Antimikrobni triklosan se koristi u širokom spektru proizvoda za široku potrošnju, od pasti za zube, sredstava za čišćenje, čarapa i igračaka za bebe. Bakteriostatski inhibitor sinteze masnih kiselina, triklosan je izuzetno stabilan i akumulira se u organizmu. Približno 75% odraslih u SAD ima detektabilne nivoe ovog jedinjenja u urinu, sa značajnim delom pojedinaca (> 10%) koji imaju koncentracije u urinu, jednake ili veće od minimalne inhibitorne koncentracije za Escherichia coli i Staphilococcus aureus rezistentne na meticilin (MRSA). Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi triklosan mogao da ima suprotan efekat i da može da dovede do toga da bakterije postanu manje otporne na antibiotike i budu u stanju da tolerišu normalno smrtonosne koncentracije antibiotika. Klinički relevantne koncentracije triklosana povećale su toleranciju E. coli i MRSA na baktericidne antibiotike čak do 10.000 puta in vitro i smanjile efikasnost antibiotika do 100 puta u modelu infekcije mokraćnog trakta miša.
Profesor Levin i njene kolege, izveli su in vitro i in vivo eksperimente, pokazujući da triklosan čini bakterije jačim i otpornijim na tretman antibioticima. Dr Levin i njen tim su ispitivali uticaj triklosana u prisustvu antibiotika - to jest, antibiotika koji ubijaju bakterije, a ne samo zaustavljaju njihov rast. Istraživači su tretirali Escherichiu coli (E. coli) i MRSA bakterije ovim antibioticima in vitro i ispitivali ponašanje ćelija. Jedna grupa bakterijskih ćelija je prethodno bila izložena triklosanu, dok druga grupa nije. Autori navode da je triklosan povećao broj E. coli i MRSA tolerantnih bakterija na baktericidne antibiotike i do 10.000 puta in vitro. Normalno, jedna od milion ćelija preživi delovanje antibiotika, a funkcionalni imunološki sistem tada može da ih kontroliše. Ali, pod uticajem triklosana, broj ćelija koje su prživele se povećao, preživo je jedan od 10 organizama je posle 20 sati. U ovom slučaju, imunološki sistem je preopterećen i ne može adekvatno da odgovori.
Istraživači su potom tretirali bakterije ciprofloksacinom. Corei Vestfall, istraživač u laboratoriji prof. Levina i prvi autor studije, reksao je da je Ciprofloksacin bio najzanimljiviji, jer je to fluorokinolon koji ometa replikaciju DNK i najčešći je antibiotik koji se koristi za liječenje IMS. Nakon tretmana, miševi sa triklosanom imali su mnogo veći nivo bakterija u urinu, kao i veći broj bakterija u odnosu na glodavce koji nisu uzimali triklosan.
Pronašli su 100 puta više bakterija u urinu miševa tretiranih triklosanom. Konačno, istraživači su želeli da istraže mehanizme delovanja triklosana. Otkrili su da triclosan "sarađuje" sa malim molekulom koji se zove ppGpp, koji inhibira rast ćelija. PpGpp blokira biosintetske puteve koji stvaraju gradivne blokove novih ćelija. Takvi gradivni blokovi su DNK, RNK, proteini i lipidi. Obično, ppGpp to čini kada je organizam pod stresom. Na taj način preusmerava resurse organizma iz rasta ka preživljavanju stresa.
Antibiotici kao što je Ciprofloxacin, međutim, djeluju tako da ciljaju na sintezu DNK. Ali ako ppGpp zatvori put biosinteze DNK, Ciprofloxacin sporije ubija bakterije.
Da bi videli da li triclosan, zaista, aktivira ppGpp, istraživači su osmislili soj E. coli koji nije mogao da proizvede ppGpp, a zatim su uporedili njegove efekte sa sojem E. coli koji bi mogao.
E. coli, bez PpGpp, zaustavio je triklosan od zaštite bakterijskih ćelija od ciprofloksacina.
Profesor Levin i njene kolege zaključuju: "Ovi podaci ukazuju na neočekivanu i svakako neželjenu posljedicu dodavanja visokih koncentracija antimikrobnih sredstava u sredstva za široku potrošnju, podržavajući hitnu potrebu za ponovnom procjenom troškova i koristi od profilaktičke upotrebe triklosana i drugih bakteriostatičkih jedinjenja."
Literatura:
1. Corey Westfall, Ana Lidia Flores-Mireles, John Isaac Robinson, Aaron JL Lynch, Scott Hultgren, Jeffrey P Henderson, Petra Anne Levin, The widely used antimicrobial triclosan induces high levels of antibiotic tolerance in vitro and reduces antibiotic efficacy up to 100-fold in vivo, Antimicrobial Agents and Chemotherapy, 2019, February 27.
Нема коментара:
Постави коментар