Da li imate dovoljno kalcijuma

Hipokalcemija, opšte poznata kao bolest nedostatka kalcijuma, javlja se kada je nivo kalcijuma u ​​krvi nizak. Dugoročni nedostatak može da dovede do promena na zubima, katarakte, promena na mozgu i osteoporoze, zbog čega kosti postaju krhke.

Komplikacije hipokalcemije mogu da budu opasne po život, a ako se stanje ne leči, na kraju bi moglo da dođe i do smrti.

Koji su simptomi?

1. Problemi sa mišićima

Nedostatak kalcijuma može da dovede do ekstremnog umora i zamora. Bolovi u mišičima i grčevi su najraniji znaci nedostatka kalcijuma.

Manjak kalcijuma takođe može da prouzrokuje otečenost i trnjenje u rukama, nogama i oko usta.

2. Ekstremni umor

Nizak nivo kalcijuma može da izazove nesanicu ili pospanost, ekstremni umor, letargiju, opšti osećaj sporosti, manjak energije.

Umor povezan sa nedostatkom kalcijuma takođe može da izazvove nesvestice, vrtoglavicu kao i nedostatak fokusa, zaboravnost i pometnju.

3. Simptomi kod noktiju i kože

Hronični nedostatak kalcijuma može uticati na kožu i nokte. Koža može postati suva i svrbežna, a istraživači su hipokalcemiju povezali sa ekcemima i psorijazom. Ekcem je opšti izraz za upalu kože. Simptomi uključuju svrbež, crvenilo i plikove na koži. 

Manjak kalcijuma može dovesti do suvih, pokidanih i lomljivih noktiju. Takođe može da doprinese alopeciji, stanju zbog kojeg kosa ispada u okruglim pramenima.

4. Osteopenija i osteoporoza

Manjak kalcijuma može dovesti do osteopenije i osteoporoze.

Osteopenija smanjuje mineralnu gustinu kostiju i može dovesti do osteoporoze. Osteoporoza čini kosti tanjim i podložnijim lomovima. Može izazvati bol, probleme sa držanjem i eventualnu invalidnost.

Iako je osteopenija manja od osteoporoze, oboje izazivaju smanjenu gustinu kostiju i povećavaju rizik od preloma i lomova.

Kosti dobro skladište kalcijum, ali im je potreban visok nivo da bi ostali jaki. Kada je ukupni nivo kalcijuma nizak, telo ga može odvratiti od kostiju, čineći ih krhkim i sklonim povredama.

Potrebne su godine da kosti izgube gustonu, a nedostatak kalcijuma može potrajati toliko dugo da prouzrokuje ozbiljne probleme.

5. Bolni predmenstrualni sindrom (PMS)

Nizak nivo kalcijuma povezan je sa teškim PMS-om.

Učesnici u jednom istraživanju iz 2017. godine prijavili su poboljšano raspoloženje i smanjene stope zadržavanja tečnosti nakon uzimanja 500 miligrama (mg) kalcijuma dnevno tokom 2 meseca.

Godine 2019. autori sistematskog pregleda zaključili su da niski nivoi vitamina D i kalcijuma tokom druge polovine menstrualnog ciklusa mogu doprineti simptomima PMS-a. Tim je predložio upotrebu suplemenata za ublažavanje simptoma.

6. Stomatološki problemi

Kada u telu nedostaje kalcijum, povlači ga iz izvora poput zuba. Ovo može da dovede do problema sa zubima, uključujući slabe korene, iritirane desni, lomljive zube i propadanje zuba.

Takođe, nedostatak kalcijuma kod odojčadi može da odložiti formiranje zuba.

7. Depresija

Manjak kalcijuma povezan je sa poremećajima raspoloženja, uključujući depresiju, mada ovakva tvrdnja nije potkrepljena sa dovoljno dokaza.

Šta sprečava apsorpciju kalcijuma?

Korisno je poznavati faktore koji ometaju apsorpciju kalcijuma iz svakodnevne hrane:

- Višak u ishrani sa proteinskim proizvodima - meso, sir, riba.

- Zloupotreba proizvoda od brašna i slatkiša.

- Višak masnoće

- Zloupotreba orašastih plodova

- Unos gvožđa sa kalcijumom - ako govorimo o dodacima ishrani.

- Alkohol i pušenje.

. Prekomerna konzumacija kafe, gaziranih pića, kakaa.

- Prekomerni unos soli.

- Sedalački način života (svakodnevni dug rad za računarom).

- Stres i ograničena pokretljivost.

- Nepovoljni uslovi životne sredine: visoki nivo teških metala u proizvodima i vazduhu. 

Lečenje i prevencija

Hrana bogata kalcijumom može da pomogne da se smanji verovatnoća da dođe do komplikacija usled nedostatka kalcijuma. Najsigurniji i najlakši način za upravljanje i sprečavanje nedostatka kalcijuma je dodavanje više kalcijuma u ​​ishranu.

Hrana bogata kalcijumom:

- mlečni proizvodi, poput mleka, sira i jogurta

- pasulj

- smokve

- brokoli

- tofu

- sojino mleko

- spanać

- celovite žitarice

- orašasti plodovi i semenke, uključujući semenke badema i sezama

Dnevna preporučena količina kalcijuma u ​​ishrani iznosi 1.000 mg za ljude od 19 do 50 godina, dok je deci, tinejdžerima i stariji osobama potrebna veća količina kalcijuma.

Međutim, nije dobra ideja da počnete da uzimati dodatke sa kalcijumom bez prethodne konsultacije sa stručnim osobama. Uzimanje previše kalcijuma povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, stvaranja bubrežnih kamenaca i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Zbog toga, je najbolje da koristite Elemvital sa organskim kalcijumom jer je jedinstven i poseduje veoma važnu osobinu, koja se sastoji u tome, da je ovaj proizvod namenjen ne samo za dodatno obezbeđivanje kalcijuma organizmu, već i za poboljšavanje njegove biodostupnosti i biousvajanja. Zaista, nije važno samo uzimati kalcijum u obliku BAD, nego i pomoći organizmu da ga usvoji u što većem procentu, u koštanom tkivu. Zbog toga, u sastav preparata Elemvitals sa organskim kalcijumom ulazi ne samo kalcijum, nego i mnogo drugih biološki aktivnih supstanci, koji regulišu osnovne procese vezivanja i usvajanja kalcijuma u organizmu. Ovo predstavlja najveću prednost preparata Elemvitals sa organskim kalcijumom.

Kada je nedostatak kalciijuma ozbiljan ili ako dodaci i prilagođavanje ishrane ne daju dovoljno rezultata, u obzir može da dođe i unošenje kalcijuma injekcijama.

Vino i zdravlje

Da li je vino dobro za zdravlje ili nije? Postoji bezbroj studija koje upozoravaju na opasnosti od konzumiranja vina ali i hvale vino zbog njegovih  korisnih efekata za zdravlje.

Kojoj strani treba da verujemo?

Hajde da pogledamo bliže argumente o vinu i zdravlju i izdvojimo senzacionalizam od istine.

Da li jedna čaša vina odgovara satu vežbanja u teretani?

Nije istina.

Ovaj naslov upućuje na istraživanje koje je izvedeno 2012. godine, u kome je istraživač Jason Dick testirao učinke hemikalije pronađene u vinu pod nazivom resveratrol na laboratorijskim pacovima. Otkrio je da resveratrol - kao izolovano jedinjenje - poboljšava ukupnu zdravstvenu sposobnost kod sedentarnih glodara. Potrebna doza resveratrola bila je jednaka 100-1000 puta većoj od jedne čaše vina! Dike je zaključio sa nadama da će provesti studiju o osobama sa dijabetesom i kardiovaskularnim zdravstvenim problemima da bi se vidjelo da li bi se isti rezultati mogli pojaviti. Njegov cilj je da vidi da li resveratrol može pomoći osobama sa teškim zdravstvenim stanjima gdje ne mogu vježbati. U svakom slučaju, koristi nisu u čaši vina.

Može li vam vino pomoći da sagorite mast?

Možda, ali samo određene vrste.

U februaru 2015. godine, studija sa Državnog univerziteta u Oregonu povezala je retko crno vino sa gubitkom težine, ali potrebno je uraditi još istraživanja pre nego što se pokaže da koristi ljudima, posebno u obliku tečnog vina.

Studija je hranila određenu vrstu vinske kiseline, zvanu ellagic acid, da bi prekomerno težila miševima. Rezultati su pokazali da konzumiranje kiseline usporava stvaranje masnih ćelija u jetri što poboljšava sposobnost miševa da sagorevaju mast. Iako je ovo fantastična vest, mali otisak na ovoj studiji koju je većina ljudi previdela bila je koja se vrsta vina koristila. Ellagic acid je prisutna samo u jednoj vrsti grožđa, nazvanoj Red Muscadine, koja raste samo na jugoistoku SAD, prvenstveno u Gruziji. Caviat za ovu informaciju je da se većina Muscadine vina proizvodi u slatkom stilu, što prilično negira koristi od gubitka težine.

Pošto smo bili zainteresovani za temu elaginske kiseline, odlučili smo da uradimo sopstvena istraživanja i utvrdili da vina starenja u hrastu sadrže i elaginsku kiselinu. Iako je ova vest obećavajuća, do danas nema studija o tome da li hrastova vina imaju isti efekat masnih ćelija. Kontaktirali smo ključnog naučnika koji je sproveo ovu studiju. Nadamo se da će nastaviti!

Da li vino poboljšava zdravlje srca kod onih koji vežbaju?

Možda. Rezultati do sada su obećavajući.
Najnovije vijesti za vino koje piju, a koje redovno rade, a naslov možda ima neke zasluge, ali do sada nije dovoljno zaključan. Naslov dolazi iz studije objavljene 2014. godine na 146 osoba u Češkoj Republici u periodu od godinu dana. Cilj studije je bio da se utvrdi da li je vino povećalo HDL holesterol, „dobar holesterol“, što smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prema studiji, ni crno ni belo vino ne povećavaju HDL. Ovaj zaključak u suštini poriče većinu dosadašnjih istraživanja na temu vina i kardiovaskularnog zdravlja. Na sreću, studija se vratila sa nekim obećavajućim vestima. Kada je istraživač Milo Taborski dublje iskopao nalaze, primetio je da su subjekti koji su radili 2 ili više puta nedeljno i pili crveno ili belo vino imali i povećanje HDL-a i smanjenje LDL-a, što je bila zapanjujuća vest. Međutim, upozorio je da je potrebno dodatno istraživanje sa novim kontrolnim grupama kako bi se potvrdio ovaj zaključak. Dakle, strpljivo čekamo i vidimo sa čime on dolazi!

Potrošnja vina (crvena ili bijela) u kontrolisanoj moderaciji može pomoći onima koji vježbaju, ali je potrebno više istraživanja.

Da li crveno vino smanjuje krvni pritisak i hipertenziju?

Nealkoholno crno vino, ali alkoholno vino nije.

Crveno vino je reklamirano kao korisno za smanjenje krvnog pritiska oko 30 godina, nažalost, jedino crno vino koje ovo čini konačno je bezalkoholna vrsta. 2012. godine objavljeno je istraživanje koje je uporedilo kako gin, crno vino i bezalkoholno crno vino utiču na nivo krvnog pritiska na 67 muškaraca sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati su pokazali da je bezalkoholno crno vino značajno smanjilo nivoe krvnog pritiska kod muškaraca u odnosu na druge grupe.

Da li je vino korisno u lečenju tumora?

Možda. Potrebno je više istraživanja!

Nekoliko različitih tipova antioksidanata se nalazi u određenim vinima koja mogu imati korisno u lečenju tumora. Najnovije vesti o raku pojavile su se 2014. godine u Biologiji i medicini raka, gdje se raspravljalo o ulozi elaginske kiseline i njenih antikancerogenih svojstava.

„Elaginska kiselina ima snažne preventivne i terapeutske efekte protiv nekoliko vrsta raka, uključujući rak debelog creva, rak dojke, rak prostate, rak kože, rak jednjaka i osteogeni sarkom.

Iako je ovo zaista neverovatna vest, ellagic acid se nalazi samo u crvenom grožđu muscadine, od čega samo 5000 hektara raste uglavnom u državi Georgia. Dakle, da budemo jasni, EA se ne nalazi u Cabernet, Pinot Noir, Malbec, itd. Međutim, nakon što smo kopali, otkrili smo da se elaginska kiselina nalazi iu hrastovim bačvama! Zasnovano na našem letimičnom, ne-profesionalnom istraživanju, čaša i pol svakog dobroga hrastovog vina mogu sadržati dovoljno te posebne kiseline da zaustave formiranje ćelija raka. Međutim, do sada nije bilo nikakvih istraživanja koja bi to dokazala… još!

Neka sve bude malina

Rubus idaeus

Nestašluk malog Zevsa, koji je svojoj dadilji Idi probadao prste iglicama dok je brala kao sneg bele plodove, zauvek je ove plodove obojio crvenom bojom i dao joj ime Rubus Idaeus. Po jednoj sličnoj priči, malina je dobila svoje ime kada su bogovi sa Olimpa tražili bobice na planini Ida. Latinsko ime maline, Rubus idaeus, znači "Idin žbun".

Boja, koja je u slovenskom folkloru, između svih boja, sasvim posebna. Ima je na šalovima, maramama, vezu i uskršnjoj dekoraciji. Najviše je vole deca i mlade devojke, ali joj se dive i pesnici i slikari. 

Jedan od najpoznatijih ruskih slikara Vasilij Kandinski, izdvaja je između svih boja nazivajući je jedinom hladnom među svim crvenim! 

Da li je moguće da ovaj izvanredno obrazovani i oštrooki umetnik greši? 

Nipošto! 

Njegov tanani sluh za govor boja, ali i za narodnu tradiciju, nije ga izneverio jer boja maline zaista nije ni topla, ni agresivna. Ona je simbol čiste radosti, umiruje, razgaljuje i blaži oko i dušu.

Magija maline je magija strpljenja i plodnosti. Prve godine malina ne daje plodove, ali to vreme je neophodno za plodnost biljke, uspostavljanje njenog sistema korena i punjenje njenih stabljiki snagom i energijom koja joj je potrebna. Nakon što je stabljika preživela godinu dana, spremna je da procveta i da da plodove. 

Malina nas podseća da su zrelost i pravilno kondicioniranje neophodni za obilnu i zdravu reprodukciju. Najbolje je da budete strpljivi, savet je maline, kada počinjete bilo kakav kreativni poduhvat.

Trnovita stabljika maline i nas podseća da štitimo plodove naših napora. Ako zaista želimo da podelimo svoj rad, bilo bi veoma mudro da pažljivo izaberemo način na koji ćemo to da uradimo. Ptice, koje pokrivaju široku teritoriju i koje su prilagodile jake kljunove i stopala neustrašivim trnovima maline, dočekani su trnovitim malinama. Medved, sa svojim nežnim kandžama, debelim krznom i velikim dometom je još jedan dobrodošli kradljivac u šikari maline. 

Malina nudi svoju nagradu znajući da će prijatelji, koji su razvili alate i tehnike kako bi prošli njen trnoviti test, odneti njeno seme nadaleko i naširoko.

Ako je malina ušla u vaš život kao deo određenog projekta, bilo bi pametno da pažljivo razmotrite sa kim ćete deliti plodove svog rada. Da li dotičnu osoba morate ubeđivati, ili on ili ona već razmišljaju kao vi? Da li će osoba o kojoj se radi da prenosi vašu poruku široj ili novoj publici?

Malina, kao i njena rođaka ruža, nudi nam svima priliku da se setimo da budemo nežni jedni prema drugima, da budemo ljubazni i strpljivi dok nudimo svoju magiju svetu. Samo sa pažnjom i nežnim dodirom, malina daje svoje plodove. Čak i magija njenog lista zahteva pažljivo lečenje pacjenta; morate da sačekate da se list potpuno osuši pre nego što pokušate da ga koristite kao lek ili hranu ukoliko ne želite da završite sa stomačnim poremećajima. Malina nas poziva da usporimo i uživamo u svemu što se mora dogoditi pre nego što naši napori daju uspešne rezultate.

U astrologiji, malina se smatra ženskom biljkom i njome upravlja Venera. Element maline je voda.

Mоћнији од витамина Е

Ако сте родитељ који истражује различите врсте намирница које би могле да буду корисне за здравље вашег детета, онда сте можда чули а можда и нисте за ликопен.

Ликопен је не само супстанца која даје црвену боју одређеном воћу и поврћу, као што су парадајз, лубенице и грејпфрут, него, како је у научним студијама откривено, има и бројне користи за здравље..

Када једете храну која садржи ликопен, она се брзо апсорбује у нашем стомаку и преноси се кроз тело до масних ткива и органа пре него што се акумулира у јетри, тестисима, надбубрежним жлездама и дебелом цреву.

Због тога, научне студије су показале да ликопен заправо може да смањи ризик од различитих болести, посебно карцинома простате, али и кардиоваскуларних болести и астме, а такође,  може да помогне и у побољшању имунолошког система нашег организма.

Неке студије су такође откриле да ликопен може да помогне у спречавању болести срца јер спречава оштећење ЛДЛ-холестерола слободним радикалима  у крвотоку, а други научници су открили да је ликопен један од најјачих стабилизатора синглетног кисеоника и око 100 пута моћнији од витамина Е! Штавише, у другој научној студији откривено је да конзумирање више порција производа који садрже ликопен, недељно, може да буде повезано са смањеним ризиком од развоја tumora желуца за 50%.

Раније су само парадајз и његови производи сматрани потенцијалним изворима ликопена, али сада постоје доказане чињенице да лубеница такође садржи значајну количину ликопена.  Ипак, количина ликопена варира у зависности од сорте и услова гајења, а још је занимљивије да је садржај ликопена у црвеној лубеници готово 40% виши него у парадајзу.

У парадајзу, ликопен је доступан у релативно већој количини након топлотне обраде због разбијања комплекса протеин-каротеноид. Насупрот томе, ликопен из лубенице је доступан директно у људском телу одмах после конзумирања.

Услови складиштења, такође, веома значајно утичу на концентрацију ликопена, фенола и садржаја витамина Ц. Већи однос ликопена и каротена у лубеници тј. 1:12 даје изузетан антиоксидативни капацитет. Због ове специфичне карактеристике, храна са високим садржајем ликопена се назива функционална храна.

Чаролија лубенице

Лубеница је изненађујуће здраво воће. Има висок садржај воде што је веома важно за одржавање хидратације тела. Интересантно је да лубеница садржи 92% воде. Висок садржај воде је један од разлога зашто воће и поврће помажу да се осећате сито. Комбинација воде и влакана значи да једете добру храну без много калорија. У лубеници се, такође, налазе многе друге важне хранљиве материје, укључујући ликопен и витамин Ц.

Ове хранљиве материје значе да лубеница није само укусна нискокалорична посластица - она је такође врло добра за ваше здравље. 

Нека једињења у лубеници, укључујући кукурбитацин Е и ликопен, проучавана су због њиховог потенцијала за спречавање тумора, иако су резултати испитивања различити.

Неколико хранљивих материја у лубеници има специфичне користи за здравље срца.

Истраживања показују да ликопен може да помогне у снижавању холестерола и крвног притиска. Такође може да помогне у спречавању оксидативног оштећења холестерола.

Према студијама код гојазних, жена у постменопаузи и Финаца, ликопен такође може смањити укоченост и дебљину зидова артерија.

Лубеница такође садржи цитрулин, аминокиселину која може повећати ниво азотног оксида у телу. Азотов оксид помаже вашим крвним судовима да се шире, што снижава крвни притисак.

Остали витамини и минерали у лубеници су такође добри за ваше срце. Они укључују витамине А, Б1, Б5, Б6, Ц, магнезијум и калијум.

Лубеница је такође богата каротеноидима, укључујући бета-каротен и ликопен. Садржи цитрулин, важну аминокиселину.

Витамин Ц је антиоксидант који помаже у спречавању оштећења ћелија од слободних радикала.

Лубеница садржи много воде и малу количину влакана што је веома важно за здраву пробаву. Влакна могу да обезбеде масу за вашу столицу, док вода помаже да ваш дигестивни тракт буде ефикаснији. Конзумирање воћа и поврћа богатог водом и влакнима , укључујући и лубенице, може да буде од велике помоћи у промовисању нормалног рада црева.

Зашто су антиоксиданси потребни за вид

Ево само неколико чињеница које указују на велику важност антиоксиданата у оптимизацији и одржавању квалитета вида. 

- Прво, мрежњача троши много више кисеоника него било које друго ткиво, што је праћено високим ризиком од стварања слободних радикала. 

- Друго, око је стално изложено светлосном зрачењу и лишено је физичких филтера. А светлост (посебно ултраљубичасти зраци), као што је познато, један је од главних покретача развоја пероксидације мембранских липида и слободних радикалних процеса.

- Треће, ћелијске мембране ретине, у поређењу са другим органима, су изузетно богате омега-3 полинезасићеним масним киселинама (ПНМК) а, пре свега, докосахексаенском киселином (ДХА), што чини више од 60% мембранских фосфолипида. У овом случају, омега-3 ПНМК су најосетљивије на штетне ефекте пероксидације. 

- Четврто, једна од карактеристика ретине је стално ажурирање дискова фоторецептора визуелних ћелија (шипки). Строго говорећи, молекули фотосензитивног протеина се ажурирају, што је такође праћено ослобађањем слободних радикала.

Дакле, важност антиоксидативне заштите за функционисање органа вида је потцењена а камоли прецењена. Нарочито када узмете у обзир да су ендогени антиоксидативни механизми у визуелном систему слабо развијени у поређењу са другим органима. Ово, пак, диктира потребу за дневним уносом хране свих потребних антиоксиданата у свој њиховој разноликости и у оптималној дози.