Pridružite se zdravoj, lepoj i uspešnoj porodici Sibirskog zdravlja.

четвртак, 28. фебруар 2019.

Dijabetes i orašasti plodovi

Orašasti proizvodi sadrže visok nivo nezasićenih masnih kiselina, vlakana, vitamina E, folata i minerala, uključujući kalijum, kalcijum i magnezijum. Najnovija istraživanja su pokazala da konzumacija oraha može da pomogne u smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Nedavna studija, koja je objavljena u časopisu Journal of American College of Cardiology, utvrdila je povezanost između konzumiranja oraha i manjeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Dijabetes tipa 2 je hronično stanje koje utiče na način na koji telo metaboliše glukozu, koja je primarni izvor goriva u ćeliji. Moguće komplikacije uključuju oštećenje bubrega i kardiovaskularne bolesti. Prema Američkoj asocijaciji za dijabetes, 2015. godine više od 30 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama je imalo dijabetes. Iste godine, dijabetes je bio na sedmom mestu sa preko 250.000 potvrda o smrti, gde je dijabetes naveden kao osnovni uzrok smrti. Svake godine, lekari dijagnostikuju 1,5 miliona slučajeva dijabetesa u SAD-u. Tokom godina, nekoliko studija je povezalo konzumaciju orašastih plodova sa prevencijom koronarne bolesti srca. 2010. godine, istraživači su primetili da rezultati ovih istraživanja opravdavaju istraživanje korištenja oraha u liječenju simptoma i komplikacija dijabetesa. Nova studija, koju je objavila American Heart Association journal Circulation Research, pronašla je dodatne dokaze koji potkrepljuju preporuku o uključivanju orašastih plodova u uravnoteženu ishranu kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja kod osoba sa dijabetesom.

Dve nedavne studije ukazuju na to da bi redovito konzumiranje orašastih plodova moglo da bude od koristi za metaboličko zdravlje i smanjenje gubitka težine. U ovoj najnovijoj studiji, istraživači su koristili upitnike o ishrani o konzumaciji oraha. Učestvovalo je skoro 16.000 odraslih, koji su popunjavali upitnike pre i nakon što su dobili dijagnozu dijabetesa tipa 2. Istraživači su otkrili da sve vrste orašastih plodova dovode do boljeg zdravstvenog stanja, posebno orasi. 

Kao što ime sugeriše, orašasti plodovi, koji uključuju bademe i orahe, rastu na drveću, dok neke vrste, kao što su kikiriki, rastu pod zemljom. Orašasti plodovi mogu pružiti više koristi jer sadrže veće količine hranljivih materija u poređenju sa kikirikijem. Analiza je pokazala da su ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji su jeli pet obroka nedeljno imali 17% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 34% manji rizik od smrti u vezi sa ovim stanjem. Oni koji su konzumirali više orašastih plodova nakon dijagnoze dijabetesa imali su 11% manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i 25% smanjen rizik od smrti u odnosu na srčane bolesti u poređenju sa ljudima koji nisu povećali unos oraha. 

Glavni autor studije i istraživač nutricionističkih nauka na Harvardu, TH Chan School of Public Health u Bostonu, MA kaže da njihovi nalazi pružaju nove dokaze koji podržavaju preporuku da se orašasti plodovi uključe u obrasce ishrane za prevenciju komplikacija kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti među osobama sa dijabetesom. .
Tim istraživača je otkrio da je čak i uzimanje male količine oraha napravilo značajnu razliku. Svako, dodatno, nedeljno uzimanje orašastih plodova dovelo je do 3-postotnog smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti i 6% manjeg rizika od smrti zbog srčanih bolesti.

Iako specifični efekti oraha na zdravlje srca nisu jasni, nalazi ukazuju na to da hranljive materije u orašastim plodovima mogu poboljšati krvni pritisak, kontrolu šećera u krvi i upalu, kao i poboljšati metabolizam masti i poboljšati funkciju zidova krvnih sudova.

Dr Deedvania je dodala da ovi rezultati doprinose sve većem broju dokaza da zdrav način života, redovno vežbanje i uravnotežena ishrana mogu imati značajan povoljan učinak na rizik od kardiovaskularnih bolesti kod osoba sa dijabetesom.

Literatura:

1. Gang Liu, Marta Guasch-Ferre, Yang Hu, Yanping Li, Frank B Hu, Eric B Rimm, JoAnn E Manson, Kathryn Rexrode, and Qi Sun, Nut Consumption in Relation to Cardiovascular Disease Incidence and Mortality among Patients with Diabetes Mellitus, Circulation Research, originally publishedFebruary 12, 2019.

среда, 27. фебруар 2019.

Da li su sredstva za široku potrošnju zaista baktericidna


Antimikrobni triklosan se koristi u širokom spektru proizvoda za široku potrošnju, od pasti za zube, sredstava za čišćenje, čarapa i igračaka za bebe. Bakteriostatski inhibitor sinteze masnih kiselina, triklosan je izuzetno stabilan i akumulira se u organizmu. Približno 75% odraslih u SAD ima detektabilne nivoe ovog jedinjenja u urinu, sa značajnim delom pojedinaca (> 10%) koji imaju koncentracije u urinu, jednake ili veće od minimalne inhibitorne koncentracije za Escherichia coli i Staphilococcus aureus rezistentne na meticilin (MRSA). Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi triklosan mogao da ima suprotan efekat i da može da dovede do toga da bakterije postanu manje otporne na antibiotike i budu u stanju da tolerišu normalno smrtonosne koncentracije antibiotika. Klinički relevantne koncentracije triklosana povećale su toleranciju E. coli i MRSA na baktericidne antibiotike čak do 10.000 puta in vitro i smanjile efikasnost antibiotika do 100 puta u modelu infekcije mokraćnog trakta miša.

Profesor Levin i njene kolege, izveli su in vitro i in vivo eksperimente, pokazujući da triklosan čini bakterije jačim i otpornijim na tretman antibioticima. Dr Levin i njen tim su ispitivali uticaj triklosana u prisustvu antibiotika - to jest, antibiotika koji ubijaju bakterije, a ne samo zaustavljaju njihov rast. Istraživači su tretirali Escherichiu coli (E. coli) i MRSA bakterije ovim antibioticima in vitro i ispitivali ponašanje ćelija. Jedna grupa bakterijskih ćelija je prethodno bila izložena triklosanu, dok druga grupa nije. Autori navode da je triklosan povećao broj E. coli i MRSA tolerantnih bakterija na baktericidne antibiotike i do 10.000 puta in vitro. Normalno, jedna od milion ćelija preživi delovanje antibiotika, a funkcionalni imunološki sistem tada može da ih kontroliše. Ali, pod uticajem triklosana, broj ćelija koje su prživele se povećao, preživo je jedan od 10 organizama je posle 20 sati. U ovom slučaju, imunološki sistem je preopterećen i ne može adekvatno da odgovori. 
Istraživači su potom tretirali bakterije ciprofloksacinom. Corei Vestfall, istraživač u laboratoriji prof. Levina i prvi autor studije, reksao je da je Ciprofloksacin bio najzanimljiviji, jer je to fluorokinolon koji ometa replikaciju DNK i najčešći je antibiotik koji se koristi za liječenje IMS. Nakon tretmana, miševi sa triklosanom imali su mnogo veći nivo bakterija u urinu, kao i veći broj bakterija u odnosu na glodavce koji nisu uzimali triklosan.

Pronašli su 100 puta više bakterija u urinu miševa tretiranih triklosanom. Konačno, istraživači su želeli da istraže mehanizme delovanja triklosana. Otkrili su da triclosan "sarađuje" sa malim molekulom koji se zove ppGpp, koji inhibira rast ćelija. PpGpp blokira biosintetske puteve koji stvaraju gradivne blokove novih ćelija. Takvi gradivni blokovi su DNK, RNK, proteini i lipidi. Obično, ppGpp to čini kada je organizam pod stresom. Na taj način preusmerava resurse organizma iz rasta ka preživljavanju stresa.

Antibiotici kao što je Ciprofloxacin, međutim, djeluju tako da ciljaju na sintezu DNK. Ali ako ppGpp zatvori put biosinteze DNK, Ciprofloxacin sporije ubija bakterije.

Da bi videli da li triclosan, zaista, aktivira ppGpp, istraživači su osmislili soj E. coli koji nije mogao da proizvede ppGpp, a zatim su uporedili njegove efekte sa sojem E. coli koji bi mogao.

E. coli, bez PpGpp, zaustavio je triklosan od zaštite bakterijskih ćelija od ciprofloksacina.

Profesor Levin i njene kolege zaključuju: "Ovi podaci ukazuju na neočekivanu i svakako neželjenu posljedicu dodavanja visokih koncentracija antimikrobnih sredstava u sredstva za široku potrošnju, podržavajući hitnu potrebu za ponovnom procjenom troškova i koristi od profilaktičke upotrebe triklosana i drugih bakteriostatičkih jedinjenja."

Literatura:

1. Corey Westfall, Ana Lidia Flores-Mireles, John Isaac Robinson, Aaron JL Lynch, Scott Hultgren, Jeffrey P Henderson, Petra Anne Levin, The widely used antimicrobial triclosan induces high levels of antibiotic tolerance in vitro and reduces antibiotic efficacy up to 100-fold in vivo, Antimicrobial Agents and Chemotherapy, 2019, February 27.

уторак, 26. фебруар 2019.

Šta je taurin

Taurin (aminoetan sulfonska kiselina), jedinjenje prisutno svuda, nalazi se u veoma visokim koncentracijama u srcu i mišićima. Iako je taurin klasifikovan kao aminokiselina, on ne učestvuje u formiranju peptidnih veza. Ipak, amino grupa taurina je uključena u brojne važne reakcije konjugacije, kao i na uklanjanje hipohlorne kiseline. Budući da je taurin prilično inertno jedinjenje, on je idealan modulator osnovnih procesa, kao što su osmotski pritisak, katjonska homeostaza, enzimska aktivnost, regulacija receptora, razvoj ćelija i signalizacija ćelija.

Kardiovaskularni sistem

Zapažanje da iscrpljivanje taurina iz organizma dovodi do razvoja kardiomiopatije ukazuje na ulogu taurina u održavanju normalne kontraktilne funkcije. Postoje dokazi da je ova funkcija taurina posredovana promenama u aktivnosti ključnih transportera Ca2 + i modulaciji Ca2 + osetljivosti miofibrila. Kod nekih vrsta, taurin je osnovni osmoregulator. Taurin funkcioniše kao indirektni regulator oksidativnog stresa. Iako je ova aktivnost taurina široko diskutovana, njen mehanizam delovanja nije jasan. Taurin stabilizuje membrane direktnim interakcijama sa fosfolipidima. Međutim, njegova inhibicija enzima, fosfolipid N-metiltransferaze, menja sadržaj fosfatidilholina i fosfatidiletanolamina u membranama, što pak utiče na funkciju ključnih proteina unutar membrane. Konačno, taurin služi kao modulator proteinskih kinaza i fosfataza unutar kardiomiocita. Mehanizam ove akcije nije ispitan. Taurin je hemijski jednostavno jedinjenje, ali ima duboke efekte na ćelije. To je dovelo do sugestije da se taurin uzima kao esencijalni ili polu-esencijalni nutrijent za mnoge sisare.

Centralni nervni sistem

Taurin je u stanju da prelazi krvno-moždanu barijeru i povezan je sa nekoliko fizioloških funkcija kao rezultat načina na koji interaguje sa centralnim nervnim sistemom. Taurin je agonist neurotransmiterskih receptora gama-aminobutirne kiseline (GABA) u talamusu mozga, koji aktivira inhibitorne puteve. Smatra se da taurim ima zaštitni efekat protiv ekscitotoksičnosti povezane sa visokim nivoima glutamata. Pored toga, ima efekat na pojačavanje hipokampusa, stabilizaciju membrana i inhibiciju povratne sprege makrofaga. Deluje i kao anksiolitik i smatra se da modulira glicinski receptor. Taurin može uticati na defekte u protoku krvi na živce i rezultirajuće sprovođenje nervnog signala. Ovo je sugerisano istraživanjem neuropatskih pacova, ali još nije ispitano u ljudskoj populaciji.

Skeletni mišići

Taurin je potreban za normalnu funkciju skeletnog mišića, a genetski nedostatak taurina povezan je sa iscrpljivanjem skeletnih i srčanog mišića. Kao rezultat toga, kapacitet vežbanja je takođe ograničen kod osoba sa niskim nivoima taurina.

Antiokidantne osobone

Kao antioksidant, taurin je u stanju da neutrališe neke štetne supstance u telu, kao što su olovo i kadmijum, stvarajući zaštitni efekat. Osim toga, dodavanje taurina smanjuje oksidativni stres izazvan intenzivnim vežbanjem i treningom.

Diuretične osobine

Taurin takođe stupa u interakciju sa natrijumovim, kalijumovim i magnezijumovim jonima, dovodeći do zadržavanja kalijuma i magnezijuma u ​​ćeliji i sprečavajući ulazak prekomernog natrijuma. Kao rezultat toga, ima diuretski efekat.

Regulacija glukoze i masnog tkiva

Neke studije na životinjama pokazale su vezu između taurina i gubitka težine i smanjenja glukoze u krvi. Ispitivanje kunića pokazalo je da je nivo glukoze u serumu smanjen za 30% sa dodatkom taurina. Međutim, dosadašnji efekti sekrecije ili osetljivosti insulina nisu bili očigledni u humanim studijama. Ipak, ona se i dalje proučava kao mogući dodatak u upravljanju dijabetesom i pojedincima sa prekomernom težinom.

Literatura:

1. R. J. Huxtable, Physiological Actions of Taurine, Phisiological Reviews Vol. 72, No. 1, January 1992.

2. Stephen W Schaffer, Chian Ju Jong, Ramila KC, Junichi Azuma, Physiological roles of taurine in heart and muscle, J Biomed Sci. 2010; 17(Suppl 1): S2.





петак, 22. фебруар 2019.

Tajno oružje protiv starenja

Lepa, mladenačka koža je nešto što većina nas želi u poznijim godinama. Koje tajne bi trebalo da primenimo na održavanje naše kože, da ona ostane mlada, sveža i zdrava dok godine prolaze? Svi ste sigurno čuli da Vitamin Q spada u jednu od prirodnih tajni lepote koji se nazivaju vitamini lepote. Šta je to vitamin lepote? I šta može da uradi za našu kožu?

Koenzim Q10 nije neka strana materija koju stavljate na lice da bi bilo lepše i zategnutije i da biste usporili proces starenja kože. Mi ga svi već imamo u organizmu, baš kao i hijaluronsku kiselinu koja se takođe smatra korisnom u borbi protiv bora.

Dr. Frederick Crane, 1957. godine, je prvi otkrio vitamin Q, poznat i kao koenzim Q10, ili CoQ10. Koenzim je važnan molekul koji se nalazi u svim ćelijama u telu i pomaže drugim enzimima da efikasno funkcionišu. CoQ10 u stvari nije vitamin, već moćan antioksidant od koga naše telo zavisi. Nedostatak ovog koenzima povezan je sa migrenama, bolestima desni, krvnim pritiskom, gubitkom težine, zdravljem očiju, zdravljem srca, Parkinsonovom bolesti i starenjem kože. CoQ10 je veoma prisutan u svim našim ćelijama kada smo mladi, ali se njegova koncentracija smanjuje kako starimo.

Koenzim Q10 nalazi se svuda u našem telu, a ponajviše u koži. Preciznije, nalazi se u onom spoljašnijem sloju kože koji se naziva stratum corneum. Ovaj deo kože je najosetljiviji na oštećenja od sunca i prvi strada. Izlaganje sunčevom svetlu u preteranim količnima utiče na smanjenje koenzima Q10, ali i na rad ćelija koje su odgovorne za elastičnost kože. Tako nastaju promene na koži. Ona se opušta, nastaju bore a mogu da nastanu i tamne fleke po licu i razne vrste hiperpigmentacija. Ali srećom, koža se obnavlja. A da bi taj proces funkcionisao kako treba, potreban nam je koenzim Q10.

CoQ10 neutrališe slobodne radikale koji se stvaraju u koži na dva različita načina: koža je organ koji je najviše izložen stresu koji nastaje pod dejstvom okolne sredine pod uticajem UV-zračenja kao generatora kiseoničnih aktivnih vrsta (ROS). Ćelije, inače, i same generišu ROS, tokom mitohondrijalnih respiratornih ili upalnih reakcija. Tokom procesa starenja, formiranje ROS se indukuje usled promenjene mitohondrijalne fiziologije, npr. kao nusproizvod poremećenog procesa disanja u mitohondrijama. Generisanje ROS-a povezano je s modulacijom strukture i funkcije proteina, promenama u ekspresiji gena, štetnim promenama DNK i daljnjim oštećenjem proteinskih kompleksa u mitohondrijama, što dodatno ubrzava proces starenja. 

Sigurno se pitate, zašto ga onda dodajemo u kreme i druge kozmetičke proizvode, ako ga već imamo u organizmu? Jednostavno, nivo koenzima Q10 u koži raste od detinjstva i dostiže svoj vrhunac negde oko 20-30-te godine starosti. Nakon tog perioda, nivo CoQ počinje postepeno da opada. To je period kada treba da počnete da razmišljate o starenju svoje kože i o tome da počnete polako da koristite kreme protiv bora. Međutim, nege kože se setimo kada bore već u veliko nastanu, i tada tražimo kreme za 40+. 



уторак, 19. фебруар 2019.

Prirodni antibiotici

Prirodni antibiotici
Pojedini prirodni proizvodi imaju antibakterijska svojstva, ali da li su sigurni za upotrebu i kada ih treba koristiti? Antibiotici koji se izdaju na recept, kao što je penicilin, zahvaljujući Alexanderu Flemingu početkom 1940-tih, pomogli su ljudima da izleče do tada fatalne bolesti i stanja.

I pored stalnog razvoja sintetičkih antibiotika, naučnici još uvek proučavaju prirodne antibiotike, koje ljudi koriste stotinama godina. Većina tretmana prirodnim proizvodima nije detaljno testirana, stim što neki proizvodi pokazuju obećavajuće rezultate i dalje studije su u toku. Uz stalno povećanje bakterija koje su otporne na lekove, naučnici se sve više traže pomoć od prirode pri razvoju novih lekova. Navodimo pet prirodnih antibiotika čija je antibiotska aktivnost i naučno potvrđena.

1. Beli luk

U kulturama širom sveta beli luk je odavno prepoznat kao odlično sredstvo za preventivu i održavanje dobrog zdravlja, ali i sredstvo sa lekovitim osobinama. Istraživanja su pokazala da se beli luk može efikasano koristiti prilikom tretmana mnogih oblika bakterija, uključujući Salmonellu i Escherichia coli (E. coli). Beli luk se čak razmatra kao lek za tuberkulozu, koja pokazuje rezistentnost prema većem broju lekova. Međutim, tačan mehanizam svih sastojaka i njihovi dugoročni efekti nisu još uvek u potpunosti shvaćeni. Potrebne su dodatne studije kako bi se razjasnili patofiziološki mehanizmi delovanja belog luka, kao i njegova efikasnost i sigurnost u lečenju različitih bolesti.

2. Med

Od vremena Aristotela, med se koristi u sastavu masti koje pomažu zarastanje rana i sprečavaju ili leče infekcije. Zdravstveni radnici, danas, smatraju da med može da bude koristan u lečenju hroničnih rana, opekotina, čireva, preležanina i transplantata kože. Na primer, rezultati studije iz 2016. pokazuju da obloge od meda mogu pomoći u zarastanju rana. Antibakterijski efekti meda obično se pripisuju visokom sadržaju vodonik peroksida. Međutim, pojedine vrste meda su efikasne u borbi protiv bakterija, iako imaju manji sadržaj vodonik peroksida. Studija iz 2011. godine je pokazala da je med inhibitor za oko 60 vrsta bakterija. Takođe, sugeriše da med uspešno leči rane inficirane meticilin-rezistentnim Staphilococcus aureus (MRSA). Osim antibakterijskih svojstava, med može pomoći da rane zarastu tako što obezbeđuje zaštitni sloj koji obezbeđuje vlažnu sredinu.

3. Đumbir

Naučna zajednica takođe prepoznaje đumbir kao prirodni antibiotik. Nekoliko studija, uključujući i jednu objavljenu 2017. godine, pokazale su sposobnost đumbira da se bori protiv mnogih sojeva bakterija. Istraživači takođe istražuju moć đumbira u borbi protiv morske bolesti i mučnine kao i snižavanja nivoa šećera u krvi.

4. Echinacea flovers

Ehinacea se već godinama koristi za lečenje infekcija. Indijanci i drugi tradicionalni iscelitelji koristili su ehinaceu stotinama godina za lečenje infekcija i rana. Istraživači počinju da shvataju zašto. Studija objavljena u Journal of Biomedicine and Biotechnology navodi da ekstrakt Echinacea purpurea može da ubije mnoge različite vrste bakterija, uključujući Streptococcus piogenes (S. piogenes). S. piogenes je odgovoran za "strepto grlo", sindrom toksičnog šoka i "bolest koja jede meso" poznata kao nekrotizirajući fasciitis. Ehinacea se takođe može koristiti protiv upala povezanih sa bakterijskim infekcijama. 

5. Origano

Neki veruju da origano pojačava imuni sistem i deluje kao antioksidant. Može imati anti-inflamatorna svojstva. Dok istraživači još nisu potvrdili ove tvrdnje, neke studije pokazuju da je origano jedan od najefikasnijih prirodnih antibiotika, pogotovo kada se pravi u obliku ulja.

Literatura:

1. Leyla Bayan, Peir Hossain Koulivand,1 and Ali Gorji, Garlic: a review of potential therapeutic effects, Avicenna J Phytomed. 2014 Jan-Feb; 4(1): 1–14.

2. Goharshenasan P., Amini S., Atria A., Abtahi H., Khorasani G., Topical Application of Honey on Surgical Wounds: A Randomized Clinical Trial, Complementary Medicine Research Vol. 23, No. 1, 2016, 12-15

3. Qing Liu, Xiao Meng, Ya Li, Cai-Ning Zhao, Guo-Yi Tang, and Hua-Bin Li,  Antibacterial and Antifungal Activities of Spices, Int J Mol Sci. 2017 Jun; 18(6): 1283.

4. James B. Hudson, Applications of the Phytomedicine Echinacea purpurea (Purple Coneflower) in Infectious Diseases, J Biomed Biotechnol. 2012; 2012: 769896.


уторак, 12. фебруар 2019.

Jabuka

Od zabranjenog voća do zdravlja
Ja sam zavisnik od jabuka i to odmalena. Dan bez jabuka za mene je dan kada se ne osećam baš dobro. Jabuka je nadaleko najpoznatija od svih plodova i često se pojavljuje u bajkama i mitovima na kojima je stvorena naša kultura. Neki su spekulisali da sferni oblik jabuke čini da ona podseća na globus, dakle da je povezana sa vladanjem moći. U drugim slučajevima, ona je simbolizovala smrt, preciznost i zavođenje, a latinske reči za jabuku "malum" i zlo "malum" su gotovo identične. Popularizacijom Apple-ove kompanije, jabuka nastavlja da raste u našoj globalnoj mašti. Retko se pojavljuje bez nekog povezanog značenja i zato već neko vreme razmišljam o tome šta je jabuka ustvari. Ovo voće se gaji hiljadama godina, jabuke su hranjive, dobre za zdravlje srca, pomažu u regulaciji dijabetesa, pomažu boljoj probavi, smanjuju rizik od karcinoma, pomažu u borbi protiv astme. Zdrave su za kosti i štite mozak od starenja. Tradicionalno, na domaćim trpezama su najzastupljenije od svih drugih vrsta voća i zbog svega toga za jabuku su vezani brojni mitovi, običaji i verovanja.



Zavodljiva jabuka, jedino voće u Edenskom vrtu koje je Adamu i Evi bilo zabranjeno da jedu. Zmija je ubedila Evu da ne posluša Boga i da zagrize jabuku. Nakon što su je konzumirali, Eva i Adam su prekrili svoja obnažena tela i izašli iz stanja nevinosti. Iskusili su požudu, postali svesni greha i zbog toga su morali su da napuste Vrt. Jasno se vidi da jabuka poseduje određenu vrstu znanja, koje je po Postanju trebalo da bude uskraćeno Adamu i Evi, što znači da je trebalo da ostanu u neznanju. To je i naglašeno kaznom koja je izrečena Evi, da će prilikom porođaja zažaliti zbog svoje neposlušnosti. Jabuka je Adama i Evu naučila seksu.


Snežana i sedam patuljaka. Svi znamo ovu priču, ali bilo bi zanimljivo videti kakav je odjek priče o Adamu i Evi u ovoj bajci. Patuljci su upozorili Snežanu da ne razgovara sa strancima, ali isto kao i Eva, Snežana dopušta sebi da se uveri da će joj jabuka dati ove moći. Zla kraljica je otrovala polovinu jabuke, pretvorila je u crvenu boju, dok je druga polovina bila bela, što joj je omogućilo da sama uzme zalogaj i ubedi Snežanu da je jabuka dobra. Opet, i ovde ima neke simbolike o  izgubljenoj nevinosti, pa Snežana koja je zagrizla crveni deo pada u samrtni san. Zla kraljica je Snežanu mrzela zbog njene lepote i konzumiranjem jabuke, ona postaje žrtva smrtnosti, neprijatelja svake lepote. Tragično, kompjuterski genije Alan Turing je takođe pojeo jabuku sa otrovima koja je usledila nakon njegovog hapšenja za homoseksualnost, isto tako birajući smrtnost nad svetom koji ga nije mogao prihvatiti. Simbol zagrižene jabuke nalazi se na svakom Apple uređaju, iako iz Apple tvrde da njihov logo nema nikakve veze ni sa Snežanom a ni sa tragićnom smrću Turinga.

Jabuka kao meta. Postoje brojne priče o tome da bi neko bio proglašen za dobrog strelca, mora da strelom skine jabuku sa glave svog deteta. Slični su i naši svadbarski običaji, kada mladoženja da bi dobio mladu, mora da pogodi jabuku podignutu visko. Najpoznatija priča je o Villiamu Tell-u koji nije pokazao odgovarajuće poštovanje šeširu koji je pripadao Gessleru, Villiam Tell je uhapšen i kažnjen tako što je primoran da ispali strelu na jabuku koja se nalazila na glavi njegovog sina. Svi su  očekivali da neće uspeti i da će dete biti ubijeno. Međutim, sjajan strelac pogađa pravo u jabuku i dečak ostaje živ. Poznato je da je Hitler zabranio ove priče jer je smatrao da nije prikladno proslavljati "švajcarskog snajperistu". Međutim, simbolika priče je da je gađanjem jabuke, William Tell, zapravo gađao nasilnika. Nije ni čudo da je Hitler mrzeo simboliku.

Jabuka razdora. Trojanski rat ima svoje korene u priči o venčanju Peleja i Tetide, boginje mora. Pelej i Tetida nisu na svadbu pozvali Eridu, boginju razdora, pa je besna boginja uletela na svadbeno slavlje i bacila zlatnu jabuku na sto. „Ova jabuka pripada onoj koja je najlepša“, reče ona. Hera, Atina i Afrodita su krenule da uzmu jabuku, ali je bog Zevs izjavio da Paris, trojanski princ, za koga se smatralo da je najlepši živi čovek, treba da bude sudija. Hermes je otišao do Parisa i on se saglasio da bude sudija. Hera mu je obećala moć, Atina bogatstvo a Afrodita mu je obećala ruku najlepše žene na svetu. Paris je izabrao Afroditu i ona mu je obećala da će Jelena, žena grčkog kralja Menelaja, postati njegova žena. Paris se tada spremi da ode u Spartu da otme Jelenu. Njegova sestra Kasandra i brat Helen, blizanci proroci, pokušali su da ga odgovore od ovog nauma, kao i njegova majka Hekuba ali, Paris ih ne posluša i zaputi se u Spartu. U Sparti je Menelaj, Jelenin muž, ugostio Parisa kao kraljevskog gosta. Međutim, kad je Menelaj otišao iz Sparte na sahranu svoga oca na Krit, Paris je oteo Jelenu (a možda je otišla i dobrovoljno), a poneo je i mnogo Menelajevog blaga. Opet, jabuka simbolizuje zavođenje i iskušenje, prema onima koji bi trebali bolje da znaju da će postati žrtve njene moći.

Hesperidine zlatne jabuke. Ostajućemo sa grčkom mitologijom još malo, da bi videli da jabuke poprimaju drugačije značenje u okviru Herakulovih Dvanaest poslova. Herinoj nije podnosila Herkula, s obzirom da je on bio sin njenog muža s drugom ženom. Hera je posedovala drvo dragocenih stabala jabuka koje je bio venčani dar Majke Zemlje (Gea), a koje su čuvale Hesperide, kćeri titana Atlanta i boginje noći Nikite, i zmaj Ladon. Jabuke koje su tamo rasle bile su zlatne i imale su moć da leče i obnavljaju. Za svoj jedanaesti zadatak, Herkul je morao da ode i ubere nekoliko zlatnih jabuka, što je podrazumevalo naporno putovanje kroz Afriku. Herkul je prevario Atlasa i nagovorio ga da mu donese zlatne jabuke, a pre nego što je otišao, pomerio je jednu obližnju stenu, i na tom mestu je iz suve zemlje je potekao potok. Naravno, sve u jednom danu, ali ako jabuke nisu bile tako dragocene i lepe, da li bi bile primamljive?

Atlanta iz Beotije. Još malo mitologije. Atalanta je bila kćerka beotijskog kralja Šeneja i njegove žene Klimene. Odmah nakon rođenja su je odneli u šumu jer je njen otac Šenej želeo samo sinove. U šumi je Atalantu pronašla medvedica i spasla je. Odrasla u šumi i prepuštena sama sebi, izrasla je u lepoticu i stekla neverovatnu okretnost i snagu da je u svemu mogla nadjačati mnoge muškarce. Zbog te svoje osobine je bilo razumljivo što je svaki muškarac želeo da mu Atlanta bude žena. Atalanta je redom odbijala sve svoje prosce, a onoga koji je bio uporan u svojim nastojanjima da je isprosi sebi za ženu, Atalanta je pozivala da se sa njom takmiči u trčanju. I tako je, pobedivši svakoga, dugo čuvala svoju slobodu. Na kraju je uspeo da je pobedi jedino predivni Hipomen, kome je boginja Afrodita pritekla u pomoć. Afrodita je Hipomenu dala tri zlatne jabuke i posavetovala ga da u toku trke, s vremena na vreme ispusti po jednu jabuku, i to u času kada ga Atalanta u trčanju sustigne. Atalanta nije mogla da odoli ispuštenim zlatnim jabukama, i svaki put se sagnula da ih uzme, i tako je na cilj došla posle Hipomena. Hipomenova pobeda nije rastužila Atalantu i ona se, jer joj se on dopao, sa njim uputila u Onhest. Dok su čekali na venčanje, Atalanta je u šumskom hramu izjavila Hipomenu ljubav, a Zevs ih je, za kaznu što su svojim ponašanjem oskrnavili mesto boravka bogova, pretvorio u šumske životinje.

Jabuka ljubavi. Ceremonijalno darivanje u srpskom tradicionalnom društvu nije se moglo zamisliti bez jabuke. Darivanje jabuke najčešće se realizuje u ceremoniji veridbe uz prstenovanje devojke, gde imamo konkretne radnje: „dati jabuku“, „primiti jabuku“, „poslati jabuku“: Momkova mati daje devojci pozlaćenu jabuku s ruzmarinom, a njen pristanak označava se izrazom da je devojka primila jabuku. Materijalno darivanje je u novcu koji devojka prima od momka kao znak prihvatanja njegove prosidbe, a jabuka je obavezan pratilac te ceremonije: Domaćin se obraća svojoj kćeri, pa ako od nje dobije potvrdan odgovor, uzima se jabuka. Momak vadi novac i polaže ga – „meće jabuku na siniju“ kao deo završenog ceremonijala veridbe. U toku obreda svadbe „gađa se kroz prsten jabuka“; jabuka na svadbarskom barjaku predstavlja simbol plodnosti, a u ceremonijalu „svadbarske sofre“ pominju se deverska, kumovska i starojkova jabuka. U jabuku položenu na sofru zabada se novac kao dar nevesti, i to najpre dever ili kum ili starojko, pa tek onda ostali svatovi na svadbenom ručku. Davanje i primanje jabuke po tradiciji se vrednuje pozitivno, kao normalan i poželjan čin pri veridbi, ali se događa i narušavanje tih vrednosti, što se ocenjuje kao loš, nepoželjan postupak, pa baciti jabuku znači raskinuti veridbu. Devojka udavača je zrela/nezrela jabuka, što simbolizuje spremnost/nespremnost devojke za udaju. Izraz zelena jabuka označava nedorasle, nezrele momaka ili devojku za ženidbu/udadbu, a zlatna jabuka u primeru: Pala mi zlatna jabuka u krilo znači „oženio sam se dobrom devojkom“. Simbolika jabuke sa etičke ravni prenela se na emotivnu ravan, pa jabuka  simbolizuje ljubav uopšte: isprva se davala a i danas se daje jabuka voljenoj osobi kao izraz ljubavi i nežnosti, a jabukom se imenuje i sama voljena, draga, mila osoba, kao u primerima iz Rečnika SANU: „Snaho moja, od zlata jabuko“; „Oj Stojane, jabuko od zlata“; „Nidžo, jabuko moja.“

Njutnova jabuka. Verovatno i ova jabuka može da se kvalifikuje kao mitologija, jer ako izgovorite reči Isak Njutn, većina ljudi će odgovoriti sa nečim što ima veze sa stablom jabuke. Izgleda da on zapravo nije sedeo ispod stabla jabuke kada je prvi put uočio gravitaciju, ali je to bio dobar način da se to objasni i priča završi. Izgleda da ova priča ima kvalitet mita za neke ljude, kao da je gravitacija nastala tek kada je jabuka pala na zemlju. Ne mogu a da ne primetim da postoji razlog zašto Njutn nije sedeo ispod stabla kruške ili zašto nije posmatrao kako neki drugi predmet pada na zemlju - kao sferni predmet, jabuka može da podseti na sliku samog kosmosa, odgovarajuće metafore sa kojom se može opisati ovaj izazovni koncept.

U kineskoj kulturi, cvet jabuke simboliše žensku lepotu, sa lepoticom i carskom konkubinom Iang Gui-fei, poznatom kao "Rajska jabučica" (hai-tang nu). Ovde postoji nešto što čini se da označava mladost i ponovno rođenje - savršeno se uklapa sa toliko drugih mitoloških referenci koje se odnose  na jabuke.

Povratak u Raj. Avalon znači "Ostrvo jabuka", a ovde se pojavljuju i neki od najznačajnijih događaja u legendama o kralju Arturu. Mnogi su primetili da kada se prereže jabuka, njena semena čine petokraki oblik zvezde, koji je sam po sebi važan okultni simbol za pagane, kao i da ima verski značaj u okviru judaizma. Avalon sam po sebi simbolizuje božansku radost, dok Artur pravi konačan i trajan mir sa svojom sestrom Morganom. Postoji cirkularnost jer je to što smo pojeli jabuku dovelo do toga da budemo izbačeni iz Edena i gubitka nevinosti, dok nas povratak u Avalon vraća nazad gde se zahvaljujući jabuci vraćamo nazad u vreme nevinosti.

Jabuka je dvosmislen komad voća, na jednoj strani je lukava i zavodljiva, ali na drugoj strani je ona koja daje život i ona koja afirmiše život- da li je u pitanju sama jabuka, ili onaj ko vam jabuku daje?



понедељак, 11. фебруар 2019.

Implantati za dojke su povezani sa retkim tumorom

Anaplastic Large Cell Lymphoma (ALCL)
Anaplastični limfom "velikih ćelija"
Pre osam godina američka Agencija za hranu i lekove (FDA) prvi put prijavila sumnjivu vezu između implantata dojke i retkog raka imunološkog sistema. Dokazi o toj povezanosti su sada jači nego ikada, sa 457 potvrđenih slučajeva anaplastičnog limfoma "velikih ćelija"* (ALCL) prijavljenih kod žena koje su dobile implantate u poslednjih nekoliko godina.

FDA je izdala ažuriranu izjavu zasnovanu na nedavnom pregledu izvještaja o medicinskim uređajima, savjetujući pacijente i pružaoce medicinskih usluga da ostanu svesni potencijalnih rizika vezanih za operaciju implantacije dojke.

"Nakon detaljne analize podataka, izveštavamo da je od septembra 2018. godine agencija primila ukupno 660 izveštaja o povezanosti medicinskih sredstava (MDR) sa anaplastičnim limfomom velikih ćelija (BIA-ALCL) od 2010. godine, ” stoji u izveštaju FDA.

"Od 660 MDR-a, naša dubinska analiza sugeriše da postoji 457 jedinstvenih slučajeva BIA-ALCL, uključujući 9 smrtnih slučajeva pacijenata."

Tačna priroda veze između implantata i ALCL-a, ili čak ako je veza striktno uzročna, tek treba da bude uverljivo utvrđena.

Implantati se obično ubacuju ispod postojećeg tkiva dojke ili čak ispod mišića, uzrokujući da telo formira zaštitnu kapsulu tkiva ožiljka. U većini slučajeva, znaci stanja su pronađeni blizu implantata ispod ove kapsule.

Iako se istraživanja nastavljaju tražeći odgovore, zdravstvene organizacije pozivaju na oprez.

"Iako je broj identifikovanih slučajeva BIA-ALCL mali u poređenju sa procenjenih 1,5 miliona pacijenata koji dobijaju implantate dojke širom sveta svake godine, potvrđeni podaci i objavljene informacije do sada sugerišu da pacijenti sa implantatima imaju povećan rizik od BIA-ALCL , "navodi FDA.

ALCL je rak imunog sistema. Tehnički, postoji nekoliko vrsta - neke agresivno sistemske, druge lokalizovane - ali sve su uzrokovane nenormalnim belim krvnim zrncima.

Kod odraslih, slučajevi ALCL-a čine samo tri procenta svih ne-Hodgkinovih limfoma, što ga čini relativno neobičnom bolešću koja pogađa jedva nekoliko stotina žena svake godine.

Ipak, u zavisnosti od podtipa, prognoza može biti dobra, sa stopom preživljavanja do 95% posle pet godina.

Rana dijagnoza je veoma važna, tako da FDA poziva na budnost ako se primete  znakovi oticanja, grudvi ili neočekivani nivoom bola oko implantata.

"Ohrabrujemo pacijente da pregledaju naš sajt i pročitaju specifično označavanje uređaja, uključujući informacije za pacijenta, za bilo koji proizvod za koji se razmatra moguća implantacija", savetuje FDA.

"Izbor da se ugradi implantat dojke je veoma lična odluka, koju pacijenti treba da donesu na osnovu individualnih potreba i sa najkompletnijim informacijama o proizvodiu."

*Velika ćelija je termin koji se koristi u onkologiji. Ne odnosi se na određeni tip ćelije; pre se odnosi na ćelije koje su veće nego što bi se normalno očekivalo za taj tip. Često se koristi za opisivanje limfoma i raka pluća.


Literatura:


1. U.S. Department of Health and Human Services, Breast Implant Associated-Anaplastic Large Cell Lymphoma (BIA-ALCL) - Letter to Health Care Providers, February 6, 2019


четвртак, 7. фебруар 2019.

Med kao lek za kašalj

Med kao lek
Sve je više dokaza da pojedinačna doza meda može da smanji sekreciju sluzi i da smanji kašalj kod dece. Med  je pokazao dobar demulcentni efekat i dobra antioksidativna svojstva, a povećao je oslobađanje citokinina koji imaju antimikrobne efekte.



Mada je lekovitost meda poznata čoveku od najranijih vremena, istraživači iz Izraela su sada i potvrdili lekovitost meda. Otkrili su da je med siguran i efikasan tretman za noćni kašalj kod dece starije od 1 godine.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) i druge profesionalne grupe savetuju da se deci ne daju lekovi protiv kašlja koji se izdaju bez recepta, zbog njihovih potencijalnih rizika i nedostatka dokazane efikasnosti. Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje med, demulcent s antioksidativnim i antimikrobnim efektima, kao potencijalni tretman za simptome kašlja i prehlade.

U dvostruko slepoj, randomiziovanoj studiji, istraživači su testirali 3 proizvoda od meda (eukaliptusov med, citrusni med i livadski med) u odnosu na placebo (koji izgleda i ima ukus meda) kod 270 dece starosti od 1 do 5 godina sa gornjim respiratornim infekcijama povezanih sa noćnim kašljem i bolešću u trajanju do 7 dana. Roditelji su davali doze od 10 g, 30 minuta pre spavanja i ocennjivali učestalost kašlja, težinu i kvalitet sna deteta u noći pre i noći tokom tretmana.

Deca u sve 4 grupe su pokazala poboljšanje u odnosu na noć pre tretmana. Proizvodi od meda su, međutim, ocenjeni kao bolji za simptomatsko ublažavanje noćnog kašlja i poteškoća sa spavanjem kod dece i roditelja. Nisu utvrđene značajne razlike između proizvoda od meda. Četvoro dece u grupi za tretman medom i jedno dete u placebo grupi imali su bolove u stomaku, mučninu ili povraćanje.

Med može biti poželjan tretman kod dece sa kašljem, kao i kod dece sa gornjim respiratornim infekcijama koja imaju poteškoće sa spavanjem kažu istraživači, ali upozoravaju da se med ne sme davati deci mlađoj od 1 godine zbog rizika od botulizma kod dece.

Literatura:


1.Fahey T, Stocks N, Thomas T. Systematic review of the treatment of upper respiratory tract infection. Arch Dis Child 1998;79(3):225-30.

2.Paul IM, Beiler J, McMonagle A, Shaffer ML, Duda L, Berlin CM Jr.. Effect of honey, dextromethorphan, and no treatment on nocturnal cough and sleep quality for coughing children and their parents. Arch Pediatr Adolesc Med 2007;161(12):1140-6.

3.Paul IM, Yoder KE, Crowell KR, Shaffer ML, McMillan HS, Carlson LC, et al. Effect of dextromethorphan, diphenhydramine, and placebo on nocturnal cough and sleep quality for coughing children and their parents. Pediatrics 2004;114(1):e85-90.