Kako je otkrivena čudesna supstanca koju zovemo Insulin?

Od početka vremena, čovek pronalazi raznorazne načine da olakša život. Ulazak u moderno doba, doneo nam je neka neverovatna tehnološka dostignuća - da li sada možete da zamislite život bez interneta, bez mobilnih telefona ili putovanja avionom? Za mnoge ljude, danas, život bez ovih stvari zvuči dosta grubo, besmisleno i svodi se na puko preživljavanje.

Međutim, za mnogo ljudi na planeti, jedan drugi pronalazak koje nam je donelo moderno doba, ne znači samo uživanje i lakši život, već bez njega mnogo ljudi ne bi mogli ni da žive. 

Briljantno otkriće o kome govorimo odnosi se na otkriće i izolovanje insulina.

Otkriće i izolovanje insulina je njihovo delo

A sada, zamislite da smo seli u vremensku mašinu i da možemo da se vratimo nešto više od 100 godina unazad. U svečanoj sali Švedske Akademije nauka, u toku je dodela Nobelove nagrade za medicinu dvojici naučnika za otkriće i izolovanje insulina. Jedan od dobitnika, mladi kanadski doktor, odlikovani heroj iz I svetskog rata,  F. G. Banting, odmah objavljuje da deli svoju nagradu sa svojim mladim saradnikom, B. H. Best-om. Njegov stariji kolega i mentor, J. J. R. Macleod svoju nagradu deli sa četvrtim članom tima, J. B. Collip-om. Brilijantna istorija jednog od najznačajnijih i kontraverznih medicinskih događaja u modernom vremenu, iznosi na svetlo dana i bizaran sukob naučnih ličnosti, koji tokom narednih šezdeset godina, intenzivno deli medicinsko mišljenje u pogledu zasluga za otkrivanje insulina. 

Kako je sve počelo?

Godine 1889. dva nemačka istraživača, Oskar Minkovski i Džozef von Mering, otkrili su da kada uklone pankreas kod pasa, dolazi do pojave simptoma dijabetesa i umiranja životinje ubrzo nakon toga. Ovo istraživanje dovodi do ideje da je pankreas mesto u kome se proizvode "pankreasne supstance". Kasnije, istraživači su suzili ovu pretragu na Langerhans-ova ostrvca (elegantno ime za grupu specijalnih ćelija u pankreasu). Godine 1910. ser Edvard Albert Sharpei-Shafer sugeriše da  samo jedna hemikalija nedostaje u pankreasu kod ljudi sa dijabetesom. Odlučio je da ovu supstancu nazove insulin, od latinske reči insula, što znači "ostrvo".

Šta se dalje dešava? Nešto zaista čudesno. Godine 1921, mladi hirurg pod imenom Frederik Banting i njegov pomoćnik Čarls Best, otkrili su kako da izoluju insulin iz pankreasa pasa. Za njihove skeptične kolege, supstanca koju su izolovali izgleda kao "debelo smeđe đubre". Tada, nisu ni slutili, da će ta supstanca značiti život i nadu za milione ljudi sa dijabetesom.

11. januara 1922. godine u Opštoj bolnici u Torontu, četrnaestogodišnjem dečaku dijabetičaru, Leonardu Tompsonu, dr Kempbel daje prvu inekciju insulina. Prvi pokušaj, spašavanja dečakovog života, koji je zapao u tešku ketoacidoznu komu bio je neuspešan. Hemičar James Collip, koji je iz ekstrakta pankreasa izdvojio insulin u takvom obliku da se mogao ubrizgati čoveku, nastavlja danonoćno da radi na daljem prečišćavanju. I konačno, drugi pokušaj, 23. januara donosi rezultat.  Insulin Leonardu Tompsonu spašava život i iz temelja menja tok i prognozu šećerne bolesti. 

Vest o insulinu se širi po celoj planeti kao požar. Milioni ljudi zahvaljuju pronalazačima insulina!