Da li volite vašu jetru

Osmeh zdrave jetre

Većina od nas, po pravilu, seti se da ima jetru ako dobije hepatitis, ako se pojavi bol na desnoj strani ili или kada se pojave kamenčići. Možda se prisetite da imate jetru i kada razgovarate sa svojim prijateljima kako "efikasno" očistiti jetru.

Međutim, važnije je razmišljati o tome kako treba da pomognemo jetri u njenim stalnim aktivnostima čišćenja unutrašnjosti tela, jer u toj složenoj interakciji organa koji čuvaju i održavaju ČISTOĆU UNUTRAŠNJOSTI ORGANIZMA, jetra koja igra glavnu ulogu.

Prvo, jetra je najkompleksniji i savršen zaštitni sistem za telo, figurativno govoreći, to je glavno višenamensko i visokotehnološko postrojenje za preradu otpada. U jetri se odvija neutralizacija, detoksifikacija i metabolizm hiljada stranih štetnih hemikalija koje stalno ulaze u telo iz okoline, sa vazduhom koji udišemo, vodom i hranom, kao i u obliku farmakoloških preparata, alkohola itd. Za ispunjavanje ovih važnih zaštitnih funkcija, priroda je opremila ćelije jetre sa jedinstvenim i univerzalnim enzimskim sistemima, koji neumorno obrađuju i neutrališu supstance koje su toksične za organizam, pretvarajući ih u jedinjenja koja se rastvaraju u vodi, čime se olakšava njihovo uklanjanje iz tela. 

Drugo, jetra je uglavnom odgovorna za obradu i neutralizaciju alkohola. Zbog toga, ćelije jetre su opremljene drugim specijalnim enzimskim kompleksima. 

Treće, treba spomenuti još jednu zaštitnu funkciju jetre, koja se sastoji u skladištenju i redistribuciji endogenih antioksidanata (proizvedenih u organizmu), koji se konstantno koriste za sprečavanje reakcija peroksidacije lipida u membranama, rizik koji se povećava tokom biotransformacije toksičnih supstanci koje prodiru u telo. 

Četvrto, jetra je uključena u važne oblike metabolizma, uključujući masti, ugljene hidrate, pigmente. U jetri se odvija metabolizam velikog broja važnih hormona. Na primer, glikogen se akumulira u ćelijama jetre, što se koristi za nadoknađivanje potrošnje energije u mišićima koji aktivno rade kao i u miokardu. Pored toga, važno je napomenuti da se sa intenzivnim mišićnim opterećenjem javlja i akumulacija mlečne kiseline, što je u velikoj mjeri povezano sa opštim prekomernim delovanjem i bolovima u mišićima. Dakle, u ovom slučaju jetra pomaže telu, jer se u njoj obrađuje i eliminiše neželjeno dejstvo mlečne kiseline.

Peto, u jetri dolazi do sinteze KARNITINA.

Šesto, jetra igra veoma važnu ulogu u sintezi, metaboličkim transformacijama i eliminaciji holesterola, kao i u akumulaciji i očuvanju vitamina A i B12. Zbog toga je prvi metod lečenja anemije sa sirovom jetrom, otkriven pre oko 100 godina, dobio Nobelovu nagradu.

Sedmo, jetra igra važnu ulogu u procesima varenja, s obzirom na to da se u njoj odvija sinteza i metabolizam žučnih kiselina i formiranje žuči, što je neophodno za normalnu apsorpciju prehrambenih masti.

Tako se naša jetra "brine" o nama 24 sata dnevno, i imamo dobar razlog zašto da je volimo i brinemo o njoj. To jest, ljubav bi trebala da bude obostrana. Što se tiče naše Kompanije, nudimo vam širok spektar proizvoda dizajniranih za održavanje funkcionalnog stanja jetre i zaštitu njenih jedinstvenih ćelija, tako da imate veliki izbor kako da bolje pomognete svojoj jetri. 

Brinete li o štitnoj žlezdi

Poznato je, da do gotovo svih bolesti dolazi od nedovoljno prečišćene i guste krvi. Videli smo da je za prečišćavanje krvi oko 70% odgovorna jetra. A rad jetre direktno zavisi od rada štitne žlezde. Pre svega, sa radom prestaje hipofiza, nadbubrežne žlezde ili tiroidna žlezda. Međutim, štitna žlezda je uzrok preko 90% svih patologija.

Vrlo često, do poremećaja u radu štitne žlezde dolazi usled emocionalnih faktora (stresa). Drugi razlog poremećaja su različite vrste zračenja,  jonizujuće, čestično ili zračenje koje potiće od uređaja koje svakodnevno koristimo, mobilnih telefona, računara, televizora, raznih medicinskih dijagnostičkih sredstava, antena operatera mobilne telefonije, nevidljive mreže Wi-Fi-a itd.

Štitna žlezda nikada ne boli i ne pokazuje nikakve znake oboljenja. Vrlo je teško primetiti poremećaj u radu štitne žlezde. I ultrazvuk, kao dijagnostička metoda na koju se često pozivamo, na žalost, neće pokazati poremećaj u radu štitne žlezde, kao uostalom ni bilo kog drugog organa. Po pravilu, dijagnoza ultrazvukom pokazuje već formiranu bolest, njenu veličinu, ciste, čvorove, konzistentnost, ali pomoću nje ne možemo pratiti funkciju organa.

Tiroidna žlezda proizvodi hormon tiroksin ili tetraiodtironin, koji se sastoji od 4 atoma joda. "Tiros"  potiče iz grčkog, i znači zaštita, tj. hormon koji štiti telo. Da bi proizveli ovaj hormon, moramo putem hrane da unosimo jod. Međutim, u današnje vreme, sve više se pojavljuju problemi sa nedostatkom joda u našoj ishrani. Osim toga, ako živimo u endemskoj zoni, gde nema mora i okeana, onda praktično svi ljudi imaju poremećaj rada tiroidne žlezde.

Dakle, 80% hormona tiroksina koji proizvodi štitna žlezde, dolazi u jetru, i učestvuje u mnogobrojnim funkcijama koje jetra obavlja. Najvažniji su funkcije čišćenja, metabolička i imuna. Zbog osnovne funkcije imunog sistema, aktivira se zaštita organizma i organizam počinje da razlikuje šta se dešava unutar njega. Ali ako postoji poremećaj u radu štitne žlezde, organizam neće videti ništa, ni bakterije, ni viruse, ni parazite, pa čak ni tumore.

Razlog zašto rak ne boli je jednostavan, oganizam ga jednostavno ne vidi. Bol se javlja kada se pojave metastaze i kada tkivo već počne da se dezintegriše, odnosno, kada nervni završnici postaju ogoljeni. Takav bol više ne mogu da ublaže konvencionalni analgetici.

Drugi hormon koji proizvedi štitna žlezda je tirokalcitonin, koji je odgovoran za apsorpciju kalcijuma. A ako štitna žlezda ne proizvodi ovaj hormon, onda kalcijum ne može da bude apsorbovan. Osteoporoza, koja se posebno pojavljuje u menopauzi, po pravilu, ne može biti sanirana bez ovog hormona. Ovaj problem se ne odnosi samo na žene, već i na muškarce nakon 40 godina. 

Kako protiv insulinske rezistencije

Pandemija Covida-19 je cveće u odnosu na glavnu noćnu moru čovečanstva, metabolički sindrom, u kome glavnu ulogu igraju poremećeni metabolizam ugljenih hidrata i dijabetes melitus tipa II. Gojaznost i ateroskleroza, brzo se pridružujući ovome, pretvaraju čovekov život u pakao.

I ovo je samo vrh ledenog brega! 

Pod tim uslovima, telo počinje da se raspada u svim pravcima. Uzmite, na primer, imunološki sistem. Već je jasno da su više od 70% onih koji su umrli ili su teško patili od Covid-19 ljudi sa metaboličkim sindromom.

Insulin je veoma važan hormon koji ima mnogo funkcija, od regulacije apetita do sinteze holesterola. Ali najvažnija i najpoznatija funkcija insulina je regulacija nivoa glukoze u krvi, tačnije, sprečavanje njegovih opasnih skokova.

Sa svakim povećanjem glukoze u krvi, oslobađa se insulin, koji otvara prolaze za prolazak glukoze u ćelije, blokira sve reakcije sinteze glukoze i stimuliše reakcije sinteze masti iz viška glukoze.

Postoji idealan sistem za regulaciju nivoa glukoze, međutim on ne funkcioniše uvek. Kod mnogih ljudi ćelije prestaju da reaguju na insulinske signale i ne uzimaju višak glukoze. Ova pojava je poznata kao  rezistencija na insulin, odnosno, neosetljivost ćelija na insulin.

Ćelije su glavni potrošači glukoze, a ako odbiju da je uzmu, svi drugi mehanizmi za smanjenje viška glukoze u krvi su nedovoljni. Takvu situaciju organizam pokušava da prevaziđe velikom sintezom insulina.

Međutim, čak i 10–20 puta veće koncentracije insulina nije u stanju da prevaziđu insulinsku rezistenciju ćelija. Zbog toga, sinteza masti i holesterola u ovim uslovima poprima karakter katastrofe i kardiovaskularni sistem takve osobe vrlo brzo se istroši do smrtonosnog stanja.

U tom kontekstu, zastrašujuću gojaznost (a ona zaista postaje katastrofalna) niko i ne pominje jer su problemi sa srcem mnogo ozbiljniji.

Glavni fokus borbe protiv dijabetesa tipa II i metaboličkog sindroma je pokušaj vraćanja osetljivosti ćelija na insulin. Bez ovoga, svi napori će samo odložiti tužni kraj na kratko.

Ishrana sa visokim udelom masti i nedostatak fizičke aktivnosti važni su faktori rizika za metaboličke poremećaje kao što su rezistencija na insulin i kardiovaskularne bolesti. Insulinska rezistencija je stanje oslabljenog odgovora tkiva kao što su skeletni mišići, masno tkivo i jetra na insulin, što uzrokuje povećanje nivoa glukoze u krvi. Ovo stanje je rezultat inhibicije intracelularnog signalnog puta insulina. Skeletni mišići su važno tkivo osetljivo na insulin na koje otpada oko 80% unosa glukoze zavisnog od insulina. Iako tačan mehanizam kojim se indukuje insulinska rezistencija nije u potpunosti shvaćen, poznato je da je insulinska rezistencija najčešće povezana sa gojaznošću. Stoga se veruje da lipidi mogu igrati važnu ulogu u indukovanju rezistencije na insulin. Među lipidima, pažnja istraživača uglavnom je usmerena na biološki aktivne lipide: diacilglicerole (DAG) i ceramide. Ovi lipidi su u stanju da regulišu aktivnost unutarćelijskih enzima, uključujući one koji su uključeni u signalizaciju insulina. Dostupni podaci ukazuju da fizička aktivnost utiče na metabolizam lipida i pozitivno utiče na osetljivost na insulin u skeletnim mišićima. 

Postoji li rešenje?

Dobra vest je da je rezistenciju na insulin, djabetes tipa II i metabolički sindrom moguće izlečiti.

Ne, još uvek nije pronađen nijedan čudesni farmaceutski proizvod kojim bi bilo moguće to izvesti. 

Sve je mnogo jednostavnije!

Jednostavno, morate naglo smanjiti količinu masti u ishrani i povećati opterećenje mišića. Ipak, ako želite da količina masti u ishrani ostane nepromenjena, morate biti spremni na veliko opterećeje mišića, praktično dnevne maratone. 

Da li ste spremni za to?

Literatura:

М. Imierska at al., Biomolecules 2020, 10(12), 1665

Supermoći beta glukana iz ovsa

Ishrana je jedan od najznačajnijih faktora koji određuje ukupni rizik od kardiovaskularnih bolesti. Veliki unos prerađene hrane prepune neželjenih soli, masti i šećera - u kombinaciji sa sedećim načinom života - može oštetiti arterijsku i mišićnu funkciju srca.

U modernim društvima mnogi se bore da jedu nitritovno bogatu hranu zbog posla, socijalnih ili porodičnih obaveza. Uravnotežena ishrana može zahtevati promenu ponašanja i dramatične promene u načinu života mnogih, ali funkcionalna hrana, pića i dijetetski suplementi pružaju pogodan način za postizanje pravilne ishrane.

Mnogi proizvodi i sastojci su već dobro poznati i prihvaćeni od strane potrošača zbog njihove koristi za zdravlje. Ovas je u ovoj toliko željenoj kategoriji. Jednostavan sastojak koji je lako razumeti, ovas, takođe, uključuje širi, brzo rastući trend prirodne hrane napravljene od „pravih“ sastojaka.

Beta glukan je, kažu, super moćan sastojak koji čini čuda za imunitet, a time sprečava mnoge bolesti. Pripisuju mu se neverovatna svojstva, pa saznajte koja!

Šta su beta glukani?

Glukani jesu vrsta složenih šećera odnosno polisaharida, čije se prirodno stanište nalazi u ćelijskim zidovima nekih bakterija, gljivica i kvasaca, biljaka (kao što je ovas i ječam), algi i lišajeva. Odmah možete primetiti da se na našim prostorima, zahvaljući našim navikama u ishrani, teško može uneti u telo kao hrana, a jedini način da snabdete organizam ovim moćnim imuno pokretačem jeste da ga unesete. Telo ga ne stvara.

Sa druge strane, ishrana bogata vlaknima, algama, pečurkama svojstvena je istočnjačkoj kulturi i nije ni čudo što su benefiti beta glukana otkrveni prvo upravo tamo.

Pozitivni efekti na zdravlje srca su zahvaljujući ovsu koji je prirodno bogat izvor beta-glukana. Postoje čvrsti naučni dokazi koji pokazuju ulogu beta-glukana ovsa u smanjenju holesterola u krvi i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Zapravo je utvrđeno da se svakodnevnom konzumacijom najmanje 3g beta-glukana iz ovsa može postići smanjenje LDL holesterola do 10% i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za čak 20%.

Zašto su beta-glukani iz ovsa dobri za srce?

Smanjuje holesterol

Beta-glukan iz ovsa je rastvorljivi oblik dijetetskih vlakana koji proizvodi visok efekat na snižavanje holesterola zbog velike viskoznosti. Rastvara se u digestivnom traktu, gde u tankom crevu stvara gusti gel. Ova viskozna „mreža“ hvata čestice povezane sa holesterolom (žučne kiseline) i sprečava njihovo upijanje u krvotok. Zatim se bezopasno prenose van tela.

Kada jetra naknadno mora da proizvede više žučnih kiselina, koje su telu potrebne za apsorpciju masti, za to koristi holesterol u krvotoku. To rezultira smanjenjem nivoa holesterola u cirkulaciji (LDL).

Ova akcija znači da je stepen smanjenja holesterola kao efekat beta-glukana iz ovsa u velikoj meri zavisi od njegove viskoznosti. Implikacija je da je velika molekulska težina važna kako bi se oslobodila iz matrice hrane tokom varenja i omogućila joj da formira efikasan viskozni gel.

Proizvođači mogu minimizirati bilo koji potencijalni gubitak molekularne težine tokom obrade, poput ekstruzije, osiguravajući da postoje pažljivi sistemi za nadzor i kontrolu.

Smanjuje glikemijski odgovor

Ova karakteristika je takođe ključna za kontrolu nivoa glukoze i šećera u krvi. Porast viskoznosti izazvan ovsenim beta-glukanom deluje kao preventivna barijera; usporava varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, sprečavajući tako nagle skokove nivoa šećera u krvi koji bi inače podstakli telo da proizvodi i skladišti masti.

Za postizanje efekta smanjenja šećera u krvi, proizvod mora da sadrži najmanje 4 g bioaktivnog beta-glukana iz ovsa na 30 g ugljenih hidrata konzumiranih tokom obroka.

„Mehanizam koji stoji iza efekata beta-glukana iz ovsa je konačno dokazan i zavisi od povećane viskoznosti konzumirane hrane i beta-glukana koji se u njoj nalazi. Kada konzumirana hrana dođe do tankog creva, velika viskoznost odlaže unošenje hranljivih sastojaka, uključujući glukozu. " EFSA Journal 2011; 9 (6): 2207

Neželjena dejstva pri upotrebi beta glukana

Da bi sve prošlo kako treba, potrebno je da se držite nekih pravila i odgovarajućih doza za primenu. Uglavnom preporuke dolaze uz svaki preparat posebno jer se i beta glukan dobija iz različitih izvora. Generalna je preporuka da se ne uzimaviše od 15g dnevno oralno i ne duže od 8 nedelja i da se tada uzima ujutru na prazan stomak.

Ima li nekih nuspojava?

Kada se uzima oralno, beta glukan je relataivno bezbedan i zato se uglavnom preporučuje primena u obliku tableta i sirupa. Eventualne nuspojave su mučnina ili proliv.

Kada se koristi intravrenski, spektar neželjenih dejstava je veći. Beta glukan može izazavti groznicu, glavobolju, povraćanje, proliv, promene krvnog pristiska, oticanje limfnih čvorova.

Može uticati nepovoljno ne efekat pojedinih lekova. Ukoliko se uzima sa nesteroidnim antiinflatornim lekovima može izazavati stomačne tegobe. Ako pijete neku redovnu terapiju, najbolje je da se posavetjete sa lekarom.

Niacin ili vitamin B3

Niacin (takođe poznat kao vitamin B3) je jedan od osam vitamina B rastvorljivih u vodi. Njegova ključna uloga je u formiranju NAD i NADP, koji pomažu vašem telu da preradi komponente iz hrane u upotrebljivu energiju. 

Niacin je generički naziv za nikotinsku kiselinu (piridin-3-karboksilna kiselina), nikotinamid (niacinamid ili piridin-3-karboksamid) i srodne derivate, kao što je nikotinamid ribozid. Niacin je prirodno prisutan u mnogim namirnicama, dodaje se nekim prehrambenim proizvodima i dostupan je kao dodatak ishrani.

Sva tkiva u telu pretvaraju apsorbovani niacin u njegov glavni metabolički aktivan oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid (NAD). Za više od 400 enzima je potreban NAD da katalizuje reakcije u telu, što je više nego za bilo koji drugi koenzim koji potiče od vitamina. NAD se takođe pretvara u drugi aktivni oblik, koenzim nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP), u svim tkivima osim skeletnih mišića.

Kako funkcioniše?

Kao i kod svih vitamina B, niacin pomaže u pretvaranju hrane u energiju pomažući enzimima.

Konkretno, niacin je glavna komponenta NAD i NADP, dva koenzima uključena u ćelijski metabolizam.

Štaviše, igra ulogu u ćelijskoj signalizaciji i stvaranju i popravljanju DNK, pored toga što deluje kao antioksidant.

Šta ako ga nema dovoljno u telu

Ovo su neki od simptoma nedostatka niacina:

- osip na koži ili promena boje

- jarko crveni jezik

- povraćanje

- konstipacija ili dijareja

- depresija

- umor

- glavobolja

- gubitak pamćenja

- gubitak apetita

Međutim, nedostatak ovog vitamina je veoma redak u većini zapadnih zemalja. Najviše su  izloženi riziku ljudi koji su neuhranjeni – što može da bude posledica HIV/AIDS-a, anoreksije nervoze, zatajenja jetre, zloupotrebe alkohola ili drugih zdravstvenih problema ili siromaštva.

Teški nedostatak niacina, ili pelagra, uglavnom se javlja u zemljama u razvoju, gde ishrana nije toliko raznolika. Može da se leči dodatkom niacinamida.

U kojim namirnicama se nalazi

Najbolji izvori vitamina B3 u hrani su: pivski kvasac, jetra, bubrezi, riba, losos, tuna, seme suncokreta, kikiriki, grašak, zeleno povrće, koštunjavi plodovi. Vitamin B3 se u organizmu stvara iz triptofana, aminokiseline koja je zastupljena u namirnicama životinjskog porekla (meso, mleko, jaja). U istoriji su poznati slučajevi da je stanovništvo koje je pretežno koristilo kukuruz u svojoj ishrani patilo od nedostatka vitamina B3. Ovo je prevaziđeno uvođenjem pšenice u ishranu, jer pšenica sadrži aminokiselinu triptofan.

Koliko niacina nam je potrebno?

Preporučena dnevna doza (RDA) za niacin zavisi od vašeg uzrasta i pola. Za uzrast od 7 meseci i više, izražava se kao mg niacina ekvivalenta (NE). Jedan NE je jednak 1 mg niacina ili 60 mg triptofana.

Odojčadi

0-6 meseci: 2 mg/dan*

7–12 meseci: 4 mg NE/dan*

*Ove brojke predstavljaju adekvatan unos (AI), sličan RDA, ali se više oslanja na posmatranje i aproksimacije zdravih populacija, a manje na naučne dokaze (3 Pouzdani izvor).

Deca

1-3 godine: 6 mg NE/dan

4-8 godina: 8 mg NE/dan

9–13 godina: 12 mg NE/dan

Adolescenti i odrasli

Muškarci od 14 godina i stariji: 16 mg NE/dan

Žene starosti 14 godina i starije: 14 mg NE/dan

Trudnice: 18 mg NE/dan

Žene koje doje: 17 mg NE/dan

Šta ako preteramo sa unosom vitamina B3?

Raznovrsnom ishranom ne može se lako preterati sa unosom vitamina B3. U slučaju upotrebe suplemenata u visokim dozama može doći do pojave toksičnih efekata posebno na jetri, jer niacin u visokim dozama dovodi do širenja krvnih sudova koja izaziva crvenilo, svrab, vrućinu i osećaj brujanja. Druge promene uzrokovane primenom velikih količina nikotinske kiseline su gastrointestinalne smetnje, hepatotoksičnost i česta aktivacija peptičkog ulkusa (čira)..

Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri upotrebi vitamina B3?

Visoke doze vitamina B3 (50mg i više) mogu izazvati neželjena dejstva. Ona koja se mogu javiti pri upotrebi niacina su: crvenilo kože i osećaj toplote, stomačni poremećaji, glavobolja, vrtoglavica, zamućen vid i ono najštetnije, povećan rizik za oštećenje jetre. Najčešće neželjeno dejstvo je osećaj pečenja, svraba, vrućine u licu i vratu, crvenilo i toplota po koži, zato što niacin dovodi do širenja krvnih sudova.

U velikim dozama niacin može, takođe, da dovede do oštećenja jetre i pojave čira na želucu, Osobe koje su imale oboljenja žuči ili giht ne treba da koriste niacin.

Uzimanje bilo kog pojedinačnog vitamina iz B grupe tokom dugog perioda vremena, dovodi do neravnoteže u količini drugih B vitamina u organizmu. Zbog toga je potrebno uzimanje kompleksa B vitamina sa bilo kojim pojedinačnim vitaminom B grupe.

Sa kojim lekovima istovremeno ne treba uzimati vitamin B3?

Niacin može izazvati interakcije sa sledećim lekovima:

- Tetraciklini (Dovicin, Doksiciklin, Amracin) – kao i drugi B vitamini i niacin, smanjuje apsorpciju tetraciklina, pa ih treba uzimati u različito vreme.

- Antikoagulansi – niacin može da pojača efekte ovih lekova, i da poveća šanse za krvarenja.

- Alfa-blokatori – niacin može da pojača dejstvo alfa-blokatora i da tako previše sniziti pritisak.

- Izoniazid – lek koji se koristi u terapiji tuberkuloze, može da dovede do deficita niacina u organizmu.

Kod dijabetičara niacin može da dodatno poveća nivo šećera u krvi, pa je u nekim slučajevima potrebno povećati doze lekova.

Istovremeno, uzimanje niacina sa statinima povećava šanse za oštećenje jetre i miopatije.

U poslednje vreme vitamin B3 se koristi i u terapiji odvikavanja od narkotika (LSD i slični), a u nekim slučajevima ovaj vitamin se koristi za čišćenje organizma, čak i od heroina.

Kako šećer utiče na dijabetes

Šta je šećer u krvi?

Visok nivo šećera u krvi (koji se naziva i hiperglikemija ili visok nivo glukoze u krvi) je kada ima previše glukoze (šećera) u vašem krvotoku, obično zato što vaše telo ne koristi ili ne proizvodi insulin onako kako bi trebalo. Insulin je hormon koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
Normalno, vaš pankreas oslobađa insulin kada vam šećer ili glukoza u krvi poraste - na primer, posle obroka. Ovo govori vašem telu da apsorbuje glukozu dok se nivoi ne vrate u normalu.
Ali ako imate dijabetes, vaše telo ne proizvodi insulin (dijabetes tipa 1) ili ne reaguje na njega normalno (dijabetes tipa 2). To može dovesti do toga da u vašoj krvi koncentracija šećera ostane predugo previsoka. Vremenom, ovo može oštetiti nerve i krvne sudove i dovesti do srčanih bolesti i drugih problema.
Koja koncentracija šećera u krvi je previsoka? I zašto je visok nivo glukoze u krvi tako loš za vas? 

Koji su normalni nivoi šećera u krvi?

Zdravi nivoi šećera u krvi je ispod 5.6 mmol/L. nakon što niste jeli (postili) najmanje 8 sati. I oni su manji od 7.8 mmol/L 2 sata nakon jela.

Šta je nizak nivo šećera? 

Takođe se veoma razlikuje. Glukoza kod mnogih ljudi nikada neće pasti ispod normale, čak ni kada dugo poste. Kada ste na dijeti ili postite, jetra održava vaš nivo normalnim pretvaranjem masti iz mišića u šećer. 

Simptomi visokog šećera u krvi

Simptomi visokog šećera u krvi zavise od toga da li ste u ranoj ili kasnijoj fazi stanja:
Rani simptomi. Osećaćete žeđ, češće ćete mokriti, imaćete glavobolje i zamagljen vid.
Dugotrajni simptomi. Ako ste neko vreme imali hiperglikemiju, možda ćete se osećati izuzetno umorno (umorno), izgubiti težinu, dobiti kožne ili vaginalne gljivične infekcije i imati problema sa zarastanjem posekotina ili ranica.
Ljudi sa predijabetesom, ili nivoom šećera u krvi koji je viši od normalnog, obično nemaju znakove ili simptome bolesti.

Koje su opasnosti visokog šećera u krvi? 

Glukoza je dragoceno gorivo za sve ćelije u vašem telu kada je prisutna na normalnim nivoima. Ali može da se ponaša kao otrov sporog dejstva.

Visok nivo šećera polako čini ćelije u vašem pankreasu manje sposobnim za proizvodnju insulina. Organ se prekomerno koriguje, a nivo insulina ostaje previsok. Vremenom, pankreas je zauvek oštećen.
Visok nivo šećera u krvi može da izazve promene koje dovode do očvršćavanja krvnih sudova, što lekari nazivaju aterosklerozom.
Previše šećera može da naškodi skoro svakom delu vašeg tela. Oštećeni krvni sudovi izazivaju probleme kao što su:
- Bolest bubrega ili zatajenje bubrega, koja zahteva dijalizu
- Srčani udar
- Gubitak vida ili slepilo
- Oslabljen imuni sistem, sa većom šansom za infekcije
- Erektilna disfunkcija
- Oštećenje nerva, koje se naziva i neuropatija, koje izaziva peckanje, bol ili manje senzacije u stopalima, nogama i rukama
- Loš dotok krvi u noge i stopala
- Sporo zarastanje rana i mogućnost amputacije, u retkim slučajevima

Održavajte nivo šećera u krvi blizu normalnog da biste izbegli mnoge od ovih zdravstvenih problema. 

Saveti za planiranje obroka za kontrolu nivoa šećera u krvi

Napravite plan

Ako imate dijabetes, važno je da pažljivo pratite nivo šećera (glukoze) u krvi i vašu težinu. To može da bude teško. Ali ako znate šta da jedete, kada da jedete i koliko da jedete, kontrola će biti lakša. Ključno je da pronađete ono što najbolje odgovara vašem ukusu, vašem životnom stilu i budžetu.

Pronađite pravi balans

Ako imate dijabetes, vaša ishrana treba da bude bogata hranljivim materijama sa malo masti i kalorija. Postoji mnogo načina da to uradite, npr. unošenje malo ugljenih hidrata, malo masti ili vegetarijanski način ishrane. Pokušajte da obrok podelite u odnosu 50-25-25, najvećim delom ispunjenim povrćem bez skroba (poput paprike ili spanaća), delom proteina, i jednim delom od žitarica i skroba (kao pasulj ili krompir). Dnevna porcija voća ili mlečnih proizvoda i male količine zdravih masti su takođe u redu.

Definišite vreme svojih obroka

Važno je kada jedete, posebno ako koristite insulin za vreme obroka. Ciljajte da jedete u isto vreme svakog dana. Pokušajte da i količinu hrane bude približno ista. Jedan veliki obrok na kraju dana ili neravnomerno raspoređivanje između obroka može uticati na nivo šećera u krvi i lekove. Vaš lekar ili dijetetičar vam može pomoći da odredite pravo vreme za jelo.

Ne preskačite obroke

Ako uzimate lekove za dijabetes, dug period bez hrane može da dovede do ozbiljno niskog nivoa šećera u krvi. A istrčavanje ujutro bez doručka može da postaviti pogrešan ton za taj dan i da vas natera da kasnije poželite visokokaloričnu hranu. To može da oteža upravljanje nivoima glukoze - i vašom težinom.

Odredite veličinu svoje porcije

Ključni deo svakog plana ishrane je odgovarajuća veličina obroka. Kada prvi put počnete da obraćate pažnju na količinu, vaše oči možda neće biti dovoljno precizne - posebno kada ste gladni.

Na primer, porcija mesa poput piletine je samo veličine dlana. Najbolje je da koristite nekoliko alata - poput mernih šoljica, vaga ili kašika - dok se ne snađete.

Razmislite koliko ste aktivni

Vežbanje sagoreva glukozu i pomaže vašem telu da koristi insulin. To znači da može pomoći u kontroli šećera u krvi. Ali to takođe može uticati na to koliko treba da jedete i koliko lekova vam je potrebno. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koji bi vaši nivoi trebalo da budu kada vežbate i koliko često da ih proveravate. Vaš lekar vam takođe može pomoći da shvatite kako da rasporedite lekove i obroke oko treninga.

Redovno proveravajte sadržaj glukoze u krvi

Ako uzimate insulin, najbolje je da počne da deluje otprilike u isto vreme kada glukoza iz vaše hrane dospe u vaš krvotok. Dakle, idealno vreme za uzimanje je oko 30 minuta pre jela. Ali mnoge stvari mogu uticati na vaš šećer u krvi, poput vežbanja, bolesti ili stresa. Važno je da pažljivo pratite svoje nivoe i uverite se da dobijate pravu količinu insulina.

Izraачунајте koliko unosite ugljenih hidrata

Hrana sa ugljenim hidratima utiče na nivo glukoze u krvi više od svega što jedete. Jedan od načina da se ovo reši je da otkrijete koliko grama ugljenih hidrata ima u obroku i da svoju dozu insulina odredite  na osnovu te količine. Za početak, pratite svoje obroke i proverite šećer u krvi pre nego što jedete. Zatim proverite ponovo za oko 2 sata da vidite kako različita hrana utiče na vas. Na ovaj način možete da pomognete kako vama tako i vašem medicinskom timu da shvatite pravu količinu ugljenih hidrata za vas.

Koristite glikemijski indeks (GI)

Ovo vam omogućava da predvidite kako će hrana uticati na šećer u krvi. Što je niži GI nivo hrane, to bolje, i možete uravnotežiti hranu sa visokim GI sa niskim i srednjim GI. Namirnice sa niskim GI uključuju zobene pahuljice, testenine, slatki krompir, kukuruz, šargarepu, grašak, većinu voća i povrće bez skroba.

Hrana sa srednjim GI uključuje hleb od celog pšenice ili raženi, pita i smeđi, divlji ili basmati pirinač.

Hrana sa visokim GI uključuje beli hleb, beli pirinač, crvenkasti krompir, perece, kokice, dinje i ananas.

Uzimajte dosta vlakana

Hranu koja je bogata vlaknima vaše telo duže vari, pa sporije utiče na nivo šećera u krvi. Oni su takođe deo zdrave, uravnotežene ishrane. Dobar izbor uključuje povrće bez skroba (mislimo na spanać, krastavce ili kelj), voće (posebno citruse, poput grejpfruta ili pomorandže), pasulj i cela zrna.

Ograničite nezdrava pića

Zaslađena pića, poput gaziranih ili sportskih pića, mogu povećati nivo šećera u krvi. I daju vam puno praznih kalorija. Sa druge strane, alkohol može učiniti vaše nivoe preniskim jer utiče na to kako vaša jetra oslobađa šećer u krvotok. Ako je vaš šećer u krvi pod kontrolom i vaš lekar kaže da je u redu, piće za odrasle je u redu s vremena na vreme. Samo se pobrinite da jedete unapred i pažljivo pratite nivoe, posebno pre spavanja.

Planirajte kada ste bolesni

Prirodni način vašeg tela da se bori protiv bolesti može povećati vaš šećer u krvi, tako da ćete možda morati da unesete neke promene u tretman kada ste pod vremenskim uslovima. Vaš lekar vam može pomoći da se pripremite za to i upravljate njime. Na primer, možda ćete morati češće da proveravate šećer u krvi ili pijuckate sok ili sportski napitak da biste zadržali šećer u krvi tamo gde treba.

Koristite pravilo 15-15

Ako imate nagli pad šećera u krvi, ovo pravilo može da vas vrati na pravi put, a da vam nivoi ne budu previsoki.

Ideja je da pojedete ili popijete nešto sa najmanje 15 miligrama ugljenih hidrata, sačekate 15 minuta, a zatim proverite šećer u krvi da vidite da li se vraća na najmanje 70 miligrama po decilitru (mg/dL). Može poslužiti supena kašika šećera ili meda ili 4 unce soka ili sode.

Ali nemojte jesti dok se ne zasitite. To može poslati vaše nivoe predaleko u drugom pravcu.

Ako vam treba pomoć

Može biti teško pronaći način za kontrolu šećera u krvi. Terapija medicinske ishrane od registrovanog nutricioniste dijetetičara može pomoći. Nutricionista će razgovarati sa vama o vašim navikama u ishrani i načinu života, a zatim će vam pomoći da smislite personalizovani plan. Možete da nastavite da razgovarate o svom napretku i prilagodite svoj plan.