Kako insulin radi

Zašto je telu potrebna glukoza?

Glavni proces u životu biljaka je fotosinteza. Koristeći energiju sunca i pigment hlorofil, biljke sintetišu proste šećere glukozu i fruktozu, tokom procesa fotosinteze. Tada se od njih, poput zidova od cigle, grade stotine drugih, složenijih ugljenih hidrata. Zbog toga su skoro sve biljke sastavljene uglavnom od ugljenih hidrata. Takođe, mogu da sintetišu proteine i masti, ali to je već mnogo složeniji proces, koji zahteva dobar sastav zemljišta i velike utroške energije.

Ljudi i životinje, takođe, imaju mogućnost da sintetišu jednostavne ugljene hidrate iz organskih kiselina (metabolički proizvodi) ili iz proteina (aminokiselina). Ali za razliku od reakcija fotosinteze, ovo su prilično složeni, energetski zahtevni i spori procesi.

Prema tome, istorijski gledano, glukoza je izuzetno skupa supstanca. Ona je, takođe, skupa jer je praktično jedini pogodan izvor energije za mozak, endokrine žlezde i crvena krvna zrnca.

Zbog toga, priroda nas je nagradila sposobnošću da tako redak i skup izvor energije, upotrebljavamo izuzetno pažljivo i efikasno. A u uslovima ishrane koja je prodrazumevala hranu sa malo ugljenih hidrata, koja je bila karakteristična za čoveka tokom njegove gotovo čitave istorije, ovo je bio veliki blagoslov. 

Ali, čim smo otkrili čari brzih ugljenih hidrata, taj ceo harmonični sistem odmah se okrenuo protiv nas.

A kako deluje insulin?

Insulin je hormon koji igra ključnu ulogu u distribuciji glukoze kod životinja i ljudi. Zahvaljujući insulinu, glukoza može da prođe u ćelije i zatim da se koristiti za stvaranje energije. Međutim, ova funkcija insulina je zapravo samo posledica njegove druge, mnogo važnije uloge.

Činjenica je da za ljude i životinje nisu opasni samo niski (što preti padom energije), već i prekomerno visoki nivo glukoze u krvi, što može da dovede do oštećenja krvnih sudova i krvnih ćelija.

Insulin je odgovoran za brzo snižavanje povišenog nivoa glukoze do koga dolazi zbog različitih razloga, i to čini na nekoliko načina odjednom:

- pomaže u brzom „guranju“ glukoze u ćelije;

inhibira sve reakcije sinteze glukoze u telu dok se nivo šećera u krvi ne vrati u normalu;

naglo aktivira iskorišćenje viška glukoze, stimulišući sintezu drugih supstanci iz nje, na primer masti.

- visok nivo insulina, deluje na centre za apetit u mozgu, ubrzava osećaj sitosti i na taj način sprečava ulazak glukoze ili supstanci iz kojih se može sintetizovati.

Kada kao rezultat ove složene biomehanike nivo glukoze u krvi padne na normalu, koncentracija insulina takođe opada i svi gore navedeni procesi prestaju.

Ovo je idealna slika savršene regulacije nivoa glukoze u krvi, čije fluktuacije mogu biti smrtonosne.