Da li verujete u horoskop

Drevni grčki lekar Hipokrat je rekao da lekar koji nema znanje astrologije nema pravo da se naziva lekarom. Ljudi koji veruju u astrologiju postoje hiljadama godina posmatrajući položaj sunca i planeta kako bi razumeli naše zdravlje, naše ličnosti i predvideli budućnost. Nekada su od astroloških predviđanja zavisili i ratovi, dolazak vladara na presto.... 

Danas ćete u sredstvima javnog informisanja, čak i onim koji se smatraju najozbiljnijim, širom sveta naći horoskope koji daju savete o ljubavnim vezama, finansijama i zdravlju. Ipak, većina ih čita samo iz zabave. Istraživanja pokazuju da manje od 26% ljudi veruje u astrologiju, što je manje od broja ljudi koji veruju u NLO. Izgleda ludo kad pomislimo da dan i čas kada smo se rodili ima ikakvog uticaja na to ko smo. Ali, nedavna istraživanja počinju da bacaju malo više svetla na ovo uverenje.

Studije su pokazale da postoji veza između dana kada smo rođeni i većeg rizika od dobijanja čak 24 medicinska poremećaja, uključujući šizofreniju, dijabetes i alergije.

Ljudi rođeni na severnoj hemisferi tokom oktobra, novembra i decembra imaju veći rizik od razvoja šizofrenije. Zanimljivo je da su ovi rizici obrnuti ako ste rođeni na južnoj hemisferi. Tamo ljudi koji su rođeni u aprilu, maju i junu imaju veći rizik od razvoja šizofrenije. Naučnici nisu sigurni zašto je to tako. Neki nagađaju da bi to moglo biti povezano sa manjim brojem sati sunčeve svetlosti tokom zimske sezone.

Količina sunčeve svetlosti koju dobijamo svakog dana utiče na proizvodnju vitamina D u našem organizmu i naš cirkadijalni sat. Cirkadijalni sat je naš unutrašnji tajmer koji nam govori kada treba da se probudimo i kada treba da spavamo. Takođe, može da se poremeti naš metabolizmom i naše neurohemikalije. Moguće je da način na koji je naš cirkadijalni sat prvi put postavljen u vreme našeg rođenja ima dalekosežne efekte na naše zdravlje tokom celog našeg života.

Istraživači su, takođe, pronašli vezu između dužine našeg životnog veka i vremena rođenja. Verovatnije je da ćete postati stogodišnjak ako ste rođeni u jesen. Niko, takođe, nema pojma zašto je to tako, ali neki ljudi pretpostavljaju da je to možda povezano sa ishranom. Ljudi danas mogu da dobiju dovoljno hranljivih sastojaka tokom cele godine, ali to nije uvek bilo tako. Današnji stogodišnjaci rođeni su početkom 20. veka. Bilo je to vreme kada je dostupnost velikog broja hranljivih namirnica bila direktno povezana sa godišnjim dobima.

Ipak, astrologija možda nije najbolji putokaz u savremenom svetu. Fascinantno je pomisliti da vreme i mesto našeg doalska na svet može da igra ulogu u tome ko smo.