adekvatan unos (AI), sličan RDA, ali se više oslanja na posmatranje i aproksimacije zdravih populacija, a manje na naučne dokaze (3 Pouzdani izvor).
Deca
1-3 godine: 6 mg NE/dan
4-8 godina: 8 mg NE/dan
9–13 godina: 12 mg NE/dan
Adolescenti i odrasli
Muškarci od 14 godina i stariji: 16 mg NE/dan
Žene starosti 14 godina i starije: 14 mg NE/dan
Trudnice: 18 mg NE/dan
Žene koje doje: 17 mg NE/dan
Šta ako preteramo sa unosom vitamina B3?
Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri, jer niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova koja izaziva crvenilo, svrab, vrućinu i osećaj brujanja. Druge promene uzrokovane primenom velikih količina nikotinske kiseline su gastrointestinalne smetnje, hepatotoksičnost i česta aktivacija peptičkog ulkusa (čira)..
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?
Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i ono najštetnije, povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.
U velikim dozama niacin može, takođe, da dovede do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, Osobe koje su imale oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.
Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Zbog toga je potrebno uzimanje kompleksa B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?
Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:
- Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.
- Antikoagulansi – niacin može da pojača efekte ovih lekova, i da poveća šanse za krvarenja.
- Alfa-blokatori – niacin može da pojača dejstvo alfa-blokatora i da tako previše sniziti pritisak.
- Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može da dovede do deficita niacina u organizmu.
Kod dijabetičara niacin može da dodatno poveća nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.
Istovremeno, uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.
U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.
Нема коментара:
Постави коментар