Da li se osećate mlađi nego što jeste

Da li osećaj mladosti koji imaju u srcu ili bar izgledaju mlađe od njihovih stvarnih godina, može da pomogne starijim ljudima da žive zdravije i duže?

Prema istraživačima iz Nemačke, da.

„Izgleda da pojedinci koji se osećaju mlađi nego što su su zaista stari, imaju koristi od svog mlađeg subjektivnog doba u različitim aspektima“, objasnio je vodeći autor studije Markus Vettstein.

Istražujući više od 5.000 sredovečnih odraslih i starijih, njegov tim je otkrio da izgleda da osećaj da se mlađi, stvara zaštitno polje sile protiv stresa. A „čini se da ta veza deluje na različite načine“, rekao je Vettstein, koji je bio istraživač Nemačkog centra za gerontologiju u Berlinu tokom sprovođenja studije.

S jedne strane, primetio je da smanjenje stresa usled mladalačke samo-percepcije može prerasti u opipljive fizičke koristi, uključujući sprečavanje pretnji sistemskim upalama.

Imati mladalački osećaj sebe, takođe, može oblikovati ponašanje na pozitivne načine koji pomažu u održavanju fizičkog i mentalnog blagostanja netaknutim.

„Pojedinci koji se osećaju mlađima [mogu] da se bave zdravstvenim zaštitnim ponašanjima“, rekao je Vettstein. Na primer, možda su fizički aktivniji od onih koji se ne osećaju baš tako mlado.

Pored toga, doživljavanje sebe mlađim takođe može biti motivaciona sila koja stoji iza samo-poboljšanja, pružajući ljudima veće samopouzdanje za poboljšanje zdravlja u njihovu sposobnost da stvari postignu uspešno i efikasno.

Prosečna starost učesnika u studiji bila je 64 goidne. Svi su bili uključeni u veće tekuće istraživanje o starenju i fizičkom i mentalnom zdravlju.

Tokom tri godine od njih se tražilo da navedu koliko su se osećali, koliko stresa su doživeli i koliko dobro mogu da obavljaju osnovne svakodnevne aktivnosti, kao što su hodanje, oblačenje i / ili kupanje.

Sve u svemu, oni koji su prijavili veći stres, takođe, su ukazali na veći pad njihove sposobnosti da izvršavaju te rutinske zadatke. I generalno je utvrđeno da je ta povezanost jača kako ljudi stare.

Ali veza između stresa i oštećenja bila je znatno slabija među onima koji su pokazali da se osećaju mlađima od svojih pravih godina. U stvari, pokazalo se da je osećaj da ste mlađi posebno zaštitnički nastrojen kod onih koji duže žive.

Sve ovo sugeriše da bi intervencije osmišljene kako bi pomogle starijim osobama da se osećaju mlađima nego što jesu mogle pomoći starijima da ostanu zdraviji i da žive duže, primetili su Vettstein i njegove kolege.

Jedan američki istraživač koji nije bio uključen u studiju rekao je da izgleda da prethodni napori na istraživanju pitanja „subjektivne starosti“ podržavaju nalaze nemačkog tima.

„Ne smatram ovo uopšte iznenađujućim, s obzirom na značajna prethodna istraživanja koja su pokazala da je osećaj da ste mlađi od vaše stvarne starosti povezan sa širokim spektrom pokazatelja boljeg zdravlja“, rekao je Jim Madduk. Profesor je emeritus sa Odeljenja za psihologiju Univerziteta George Mason i viši je naučnik u GMU-ovom Centru za unapređenje blagostanja u Fairfaku, Va.

„Ono što nam ova studija govori da je novo“, rekao je Madduk, „jeste da se čini da postoji indirektni put od osećaja mladosti i zdravlja, jer čini se da osećaj mlađe zaštite ljude od nezdravih posledica stresa. kako starimo “.

Madduk je sugerisao da osećaj mladosti na kraju može dovesti do takozvanog „kreposnog ciklusa“, ​​što dovodi do toga da se ljudi bolje brinu o sebi, i time podgreva mladalački osećaj sebe.

„Upravo sam izgubio 10 kilograma koje sam dobio tokom pandemije“, javio se Madduk. "I sigurno se osećam mlađe nego pre tri meseca sada kada ponovo vidim trbušnjake!"

Ipak, Vettstein i njegov tim upozorili su da prethodna istraživanja sugerišu da potencijalne zdravstvene beneficije mladalačke percepcije mogu ispariti ako jaz između toga koliko se čovek oseća i koliko zapravo ima naraste prevelik.

Debata je, rekao je Vettstein, "da li bi previše optimistične perspektive sopstvenog starenja mogle imati nedostataka, jer oni previše optimistični pojedinci možda ne bi predvideli određene potencijalne gubitke povezane sa starenjem, pa prema tome nisu spremni kada krenu".

Za sada je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo koji stepen "pozitivnosti" u pogledima na starenje - i koja subjektivna starost - je najkorisnija za zdravlje, dugovečnost i blagostanje, dodao je on.

Literatura:

Markus Wettstein, Svenja M. Spuling, Anja Cengia, and Sonja Nowossadeck, Feeling younger as a stress buffer: Subjective age moderates the effect of perceived stress on change in functional health, Psychology and Aging, 2021, Vol. 36, No. 3, 322

–

337

ISSN