Njegove soli koristile su se još za vreme cara Đin Ši Huanga u drevnoj Kini, za poboljšanje kvaliteta i postojanosti bronzanih mačeva.
Luj Nikola Voklen ga je prvi izolovao iz rude krokoite iz Sibira i element je dobio ime hrom (grč. boja) zbog raznolikosti boja njegovih različitih oksidacionih stanja.
Sjajna žuta boja (hrom žuta) ubrzo je postala boja i simbol svih poštanskih službi u Evropi (poštanska žuta) a i Vincet Van Gog je obožavao hrom žutu (olovo hromat) i koristio je da naslika svoje suncokrete.
Metal koji ulazi u sastav čelika, koji se koristi za popravljanje izgleda čelika i sprečava njegovu koroziju.
Istovermeno, hrom je sastojak mnogih enzima i spada u mikroelemente neophodne za život. Pošto ga ljudski organizam ne proizvodi sam, mora se unositi hranom. Iako je hrom široko rasprostranjen u hrani, loša ishrana može da izazove neadekvatne nivoe hroma, odnosno nedostatak ovog mikroelementa. Količina hroma u većini obrađene, rafinisane hrane veoma je niska, i konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izutetno bitnog minerala iz našeg tela. Tako da deficit hroma najviše zavisi od naše ishrane, tj. kvaliteta hrane koju unosimo na dnevnoj bazi.
Da li ste se ikada zapitali u kojim namirnicama se može naći i kakvu ulogu ima u organizmu?
Uloga hroma
1. Regulacija nivoa glukoze u krvi
Trovalentni hrom deluje zajedno sa insulinom tako što povećava korišćenje glukoze. Insulin je hormon odgovoran za prenos glukoze u ćelije gde se koristi za stvaranje energije. Nakon obroka, nivo glukoze u krvi se povećava pri čemu pankreas počinje da luči insulin koji smanjuje nivo šećera u krvi i omogućava ulazak glukoze u ćelije vezujući se za specifične receptore. Ukoliko je vaša ishrana bogatija rafinisanim šećerima (beli šećer, saharoza) troše se veće količine hroma.
2. Pomaže u smanjenju visokog holesterola u krvi
Hrom ulazi u sastav enzima koji učestvuju u sintezi masnih kiselina, holesterola i proteina. Istraživanje pokazuje vezu između povećanog unosa hroma i nivoa holesterola u krvi. Neke studije čak pokazuju da ljudi koji umiru od srčanih bolesti imaju tendenciju smanjenog nivoa hroma u krvi u trenutku smrti. Kada su istraživači na Odeljenju za medicinsko obrazovanje Merci bolnice testirali efekte dodavanja hroma kod odraslih tokom perioda od 42 dana, učesnici su imali smanjene nivoe ukupnog holesterola i niže nivoe lipoproteina niske gustine (LDL) „lošeg holesterola “ prilikom uzimanja hroma u odnosu na placebo grupu.
3. Može da pomogne kod prekomerne težine i prejedanja.
Hrom je povezan sa smanjenjem rizika od gojaznosti, sa manjom težinom i može pozitivno da utiče na unos hrane. U ovom trenutku, tačan mehanizam pomoću koga utiče na glad i težinu još uvek nije poznat, ali neke studije pokazuju da je veći unos hroma povezan sa smanjenjem masnoće (akumulacija masti na telu) i bolje kontrolisanom ishranom.
4. Pomaže u održavanju zdravlja mozga
Nedavna istraživanja ukazuju na ulogu insulina u održavanju zdravlja mozga i kognitivnih funkcija u starosnoj dobi. Pošto je hrom sposoban da poboljša nivo glukoze i reakciju insulina, može delovati kao korisni modulator funkcije mozga.
5. Podržava zdrav metabolizam i adekvatan nivo energije
Dobijanje adekvatnih količina minerala u tragovima kao što su hrom, kalcijum i magnezijum posebno su važni za ljude koji su aktivni, pošto su neophodni da bi se obezbedio kapacitet za povećanje potrošnje energije (kalorija), mišića i fizički rad.
6. Pomaže boljem zdravlju očiju
Hrom može da pomogne u zaštiti od starosnih poremećaja očiju kao što je glaukom ili katarakta. Hrom može da smanji rizik od nastanka dijabetesne retinopatije kao komplikacije loše regulisane šećerne bolesti zbog svoje korisne uloge u kontroli glukoze u krvi.
7. Zaštita kostiju od preloma i osteoporoze
Poznato je da hrom usporava gubitak kalcijuma, tako da bi njegov optimalan unos bio koristan za sprečavanje gubitka gustine kostiju koji su naročito česti kod starijih žena i one koje su u menopauzi. Zbog toga je i prirodni lek za osteoporozu.
U kojoj hrani se nalazi
Namirnice najbogatije ovim mineralom su brokoli, iznutrice, grožđe i pivski kvasac. Za sada nema tačnih podataka kako bi izgledao „sindrom deficita hroma“, ali u prvom planu su nam dva moguća „metabolička scenarija“ – insulinska rezistencija, kao i problem regulacije „holesterola u krvi“ (odnos LDL/HDL, kao i ukupnog holesterola u krvi).
Dakle, ishrana + dodaci ishrani?
Smatra se da hrom unet hranom zbog mogućih interakcija sa drugim mineralima, kao i procesima obrade hrane poseduje minimalni stepen apsorpcije, tako da su suplementi jako bitan faktor u borbi protiv mogućeg deficita. Hrom pikolinat je visokoapsorptivni oblik hroma koji je široko rasprostranjen u industriji suplemenata.
Istraživanja pokazuju da od suplementacije hromom (pikolinat) najviše koristi mogu imati pojedinici sa insulinskom rezistencijom, kao i dijabetesom tipa 2. Suplementacija hromom može da smanji učestalost i „jačinu“ napada gladi, kao i one neodoljive želje za slatkišima. Naravno, u prvom redu je uvek sređena ishrana (pravilan odabir namirnica i adekvatan broj obroka), pa tek onda možemo govoriti o benefitima hroma koji su „osetni“.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je često udružen i sa insulinskom rezistencijom tako da suplementacija hromom može da pomogne.
Preporuke
Često puta preporuke za suplementaciju hrom pikolinatom pominju inicijalne doze od 600-1200 mcg istog uz moguću pojavu – vodenastih proliva, vrtoglavice, glavobolje, kao i osipa. Uzevši navedeno u obzir poželjno je dozu revidirati, tako da je u većini slučajeva doza koja se najbolje toleriše, a i „radi“ 200-600 mcg.
Hrom pikolinat stupa u interakcije sa nekim lekovima. Npr. lekovi za štitnu žlezdu, naročito sintetički T4. S obzrom na to trebalo bi da između uzimanja hrom pikolinata i pomenute grupe lekova prođe 3-4 sata. Moguće su interakcije hrom pikolinata i sa beta-blokatorima, antacidima, vitaminom B3, insulinom, oralnim antidijabeticima, „lekovima za bolove“ (NSAIL i kortikosteroidi). Ove interakcije su naročito bitne kod hroničnih bolesnika.
Smatra se da hrom utiče i na porast mišićne mase. Istraživanja ukazuju da hrom direktno ne doprinosi tome, već indirektno svrsishodnijim iskorišćavanjem makronutrijenata.
Adekvatni unos hroma zavisi od uzrasta i pola:
– Deca od 0 do 6 meseci: 0,2 mikrograma
– Deca od 7 do 12 meseci: 5,5 mikrograma
– Deca od 1 do 3 godine: 11 mikrograma
– Deca od 4 do 8 godina: 15 mikrograma
– Deca od 9 do 13 godina: 25 mikrograma za dečake, 21 mikrograma za devojčice
– Tinejdžeri od 14 do 18 godina: 35 mikrograma za dečake, 24 mikrograma za devojčice
– Odrasli od 19 do 50 godina: 35 mikrograma za muškarce, 25 mikrograma za žene
– Odrasli preko 51 godine: 30 mikrograma za muškarce, 20 mikrograma za žene
– Žene koje su trudne: 30 mikrograma
– Žene koje doje: 35 mikrograma
Veće doze hroma preporučuju se za pomoć u kontroli šećera u krvi, posebno kod ljudi sa postojećim slučajevima blage ili ozbiljne insulinske rezistencije ili dijabetesa i to 200 mikrograma na dan , a u nekim slučajevima se prepisuju visoke doze do 1000 mikrograma za osobe sa dijabetesom tipa 2 ili metaboličkim sindromom ( u konsultaciji sa lekarom ).
Nedostatak hroma
Simptomi nedostatka hroma su:
- Loša kontrola glukoze u krvi
- Krhke kosti sklone povredama
- Niska energija, umor
- Loše zdravlje kože
- Povećan rizik nastanka komlikacija kardiovaskularnih bolesti i visok nivo holesterola
- Niska koncentracija i loša memorija
- Pogoršanje zdravlja očiju
- Promene raspoloženja, poput povećanja anksioznosti
- Promene u apetitu i težini
Нема коментара:
Постави коментар