Da li je potrebno svaki dan jesti meso

Čitava istorija čovečanstva govori nam suprotno. Dugi periodi uzdržavanja od mesa (postovi) ne samo da su dozvoljeni, već i korisni, a slična periodična ograničenja postoje u gotovo svim zemljama.

Nismo uzalud pisao o tome zašto ne jedem meso. Tokom gotovo čitave istorije čovečanstva, meso se smatralo ne samo za jednu od osnovnih namirnica, već je bilo i vrlo blisko povezano s mitološkim ili religijskim uverenjima drevnog čoveka. I do danas, za većinu ljudi, meso ostaje ne samo nezamenjiv element u ishrani, nego još uvek nosi i vrlo veliki mitološki sadržaj.

Iako danas uzdržavanje od mesa ima izraženu religioznu konotaciju, ovaj običaj je mnogo stariji od nastanka glavnih svetskih religija, i povezan je isključivo sa fiziološkim aspektima koje su ljudi možda primetili kod životinja. Uostalom, sami ste verovatno primetili da čak i vaši kućni ljubimci, oni koji su grabljivci, povremeno odbijaju svoju uobičajenu hranu i počinju da traže travu, koju, zbog svoje prirode mesoždera, zapravo ne moraju da jedu.

Značenje ovakvog ponašanja u ishrani i kod ljudi i kod životinja je isto. Pretežno hrana od mesa (posebno ako nije uravnotežena sa adekvatnom količinom biljne hrane) postepeno dovodi do poremećaja crevne mikroflore. Ovo je posebno karakteristično za osobe koje, za razliku od predatora, imaju veoma duga creva, što dovodi do dugotrajnog zadržavanja i truljenja ostataka hrane od mesa u crevima.

Istovremeno, bifidobakterije i laktobacili, koji su korisni i karakteristični za zdrava creva, (hrane se ostacima krupne biljne hrane i odgovorni su za ljudski imunitet uključujući i antikancerogeni), zamjenjuju se bakterijama koje izazivaju truljenje i koje parazitiraju na ostacima životinjskih proteina. I ne bi bilo nikakvih problema da proizvodi metabolizma bakterija koje izazivaju truljenje, nisu veoma toksični za ljudsko telo i da nisu odgovorni za mnoge bolesti, pa čak i za skraćenje trajanja ljudskog života. Inače, upravo kroz gnojnu mikrofloru, karcinogeni potencijal mesnih proizvoda, koji je Svetska zdravstvena organizacija (VHO) tek nedavno objavila, u velikoj meri je ostvaren, što je napravilo veliku buku širom sveta.

Stalna upotreba velikih količina mesa nije kompatibilna sa normalnom crevnom mikroflorom. Pa, ako ovo još uvek nije kompenzovano grubom biljnom hranom, to je direktan put do raka debelog creva.

Poštovanje postova, tj. privremena apstinencija od konzumiranja mesa i prelazak na pretežno grubu biljnu hranu, omogućava blagovremenu obnovu ravnoteže mikroflore creva. Istina, veoma je važno ne samo suzdržati se od mesa, već i ne zaboraviti na drugu komponentu - prebaciti se na grubu biljnu hranu. Uostalom, ako meso zamenite belim hlebom, kolačima, krompirom i drugim rafiniranim proizvodima, koji su potpuno bez dijetalnih vlakana, vaše bifidobakterije i laktobacili neće imati gotovo nikakvu ishranu. I do obnavljanja balansa mikroflore neće doći.

Literatura:

1. WCRF/AICR. Food, nutrition, physical activity, and the prevention of cancer: a global perspective. Washington, DC: WCRF/AICR, 2007.

2. Юрий Гичев, 100 мифов о еде и врЕДЕ, ООО Издательство «Питер», 2019.