Pridružite se zdravoj, lepoj i uspešnoj porodici Sibirskog zdravlja.

недеља, 21. април 2019.

Зашто су нам потребне бактерије

Бактерије које могу да разграде дијетална влакна представљају врсту спољашње  помоћи у процесу варења хране и помажу у повећању хранљиве вредности биљака.



Као резултат еволуције, људско дебело црево је као прво, постало веома дуго и неколико пута је повећало своју запремину, а као друго, постало је уточиште трилионима бактерија са којима је човек научио да коегзистира без озбиљних последица. Цревна микрофлора нам помаже да сваримо хранљиве материје из на други начин несварљивих остатака хране, а њихова помоћ није ограничена само на процесе варења.

Ацетатне, бутeрне и пропионске масне киселине, које настају као резултат ферментације дијететских влакана са бактеријама у цревима, нису само корисне хранљиве материје. Животињски и људски организми научили су да их користе и као природнe регулаторe многих процеса везаних за исхрану.

Такве живе бактерије и квасце које су добре за нас, посебно за наш систем за варење, зовемо пробиотици. 

Многе врсте бактерија су класификоване као пробиотици, имају различите корисне ефекте, а већина ових бактерија долази из две групе, Lactobacillus и Bifidobacterium. Saccharomyces boulardii је најпознатији пробиотик из групе квасаца. 

Поред осталог, пробиотици помажу да се храна пренесе кроз стомак утичући на нерве који контролишу кретање црева. Истраживачи још увек покушавају да открију који пробиотици су најбољи за одређене здравствене проблеме. Неки од уобичајених проблема у којима се употребљавају пробиотици су:
- синдром раздражљивих црева

- упална болест црева (ИБД)
- инфективна дијареја (узрокована вирусима, бактеријама или паразитима)
- дијареја изазвана антибиотицима

Постоје истраживања која показују да су пробиотици корисни за проблеме који настају у другим деловима тела. На пример, неким људима су помогли са:

- проблемима са кожом, као што су екцеми

- уринарним и вагиналним здрављем
- спречавањем алергија и прехлада
- оралним здрављем

Литература:

1. Ciorba, M. A Gastroenterologist's Guide to Probiotics, Clinical Gastroenterology and Hepatology, 2012.


Нема коментара:

Постави коментар