Šta su "životni amini"?

Amini su klasa organskih jedinjenja sa opštom formulom.....ne, ne, ne. Samo bez panike, o hemiji ćemo na nekom drugom mestu. Sada radije malo o tome šta su "životni amini" i kakva je njihova uloga u našem telu.

Otac reči VITAMIN

Stipendista Lister instituta za preventivnu medicinu, Cazimir Funk, počeo je 1910. godine sa istraživanjem dihidroksifenilalanina (DOPA) ali se veoma brzo zainteresovao za bolest koja se popularno zvala "beri-beri". Ova bolest je bila uobičajena među orijentalnim ljudima koji su konzumirali polirani (ljušteni) pirinač. Oštećenja koje izaziva bolest najčešće se karakteriše kao bol u ekstremitetima i promena u boji kože praćena paralizom iza čega obično sledi smrt.  Beriberi na jeziku kojim se služe domoroci u Šri Lanci, Singalskom, znači ja ne mogu, ja ne mogu. Funk je primetio da se uvođenjem u ishranu pirinčanih mekinja, golubovi ili pilići oporavljaju od polineuritisa gallinarum i da ponovo počinju da rastu. Ubrzo je objavio članak: "Hemijska priroda supstance koja leči polneuritis kod ptica izazvana ishranom sa poliranoim pirinčem". Ovaj tekst pratio je mnoštvo drugih članaka o beri-beri-u, ali ključni je objavljen u časopisu državne medicine: "Etiologija nedostataka" 1912. godine, gde je po prvi put pojam "vitamin" uveden u svetsku literaturu.

Vitamini B grupe

Naime Funk je izolovao hemijsko jedinjenje koja je sprečilo upalu nerva (neuritisa) kod pilića i kako je to jedinjenje po hemijskoj prirodi amin, i kako je veoma važno za život nazvao ga je VITAMIN spajajući latinsku reči "vita" život sa hemijskom prirodom jedinjenja, amin.

Funk je pretpostavio da postoji još jedinjenja iz grupe vitamina čiji nedostatak izaziva različite vrste bolesti (npr., nedostatak vitamina C izaziva "skorbut", vitamina D "rahitis" itd.).Nazive su dobijali dodajući slova abesede na osnovu vitamin, prema redosledu njihovog otkrivanja (vitamin A, vitamin B, vitamin C...). Kasnije se ispostavilo da nisu sva jedinjenja iz ove grupe po hemijskoj strukturi amini, ali naziv VITAMIN se održao do današnjeg dana, naročito u industriji hrane i dodataka ishrani. 

Iako su vitamini izuzetno važni u ishrani, ipak, postoji mnogo zabluda o vitaminima i zdravstvenim prednostima koje oni pružaju. Uzimanje velikih doza određenih vitamina može biti i štetno. Najbolje je da jedete razne zdrave, neprerađene namirnice, i da ne uzimate suplemente. Dodaci vitamina (suplementi) se često uzimaju bez saveta sa edukovanom i profesionalnom osobom. Koriste se za lečenje skoro svih bolesti, poput prehlade ili za suzbijanje problema sa stilom života kao što je stres.

Vitamini su organska jedinjenja koja učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama, ali, suprotno popularnom uverenju, vitamini nisu čudotvorni lekovi. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji reklamiraju svoje vitaminske preparate kao "prirodne", kao da ima i drugih koji su "neprirodni". Naravno reč je o preparatima koji su dobijeni iz biljnih ili životinjskih izvora,  nasuprot jedinjenjima koja su dobijena hemijskom sintezom. 

Da li postoji razlika?

Gledajući hemijsku strukturu molekula vitamina, razlike nema. Razlka ima samo u sastavu proizvoda, jer vitamini dobijeni iz prirodnih izvora sadrže optimalan (prirodan) sastav ne samo vitamina, već minerala, oligoelemenata i drugih sastojaka, dok su vitamini dobijeni hemijskom sintezom jedinjenja velike čistoće. U prvom slučaju, vitaminske preparate možete kupiti u slobodnoj prodaji, dok je u drugom slučaju, potrebna stručna konsultacija lekara i lekarski recept, jer lako može doći do predoziranja i neželjene hipervitaminoze.

Na žalost, danas svi živimo veoma brzo, u zagađenoj "neprirodnoj" sredini, često ne obraćajući pažnju šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo, pa je neophodno da koristimo dodatke ishrani. U tom slučaju vodite računa da preparati koje uzimate potiču iz prirodnih izvora sa što manje obrade (termičke, hemijske). Naravno, potrebno je voditi računa i o ceni preparata. Birajte preparate sa optimalnim odnosom cena - kvalitet.

U nekim slučajevima je potrebno uzimati velike količine vitamina, kao npr. kod hemoterapije, tumora, profesionalnih sportista koji se izlažu velikim naporima, itd.

Literatura:

1. Berger S., Kazimierz (Casimir) Funk – Pioneer in Vitaminology – 101 Anniversary of His Discovery – Special Note, Pol. J. Food Nutr. Sci., 2013, Vol. 63, No. 4, pp. 201-205.

2. Funk C., The etiology of deficiency diseases. J. State Med., 1912, June.