Flavonoidi i zaboravljanje?

Osnova zdrave ishrane je živopisna duga voća i povrća, poput crvenih jagoda, tamnozelenog lišća spanaća ili sunčano žute paprike. Njihove boje često potiču od flavonoida, moćnih biljnih hemikalija (fitohemikalija) koje, kako izgleda, da doprinose mnogim aspektima zdravlja. 

Istraživanje

Naučnici su procenili zdravstvene podatke i informacije o ishrani više od 77.000 muškaraca i žena srednjih godina, prikupljene tokom 20 godina. Istraživali su uticaj koji na proces zaboravljanja imaju sledećih šest klasa flavonoida koji su učesnici unosili kroz hranu:

- flavonoli (kao što je kvercetin u luku i kelju)

- flavoni (kao što je luteolin u zelenim čili papričicama i celeru)

- flavanoni (kao što je naringenin u grejpfrutu i ​​narandžama)

- flavan-3-ol monomeri (kao što su katehini u crvenom vinu i jagodama)

- antocijanini (kao što je cijanidin u kupinama i crvenom kupusu)

- polimeri (kao što su teaflavini u crnom čaju).

Šta je studija otkrila?

Nakon što su uzeli u obzir faktore koji su mogli da utiču na spoznaju (kao što su starost, težina, fizička aktivnost, unos alkohola, depresija i neflavonoidni unos hranljivih materija), naučnici su otkrili da ljudi sa najvećim dnevnim unosom flavonoida imaju 19% manje šanse da prijave probleme. sa pamćenjem i razmišljanjem, u poređenju sa ljudima sa najnižim dnevnim unosom flavonoida. Izgleda da konzumiranje hrane bogate flavonoidima može da pomogne u sprečavanju ili usporavanju opadanja pamćenja i drugih kognitivnih procesa u kasnoj životnoj dobi kao i da poboljšava zaštitni efekat na mozak. Čak i učesnici koji su počeli da jedu više flavonoida kasnije u životu osetili su prednosti.

Flavonoidne superzvezde

Neki flavonoidi posebno imaju zaštitne efekte na mozak kao što su, Flavoni (povezani sa 38% manjim rizikom za kognitivni pad), Flavanoni (36% manji rizik od kognitivnog pada) i Antocijanini (24% manji rizik od kognitivnog pada) 

Voće i povrće u studiji koje je najviše povezano sa korisnim kognitivnim efektima, je prokelj, jagode, karfiol, sirovi spanać, krompir, borovnice, žuta/narandžasta zimska tikvica, kuvani spanać, kuvana šargarepa, breskve/kajsije/šljive......

Koja magija se nalazi u flavonoidima?

Ne znamo sa sigurnošću zašto bi flavonoidi mogli da igraju ulogu u zaštiti spoznaje. Ali znamo da su flavonoidi moćni antioksidansi, koji mogu da se bore protiv upale mozga i akumulacije amiloida - što je obeležje Alchajmerove bolesti.

sim toga antioksidansi, takođe, imaju veliku ulogu u zaštiti krvnih sudova i povećanju proizvodnje neurotrofnih faktora iz mozga, hemikalija koje popravljaju moždane ćelije, jačaju njihove veze, promovišu rast novih moždanih ćelija i povećavaju veličinu vašeg hipokampusa (deo mozga koji je uključen u skladištenje i vraćanje sećanja).

Osim toga, znamo da su flavonoidi povezani sa borbom protiv upale i rasta tumora, kao i za snižavanje krvnog pritiska.

Koliko flavonoida uzimati?

Sa toliko potencijalnih prednosti flavonoida, možda se pitate koliko flavonoida je maksimalno potrebno unositi u svojoj ishrani. U studiji, unos flavonoida se kretao od niskog — oko 150 miligrama (mg) dnevno, do visokog, oko 620 mg dnevno.

Ali praćenje flavonoida je komplikovano. Oni se veoma razlikuju u zavisnosti od hrane. Na primer, pola šolje borovnice sadrži oko 165 mg antocijana; pola šolje paprike sadrži oko 5 mg flavona. A mnogo voća i povrća sadrži nekoliko vrsta flavonoida, zajedno sa mnogim drugim fitohemikalijama.

Dakle, nemojte se opterećivati time. Samo jedite dijetu sa širokim izborom voća i povrća - što pre počnete, to bolje. Pokušajte da postignete cilj od pet porcija voća i povrća dnevno (nedavni dokazi sugerišu da je najefikasnija kombinacija dve porcije voća plus tri porcije povrća dnevno).

Zatim, dok uživate u hrani kao što su jagode, borovnice, paprike, celer, jabuke, banane, pomorandže i grejpfrut, zapamtite da one nisu samo ukusne i dobre za opšte zdravlje, već su potencijalno korisne i za vaš mozak.

To se zove "jedenje duge" i može dovesti do zdravije, ukusnije ishrane.