Da li je meso jedan od najštetnijih proizvoda

Već nekoliko godina od kako sam prestao da jedem meso, međutim, ja nisam vegetarijanac, jedem jaja, sir i ostale mlečne proizvode, ponekad i ribu.  Dakle, ne ”filozofiram” ne pratim modne trendove, niti imam bilo kakve filozofske, religiozne ili etičke razloge. Odluka da više ne jedem meso je zasnovana pre svega na održavanju i poboljšavanju mog fizičkog zdravlja a delom i sa ekološke tačke gledišta. Razloge koji su me naveli da prestanem da jedem meso naveo sam u jenom od prethodnih članaka na ovom blogu.

Međutim, u poslednje vreme crveno meso (govedina, svinjetina i jagnjetina) - prepoznato je gotovo kao neprijatelj broj jedan. Naučnici kažu da uzrokuje hronične bolesti srca i krvnih sudova, a takođe, i da je glavni krivac za rak želuca i creva. Mnogi stručnjaci se čak zalažu za uvođenje strogih ograničenja upotrebe crvenog mesa u prehrambenoj industriji.

Takav nepovoljan stav prema jednom od osnovnih proizvoda čovekove prehrane, koji je sastavni deo naše ishrane tokom stotina hiljada godina evolucije, naravno, ne može a da ne izazove pitanja i zbunjenost. Šta je to toliko posebno u vezi sa crvenim mesom što su naučnici nedavno otkrili da ga treba potpuno izbaciti iz naše ishrane?

I, kako pokazuje objektivna analiza brojnih studija na ovu temu, ne postoji ništa super-štetno što bi bilo svojstveno samo crvenom mesu. Ako govorimo o riziku od kardiovaskularnih bolesti, onda je to direktno povezano sa količinom crvenog mesa u ishrani, ali to nije toliko zbog mesnih vlakana koliko zbog visokog sadržaja holesterola i zasićenih životinjskih masti u modernim stočarskim proizvodima. Međutim, i rizik od ateroskleroze zbog potrošnje velikih količina holesterola i zasićenih masti, koje se nalaze, na primer, u mlečnim proizvodima, biće potpuno iste.

Stvari nisu tako jednostavne u slučaju karcinoma želuca i creva. Kancerogeni nastali tokom prerade mesa na visokim temperaturama (intenzivno prženje, pečenje na roštilju) su, bez sumnje, izuzetno opasni, ali se mogu stvoriti i prilikom prženja i pečenje belog mesa ili ribe. Velike količine soli u suhomesnatim proizvodima (šunka, salame, pršuta) takođe imaju dokazano kancerogeno dejstvo i pojačavaju potencijalni kancerogeni efekat prerađenog mesa. Ali, soli u kiselom povrću ili soja sosu imaju potpuno isti efekat. Nitriti u proizvodima od kobasica (iz kojih se u crevima mogu sintetizovati kancerogeni nitrosamini) uopšte nemaju nikakve veze sa mesom - to su veštački aditivi.

Naravno, proizvodi raspadanja žučnih kiselina su vrlo jaki kancerogeni, koji se u velikim količinama izlučuju u creva prilikom konzumiranja masnog mesa. Međutim, ni ovde nije sve tako jednostavno. Prvo, ovde je ključni faktor mast, a ne samo meso. Drugo, kritična uloga u transformaciji žučnih kiselina u kancerogene, igra patološka mikroflora creva. Uključujući veliku količinu biljne hrane u ishrani, to se može izbeći.

Jedina potencijalno kancerogena komponenta koja se nalazi samo u crvenom mesu je hem. To je složeni protein u mioglobinu mišića, koji je uključen u transport kiseonika, što mesu daje karakterističnu crvenu boju. To je snažno oksidaciono sredstvo i, uz produženo izlaganje sluznici debelog creva, može povećati rizik od raka. Uprkos tome, ovde treba napomenuti da se, prvo, deo hema uništava tokom toplotne obrade, a drugo, njegov negativni efekat takođe može biti neutralisan zbog uravnotežene ishrane.

Ako želimo da ljudi počnu da menjaju tradiciju ishrane za one zdravije, moramo biti izuzetno iskreni i objektivni. Jednolična ishrana mesom sa velikim udelom masnog mesa i kobasica i drugih štetnih sastojaka povezanih sa takvom ishranom predstavlja naviku koja je jedan od glavnih faktora za nastanak mnogih vrlo ozbiljnih bolesti. To je činjenica. Međutim, zabranom korišćenja u ishrani jednog od ključnih proizvoda (posebno bez ikakvih određenih dokaza) neće se ništa postići. Tim pre što je  osim promene navika u korišćenju mesa potrebno promeniti još mnogo stvari..

Na primer, kalcijum i hlorofil u zelenilu mogu vezati deo hema koji ulazi u creva, a antioksidanti u hrani mogu blokirati njegov prokancerogeni efekat na crevne ćelije. Konačno, održavanje pravilnog pražnjenja creva pravilnom ishranom značajno će smanjiti vreme kontakta proizvoda razgradnje hema i žučnih kiselina (videti gore) sa crevnom sluznicom. Odnosno, hronični zatvor, koji povećava rizik od raka creva i obično je povezan sa jedenjem mesa, u stvari takođe nije neophodan pratilac crvenog mesa.

Nedavno su takođe iznete teorije da govedina može da posluži kao izvor onkogenih virusa koji se mogu preneti sa goveda kroz meso na ljude. Ali, prvo, još uvek nema jasnih dokaza o tome. Drugo, ovo svojstvo samo po sebi nije od crvenog mesa, pa čak ni od samih životinja, već jedna od posledica masovnih tehnologija stočarstva koje stvaraju sve uslove za pojavu raznih epidemija. Treće, ovo se, opet, ne može smatrati svojstvom bilo kog crvenog mesa, jer se to ne odnosi na svinjetinu i jagnjetinu.